Генерали и адмирали Војске Краљевине Југославије

[JASON]

32. Мирослав Милисављевић

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Мирослав Милисављевић, армијски генерал

Рођен је 1868. године у Књажевцу и 1885. до 1886. као питомац Војне Академије учеcтвовао је у српско-бугарском рату, немајући још ни пуних 17 година.
1888. године произведен је у чин артиљеријског потпоручника и отпочео је своју војничку каријеру у крагујевачком гарнизону. Као један од наших најбољих артиљеријских официра Милисављевић је упућен у Русију где је имао да се специјализира у артиљеријској струци, пошто је код нас већ био свршио вишу школу Војне Академије. По повратку из Русије Милисављевић је постављен за управника тек отворене артиљеријске школе гађања. Србија је тада била тек увела француске пољске топове од 75 мм и наши артиљеријски официри имали су да се упознају у руковању са њима. Велики број наших младих артиљеријских официра, који су касније дали углед нашој артиљерији за време ратовања, прошао је кроз школу г. Милисављевића и добио ту основна знања која су се после у пракси тако сјајно показала. У балканском рату Милисављевић је био командант наше тешке артиљерије са којом се нарочито одликовао при опсади Једрена. У рату са Аустро-Угарском Милисављевић, који је тада био у чину пуковника, командовао је тимочком дивизијом коју је провео за време нашег одступања кроз Албанију. Изврстан артиљеријски официр и организатор  Милисављевић је при реорганизацији наше војске на Крфу постављен за начелника артиљерије при Врховној Команди. За читаво време нашег бављења на Солунском фронту он је остао на овоме положају за које је време успео да умањени број наших трупа замени све већим бројем артиљеријских оруђа, извршивши изврсно снабдевање и опремање наше војске у погледу артиљеријског наоружања. Са Солунског фронта г. Милисављеиић вратио се као генерал и до 1925. године командовао је редом са све четири армијске области. Од 1925. године био је члан војног савета а потом командант Београда.
За време своје дуге и сјајне војничке каријере Мирко Милисављевић је добио сва наша ратна одликовања и то: Карађорђеву звезду са мачевима трећег реда и две Карађорђеве звезде четвртог реда, које је добио за време српско-турског рата као и за време светског рата, даље орден Белог Орла првог и другог реда, орден Св. Саве првог реда, Легију Части другога реда, орден Купатила трећег реда, орден Леополдов другога реда и орден Св. Владимира са мачевима четвртог реда, пољско одликовање орден Полоније Реституте првог реда којом га је председник пољске републике одликовао.
Преминуо је 30. јула 1929. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

[JASON]

Перивој Илијћ

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Перивој Илијћ, пеш. бригадни генерал

Генерал г. Перивој Илијћ рођен је у Крагујевцу 8.9.1880. године. Свршио је Војну академију у 32 класи. Био је командант пука пешадије Краљеве гарде и командант бригаде Дунавске дивизије. Учествовао је у свим ратовима. Био је у Русији за време стварања добровољачке дивизије, и у доба руске револуције као командант првог југословенског добровољачког одреда. Из Русије је дошао на Солунски фронт и учествовао у пробоју. 1941. избегао је заробљавање, после рата није наставио службу. Умро је 1954. г.

[JASON]

(34) Ћира Даскаловић, пеш. бригадни генерал

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ћира Даскаловић родио се 1875. године у Пироту. После завршених седам разреда гимназије, ступа у Војну академију са 29 класом. 1899. године произведен је у чин пешадијског потпоручника. Отада је, све до 1928. успешно напредовао у војсци, тако да је своју каријеру у активној служби завршио као пешадијски бригадни генерал.
У српско-турски рат 1912. године, ступио је као капетан прве класе са положеним мајорским испитом. Учествовао је у многим борбама, одликујући се свуда. У светском рату командовао је прво 18 пеш. пуком, а потом 12 пуком, са којим је извршио пробој на Ветернику. Од стране маршала Франше д'Епереа похваљен је наредбом у целој Источној војсци.
После рата био је командант 2. пешад. пука, потом командант Београда, командант пешадијске бригаде у Сарајеву, и најзад инспектор жандармерије. Тада је и добио чин бригадног генерала у коме је 1928. године, услед болести, пензионисан. За своје исправно службовање и храбро држање у рату одликован је многим нашим и страним одликовањима. Умро је у Београду 6. априла 1930.