Đorđe Petrović Karađorđe

[JASON]

Карађорђево писмо обрштеру Персију, команданту Земуна.


Јего Високоблагороном г-дину обрштеру от Першу в руце jему с почитанијем у Земун – ад ЈБ.
Ваше Високоблагородие
Чест имам вама јавити како шаљем тамо ивана ијуговића секретара совета народњега ну (…) и хитним делом а потајно на господина генерал фелштаух (?) мајстора које молим да би тајно и што скорије одправио њега а овај оће вам усмено катзати и више ношто би тајно било. остајем вашего високоблагородија покорни слуга

У Београду                                             Кара Ђорђе Петровић
марта 4 го(дине) 1810              в(ерховн)и пре(дводитељ) на(рода) се(рбскаго)

[Dreadnought]

Predavanje o Karađorđu, istoričar Milovan Balaban, KC Novi Sad.

[Dreadnought]

Фотографије из Орашца и Маричевића јаруге где је наводно био збор на коме је Карађорђе изабран за вођу ("Вожда") устанка.

Fotografije od pre 6 godina, proveo sam porodično par dana u Aranđelovcu i okolini, pa smo posetili i Orašac.

[Dreadnought]

Спомен обележје на месту догађаја - Маричевића јарузи

[Dreadnought]

Централни део спомен обележја

[Dreadnought]

Поглед од споменика ка излазу из јаруге. У том правцу су спомен дом - школа, и споменик из претходног поста

Спомен црква на излазу-улазу у Маричевића јаругу

[Dreadnought]

Спомен црква

[Dreadnought]

Спомен црква

[Dreadnought]

U porti crkve Svetog Vaznesenja Gospodnjeg se nalazi grob Teodosija Maričevića.

Teodosije Maričević

Teodosije Maričević (Orašac, ? — Orašac, 1807.) je bio knez Orašca i Jasenice i trgovac.

Njegov ortak je bio i Mladen Milovanović. Uoči ustanka bio je knez u Orašcu i u Jasenici. Učestvovao je na Zboru u Orašcu (14. februara 1804.), koja je odlučivala o izboru vođe ustanka. Odbio je predlog skupštine da postane vođa, izgovarajući se da kao knez treba da štiti narod u slučaju da ustanak ne uspe, što ne bi mogao kao vođa ustanka, faktički hajduk, i predložio izbor Karađorđa. U prvoj fazi ustanka bio je jedan od najuglednijih ustaničkih starešina.


Njegovom nesmotrenošću, Srbi su doživeli manji poraz u prvom sukobu s Turcima kod Batočine (sredinom aprila 1804), a Tosun-aga je uspeo da se bez borbe probije drumom koji je on čuvao. Zbog toga je Karađorđe podozrevao na izdaju.

Kada je shvatio da u Karađorđevu korist gubi vlast u knežini, prešao je u opoziciju, prvi od ustaničkih starešina. Otvoreno se sukobio s Karađorđem na skupštini u Pećanima, blizu Ostružnice (6. maja 1804.), tražeći da on lično plati prečanskim trgovcima za nabavljeni barut i druge ratne potrebe, jer je on vođa ustanka. Nazvao ga je tiraninom, koji tiraniše gore od dahija. Tokom svađe pokušao je da ubije Karađorđa, ali mu je puška zatajila i Karađorđe ga je teško ranio. Ranjen je odnet u Orašac, gde je posle nekoliko nedelja umro i bio sahranjen u rodnom selu. Njegov grob se nalazi u dvorištu Crkve Vaznesenja Gospodnjeg.

izvor

[Dreadnought]

Još jedno predavanje o Karađorđu održano u Kulturnom centru Novog Sada, autor i predavač msr. Srđan Graovac.

[Dreadnought]

Predavanje "Smrt vožda Karađorđa", Kulturni centar Novog Sada, predavač mrs. Ognjen Karanović, stručni saradnik Matice srpske – arhivista u Rukopisnom odeljenju.