Automat Sudajeva PPS - 43

[Deligrad]

Već smo govorili o najčuvenijem sovjetskom automatu iz perioda Drugog svetskog rata PPŠ.  Premda su Špaginovi “dobošari” PPŠ mod.1941. bili zaštitni znak Crvene armije to ipak nisu bili jedini sovjetski automati. Početkom Drugog svetskog rata Crvena armija je raspolagala sa automatima Degtjareva PPD Mod.1940, ali da taj automat nije masovno proizvođen, pre svega zbog svoje složenosti. Međutim, postojao je još jedan automat, proizveden u većim količinama, u drugoj polovini rata. Bila je to konstrukcija, mladog, talentovanog, konstruktora Sudajeva.
   Aleksej Ivanovič Sudajev se rodio 1912.g. u Alatiru u Čuvaškoj Autonomnoj Republici. Po završetku školovanja najpre je radio kao šloser a zatim je poslat na dalje školovanje na Železnički tehnikum. U Crvenu armiju je stupio 1934.g. gde je postao vojni tehničar. Po demobilizaciji 1936.g. primljen je, najpre na Industrijski institut u Gorkom a zatim na Artiljerijsku akademiju Džeržinskog, koju je završio 1941.g. Na početku rata je radio na uprošćavanju proizvodnje protivavionskih oruđa. Zatim se posvetio konstruisanju automata.
   Pokazalo se da automat PPŠ u potpunosti zadovoljava uslove po kojima je konstruisan. Međutim, njegova masa i gabariti su bili preveliki da bi ga mogli lako upotrebljavati članovi posade oklopnih vozila, vezisti, izviđači, inžinjerci. Pored toga i njegova proizvodnja je bila prilično složena i skupa. Zbog toga je početkom 1942.g. sovjetskim konstruktorima dat zadatak da konstruišu pouzdani automat, mase 2,5 do 3 kg, sa tehničkom brzinom gađanja 400 do 500 metaka/min i pre svega jednostavan za serijsku proizvodnju. Planiralo se, da se takav automat proizvodi i u malo opremljenijim radionicama. Zbog toga, osnovni elementi su morali da se proizvode presovanjem od čeličnog lima, ne debljeg od 2 do 3,5 mm i to bez naknadne mehaničke obrade. Predviđene prese nisu smele da imaju veću silu od 70 do 80 tona a sami presovani komadi su morali da budu prosti. Isključivala se upotreba legiranih čelika a korišćenje čelika sa velikim procentom ugljenika je bilo strogo ograničeno. Na konkurs su se odazvali V.A. Degtjarev, G.S. Špagin, S.A. Korovin, N.V. Rukavišnikov i drugi. Prvo ispitivanje je obavljeno od 25.februara do 5.marta 1942.g. Nijedan automat nije u potpunosti zadovoljio uslove, premda su se najbolje pokazali automati Degtjareva i Špagina. Drugo ispitivanje je obavljeno od 26.aprila do 12.maja 1942.g. Ovog puta je na konkursu učestvovao i Sudajev. Ispitivanje Špaginovog automata PPŠ-2 je obavljeno od 30.maja do 2.juna 1942.g. Ponovo ni jedan automat nije u potpunosti zadovoljio pa je konstruktorima naloženo da do 1.jula dorade svoje konstrukcije. Konačno je od 9. do 13.jula 1942.g. izvršeno završno ispitivanje. Kao najbolji, ocenjen je automat Sudajeva. Komisija je zaključila: ”PPS je u potpunosti izdržao ispitivanja, drugih ravnopravnih konkurenata nema. Po tehnološkim i bojevim karakteristikama značajno prevazilazi standardni obrazac PPŠ-41.” Načelnik Glavne artiljerijske uprave general-pukovnik N.D.Jakovljev je 28.jula 1942.g. podneo zahtev Državnom komitetu odbrane SSSR-a da se automat Sudajeva usvoji u naoružanje. Automat je uveden u naoružanje Crvene armije pod zvaničnom oznakom “Automat sistema Sudajeva Mod.1942.g.”. Tokom proizvodnje izvršene su manje izmene na automatu (pre svega u cilju povećanja pouzdanosti) pa je usvojena i nova zvanična oznaka “Automat sistema Sudajeva Mod.1943.g.” ili skraćeno PPS-43.

[Deligrad]

Sudajev
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Crtež automata
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Deligrad]

Tokom 1943.g. prozvedeno je samo 46572 automata PPS-42 i to najveći deo u opsednutom Lenjingradu gde je obavljeno i ispitivanje u borbenim uslovima. Tokom sledeće godine prozvodnja je povećana ali nikada nije ni približno dostigla proizvodnju automata PPŠ, pre svega da se ne bi prekidala proizvodnja Špagina. Do kraja rata automat PPS-43 je prozvođen u zavodima koji nisu bili osposobljeni za masovnu serijsku proizvodnju. Premda u zapadnoj  literaturi piše da je proizvedeno preko milion ovih automata, po ruskim podacima tokom rata je proizvedeno samo oko 150.000 komada. Tokom rata automat Sudajeva su dobile i Poljske i Čehoslovačke jedinice u sastavu Crvene armije. Posle Drugog svetskog rata automat PPS-43 je bio u naoružanju svih armija Varšavskog ugovora, Severne Koreje, Kine i Jugoslavije.
   Osnovna odlika automata PPS-43 je bila veoma jednostavna proizvodnja. Dok je za proizvodnju jednog PPŠ-a bilo potrebno 13,9 kg metala i 7,3 radnih sati za PPS je trebalo 6,2 kg metala i 2,7 radnih sati. Pri izradi se primenjivalo samo presovanje i varenje. Bile su predviđene prese do 50 tona.
   Za razliku od Špagina automat PPS-43 je imao mnogo manju tehničku brzinu gađanja od svega 600 metak/min. To je omogućavalo neuporedivo bolju kontrolu vatre, naročito rafalne. Bila je moguća samo rafalna vatra, ali je dobro izvežban strelac mogao da dejstvuje i jedinačnom vatrom. Princip rada automata je bio slobodno trzanje zatvarača. Ovo je bio jedini sovjetski automat koji je imao preklopivi metalni kundak.

Taktičko-tehnički podaci
kalibar   mm   7,62
ukupna dužina sa ispruženim kundakom   mm   825
dužina sa sklopljenim kundakom   mm   623
dužina izolučenog dela cevi   mm   223
broj žlebova      4
masa bez okvira   kg   3,00
masa punog okvira   kg   0,67
masa automata sa punim okvirom   kg   3,67
u okvir staje metaka      35
početna brzina zrna   m/s   510
dužina nišanske linije   mm   352
nišanska daljina   m   200

Dužina koraka žljebova 240 mm, vibracioni ugao -3‰ (-10’), visina mušice iznad ose kanala 28,5 mm, masa zrna 5,5 gr, masa barutnog punjenja 0,6 gr. 

[Katakomba]

Pozdrav!
Evo prvi put se javljam na forumu i to sa slikicom jednog Sudajeva iz Batine !  Mali izložbeni prostor na mjestu gdje su izginuli vojnici SSSR-a ! Naime uz veliki Augustinčićev spomenk palim borcima nalazi se i jedna mala spomen soba !

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Samo da pored skice Sudajeva vidite i usporedbu sa PPŠ-om

[Dreadnought]

Hvala na fotografiji 

[Katakomba]

Evo i Yugo replike !  U istoj postavi , kako sam stavio sudajeva i ppš-a evo i Yugo proizvodnje M49/57  i  M56 primjerci koji su rađeni u Kragujevcu!

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ovaj gornji je trebao biti zamjena za Sudajeva , ali je nešto između nega i MP40 . Malo plastike, malo lima ,dosta dobra cijev i peri ! Njegova izrazita prednost je težina ! Naime sa punim okvirom je lakši nego Sudajev prazan, a o PPŠ-u da ne govorimo!

[Bozo13]

Tema o M49/57 je u pripremi.

LPB

[MOTORISTA]

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/bkLFaaDIufY?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[duje]

Još dvije slike

[Prvačić]

po ruskim podacima tokom rata je proizvedeno samo oko 150.000 komada.

Na ruskoj Wiki nađoh da je u SSSR proizvedeno oko 500.000 komada, a ukupno oko 2.000.000 komada.

[Milan (longtrip)]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Prvačić]

[Dreadnought]

Vredi pogledati i druge video priloge od ovog autora, prilično fer analize.

[Bozo13]

Imao ga u ruci.. Mislim da ga i Dread gledao. Šta reči..  Imao osečaj da je dobro da ne raspadne, koliko je grubo napravljen i kakve su tolerance i završa obrada.. ali kad se ga ima u ruci deluje čvrsto. Nije kao koji drugi automat spomenik tvornice koja ga pravila več radni alat.

[Prvačić]

Vredi pogledati i druge video priloge od ovog autora, prilično fer analize.

Kome engleski nije problem, može mnogo toga naučiti.
A kome je problem, vrijedi pogledati, ako ništa drugo, isplati se pogledati radi rasklapanja. Jer slika ipak vrijedi 1.000 riječi.