MiG-21

[zixo]

Takodje ja imam podatak da se L-15 22821 srusio 1987.

[TNT024]

Zixo, možda se nešto preko fabričkog broja može pojasniti. Ako ima može da pomogne.

[momo PT61]

Jaoj,kad citam ovakve stvarii,stvara se utisak da migovi(a i ostale letelice) u JRV da su padali ko "kruske" gotovo svaki dan uz nenadokvadljive gubitke ljudskih zivota.Zalosno

[zixo]

Po meni je to uobicajno. Mnogo aviona, mnogo pilota, mnogo casova naleta.

[Deligrad]

Podaci su iz zvaničnih godišnjih izveštaja koji su rađeni početkom naredne godine. Tako da ne može da bude greške, znači nisu rađeni retroaktivno nakon nekoliko godina. Za većinu godina od 1946. do 1991. imam i mesečne izveštaje ali to nema šanse da sada prelistavam ako bude baš nešto sporno mogu da prokontrolišem ali da gledam redom mesečne izveštaje to vala neće ići ...

[momo PT61]

Po meni je to uobicajno. Mnogo aviona, mnogo pilota, mnogo casova naleta.

A ja,naivan mornar mislio da avioni JRV lete sa ciljem obuke i sl-a eto,normalno bilo i da padaju i ginu ljudi.

[zixo]

Kroz JRV je proslo 261 avion MiG-21, a letelo ih je ukupno oko 680 pilota. U proseku svaki 9 pogine.

Pratim udese u ostalim Vazduhopvnim Snagama sveta danas. Godisnje se u svetu srusi ili ima udese oko 200-250 vojnih vazduhoplova.

[TNT024]

Po meni je to uobicajno. Mnogo aviona, mnogo pilota, mnogo casova naleta.

A ja,naivan mornar mislio da avioni JRV lete sa ciljem obuke i sl-a eto,normalno bilo i da padaju i ginu ljudi.

Obrati pažnju!

U periodu od 1949. – 1985. godine (za period 1945. – 1949. nema evidencije, a za period posle 1985. izostavljeno na zahtev komande RV i PVO) u RV i PVO ostvareno je 3.186.711 časova letenjana, a dogodilo se 3.312 različitih udesa na letelicama. Od toga, 914 udesa bilo je u fazi letenja, kada je padobran mogao biti upotrebljen a nije, dok su se ostali dogodili u fazama poletanja, sletanja, na zemlji itd. Treba istaći da je u okviru toga bilo 640 prinudnih sletanja aviona i helikoptera, ili 19,32% svih udesa. Sletanje je bilo karakteristično za klipne i dozvučne mlazne avione i helikoptere. Može se zaključiti da su se piloti češće rešavali na prinudno sletanje nego da skoče padobranom. Mnogi slučajevi katastrofe pri prinudnom sletanju pokazuju da to nisu bile najpametnije odluke.

U istom periodu u vazduhoplovnim udesima poginulo je 485 letača, a 104 se spasilo skočivši padobranom, odnosno katapultirajući se iz aviona. U stvari, skočilo je 127 lica, ali je 23 letača poginulo posle odvajanja od aviona. Drugim rečima, u odnosu na ukupan broj poginulih padobranom se spasilo svega 21,44%, a od broja onih koji su se odvojili od letelice u životu je ostalo 83,20%. Među poginulima koji su iskočili iz aviona, u dva slučaja su sa otvorenim padobranima pali u vodu i udavili se, u dva su udarili o avion, u jednom se padobran zakačio za avion i dvojica su poginula pri prizemljenju.

Nevezano za ovu temu pred II Svetski rat u Britanskom vazudoplovstvu (RAF) se vodila polemika o % ispravnosti letelica i sigurnosti pilota. Jedan komandant skvadrona je to jednostavno rešio - nije bilo letenja - tehnika ispravna 100% - svi piloti na broju. Jednostavno.

Nije bitno kako letiš, bitno je da sletiš.

[madmitch]

Nije bitno kako letiš, bitno je da sletiš.

Slete svi, ali kako.

[TNT024]

Da probam nešto da objasnim.
MiG-21 u naoružanju Jugoslavija 261 primerak raznih verzija, Mađarska 262, Bugarska 226, Rumunija 307, Čehoslovačka 461 (sa svojom licencnom proizvodnjom F-13), istočna Nemačka 558, Poljska 285 i Finska 54, ukupno 2704. primerka.
Ovaj avion je padao kod nas ali i kod svih drugih korisnika manje više približno u istim %. Mnogi su spremni da to prikažu lošim karakteristikama aviona. Ja nisam spreman da to prihvatim tek tako.
Moje mišljenje je da je taj avion kod nas (RV i PVO) izazvao jedan kvalitativni napredak u letenju. Od toga da se do 1962. godine mogu na prste jedne ruke nabrojati piloti koji su leteli brže od zvuka dolazimo do toga da je svaki let MiG-om to omogućavao.
U periodu april-avgust 1962. u SSSR-u obuku u letenju završava 6 pilota (!), 20 tehničara i jedan lekar. Prvi avioni dolaze septembra na Batajnicu.
Prvi dvosed (MiG-21U) stiže tek jula 1965. godine.
Piloti na VVA završavaju i dalje akademinu po profilu za LA na avionima F-86E Sabre i F-84G Thunderjet (čak i XIX klasa VVA - 1967. godine).
Obuka na jedan tip i način dejstva, pa preobuka na drugi - skroz drugačiji, sve je to moglo da dovede do žrtava.
Po mojoj evidenciji od 1962. (ustvari 1964. kada se dogodina prva katastrofa) do 1992. godine izgubljeno je 87 aviona MiG-21. U periodu 1962.-1969. 6 aviona, 1970.-1979. 26 aviona i 1980.-1992. 55 aviona.
Ovo ništa ne mora da znači, što se vremenom povećavao broj udesa.  E sada odnos tehnika-ljudski faktor, koliko je koji uticao je ?

[TNT024]

Nije bitno kako letiš, bitno je da sletiš.

Slete svi, ali kako.

Ko padne, nije sleteo. :'(

[Deligrad]

TNT potpuno si u pravu. Žao mi je što neke podatke ne mogu da pustim jer spadaju u personalne podatke koji se U PRINCIPU NE OBJAVLJUJU, ali u 80% slučajeva u pitanju je ljudski faktor. Često puta takva glupost da čovek ne može da poveruje. Ali ima ponekad i crnog humora.
Kada su lovci S 49C uvedeni u naoružanje jedne jedinice premda su piloti imali malu preobuku na manevru koji je odmah usledio puk nije imao ni jedan udes ni katastrofu. Kada se puk vratio u Zagreb za samo mesec dana imao je sedam katastrofa. Avioni su pri izvođenju malo oštrijih manevara padali u kovit iz kojih se niko nije izvadio. Zabranjeno je letenje i odmah je preduzeta istraga i tehnička a bogami umešala se i UDBA. Pozvan je konstruktor a došli su i probni piloti iz VOC-a. Letelo se na svim avionima i svi su se bez problema vadili i iz mnogo opasnijih kovita od onih koji su dovodili do katastrofe. Nema sumnje u UDBi su bili sigurni da je reč o zaveri i diverziji. Krenulo se ispitivanjem svih osumnjičenih a bilo ih je mnogo ali ništa. Posle mesec dana je ponovo dozvoljeno letenje. I ponovo jedna katastrofa a onda je jedan od pilota uspeo da iskoči iz aviona u kovitu. Odmah je postalo jasno šta je u pitanju. Pilot se prilikom izvođenja manevra onesvestio ali se tokom kovita i osvestio. Uzrok nesvestice opšta malaksalost. Ubrzo je sve postalo jasno.
Puk je od prijema lovaca S 49C bio na terenu u bespuću. Piloti nigde nisu izlazili puna tri meseca što pri preobuci što na manevru. Kad su se vratili u Zagreb krenuli su svako veče u kafane iz kojih su dolazili u sitne sate. Skoro 90% pilota u puku su bili neoženjeni ljudi koje niko nije kontrolisao kada dolaze kući tj kasarnu je su skoro svi neoženjeni stanovali u kasarni tj aerodromu. Samo sat dva ili tri po povratku iz noćnog života sedali su u avione i pošto je bila upravo predviđena obuka u višoj akrobaciji za koju je bilo neophodno da idrže preopterećenje od oko 4g mnogi su bili u takvom fizičkom stanju da ni to preopterećenje nisu mogli da izdrže iako su bili trenirani za preopterećenje od 7g.
Upravo nakon toga je uveden obavezan i to vrlo ozbiljan a ne formalni lekarski pregled pre svakog leta a pored toga neoženjeni piloti koji su živeli na aerodromu su morali svako veče (osim subote) da budu u kasarni do 21.00 časa.

[TNT024]

Upravo tako. U fazonu kad može on što ne bi i ja ili vidi ovo. Tehnički rodovi u nekim stvarime ne trpe improvizaciju.
Ja sam ti zahvalan i na ovoliko podataka što si podelio sa nama. Svestan sam toga da je nekada boljene reći ništa nego javno publikovati neke stvari. Meni su dosta i sami podaci o datumu, letelici, jedinici i osnovno o pilotu i sudbina. Ostalo je za nauk drugima. Svestan sam da je do podataka jako teško doći, pogotovu što mnogi nisu spremni da podele ono što znaju.
Sećam se da sam godinama pokušavao da saznam za udes helikoptera na vežbi "Sali 1982". Navodno je tada kbb Bocinov polagao za admirala. Sticajem okolnosti sam bio na mestu sa koga se pratila vežba i bio dežurni crtač traga. Pratili smo helikopterski desant i jednostavno nema jednog helikoptera. Između ostalih pomoraca uglavnom fb i kbb tu je bio i admiral Drago Štok (inače po meni redak gospodin) dolizi i pita: Mali, šta je bilo? Nema ga više, admirale, kažem ja. Koja je zadnja pozicija pre nestajanja? pita. Pokažem na ucrtao mesto, a on kaže označi nestanak i idi zapali cigaru. Trebalo je puno godina da saznam šta se tada dogodilo. Znao sam samo da se helikopter srušio i da je bilo novembra 1982. Tek nedavno sam saznao neke detalje.
Zahvalan sam na svakoj informaciji. Pozdrav.

[zixo]

Malo ispravke oko broja aviona u drugim RV.

Poljska je imala cak 612 MiG-21, CSSR 467.

[TNT024]

OK za Čehoslovačku, negde sam našao taj podatak i pravo da ti kažem tamo je umesto 165 S-106 (MiG-21F-13) bilo 194 (ukupno proizvedenih) a za PRM je bilo 12 umesto 50.
Ali mi Poljaci i dalje nisu jasni. Ja sam pronašao 132 PFM (fabrički brojevi za 10-94, 110-94A i 12-94N), a u nekim izvorima se navodi 162 (12-94N i 150-94A) i tu je razlika.
A Švabe, 556 ili 558?