Ovako, ukratko i iz glave.
Uglavnom kao i sve sovjetske/ruske masine, ima dosta sipki, drzaca, cevi i slicnih izbocina gde mozes glavom lupiti ukoliko ne nosis slem. Sedi se na tapaciranim klupama (ako se ne varam, u pitanju je skaj) ledja o ledja sa po cetiri strelca okrenuta na obe strane. Standardan izlaz je na ona dvodelna vrata, a pomocni na krov kroz dva luka, po jedan za levu i desnu stranu.
Ako se popuni kapacitet po propisu, ostaje jos dovoljno mesta, ali nije to neka komocija. Uz kompletnu posadu i iskrcni deo, moze da primi jos dva coveka na pomocnim preklopnim stolicama.
Mesto nisandzije je odmah ispod kupole. Sedi na visecoj stolici koja je povezana sa kupolom (nizu zapadnjaci izmizlili visecu stolicu u borbenim bozilima
). Ispred sebe ima dve rucke, na levoj se podesuje pravac, dok sa desnom podesujes visinu. Na levoj rucci imas dva dugmeta za elektricno opaljivanje KPVT-a i PKT-a, mada isti mogu i rucno da se opale uz malo gimnastike.
Borbeni komplet je postavljen sa jedne i druge strane nisandzije u municiskim kutijama.
Vozacko i komandirsko mesto su spartanski uredjeni, slicno kao u sovjetskim kamionima iz sezdesetih godina. Volan je bas kamionski postavljen, imas najosnovnije instrumente ispred seba, na sredisnjoj konzoli su reduktori. Komandir i radiooperator u jednom sedi desno od sofera, ima svoju puskarnicu i mogucnost da iz nje dejestvuje iz svog naoruzanja. Ispred njega je radio stanica R-173. Preglednost vozila nije bas i najbolja, ali je zadovoljavajuca. Malo se pogorsa kada se spuste zaluzine na prozorima i moras da vozis sa pogledom kroz periskope, ali opet i to se moze kada se mora. Glavni izlazi za vozaca i komandira su lukovi iznad njih. Inace i oni, i nisandzija mogu da dodju do dvodelnih vrata ili do zadnjih krovnih izlaza sa malo gimnastike.
