PALUBA
March 28, 2024, 05:04:54 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Na forumu PalubaInfo novoregistrovane članove odobravamo ručno, to može potrajati 24 h, ali je neophodno da novoregistrovani korisnik aktivira svoj nalog koji će dobiti putem e-pošte u navedenom vremenu
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 [3] 4   Go Down
  Print  
Author Topic: Đorđe Petrović Karađorđe  (Read 46742 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #30 on: August 03, 2018, 10:32:56 am »

Карађорђево писмо обрштеру Персију, команданту Земуна.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Јего Високоблагороном г-дину обрштеру от Першу в руце jему с почитанијем у Земун – ад ЈБ.
Ваше Високоблагородие
Чест имам вама јавити како шаљем тамо ивана ијуговића секретара совета народњега ну (…) и хитним делом а потајно на господина генерал фелштаух (?) мајстора које молим да би тајно и што скорије одправио њега а овај оће вам усмено катзати и више ношто би тајно било. остајем вашего високоблагородија покорни слуга

У Београду                                             Кара Ђорђе Петровић
марта 4 го(дине) 1810              в(ерховн)и пре(дводитељ) на(рода) се(рбскаго)


* писмо (2).jpg (194.77 KB, 968x1404 - viewed 69 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #31 on: February 11, 2019, 03:49:36 pm »


Predavanje o Karađorđu, istoričar Milovan Balaban, KC Novi Sad.



Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #32 on: February 11, 2019, 04:51:35 pm »


Фотографије из Орашца и Маричевића јаруге где је наводно био збор на коме је Карађорђе изабран за вођу ("Вожда") устанка.


Fotografije od pre 6 godina, proveo sam porodično par dana u Aranđelovcu i okolini, pa smo posetili i Orašac.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]



* Picture 232.jpg (1165.13 KB, 2304x3072 - viewed 52 times.)

* Picture 238.jpg (1140.94 KB, 3072x2304 - viewed 51 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #33 on: February 11, 2019, 04:58:46 pm »

Спомен обележје на месту догађаја - Маричевића јарузи


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Picture 241.jpg (1352.71 KB, 3072x2304 - viewed 53 times.)

* Picture 242.jpg (1225.96 KB, 3072x2304 - viewed 56 times.)

* Picture 251.jpg (1160.35 KB, 3072x2304 - viewed 52 times.)
« Last Edit: February 11, 2019, 05:06:56 pm by Dreadnought » Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #34 on: February 11, 2019, 05:03:03 pm »


Централни део спомен обележја


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Picture 249.jpg (1212.39 KB, 2304x3072 - viewed 49 times.)

* Picture 245.jpg (1248.25 KB, 3072x2304 - viewed 54 times.)

* Picture 246.jpg (1123.77 KB, 2304x3072 - viewed 54 times.)

* Picture 248.jpg (1191.74 KB, 2304x3072 - viewed 58 times.)

* Picture 247.jpg (1193.09 KB, 2304x3072 - viewed 53 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #35 on: February 11, 2019, 05:10:29 pm »


Поглед од споменика ка излазу из јаруге. У том правцу су спомен дом - школа, и споменик из претходног поста


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Спомен црква на излазу-улазу у Маричевића јаругу

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Picture 250.jpg (1323.55 KB, 3072x2304 - viewed 51 times.)

* Picture 252.jpg (1292.1 KB, 3072x2304 - viewed 50 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #36 on: February 11, 2019, 05:12:49 pm »


Спомен црква


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Picture 233.jpg (1145.58 KB, 3072x2304 - viewed 53 times.)

* Picture 234.jpg (1152.01 KB, 2304x3072 - viewed 47 times.)

* Picture 237.jpg (1128.68 KB, 2304x3072 - viewed 54 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #37 on: February 11, 2019, 05:16:06 pm »


Спомен црква


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Picture 235.jpg (1080.4 KB, 2304x3072 - viewed 51 times.)

* Picture 236.jpg (1340.81 KB, 2304x3072 - viewed 51 times.)

* Picture 240.jpg (1202.18 KB, 2304x3072 - viewed 48 times.)

* Picture 239.jpg (1210.77 KB, 3072x2304 - viewed 47 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #38 on: February 11, 2019, 05:28:02 pm »


U porti crkve Svetog Vaznesenja Gospodnjeg se nalazi grob Teodosija Maričevića.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Quote
Teodosije Maričević

Teodosije Maričević (Orašac, ? — Orašac, 1807.) je bio knez Orašca i Jasenice i trgovac.

Njegov ortak je bio i Mladen Milovanović. Uoči ustanka bio je knez u Orašcu i u Jasenici. Učestvovao je na Zboru u Orašcu (14. februara 1804.), koja je odlučivala o izboru vođe ustanka. Odbio je predlog skupštine da postane vođa, izgovarajući se da kao knez treba da štiti narod u slučaju da ustanak ne uspe, što ne bi mogao kao vođa ustanka, faktički hajduk, i predložio izbor Karađorđa. U prvoj fazi ustanka bio je jedan od najuglednijih ustaničkih starešina.


Njegovom nesmotrenošću, Srbi su doživeli manji poraz u prvom sukobu s Turcima kod Batočine (sredinom aprila 1804), a Tosun-aga je uspeo da se bez borbe probije drumom koji je on čuvao. Zbog toga je Karađorđe podozrevao na izdaju.

Kada je shvatio da u Karađorđevu korist gubi vlast u knežini, prešao je u opoziciju, prvi od ustaničkih starešina. Otvoreno se sukobio s Karađorđem na skupštini u Pećanima, blizu Ostružnice (6. maja 1804.), tražeći da on lično plati prečanskim trgovcima za nabavljeni barut i druge ratne potrebe, jer je on vođa ustanka. Nazvao ga je tiraninom, koji tiraniše gore od dahija. Tokom svađe pokušao je da ubije Karađorđa, ali mu je puška zatajila i Karađorđe ga je teško ranio. Ranjen je odnet u Orašac, gde je posle nekoliko nedelja umro i bio sahranjen u rodnom selu. Njegov grob se nalazi u dvorištu Crkve Vaznesenja Gospodnjeg.

izvor


* Picture 255.jpg (1400.13 KB, 3072x2304 - viewed 48 times.)

* Picture 253.jpg (1383.23 KB, 2304x3072 - viewed 45 times.)

* Picture 254.jpg (1365.27 KB, 2304x3072 - viewed 47 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #39 on: February 11, 2019, 05:32:07 pm »


Još jedno predavanje o Karađorđu održano u Kulturnom centru Novog Sada, autor i predavač msr. Srđan Graovac.


Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #40 on: February 13, 2019, 11:13:28 am »



Predavanje "Smrt vožda Karađorđa", Kulturni centar Novog Sada, predavač mrs. Ognjen Karanović, stručni saradnik Matice srpske – arhivista u Rukopisnom odeljenju.


Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #41 on: April 25, 2020, 12:17:45 pm »

Бата Лака из Београда – Дру Јовану Хаџућу у Н. Сад, 1862. год.

Господине!

Ево вам шиљем оне листове 'Шумадинке', у коима су покојног проте Ненадовића рукописи излазили. У првом од њи наћи ћете казивање реченог проте о једном догађају, из кога се види, како је Јанко Катић према Карађорђу био, како га је уважавао, и како је о њему мислио. Овако отношење Јанково према Вожду сувишни је доказ, да он никад казао није, да је већи од Карађорђа, као што Вук у 'Даници' својој за 1828. годину на стр. 217. о томе пише, и као што је у 'Правителствујушчем Совету Сербском' на стр. 12. ово исто повторавајући, јошт већма и силније изразио, додавајући да: 'наиске старешине, које су се у почетку буне саме старешинама начиниле, као и Карађорђе, првијех година нису ни у сну хтеле да знаду, да је Карађорђе њиов старешина, и да им он заповеда и проч.' Ово последње и Књаз Милош, кад су му читали, рефурирао је, казавши: 'Лаже Вук, ј…. му отца, лаже Бандула.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #42 on: January 28, 2021, 11:32:24 am »

Одломак из књиге Историја чудноватих догађаја у Београду и Србији, од Рашид-беја.

… Срби, не могавши сносити такво стање, стадоше се међ' собом договарати да дигну буну, али како немаху вођу, који би их предводио, потајно се о томе споразумеваху. И наравно такав су избор могли учинити само међу обор-кнезовима. Међ' осталим кнезовима највише се одликоваше кнез села Тополе, чувени Карађорђе. Будући Карађорђе такав, и иначе због тога што беше једном из затвора побегао, Фоч-оглу Мехмед-ага посла 15 – 20 пандура т. ј. заптија да га ухвате.
Међу тим пандурима налажаше се и један проклетник, по имену Ибрахим, који о томе Карађорђа благовремено извести. Услед тога Карађорђе би принуђен, те с неколико људи оде у хајдуке. Најпре оде у село Врбицу, па покупивши неколико несрећника, зађе редом из села у село, и стаде дизати Србе на буну. А који се год томе успротивио, палио му је кућу. Пошто прикупи на тај начин већу гомилу људи, узе у руке некакаву артију, и стаде им говорити: 'Ево, од нашег славног цара, Његовог Величанства Султана Селим Хана, дође ми овај ферман, у ком заповеда српском народу, који му је толико веран, да казни и из Србије отера београдске дахије, које је омрзнуо због тога што погубише Хаџи Мустафа-пашу.' И помоћу таких мајсторија, он је успео да потчини остале Србе, који га испрва не хтедоше слушати.
Сам пак, пошто се прогласи за команданта свих Срба, стаде убијати и растеривати замет и тимар-сајбије, субаше, дахијске момке и друге Турке. Годину дана касније т. ј. 1219. по Хеџири, на одстојању за 1 – 2 сата опседне Београд, позорницу светог рата, с главним станом на Топчидеру.
Како се поменутом пандуру Ибрахиму, што беше благовремено обавестио Карађорђа о покушају убиства, беше досадило тако дуго борављење у опсађеном Београду, напусти га заједно с једним својим другом, и кренувши се за Босну, свратише у Карађорђев главни стан. Пошто изиђе пред Карађорђа, Ибрахим му стаде причати, зашто је Београд напустио, како је намеран да иде у Босну, и како је дошао да га моли, да му на име раније учињене му доброте, даде мало трошка. Карађорђе му на то одговори: 'Којекуде Ибрахиме! Никад не могу заборавити доброту, коју си ми учинио, а све што бих ти, на име тога, дао, било би мало. Међу тим хоћу да те почаствујем нечим, чиме ћеш вечно остати задовољан. Чуо сам, да је, у вашој мусломанској вери , шахидл'к највећи ступањ, путем кога се иде право у рај. Ето, дакле, ја ћу вас обојицу учинити шехидима, како не бисте ни ви заборавили моју доброту'. – Те обојицу онде код његовог шатора погуби.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 310


« Reply #43 on: January 28, 2021, 06:40:54 pm »

Као и данас, свака страна има своје виђење истог догађаја...
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #44 on: February 07, 2021, 08:13:37 pm »

Новине Cербске из царствујушћег града Виене, у Суботу, 29. Септемвра 1817.

Пoлїтїческа приключенїя.

Турска. Публичне – и австрїйске, и друге иностране – новине писалесу пре више времена, а и повећа часть Србаля морала є чути, дасе говори, да є Георгїй Петровићъ, Црный, бывшїй Србскїй врховный вождъ изъ Россїе у Србїю опетъ дошао, и погублѣнъ. Србске новине ћутилесу досадъ о томъ зато, што су раде быле, да се о ствари той са свимъ извѣсте, и да є читательима своима одсудно дати могу. Садъ пише Зритель Австрїйскїй, – єдне одъ Вїенски новина – као изъ офїцїелногъ источника, садъ држе и Hовине Србске, да су дужне, приключенїе то у листове свое ставити. И зато ћемо све вѣсти у ньи ставити, кое су одъ почетка досадъ у публичнымъ, у Вїени издаваемымъ, новинама стояле, и све ћемо їй редомъ, како су у коима стояле, съ немачкога на србски преведене дати.
Првый є быо Странствователь (Вандереръ) у коме є вѣсть та овако стояла: 'Офїцїелне вѣсти съ Турске границе являю, да су далеко чувеногъ Црногъ Георгїя, бывшегъ Србскогъ поглавара, съ Гркомъ некимъ кодъ Смедерева уватили, и главе имъ одсѣкли, и у Бѣоградъ послали, гди су коже съ ньи садрли, и по Татару у Цариградъ оправили.' Зритель Австрїйскїй пакъ писао є о томъ овако: 'Писма изъ Темишвара потврдьую офїцїелну вѣсть, да су далеко чувеногъ Црногъ Георгїя, и пр. какогодъ и Странствователь. А привилегиране Вїенске новине явилесу, после єдне седмице, то овако: 'Писма изъ Букареста являю, да се говори, да є Князъ Влашкїй одъ намѣсника Бѣоградскогъ вѣсть добїо, да є Црный Георгїй, бывшїй Србскїй поглаваръ, у Србїю дошедшїй, погублѣнъ.' У среди мѣсеца Септемвра писалесу и Вїенске привилегиране новине, и Зритель Австрїйскїй о томе овако: 'Іошт’ пре баирама, 1/13. Августа наступившегъ, и съ обычнымъ славама започетогъ, дошла є Кара-Гьоргьева одъ Валиса Румилскогъ, и гувернера Бѣоградскогъ, Мерашлїя Алїй-Паше послана, глава у Цариградъ. И са тимъ су се, као што се лако мыслити може, различни гласови о жалостивой кончини тогъ воинственогъ, и у млогомъ призрѣнїю важногъ, мужа разнели. По писмама изъ Цариграда одъ 13/25. Августа чини намъ се, да є найвѣроетнїе, да се Црный Георгїй, у Србїю дошедшїй, у село Хазанъ, недалеко одъ Смедерева, тамошнѣмъ Кнезу Воицы (не знамо, има ли у Србїи Кнезъ, коме є име Воица?), свратїо, и одъ нѣга съ претворнымъ прїятельствомъ прїймлѣнъ быо. Но наскоро пао є као жертва пристрастїя и мрзости, кою є їошт за прве, одъ нѣга устрояване, буне свирѣпїемъ своимъ на себе навукао, и као жертва страха одъ нѣговы, далеко прострты, и буни поспѣшаваюћы, планова. Реченый Кнезъ явїо є Бѣоградскомъ Паши, да є Црный Георгїй дошао, и у исто време послао му є нѣгову, осѣчену, главу, за знакъ вѣрности и привржености къ высокой турской порти. Но глава та нїе, као што обычно быва, на вратыма Сераила у Цариграду, свима на угледъ, натакнута.'
Тако су писале немачке австрїйске новине, и изъ ньи су друге иностране вѣсть исту у свое листове помећале, гдикое и примѣчанїя своя додале, пытаюћи, како ће се вѣсть та Россїйскомъ двору допасти, будући да є Црный Георгїй россїйскїй Генераллѣтнантъ, и кавалѣръ ордена Ст. Анне првогъ степена быо. Тако су Обще новине одъ 3. Октовра п. р. (новине ове излазе у баварскомъ граду Аугсбургу) такодье о приключенїю томъ умствовале, и овай членъ са россїйске границе писале:
'Дуго време веће, како ни єдна вѣсть толико впечатлѣнїя у Петербургу произвела нїе, као што є вѣсть о убїенїю россїйскогъ Генераллѣтнанта и кавалѣра ордена Ст. Анне првогъ степена, Црногъ Георгїя, у труской земльи, и као што намъ се чини, съ дозволенїемъ тускогъ владѣнїя, учинила. Сви се у Петербургу о ньой разговараю; и сами они, кои взаимна одношенїя Россїе и Турске съ занимаюћимъ окомъ сматраю, єсу тогъ мнѣнїя, да приключенїе то зла слѣдсва имати може; и већъ се надаю, да ће обе те силе прїятельство свое раскинути, ако се Турска у словїяма не подвргне, коя їой се одъ россїйскогъ двора, колико знамо, предлажу. Како є, т. є. офїцїелна вѣсть о приключенїю ономъ у Петербургъ дошла, таки є скоротеча россїйскомъ посланику у Цариграду оправлѣнъ, и заповѣсть му однео, да одъ турскогъ двора иште, за четрнайстъ дана да обяви, да поступъ тай негодуе, и да ће виновнике найстрожїе гонити и казнити. Ако бы се турскїй дворъ противїо, да таква обявленїя издати неће, то є посланику наложено, да таки пасоше иште, и изъ Турске отиде. Генералъ коньичный Графъ Бенингсенъ, подъ кимъ россїйска пазећа восйка на турской границы стои, добїо є заповѣсть, да войску ту не само не распусти (као што су хтѣли да учине, будући да су се надали, да ће се све распре съ Турскомъ поравнати) и неумали, већъ што брже на 80.000 войника умложи, тврдынѣ на границы свакомъ потребомъ снабдѣ, и накратко, све наредбе учини, да бы се, у случаю, ако нужно буде, на Турке оружати могао. Да є Императоръ тврдо наумїо, да ствары той съ сходномъ крѣпосћу поспѣши, то се и отуда види, што ће у путу свомъ у южне области царства и Бенингсенову войску прегледти. Досада смо се увѣкъ на втеченїе енглескогъ кабинета у Турску, на ползу Россїе, осланяти могли, но садъ є и Енглеска съ Турскомъ у рапсре уплетена, и то на ново сбогъ Іонїйски острова, а имено сбогъ Парге. Силный Алїй-Паша, кои є великомъ своїомъ власћу у великомъ почитанїю кодъ Турака, неће ни рѣчи о томъ да зна, да Енглеска близу нѣговы добара тврдыню вида, и будући да є са садашньимъ великимъ Везиромъ у превеликомъ и тѣсномъ прїятельству, то ни самъ Султанъ ништ' одсудно у той струцы не предузима. Великїй Везиръ єстъ нерїятель Россїи, а особито сбогъ тога, што є пролѣтось одъ Султана публично укоренъ быо, да се нїе больма потрудїо, да се распре, измедь' Россїе и Туске царствуюће, намире. По свой прилицы гледаће онъ съ Алїи-Пашомъ свакояко, да Россїю съ Турскомъ завади, ако бы Султанъ самъ радъ и быо, да се Россїя съ ниъмъ не свади. Будући да Али-Паша сву свою млогочислену войску по европейскомъ начину устроява, и понайвише француске офїцїре у ньой има, и будући да є самъ Султанъ велику войску европейски устроїо, то бы россїйска войска овогъ рата млого више противленїя одъ турске стране имала, него досадъ.'
Но Зрителю Австрїйскомъ нїе членъ тай вѣроетанъ, и зато га претреса, и опровргава, и то, као изъ офїцїелногъ источника, овако: 'Обще, за нову повѣсть тако богате, новине залудьене су своимъ корреспондентомъ са россїйске границе, онъ не мора заиста прїятль мира и покоя быти. Нашемъ, толико путїй већъ освѣдоченомъ, намѣренїю вѣрни, да лажне вѣсти поправлямо, можемо читателѣ наше увѣрити, да сва у горнѣмъ члену исчислѣна, потврдьенїя у редъ лажны вѣстїй принадлеже. Ако є погубленїе бывшегъ Србскогъ поглавара, Црногъ Георгїя велико впечателѣнїе у Ст. Петербургу учинило, то є само зато учинило, што су се сви вратоломномъ нѣговомъ – ни одъ какве силе ни произведеномъ ни подпоможеномъ – одваженїю зачудили. Россїйскомъ Монарху, нето тако миролюбивомъ, као и остали нѣгови силни прїятельи и саюзницы, и немыслећемъ, да узнемирителѣ покоя у коїойгодъ држави ободрава, было є предпрїятїе Црногъ Георгїя исто тако непознано, као и осталой Европи. Тай славолюбивый и свирѣпый бывшїй водьа Србскїй нїе завѣта свогъ држао, съ россїйске землѣ одшедшїй, и животъ свой противъ своїи земляка самъ своевольно у бѣду положившїй, кадъ є преко Дунава прешао. Како є россїйскїй Монархъ дознао, да є онъ побѣгао, таки є пресудьенїе издао, да за нѣга не мари: зато су и прїятельска договараня съ россїйске стране у Цариграду започета. Нити треба већегъ доказателства, да цѣло то, политицы обе сасѣдне силе непознано, приключенїе никаква втеченїя у взаимна ньина одношенїя не има, но што су се о првой точки договараня своїи, о измиренїю долнье границе на Дунаву, започеты, Россїя и Турска погодиле.
Све, што у члену, кои мы претресамо, о Бенингсоновой пазећой войсцы на турской границы стои, све то єстъ лажь. Россїя има восйку, но о пазећой некаквой войсцы незнамо ни рѣчи, а їошт’ манѣ о умложаваню те войске, и о кретаню нѣны частїй. Ове вѣсти само єсу истине. Ньима ће се прїятельи свеобщегъ покоя на ново увѣрити моћи, да, при крѣпко изреченой вольи првы европейски владѣтеля, тай покой, прво благо народа, по готово тридесетогодишнѣмъ страшномъ времену, никоимъ начиномъ узнемиритисе не може. А што гдикои пристресницы желе, да се покой тай узнемири, то причине желанїя тога знамо: а што надежде свое публицы као истине вѣсти и ствари натоварити трудесе, то намъ є доста, да їй чистомъ, и слободно и у очи имъ реченомъ истиномъ опровргнемо.' - Тако немачке новине о погубленїю Црногъ Георгїя говоре, и умствую!
Logged
Pages:  1 2 [3] 4   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.035 seconds with 23 queries.