PALUBA
March 28, 2024, 11:21:41 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno, dopuna Pravilnika foruma PALUBAinfo, tačka 22
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 5 [6] 7 8 9 10 11 12   Go Down
  Print  
Author Topic: Династија Обреновић  (Read 106494 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 318


« Reply #75 on: September 21, 2017, 08:55:59 pm »

Врло могуће да је тако...у сваком случају енигма разјашњена.
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #76 on: February 15, 2018, 08:31:40 pm »

Vukovi zapisi otkrivaju kakav je zaista bio knez Miloš, zbog čije je samovolje donesen Sretenjski ustav
Miroslav Kos   15.02.2018.

„Kako sam opisivao slavna dela Miloša Obrenovića, potomstvo ima prava tražiti od mene opisanije i njegova moralnoga karaktera i rđavi dela...“, ovako Vuk Stefanović Karadžić počinje zapise za “Osobitu građu za srpsku istoriju našega vremena”.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Spis koji za Vukova vakta nije publikovan (po njegovoj želji otvoren je tek 1901. godine) daje realnu sliku života u tada vazalnoj Kneževini Srbiji kojom upravlja neograničeni gospodar života i smrti - knez Miloš Obrenović. Iako stručnoj javnosti poznat, ovaj Vukov zapis sada je prvi put kao zasebna knjiga publikovan u izdanju “Lagune” s naslovom “Tajna istorija Miloševe Srbije”. Priređivač izdanja, urednik u „Laguni“ Dejan Mihailović, podelio je Vukove zapise u šest tematskih celina koje govore o bezakonju, tiraniji i samovolji jednog vladara koja je izazivala mnoge bune u narodu (koje su u krvi ugušene), ali koja će, na kraju, 1835. godine, posle Miletine bune, dovesti i do usvajanja Sretenjskog ustava, jednog od najnaprednijih tog doba u Evropi.

- Sretenjski ustav je donet upravo zbog Miloševe samovolje. Posle Miletine bune, januara 1835, koja se završila bez krvoprolića, Miloš je shvatio da je sigurnije da izađe u susret nezadovoljnim knezovima. Poverio je izradu ustava svom sekretaru Dimitriju Davidoviću, koji je u roku od tri nedelje napisao ustav po uzoru na najnaprednije ustave tog vremena u Evropi. Ovaj ustav je bio na snazi kraće nego što je bio pisan jer su protiv njega bili, osim sizerene Turske, još i Rusija („francuski rasadnik u turskoj šumi“) i Austrija (koja ni sama nije imala ustav u svojoj višenacionalnoj državi). Na njihov pritisak i svoje zadovoljstvo, Miloš je ukinuo ustav dve nedelje posle donošenja. Ipak, nije prošlo nekoliko godina, a Miloš je morao da abdicira, a onda i zadugo napusti Srbiju i prepusti je ustavobraniteljima - objašnjava Dejan Mihailović.

Do materijala za svoje zapise o drugom licu kneza Miloša, Vuk dolazi tokom dvogodišnjeg boravka u Srbiji (na Milošev poziv) tokom kojeg je bio i državni činovnik i skupljač narodnih pesama, umotvorina, ali i radio i razmišljao o reformi jezika. Iz prve ruke mogao je da se uveri u realno stanje u državi u kojoj je jedini zakon bila volja kneza. Zapisi iz “Osobite građe” poslužili su Vuku kao osnova za čuveno pismo koje je aprila 1832. godine uputio Milošu i u kojem bez mnogo uvijanja u lice nepismenom knezu iznosi sve manjkavosti i bolesti njegove vladavine.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Vuk u pismu Milošu daje i savete - o slobodi javne reči, o podršci učenim ljudima i nepotrebnom zaziranju od učenog sveta, o tome da samo razvoj obrazovanja može da uzdigne Srbiju... Knjiga pokazuje da Vuk nije bio samo zapisivač narodnih priča, pesama i umotvorina, nije bio samo reformator jezika, nego i vizionar.

- Prvi savet u pismu Milošu bio je da uvede u kneževinu „konštituciju“, i to se uskoro dogodilo. Kad je dobio hatišerif i izborio se za kneževinu, Miloš više nije mogao da zaustavi proces uspostavljanja ustavnosti i zakonitosti u zemlji. Vuk je dve trećine života proveo u Beču i odatle, kao evropski čovek, bolje video svoju zaostalu Srbiju - kaže Mihailović.

Vukovi zapisi ruše mit o bezgrešnom i mudrom Milošu Obrenoviću. Ne umanjujući njegove istorijske zasluge, Vuk ga predstavlja kakav je zaista bio, najčešće surov, beskrupulozan i bezosećajan. Naša deca će, ipak, u školama nastaviti da uče drugačije.

- Van svake je sumnje da kada bi i u udžbenicima bila potpuna slika, da bi to doprinelo da bolje razumemo i vreme i karakter neke istorijske ličnosti. Prekrajanje i lakiranje istorije, doduše, nije naš izum, ali kod nas se, čini mi se, divinizacija vladara obavljala uvek sa posebnom ideološkom strašću i sklonošću ka zaboravljanju - zaključuje Mihailović.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Lečenje

Neki Milošev baščovan, Kosovac, krupan i zdrav čovek, kojega je on bio oženio nekom sirotom udovicom koju je od sprdnje zvao sestrom, kao i njega zetom, dođe k njemu u avliji negde predveče pijan, pa poviče:

– Ej, šura! Daj rakije.

Onda Miloš zapovedi svom podrumdžiji, te mu donese po oke najžešćega špirta (Weingeist), pa ga nateraju, te sve na jedan dušak popije; a kad se u njemu špirt zapali, Miloš zapovedi, te ga bace u vodu, kao da bi se razladio (jer kažu, da su oni u ovakim događajima i druge tako lečili), no on siroma umre.

Lek za zubobolju

Nekoga ludog Peru iz naije Požeške, koji je za to ostao nem i suludast, što je od rođenja bio gluv, i koga je Miloš za to, po osobitoj svojoj ljubavi k budalama, uza se vodio, zabole u Požarevcu (u mesecu avgustu 1829. godine) zubi; onda Miloš zapovedi, te ga opoje špirtom, pa mu njegov berberin s nekoliko momaka na silu povadi sve zube, i zato siroma onaj dan umre.

Proba

Godine 1820. dotera nekaka žena muža svoga Milošu na sud, da se raspusti s njime, što ne može bračnu dužnost da izvršuje (onda se i u ovakim, kao i u svima drugim, parnicama ispitivalo i sudilo na polju: Miloš sa sudijama stane ili sedne na divanani, a parničari dole, između momaka, po avliji). Kad se muž stane izgovarati da žena nema pravo što ga za to tuži, onda ji u po podne odvedu u jednu zgradu, i nateraju ji, pred tolikim momcima, koji su oko nji stajali, da učine probu.

Titulisanje

Miloš upravo pokazuje, da je rad, da niko nije ni nalik nanj, ili upravo, da su svi drugi ljudi osim njega ništa. On je istina 1816. g. bio zadovoljan sa imenom knez, no budući da su se svi narodni činovnici, osim pisara i buljubaša zvali knezovi, zato se on u svome pečatu i u potpisima nazove knjaz. No po vremenu čujući da je knjaz i knez jedna reč, i da Rusi svakoga Srpskog kneza zovu knjazom, on zapovedi, te se na aktama načinjenim na skupštini u početku 1827. godine niko ne potpiše knez, nego se svi knezovi nazovu ispravnicima; no po tom čujući da su ispravnici u Karavlaškoj velika gospoda, on, posle dugoga savetovanja sa svojom svitom, kako bi se činovnici nazvali da mlogo ne znače, zapovedi na skupštini u početku 1830. godine da se knežinski i sreski knezovi u napredak zovu kapetani (a knežine i srezovi kapetanije), a naijski ispravnici ili serdari.

Pera iz Selevca

Nekakav Pera iz Selevca, iz naije Smederevske, dolazio je u vreme Đakove bune u Kragujevac s ostalim kmetovima, kao deputirac, i kao rečit i slobodan čovek korio je Miloša u oči za kojekake nepravde, i najposle po svršetku bune savetovao ga da se u napredak uzme u pamet jer može biti gore nego što je bilo; za to Miloš, pošto se svima oprosti, i sa svim umiri, zapovedi nekakome Ćor-Đuri, te Peru ubije negde u šumi.

Batine za popa

Godine 1832. nekakom popu iz naije Požarevačke, kome je bilo oko 60 godina, i imao je sina u gardi oficira, udare 40 batina, što je neotice, prevaren od kmeta, venčao nekaka čoveka, kojega je prva žena živa bila.

Raseljavanje

Ne samo što Miloš činovnike tako svojevoljno izbacuje i premešta, nego isto tako svojevoljno raspolaže i imanjem sviju ljudi u Srbiji, tako, da niko ni odašta nije pravi gospodar. On svoje polze radi raseljava sela, kao n. p. što je raselio Rvatsko selo više Topčidera, da načini sebi livade.

Požurivanje

Kad kakav sveštenik u crkvi služi polako, ili služenje njegovo onako što nije povoljno Milošu, on često smešeći se rekne Amidži ili drugome kome od svoje svite:

- Idi, oca mu jebem, teraj onoga, neka svršuje.

O učenim ljudima

U pismu Milošu Vuk sa istančanim političkim osećajem daje savete nepismenom Milošu koji je zazirao od učenih i prosvećenih ljudi i sumnjičio ih za zavere protiv njega: “Da učeni ljudi bune podižu protiv praviteljstva, toga se ni malo ne treba bojati, ni za to škole prezirati i njihovu uredbu odlagati. Ja mislim da se učeni ljudi mudroj i pravednoj vlasti najradije pokoravaju, jer oni znadu da društvo ljudsko bez vlasti biti ne može..., a na nepravednu vlast ustaju i najprostiji ljudi.”

Bolje spaija, nego knez

“Ne mogu propustiti da ovde na svršetku ovoga pisma ne spomenem još jedan važni posao Vaše Svetlosti, koji Vam, po mome mnjeniju, nikakav pravi Srbin ni pametan čovek ne može odobriti, a to je, što ste kupili sela u Karavlaškoj (turski naziv za južnu Rumuniju, op. aut.). Vi ste črez to, na preveliku sramotu svoju i naroda Srpskoga, a na radost sviju neprijatelja Vaši, sami javno pokazali da je po Vašemu mnjeniju bolje i pouzdanije u Karavlaškoj biti spaija, nego u Srbiji knjaz, i da se Vi u Srbiji bavite samo od dana do dana, da biste što više novaca skupili, pa onda, kako Vam najmanje što budne nepovoljno, da bežite u Karavlašku. Teško Vama, ako ste na te misli spali, a još gore, ako to dočekate!”, piše Vuk Milošu.

Milošev pasoš za Vuka

„Sima Milosavljević Paštrmac, koga je Miloš prozvao Amidža“
, piše Lj. Stojanović u svojoj biografiji Vuka Karadžića, „ratnik i barjaktar u oba ustanka, bio je knežev buljubaša, gotovo stalno uz njega, i uveseljavao ga je svojim šalama i vrlo često grubim podsmevkama na svačiji račun. Kao neka vrsta dvorske budale, on je često u šali rekao ponešto knezu, što niko drugi ne bi smeo”.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kada je Vuk u zemunskom karantinu dugo čekao da se Miloš smiluje i da mu pasoš da nastavi put za Beč, stigao mu je jedan posprdni, čiji je autor bio upravo Amidža.

Tekst pasoša je glasio:

"Ja, Amidža prvi i poslednji

Koji imam vlast davati svakojake pasoše i muškom i ženskom i starom i mladom i zdravu i kljastu objavljujem nastojaščim pasošem da pokazatelj sego g. Vuk Stefanović iz Trrršića u Jadru, od skora prozvavši se Drobnjak iz Petnice, polazi odavlen preko beogradske skele u Zemun, a otalen dokle mu tojaga traje.

LIČNI OPIS:

Ime i prezime: Vuk Stefanović Karadžić iz Trrršića. U mladosti kozar, a sada spisatelj srpske gramatike.

Usta su mu: Kao čarapin početak.

Nos: Kao modri patlidžan.

Osobiti znakova: Nema; ali kad bi se čovek ostrag zagledao u njega, rekao bi da je u jednu nogu prirom!”


Ispod ličnog opisa je nacrtano kako je Vuk u manastiru Rakovici noću hteo da se u nuždi posluži krčagom umesto noćnim sudom da mokri, ali mu pisar u Zakonodavnoj komisiji Laza Zuban ne dozvoljava, nego se oko krčaga otimaju.

Izvor: www.blic.rs


* Eduard_von_Engerth_-_Portret_kneza_Miloša_Obrenoviča.jpg (167.37 KB, 800x1007 - viewed 68 times.)

* 001.jpg (34.28 KB, 470x663 - viewed 70 times.)

* Milos_Obrenovic.jpg (132.3 KB, 535x924 - viewed 73 times.)

* Stanojlo_Petrović_i_knez_Miloš_Obrenović.jpg (639.48 KB, 900x621 - viewed 72 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #77 on: February 15, 2019, 03:35:41 pm »



Tribina "Knez Miloš Obrenović – prvi ili drugi ‘otac‘ moderne Srbije?" održana prošle godine u Klubu "Tribina mladih" Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je msr Srđan Graovac, istoričar.


Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #78 on: September 08, 2021, 11:26:29 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #79 on: September 19, 2021, 02:37:05 pm »




Quote
Gosti iz prošlosti - Miloš Obrenović u anegdotama



Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #80 on: October 10, 2021, 10:00:52 am »

Da li je i kada Miloš Obrenović rekao: „Evo mene, eto vas - rat Turcima"
Nova ekonomija/Dimitrije Gašić
19.09.2021.

Generacijama se prenosi da je podižući u Takovu Drugi srpski ustanak knjaz Miloš izgovorio one poletne reči ističući sebe samog „Evo mene, evo vas - rat Turcima!“

Međutim, današnjim medijskim rečnikom rečeno, ova istorijska istina nastala je tako što su je pronosili tadašnji, a i potonji „senzacionalistički i tabloidni izveštači“. Zato pravi, profesionalni istraživački novinar mora da nađe dobro obavešteni izvor. U ovom slučaju biće to dobri stari Vuk Stefanović Karadžić koga, izgleda, ne čitaju pažljivo (svi) oni koji se mnogo hvale da to rade. Elem,  da proverimo da li beše Vuk ima nešto o tim rečima kodže Miloša, što su bezmalo postale poslovica. A kad je nešto poslovica, tu je negde blizu i legenda, a iza brda već i - mit. Za početak treba precizirati -  pomenute reči nije izgovorio Miloš kao knjaz, već kao knez rudnički, što je tada bio.

Knjazom je postao tek kad je ustanak uspeo i pošto mu ni saborci, ni Turci nisu došli glave. Već on mnogima od njih. Ili druga stvar - kad se govori o ustanicima, uvek se samo ističe njihov patriotizam i slobodarstvo, a o tome da su nahijski kneževi kao inspiratori bune zapravo bili nekakva „lokalna samouprava“ i „poreznici“ turske države, nema reči ni koliko kod Vuka.

Čitamo dakle Vukov članak „Hadži-Prodanova buna i Drugi srpski ustanak“ uz kratko pojednostavljeno podsećanje na kontekst: po propasti Karađorđevog ustanka, u godinama, naročito mesecima pred proleće 1815. godine, odnosi srpske i turske uprave se sve više kvare. Nahijski kneževi su sve nezadovoljniji ponašanjem svojih „pretpostavljenih“ i to nezadovoljstvo ide ka domunđavanju o novoj buni, ustanku, ali i ka odmetanju, hajdučiji ili saradnji sa hajducima. Tako se i desila poznata Hadži-Prodanova buna koju su Turci silom smirivali, ali i oslanjanjem na Miloša. On se kao junak Prvog ustanka bio nekako nametnuo za vođu, a konačno, piše Vuk, „Miloš je uz ovu bunu dobio čast i poverenije kako kod Sulejman-paše i kod ostali Turaka, tako i kod naroda Srpskoga“.

Kako su se stvari i potom, tokom razoružavanja Srba, pogoršavale, uz nečuvene zulume (pečenje čoveka na ražnju, npr.) mnogi su na njega navaljivali da se dižu ponovo, pogotovo posle ubistva Stanoja Glavaša. Miloš je, s druge strane, uviđao da Sulejman-paša ne drži reč i već se opredelio za ustanak, ali ga je odlagao što zbog hladnoće, što zato da otpremi „brata Jefrema u Ostružnicu“ da proda još jednu turu volova, a i da se dobije vreme i sakupi para za novi ustanak. A otkupljivao je i zarobljenike, njih „šezdeset duša“.

U to vreme Miloš je nekoliko puta uzmicao uz Rudnik gradeći nekoliko kuća jednu za drugom, sve dublje u planinu i dalje od puteva. Oko njega skućile su se i mnoge druge vođe pobuna. Bili su uz njega „i još mlogi kojekakvi momci koji su očekivali smrt od Turaka; pa su onde kao čuvali Miloševu kuću, a upravo su kod njegove kuće čuvali i krili svoje glave. I da ne bi u kakvo podozrenije pali bili su pokupovali nekoliko trnokopa, pa su danju na lepom vremenu od besposlice krčili i sadili šljive...“

Sad ono glavno: „Miloš na cveti u jutru dođe u Takovo i onaj dan onde kod crkve učini skupštinu, i stane se već javno dogovarati s narodom i s kmetovima, šta će se sad činiti i sav sabor nađe da drukčije nikako biti ne može nego da se biju s Turcima dok svi ne izginu; i što je najčudnije i sami starci i kmetovi, koji su svagda bili protivni buni i oni sad pristanu i poviču da nema drugoga spasenija... Miloš onda im na to odgovori da će im on biti starešina, ako će oni njega slušati i između sebe se kao braća paziti...“

Izvor: www.novaekonomija.rs
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #81 on: December 22, 2021, 10:24:06 am »

Први састанак Милошев са Марашлијом у Београду

Преговори за мир између султанова пуномоћника Марашлије и Милоша Обреновића, као вођа устаника, прилично су се отегли. Најпосле, докле не дође из Цариграда одобрење Порте да Марашлија може у име султаново свршавати све послове око измирења, Милош се погоди (1. октобра 1815. г.) с Марашлијом да овај распусти половину своје војске, а с другом половином и са свима старешинама да се крене у Београд у пратњи српских старешина Проте Матеје, Вујице и других. Марашлија је стигао на Врачар 10. октобра и зауставио се на простору између Ташмајдана и Батал-Џамије. Тек 13. октобра Марашлија је ушао у варош и одсео у кућу највиђенијег Турчина у Београду, код Хаџи-Риџала, унука Фочић Мехмед-аге.
За Марашлијом требао је доћи и Милош у Београд, као што је обећао Марашлији али је оклевао. У Београду су Турци били крвни непријатељи Милошеви, а у београдској тврђави још је седео Сулејман-паша, и држао у затвору Милошева брата Јеврема. Међутим Марашлија је с навећим нестрпљењем очекивао Милоша. Прође већ три четири дана а Милоша нема. Марашлија се поче плашити да га Милош не превари, па ту да га опколи са својом војском. У том београдски Турци стану растурати свакојаке вести о неверству Срба и спреми Милошевој да опколи у Београду Турке и да их уништи. Чак и сами бегови, ајани и бимбаше из његове војске стану му преговарати:
- Тебе ђаур превари, те ти не даде нама да се бијемо, да харамо и да робимо него толико време лежасмо беспослени; а сад те опет превари и под саму зиму доведе те у ове зидине, а он оде да купи војску; па сад док се није сасвим спремио замамљује нас дајући по мало таина, а кад се он сасвим спреми, а удари киша и снег, онда ће и ово у један пут пресећи, па нам онда ваља своје коње јести и од глади и од зиме мрети овде.
Оваки говори јако узнемире Марашлију, и он стане питати Проту Матију и Вујицу:
- Камо Милоша? Милош мене превари!
Српске старешине уверавале су Марашлију да га Милош неће преварити, а Милошу су писали да похита с доласком. И Милош није оклевао, дошао је у Београд око 18. октобра. Турци су се силно обрадовали његовом доласку и, честитајући један другоме, говорили су по улицама:
- Мужде, мужде; Ђелди Милош! Машала! (Радосна вест, радосна вест, дошао Милош! Бива што бог хоће!)
Сутра дан вече Милош се упути са одабраним кнезовима и првим људима у пратњи својих момака и везирових гаваза, сви с оружјем у појасу, те везиру Марашлији. Пред везировим конаком било је много Турака и турских слугу, који су држали запаљене буктиње и фењере. Милош је једва прошао кроз гомиле Турака, који су се гурали и желели да га виде. Кад је Милош ушао у везирову собу видео је везира, где седи окружен једним капиџибашом, Портиним изаслаником, неколиким пашама, ајанима и многим бимбашама и беговима. Марашлија је био у зачељу а остали у полукругу. У соби је владала таква тишина да би се и муха чула, кад би пролетела. Сви су држали чибуке при устима, али нико дима не пушташе.
По доласку Милошеву донеше и Србима каву и чибуке и тек тада Марашлија преко тумача запита Милоша:
- Јеси ли ти онај исти Милош, с којим сам ја у Ћуприји говорио?
- Јесам, честити везире! - Одговори Милош.
- Јеси ли при оној речи, како смо говорили у Ћуприји?
- Јесам - одговори Милош.
- Е, кад јеси, а ти сад понови оне речи пред овим царским људима! - рече Мараш.тија.
- Хоћу, честити везире.
- Јесте ли цару покорни? – Запита везир.
- Јесмо.
Ово питање везир Марашлија три пута је поновио и Милош у име народа три пута одговори. После трећега одговора Милош је рекао:
- Честити везире, ево, пред тобом и пред свима овим царским људима велим да ја с народом нисам устао на цара, нити је моја жеља нити снага да царску земљу отимам, већ нас је горки зулум подигао да би се овога јарма, ове погибије једанпут ослободили. Свему томе узрок је Сулејман, везир београдски, који је и мене и сав народ на ово натерао.
Док је Милош ово говорио Марашлија и сви Турци око њега врло пажљиво су га слушали. Кад је Милош престао говорити онда му Марашлија рече, како је од Султана дошао ферман да се он врати натраг, како ће се у Београд послати други за везира.
На то Милош одмах одговори:
- Јок, честити везиру! Ако ти пођеш од нас и ми ћемо сви ићи из ове земље, тако је нас преклани предао Куршид-паша, па се он врати натраг, а нама остави Сулејман-пашу, који нас је све хајдуцима начинио (а он је прави хајдук), и ћаше сав народ да затре и цареву земљу да опусти.
Говорећи ово Милош је набројао насиља и злочиначка дела Сулејман-пашина и говорио је тако живо да су се тим насиљима чудили и Срби и Турци. Милош је завршио свој говор овим речима:
- Наше су куће, честити везире, још по планини на колима, ако не верујеш а ти пошљи људе, нека виде. Ми се не можемо вратити на своја огњишта док не истераш из града Сулејман-пашу и док ти нама не останеш за везира.
Милошев говор јако се свиђао и Марашлији и Турцима, сви су му одобравали, и везир је одговорио да ће све речи Милошеве доставити цару, да ће цара молити да на место Сулејман-паше остане он у Београду и нада се да ће цар то одобрити.
Сви разговори између Милоша и Марашлије завршени су 25. октобра. Мир између Милоша и Марашлије утврђен је исто тако углављен је између њих и програм, по коме ће се створити нов начин управе у земљи. Сулејман-паша је отишао у Ниш и тек после тога Марашлија ушао је у тврђаву и свечано заузео везирско место. При уласку Марашлије у тврђаву на првој градској капији Милош је својом руком заклао, према турском обичају, 12 овнова, те је преко њих ушао везир у тврђаву и у везирски конак.
Марашлија је остао у Београду као везир до смрти своје (21. августа 1821. године). – Време, 1110/1925.
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #82 on: December 31, 2021, 04:01:15 pm »




Aleksandar Obrenović i Kralj Nikola ....




[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Aleksandar Obrenović i Kralj Nikola.jpg (340.39 KB, 740x1200 - viewed 16 times.)
Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 18 883


Jednakost, Bratstvo, Sloboda


WWW
« Reply #83 on: December 31, 2021, 05:21:50 pm »

Ima li neko saznanja o umešanosti velikih sila u majskom prevratu?
O tome gotovo se ništa ne zna.

Ono što se zvanično zna, da su se Rusi držali neutralno, kao i Austrougari, dok je Engleski poslanik (ambasador) iz revolta napustio zemlju.
Poznato je da su Rusi i Austrougari (verovatno i Englezi) znali da će se desiti likvidacija kralja, kraljice i ostalih.
O Francuskoj, gde je u progonstvu boravio kralj Petar I. Karađorđević se malo zna, mislim na stav Francuske.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 318


« Reply #84 on: January 01, 2022, 06:23:41 pm »

Оно што је сигурно завера, односно Мајски преврат је дело српских грађана и нема везе са странцима. Скоро сви су осудили убиство краља и у том смислу сигурно нико то не би подржао. Све монархије су се се плашиле револуционарних преврата,а Мајски је личио управо на то.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #85 on: January 03, 2022, 12:46:47 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Александар и Драга.jpg (237.17 KB, 796x756 - viewed 7 times.)
Logged
Kuzma®
Počasni administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 10 542



« Reply #86 on: January 03, 2022, 08:46:24 pm »

Мање познати историјски подаци у вези Александра Обреновића.

- На 7 рођендан отац га је завојничио (да се тако изразим) у 7. пешадијски пук, тај датум (2.август) је наредбом краља био пуковска слава у спомен на дан када је његов главар на тај дан 1883. године као војник у тај батаљон ступио
- Истог дана је тај пук као први у тадашњој војсци именован као 7. пешадијски пук "Краљевић Александар", када је Милан абдицирао назив је промењен у 7. пешадијски пук "Краља Александра I". Именовање пука 1883. године је обележено са 21 артиљеријским плотуном.
- Александар је као припадник пука за 5 година стигао до чина потпоручника. Те 1888.године је из иностранства послао телеграм команданту пука мајору Магдаленићу где га обавештава о свом унапређењу и обећава да ће својим владањем оправдати то "отличје". Истовремено је честитао пуковску славу. Све је објављено у тадашњем СВЛ.
Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 18 883


Jednakost, Bratstvo, Sloboda


WWW
« Reply #87 on: January 04, 2022, 10:04:38 am »

Оно што је сигурно завера, односно Мајски преврат је дело српских грађана и нема везе са странцима. Скоро сви су осудили убиство краља и у том смислу сигурно нико то не би подржао. Све монархије су се се плашиле револуционарних преврата,а Мајски је личио управо на то.
Dakle 100 posto sve iz domaće kuhinje.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #88 on: January 04, 2022, 04:09:50 pm »

Један руски  докуменат о 29. мају.


Доносимо овде, у преводу, извештај шефа 'Охранке' - руске тајне политичке полиције пре Рата на Балкану, жандармеријског официра ротмистра - капетана I класе - Владимира Тржецјака, о убиству краља Александра Обреновића и краљице Драге у ноћи 29. маја 1903, и о улози руске тајне полиције том приликом. Извештај је упућен шефу жандармерије и директору Департамента Полиције руског Министарства Унутрашњих Дела. Овај смо докуменат добили од г. Душана Семиза из Лењинграда.

                                                                                                                                             Поверљиво.
На основу шифроване депеше Ваше Преузвишености, од 5, ов. јуна (1903), част ми је доставити следеће:
У моме извештају од 9. ов. априла бр. 188, част ми је било изложити, да је, услед ојачања у Србији Либералне Странке, и са укидањем Устава од године 1901. краљ Александар дигао противу себе све политичке странке без изузетка, и да је још онда агентурним осматрањем утврђена могућност скорог атентата на живот Краља са сврхом збацивања династије Обреновића. Као што је то сада утврђено, укидање Устава имало је за сврху обезбедити Краљу могућност да прогласи у Београду опсадно стање, и да ухапси све српске политичаре према Краљу непријатељски расположене. Пошто би извршио ова хапшења, краљ Александар спремао се је да, по настојању Краљице, поднесе у најближем заседању Скупштине законски предлог о именовању наследником му старијег краљичина брата, поручника Никодема Луњевића (sic). Да је Краљ заиста гајио оваке намере види се из нађена у краљевим хартијама пописа лица која су имала да буду ухапшена, и из новог законског предлога о именовању поручника Луњевића престонаследником.
Према гласовима који круже по Београду, главни иницијатори државног удара који се десио били су: 1) садашњи Министар Правде, Љубомир Живковић, 2) Министар Финансија, Др. Војислав Вељковић, 3) Генерал Јован Атанасковић, садашњи Министар Војни, 4) брат првог краљичина мужа, пуковник Машин, садашњи Министар Саобраћаја, 5) Георгије Генчић, садашњи Министар Народне Просвете, 6) Мајор 6. пешадијског пука Мишић, 7) Лука Лазаревић, који је имао учешћа у атентату на краља Милана, 8 ) Живко Желовановић (sic) и 9) Драгомир Рајевић.
Извршење Завере, која је никла још у марту ове године, било је поверено официрском кору 6. пешадијског пука, са гарнизоном у граду Беграду, нарочито непријатељски расположеноме наспрам Краља. Међу завереницима налазили су се официри месне више војне школе и лични ађутант Краља, Кирило Наумовић, Осим тога, у државном удару узели су учешћа месни коњички пук и једна батерија. Постојање завере било је познато већини официра београдског гарнизона, а тако исто и понеким официрима војних јединица у гарнизону града Ниша.
28. прошлог маја, у старом краљевском двору, за време ручка, на којем су били између осталих и бивши Министар-председник генерал Цинцар-Марковић и дежурни ађутант Наумовић, Краљ, на захтев Краљице, одлучно је тражио од Цинцар-Марковића да прогласи у граду опсадно стање и изврши хапшења, мотивишући своју жељу тиме да је он добио вести о завери. Генерал Цинцар-Марковић није се слагао са Краљевим мишљењем, и пошто се вратио кући телефонски је молио Краља да му уважи оставку.
Глас о томе да Краљ тражи да се хитно изврше хапшења, и да већ наслућује заверу, био је одмах достављен завереницима од стране ађутанта Наумовића, и још истог вечера, под председништвом пуковника Машина, одржан је у менажи 6. пешадијског пука састанак на којем је дефинитивно решено одмах приступити остварењу завере.
Око један сат по поноћи, завереници су коначно установили акциони план према којем је већина официра са једним батаљоном 6. пешадијског пука имала да се упути ка Двору, док су остали официри добили налог да изолују Двор од осталог града а затим да убију све министре, управника града Маржичанина, и браћу Луњевиће.
Група официра која је имала да уђе у Двор налазила се под вођством мајора 6. пешадијског пука Мишића, а учествовали су у њој мајори Михајло Анђелковић, Лука Лазаревић, капетани Драгутин Димитријевић, Сава Тривковић, Илија Радивојевић, и поручници Антоније Антић и Милутин Лазаревић, Ову групу требало је да сретну у Двору завереници пуковник Александар Машин и краљеви ађутанти Наумовић и Панајотовић.
Чим су завереници стигли до врата спољног дворског врта, преко пута од Руског Посланства, краљев ађутант Панајотовић отворио је вртна врата, која су обично затворена. Одмах иза завереника ушао је у унутрашњу авлију Двора један део нижих чинова батаљона 6. пешадијског пука, који је у исти мах наишао на оружан отпор дворских жандара. Разоружавши их, један део официра заједно са војницима напао је на дворску стражу, при чему је дошло до јаке пушчане ватре, те је ту убијено са обе стране више официра и војника, У исто време, други део официра, под вођством мајора Мишића, пошао је парадном улазу Двора, но будући да њихов саучесник, ађутант Наумовић, није отворио врата, они су их обили.
Тек што су завереници ушли у предсобље, генерал-ађутант Лазар Петровић, који је у Двору ноћивао, нареди једном од слугу да утрне у целој згради електричну светлост. Оставши у тами, завереници су се потпуно изгубили и дуго времена лутали су по Двору, тражећи краљеву спаваћу собу. У то време, из ходника Двора пришао је ка завереницима краљев ађутант Наумовић, па их је из салона за примање провео у краљичин салон, и објаснио да се краљева и краљичина спаваћа соба налази иза краљичине собе за рад. У врата која воде из салона у краљичину собу за рад бачена је онда динамитна бомба, која је одскочила и убила Наумовића, Ушавши у краљичину собу за рад, завереници су почели да траже, при светлости свећа и шибица, тајна врата која воде у краљеву и краљичину спаваћу собу, али их никако нису могли пронаћи. У исто време један део завереника открио је генерал-ађутанта Лазара Петровића, па су од њега под претњом смрти стали тражити да им покаже где се налази Краљ и како се отварају врата. Када је Лазар Петровић одбио да задовољи овом тражењу, њега су у самој краљичиној соби за рад убили куршумом из револвера у главу. Онда су завереници с помоћу секира провалили тајна врата и ускочили унутра у краљеву спаваћу собу.
Тражећи спаса од завереника, краљ Александар, скупа са краљицом Драгом, сакрио се био у гардеробну собу где су их и открили.
Гласови о последњим тренуцима Краља и Краљице веома су противречни и збркани. Углавном, према исказима самих убица, Краљ је, одевен само у црвену свилену кошуљу, штитио собом Краљицу, огрнуту једино спаваћом хаљином (пењоар), и први метак уперен у краљеву главу од стране официра Антића или Христића донео је смрт, док је Краљица рањена прво у трбух. Када су Краљ и Краљица пали, завереници су наставили да пуцају у њих, тако да је Краљ задобио свега 23 ране, а Краљица - 20. Последњи је пуцао у Краљицу, у њено десно око, пуковник Машин, назвавши је том приликом јавном женском.
Одмах иза тога, разголићене лешине Краљице а онда и Краља, избачене су од завереника кроз прозор у дворски врт, где су остале лежати све до 6 сати изјутра.
У 6 сати, телеса Краља и Краљице бише завијена у мртвачке одоре и пренесена у нови Двор, где је извршена обдукција, па су онда, у ноћи од 29, на 30. маја, на санитетским колима, у пратњи једног полицијског чиновника и жандара, пренесена у цркву Св. Марка на Староме Гробљу, где су сахрањена.
Истовремено кад и краљевски пар, у граду су завереници убили, у њиховим становима, Министра-председника Цинцар-Марковића, Министра Војног Милована Павловића, који се упорно бранио, Министра Унутрашњих Дела Велимира Теодоровића (тешко рањен), и краљичину браћу Никодема и Николу Луњевиће.
Дошавши у стан к Луњевићима, завереници су им поручили, да их тражи Краљ, па су их одвезли у двориште Дивизијске Команде, и ту су их у дворишту убили. Краљичине сестре, које станују у близини, виделе су кад су телеса њихове браће натоварена на обична кола и одвезена на Старо Гробље Св. Марка, где су сахрањена у заједничкој јами.
На исто су гробље, током целе ноћи, упућивана и телеса жртава завере, и одмах сахрањивана.
Остали министри, као и управник града Маржичанин, успели су да се сакрију испред завереника, и избегли су смрти, а овај последњи има да захвали за свој спас једино нашем посланику Г. Чарикову.
Веома карактеристична чињеница у овим крвавим догађајима, који су се одиграли у ноћи од 28. на 29. маја, било је држање војника 6, пешадијског пука; они нису имали ни појма о намери завереника-официра да убију краљевски пар, већ су били уверени да завереници кане уклонити из Београда краљицу Драгу; и зато, када су видели, да завереници бацају кроз прозор телеса краљевског пара, већина војника у ужасу побегла је из Двора. Исто тако карактеристично је, да су већина официра, који су ушли у Двор, нарочито млађи, били напити, те да су након убиства краљевског пара почели пуцати у слике краљичина деде Николе Луњевића и жене кнеза Михајла Обреновића, рођене грофице Хуњади. За време овог дивљаштва; један куршум прелетео је дворски врт и пробио прозор у стану нашег посланика Чарикова, те су га касније пронашли у оделу дечје васпитачице, које је одело висело на зиду преко пута од прозора.
Приказавши подробности крваве ноћи од 28. на 29. маја, част ми је уједно известити Вашу Преузвишеност о томе, какво је учешће у овој афери имала поверена ми агентура.
Још 25. маја, сарадник мој, Александар Вајсман, долазио је из Софије у Београд, и био је веома милостиво примљен од стране краља Александра. У току аудијенције, која је дата Вајсману, овај је реферирао Краљу, да постоје агентурни подаци о томе да је у Београду склопљена завера противу Краља и Краљице; на ово је Краљ одвратио Вајсману, да је он о истој ствари већ обавештен од стране бугарског кнеза Фердинанда, и да ће ускоро предузети мере за угушење завере и ухапшење завереника. Има разлога веровати да је, услед реферата Вајсманова, као и поводом писма које је Краљ примио дан пре убиства од генералштабног пуковника Живаловића (sic), у којем се Краљ обавештава о припреманој завери, Краљ у очи убиства и тражио оно од Министра-председника Марковића, да у Београду одмах прогласи опсадно стање и изврши хапшења. Иако завереници раде сада на томе да сакрију све хартије нађене код пок. Краља, ипак самоубиство пуковника Живаловића, који се убио без икаква видљива разлога 2. овог месеца, може да се објасни само његовом издајом, учињеном према завереницима, те проналаском његова писма међу краљевим хартијама.
Истог оног дана, 25. маја, друг Вајсман вратио се је натраг у Софију, али је, добивши од мене писмо по предмету скупљања података о Милошу Спремо, 28. прошлог месеца у вече пошао из Софије натраг у Београд, где је стигао око 4 сата изјутра, 29. истог месеца. Сазнавши још на станици о истом извршену убиству Краља, Вајсман се, несвраћајући у хотел, упути посланику Чарикову, који му је одмах поверио мисију прикупљања података о подробностима убиства краљевског пара. Неналазећи за сходном могућно да сам општи одмах иза убиства Краља са ново изабраном Владом, Г. Чариков се кроз све следеће дане служио искључиво посредством Вајсмана, као човека с помоћу којег је он могао сваког тренутка имати на расположењу све могуће податке, који су га занимали као представника руских интереса.
Следећих дана, посланик Чариков, уз сарадњу Вајсмана, предузео је следеће мере:
1) Будући да су, са падом дотадашње Владе, одстрањени готово сви полицајни чиновници града Београда, појавила се озбиљна бојазан да би одмах иза убиства Краља могло доћи до великих уличних нереда у граду, који би могли изазвати непожељну за Русију окупацију Београда од стране аустријских трупа. Да би се ово избегло, Вајсман се, по упутству Г. Чарикова, ставио у везу са новоизабраном Владом, и, радећи у име Г. Чарикова, настојао је да се одмах предузму с помоћу војске и полиције мере да би се уклонила могућност нереда.
2) Са убиством Краља, у граду Београду се одмах, у лицу новоизабраног Министра Правде Љубомира Живковића, почеле да појављују републиканске тенденције, које су имале доста присташа међу београдском школском омладином; а у истом правцу почели су да раде, по упутствима из Беча, и многобројни аустријски агенти, који су у последње време поплавили Београд. Још пре него што је стигла депеша Господина Императора са приволом за избор Петра Карађорђевића, по упутству посланика Чарикова, преко Вајсмана, јављено је новој Влади, да треба одмах паралисати републиканску агитацију, да би се избегле компликације у већ им тако озбиљној ситуацији за Србију. Услед ових упутстава посланика Чарикова, пуковник Александар Машин појавио се на збору студената, који. су дискутовали о неопходности и савремености увођења републике, па је изјавио да ће их војска све оружјем растерати ако се они сместа не буду разишли, Жеља пуковника Машина одмах је извршена, будући да је становништво Београда ионако живело под терором месних трупа.
3) Напокон, по упутству посланика Чарикова, друг Вајсман је саопштио садашњој Влади, да је неопходно, ако се хоће избећи новим компликацијама, да избор кнеза Петра Карађорђевића добије одобрење од стране Господара Императора, те да се осигура да се избор кнеза Петра у Скупштини обави једногласно.
Будући да у Србији немам на расположењу никакових службеника, то је, за остварење намера посланика Чарикова, од друга Вајсмана одмах организована група службеника од оних који су раније служили у агентури код мога претходника, док смо имали да чувамо краља Александра. Ти су службеници међутим већ отпуштени. Чим сам, наиме, сазнао о појави републиканске струје у Београду, ја сам нашао за потребно да се сместа онамо упутим; но када сам стигао у Београд, једногласни избор кнеза Петра Карађорђевића био је већ обављен и републиканска струја сасвим угушена.
Приликом мога представљања посланику Чарикову, он ми је више пута изразио своју захвалност за услуге које му је учинио друг Вајсман, и рекао ми је да је о овом обавестио већ Министра Спољних Послова, грофа Ламздорфа. Осим тога, да би ми се дала могућност да ја и даље водим у крајевима Србије револуционарну агентуру, посланик Чариков ме је представио, као представника месне руске заграничне револуционарне агентуре, Министру Спољних Послова Љубомиру Каљевићу, који ми је у име Владе обећао да ће ме и даље у свему помагати. Осим тога, посланик Чариков саопштио ми је, да ће ме по доласку кнеза Петра Карађорђевића он лично представити њему, и постараће се да ојача положај агентуре у Србији, признајући је од своје стране врло важном и корисном установом за циљеве Владе.
За време боравка у Београду, пошло ми је за руком да лично посетим Двор, и да разгледам место убиства краљевског пара. Терорисано од војске, становништво Београда до данашњега дана, по моме мишљењу, нема јасне представе о томе по коју цену је учињен преврат, и колико је срамотно било држање у том преврату српских трупа, које су погазиле заклетву дату своме Краљу, и не само да су убили незаштићене људе, него су још оскврнили и извргли руглу лешине краљевског пара. Са неразумљивим за ме цинизмом, садашња Влада је дозволила страним новинарима да разгледају место догађаја, којом приликом Влада није нашла за потребно да нареди дворској администрацији да сакрије бар трагове оне крваве драме која се одиграла у Двору. Дописници листова, у моме присуству, разгледали су неопране мрље крви на паркетираном поду, претраживали краљевску постељу, посматрали ноћно окрвављено рубље краљичино, и тајне делове њене тоалете као удате жене...
Са негодовањем сам гледао где, готово са дозволом официра који је пратио дописнике, они узимају ситне ствари које је Краљ поклонио Краљици. Ја сам сматрао за своју дужност да на ово скренем пажњу официра, али се он само осмехнуо...
Не мање тежак утисак чини и разгледање сиромашне гробљанске капеле св. Марка, где је сахрањен краљевски пар. На прљавом паркету пода цркве смештена су до зида два мала крста од цинка, на којима је црном бојом исписано: 'Александар Обреновић - Драга Обреновић'.
Краљ и Краљица су сахрањени испод пода, у гробници краљеве тетке Анке Обреновић. Над гробницом Краља нема ни запаљене свеће, ни кандила; према наређењу садашње Владе, забрањена је црквена служба у покој душе им.
Цео Београд је окићен заставама, и све што сам могао да видим показује да Привремена Влада и српски официри, тероришући месно становништво, намерно чине све да би отклонили позорност од учињеног од њих злочина, те показали према убијеном краљевском пару презир, као према смрћу кажњеним злочинцима. Међутим, реакција је неминовна, и ако новоизабрани краљ Петар не казни оштро кривце, и не ода дужне почасти остацима краљевског пара, догађаји у ноћи од 28. на 29. маја биће само почетак даљих крвавих историјских преврата у Србији.
Изволите примити, и т. д.  Владимир Тржецјак, в. р.

'Нова Европа', 7/1927.
Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 18 883


Jednakost, Bratstvo, Sloboda


WWW
« Reply #89 on: January 04, 2022, 04:42:47 pm »

Један руски  докуменат о 29. мају.
Jako zanimljivo, hvala Jason.
Ako imaš još nešto slično, slobodno postavi.
Logged
Pages:  1 2 3 4 5 [6] 7 8 9 10 11 12   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.041 seconds with 23 queries.