PALUBA
February 24, 2020, 09:30:18 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Upozorenje za sve clanove
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  [1] 2 3 4 5 6   Go Down
  Print  
Author Topic: Prezivljavanje u prirodi - korisni saveti  (Read 77689 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Kuzma®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 830



« on: December 29, 2010, 11:30:12 pm »

U izradi ove teme su korisceni sledeci izvori:
-Ziveti sa prirodom (prirucnik za prezivljavanje) autora Nebojse Manojlovica
-Prirucnik za prezivljavanje SAS
-razni prirucnici za prezivljavanje JNA i stranih armija
-prirucnici raznih planinarskih i izvidjackih udruzenja
-web sajtovi:
http://www.pustolovina.com/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=42&Itemid=63           
http://survival.aforumfree.com/
http://www.mycity-military.com/
http://nsprogram.org/forum/showthread.php?t=2745&page=2http://www.extremesurvive.com/archive
razni gljivarski kao i sajtovi posveceni samoniklim jestivim i nejestivim biljkama



UVOD

Odlazak u setnju sumom, boravak na planini ili nekom drugom manje poznatom terenu i slicne situacije se cesto uzimaju zdravo za gotovo. Ljudi cesto misle da  im se nista ne moze desiti samo zato sto su izasli na ``svez vaduh``. A da li je tako? Naravno da nije, te zbog toga uvek treba imati na umu da se moze desiti maker banalna stvar koja moze da upropasti sve. Sta (i kako) uraditi kada se to desi? Kako se izvuci iz nekih beznadeznih situacija? Kako preziveti bez hrane i vode, kako sam sebi pomoci kod povredjivanja? O tome mozete vise procitati u nastavku ove teme. U ovoj temi cu pokusati dam razne korisne savete kako preziveti u prirodi, a nadam se da ce i ostali clanovi foruma dati svoj doprinos te da cemo zajednickim snagama napraviti svojevrstan prirucnik o prezivljavanju.
Ovde cu kombinacijom raznih uputastava za prezivljavanje (vojna, Gorske sluzbe spasavanja itd.) pokusati da obuhvatim bar jedan veci deo situacija u kojima se prosecna osoba sa nasih prostora moze zateci. Naravno pokusacu da ne zapostavim ni specificnosti nekih drugih podrucja.

Sta je prezivljavanje?

Prezivljavanje u prirodi podrazumeva pravilno koriscenje prirodnih resursa u cilju odrzavanja zdravlja, zadovoljavanja osnovnih zivotnih potreba i licne bezbednosti i sigurnosti pri ekstremnim situacijama u prirodi (prouzrokovanih raznim prirodnim, drustvenim i dr.faktorima).

Sta su vestine prezivljavanja?

To su sva znanja neophodna za produzenje zivota u opasnim situacijama s limitiranim vremenom, potrebnim da budemo spaseni od strane spasilaca ili da se se sami izvucemo iz zivotno opasne situacije.

Ovim vestinama bi trebalo da vladaju svi oni koji prirodu koriste kao vid zabave ili zanimanja.
Treba znati da: "U prirodi ne postoje ni kazne ni nagrade, postoje samo – posledice!"



Psihologija prezivljavanja

Malo je ljudi zapravo upoznato da je najvaznija stavka kod prezivljavanja zelja za prezivljavanjem, zdrav razum, hrabrost i sabranost.
Kroz praksu se pokazalo da je bilo slucajeva u kojima su ljudi skoro bez ikakve opreme, vodjeni samo zeljom da ponovo budu sa svojim porodicama i jakom zeljom da opstanu, preziveli neverovatne situacije. S druge strane, takodje, bilo je i slucajeva kada su ljudi, pored gotovo idealnih uslova da prezive, ipak izgubili bitku. Ove cinjenice govore same za sebe. Dakle, bilo kada, bilo gde, u bilo kako teškim uslovima da se nadjete uvek imajte na umu prvu i najvazniju stvar - nemojte se predati bez borbe, nemojte paniciti i imajte pozitivan stav. To je najvaznija lekcija.

Glavni zadaci kod prezivljavanja po stepenu vaznosti su:
-orijentacija
-smestaj
-vatra
-voda
-hrana
-signalizacija i
-prva pomoc

Ovim redosledom ce zadaci biti i obradjeni.
« Last Edit: December 30, 2010, 08:16:04 am by KUZMA®, Reason: dotati izvori » Logged
Kuzma®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 830



« Reply #1 on: December 29, 2010, 11:31:19 pm »


Orijentacija u prirodi


Orijentisati se znaci odrediti svoj polozaj, pravac kretanja u odnosu na strane sveta, okolne zemljisne objekte, svoj polozaj I cilj.
U odnosu na postupnost i potpunost izvodjenja orijentacija se uslovno deli na:
-geografsku
-topografsku (obicno se izvodi pomocu topografske karte i ima za cilj upoznavanje okolnog zemljista, I sastoji se od odredjivanja svoje stajne tacke i osmatranih objekata)
-takticku (u vojnom smislu: procena svog polozaja u odnosu na vlastite jedinice, neprijatelja i slicno, ova vrsta orijentacije nije bitna za ovu temu te je u daljem tekstu necu pominjati)

Ovde ce biti reci o geografskoj orijentaciji pomocu prirucnih sredstava, odnosno orijentacija kada nemamo ni topografsku karu ni busolu niti bilo koje tehnicko sredstvo koje nam moze pomoci u orjentaciji.

Logged
Kuzma®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 830



« Reply #2 on: December 29, 2010, 11:34:17 pm »

Geografska orijentacija

Geografska orijentacija se sastoji u odredjivanju i pokazivanju pravca severa na zemljistu. Odredjivanje pravca severa se moze vrsiti pomocu instrumenata, nebeskih tela ili pojava i oznaka na zemljistu.


Orijentacija pomocu nebeskih tela

Za ovu vrstu orijentacije potrebno je znati nekoliko cinjenica:
- na severnoj polulopti, Sunce je u podne na jugu,
- leti je vreme pomereno tako da je Sunce na istoku u 7 ujutru, na jugu u 13 časova na zapadu u 19 časova,
- za jedan sat Sunce se pomeri za 15 stepeni,
- pun Mesec je u ponoć na jugu.

Odredjivanje severa prema zvezdi Severnjaci (URSA MINORIS POLARIS)

Ova zvezda se nalazi iznad severnog pola i pripada sazvedju Malog medveda (Mala kola) i vidi se kao najsjajnija zvezda u tom sazvezdju. Ova zvezda je od severnog pola udaljena samo 1 stepen a najlakse se odredjuje pomocu sazvezdja Velikog medveda (Velika kola) koje se sastoji od 7 zvezda rasporedjenih u obliku kola (4 tocka i ruda). Severnjaca se nalazi na pravcu odredjenom dvema krajnjim zvezdama (zadnji tockovi) na rastojanju 5 puta vecem od njihovog rastojanja.


* Severnjaca.JPG (18.19 KB. 384x534 - viewed 619 times.)



Orijentacija pomocu Sunca

Tokom suncanog dana pomocu sunca mozemo odrediti pravac juga ali I sve ostale pravce sveta.
Ako znamo da je tacno u podne sunce u pravcu juga onda u svako doba mozemo odrediti koliko se ono nalazi istocno ili zapadno od juga. U letnjem vremenu trebamo oduzeti jedan sat.


* sat-orjentacija.gif (3.52 KB. 300x284 - viewed 853 times.)


Ako imate rucni sat, orijentacija je prilicno laka. Postavite sat vodoravno, tako da mala kazaljka pokazuje u smeru Sunca.
Zamislite simetralu ugla koji zaklapaju mala kazaljka i pozicija broja 12 na casovniku. Ta simetrala odredjuje gde je pravac sever-jug.
Sever se nalazi levo od Sunca a jug desno. Kada ste odredili ove dve strane sveta, dalja orijentacija je laka.


* sat prema jugu 1_resize.jpg (31.7 KB. 382x510 - viewed 866 times.)


Leti je vreme pomereno jedan sat, tako da umesto da uzimate ugao izmedju male kazaljke i oznake za 12 sati, koristite ugao izmedju male kazaljke i 13 sati.
Ako uza se nemate casovnik sa kazaljkama ali znate koliko je sati, onda na komadu papira nacrtajte casovnik i odgovarajuci polozaj male kazaljke, pa se orijentisite iz pomoc crteza.


Logged
Kuzma®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 830



« Reply #3 on: December 29, 2010, 11:36:18 pm »

Orijentacija pomoću tacnog vremena

Znajuci da se Sunce pomeri za 15 stepeni na svakih sat vremena, nekome ce biti lakse da se orijentise racunanjem broja stepeni.
Matematika je jednostavna: izracunajte za koliko sati se trenutno vreme razlikuje od podneva i pomnozite to sa 15. Dobicete broj stepeni za koliko je jug pomeren u odnosu na trenutni polozaj Sunca.
Ako je vreme pre podneva, onda je jug izracunati broj stepeni desno od polozaja Sunca, a ako je vreme posle podneva, onda je jug izracunati broj stepeni levo od Sunca.


* orijentacija pomocu tacnog vremena.JPG (28.12 KB. 424x531 - viewed 888 times.)


* sat i sjena 1_resize.jpg (77.06 KB. 680x510 - viewed 609 times.)




vreme(sat:min)razlika(sati)
polozaj juga u odnosu
 na Sunce (stepeni)
polozaj Sunca u odnosu
na strane sveta
06:006desno 90°istok
07:005desno 75°   
08:004desno 60°
09:003desno 45°jugoistok
10:002desno 30°
11:001desno 15°
12:000jug
13:001levo 15°   
14:002levo 30°   
15:003levo 45°jugozapad
16:004levo 60°   
17:005levo 75°
18:006levo 90°zapad


Jos je lakse zapamtiti polozaj Sunca prema stranama sveta u karakteristicna vremena: u 6 sati je na istoku, u 9 sati na jugoistoku, u 12 sati na jugu, u 15 sati na jugozapadu a u 18 sati na zapadu.
Opet, za vreme letnjeg racunanja vremena, treba sve sate uvecati za jedan.


Logged
Kuzma®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 830



« Reply #4 on: December 29, 2010, 11:39:32 pm »

Orijentacija pomocu sata i Meseca


Nocu se Sunce ne moze koristiti za orijentaciju jer ga ne vidimo. Ipak, Sunce moze da nam pomogne i nozu, jer ono obasjava Mesec. Treba samo da zapamtimo pravila o polozaju karakteristicnih Mesecevih mena:



prva cetvrtina

* mesec-prva-cetvrtina.jpg (3.6 KB. 150x150 - viewed 6103 times.)

u 12:00 se nalazi na istoku
u 18:00 se nalazi na jugu
u ponoc se nalazi na zapadu


pun mesec

* mesec-pun.jpg (6.06 KB. 150x150 - viewed 6047 times.)

u ponoc se nalazi na jugu
u 06:00 se nalazi na zapadu
u 18:00 se nalazi na istoku


poslednja cetvrtina

* mesec-poslednja-cetvrtina.jpg (3.69 KB. 150x150 - viewed 6059 times.)

u 06:00 se nalazi na jugu
u 12:00 se nalazi na zapadu
u ponoc se nalazi na istoku


Postoji jos jedan interesantan nacin da se upotrebi Mesec za orijentaciju. Naime, u bilo koje doba kada vidite Mesec, a da nije pun, mozete da odredite gde se nalazi jug, tako sto cete zamisliti liniju koja spaja njegova dva kraja i spusta se na horizont Zemlje. Tacka gde se spaja sa horizontom je jug. Ovo nije sasvim precizno, ali ako nemate nikakav drugi orijentir, dobro je znati.


* mesec-na-nebu.png (11.94 KB. 500x267 - viewed 444 times.)


Logged
Kuzma®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 830



« Reply #5 on: December 29, 2010, 11:41:51 pm »

Ostali nacini orijentacije

Ostali nacini orijentacije su prilicno nepouzdani. Pomocu njih mozemo priblizno odrediti strane sveta, ali ponekad i to moze biti uslovljeno lokalnim promenama. Jedan od nacina je orijentacija pomocu vetra. Bura na moru duva sa severoistoka ili istoka (s kopna ka moru). Danju vetrovi duvaju s mora na kopno, a nocu obrnuto. Mozemo pratiti jos neke oznake koje nam govore o tome koja strana je severna tako sto je Sunce nikad ne obasjava, tako znamo da: na severnoj strani raste mahovina, severna strana zgrade je vlaznija i stvara se salitra u obliku tackica, na severnoj strani se sneg zadrzava duze, na severnoj strani brda ima vise rastinja i sporije raste, juzna strana brda ima vise pasnjaka i senokosa, kora drveta je hrapavija sa severne strane, mravinjaci su obicno sa juzne strane, sneg se brze topi s juzne strane i slicno. Osim znakova koji su vezani uz Sunce postoje i sledeci znakovi: gusci godovi drveca su na severnoj strani; kod katolickih crkava oltar je sa zapadne strane, a ulaz s istocne, dok je kod pravoslavnih obrnuto; krst kod svih hriscanskih crkvi je priblizno u smeru sever-jug; hriscanski grobovi su u pravcu istok-zapad; minaret kod dzamija je na jugu, a ulaz na severu; muslimanski grobovi imaju spomenik u pravcu juga.
    Kod ovih metode treba naglasiti da se radi o pribliznim nacinima orijentacije, ali treba voditi racuna da one nisu precizne.


* 82390623545428orjentaci.jpg (99.48 KB. 706x700 - viewed 929 times.)


Jos jedan priblizan nacin orijentacije je pomocu senke. Pobodemo neki stap u zemlju i obelezimo vreh senke, posle 20-ak minuta obelezimo novi vrh senke. Dva obelezena mesta nam daju pravac istok-zapad.


* untitled18.JPG (19.24 KB. 743x302 - viewed 479 times.)

Logged
Kuzma®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 830



« Reply #6 on: December 29, 2010, 11:43:43 pm »

Smestaj (pronalazak ili izrada sklonista)


Posto smo izvrsili geografsku orijentaciju i ustanovili, makar priblizno, gde se nalazimo  naredni zadatak bi trebao biti pronalazak ili izrada sklonista. Skloniste nas stiti od sunca, vetra, kise ,snega, visokih ili niskih temperature. Takodje nas stiti od raznih gmizavaca i divljih zivotinja.Svakako je bolje prvo pronaci ili od prirucnog materijala izraditi skloniste pa zatim traziti hranu i vodu nego uraditi to kasnije kada padne mrak, spoljna temperature , kada nocne grabljivice krecu u lov… Zbog hipotermije se brze moze nastradati nego zbog nedostatka hrane  vode.
Nije potrebno raditi neka sklonista koja ce trajati godinama, ali isto tako nije dobro ni uraditi skloniste ``na brzu ruku`` posto se i takav nacin gradnje moze obiti o glavu (takva sklonista obicno nisu otporna na neki od  spoljnih uticaja -vetar, kisa, hladnoca…, nekada se jednostavno ne razmislja da bi vremenske prilike mogle iznenada da se promene)

Vrstu sklonista nam diktiraju razni uslovi pocev od toga cime od opreme raspolazemo, na kojoj se vrsti terena nalazimo, koliko mozemo improvizovati nedostajuci alat…
Izradu sklonista obavezno treba poceti nekoliko sati pre sumraka (treba imati u vidu da u zavisnosti od naseg geografskog polozaja mrak u planini naprimer dolazi dosta ranije nego u ravnici). Najbolje je da to bude najkasnije  3-4 sata pre mraka.
Velicina sklonista je takodje jako bitna. Sto je skloniste vece vise ce materijala biti potrebno za izradu, vise vremena ali i veci gubitak toplote. Pre izrade sklonista najbolje je leci na tlo i oznaciti duzinu i sirinu sklonista prema svojim dimenzijama. Prvo je potrebno napraviti lezaj a zatim nad lezajem raditi skloniste. Lakse je tako nego obrnutim redom.
Polozaj sklonista ne bi trebao biti suvise blizu reke koja moze prigusiti zvukove zivotinja (u ratu: neprijatelja), u blizini sklonista bi trebalo da postoji dovoljno drveca za lozenje vatre,a  pijaca voda ne bi trebalo da bude ni preblizu ni predaleko od sklonista. Ukoliko  je moguce treba proveriti pravac duvanja vetra kako bi se skloniste postavilo u zavetrinu (suma, padina…), a u svakom slucaju ulaz sklonista treba okrenut niz vetar kako vetar ne bi duvao kroz ulaz u samo skloniste. Takodje polozaj vatre treba da bude niz vetar u odnosu na samo skloniste, kao i mesto gde se vrse fizioloske potrebe. Kao preventive od atmosferskih padavina treba teziti da se skloniste postavi na nekom uzvisenju a nikako u udubljenju gde se moze skupljati voda i magla. Treba izbegavati nagnut teren zbog toga sto to nije dobro za spavanje, a pre izrade treba proveriti da li u neposrednoj  blizini  ima maravinjaka ili drugih rupa u kojima mogu ziveti razne zivotinje.

Paznju takodje treba obratiti i na: blizinu pojilista divljih zivotinja, mogucnost odrona kamena i snega i sl. Skloniste nikada ne treba praviti na mokrom mestu i u gustoj travi koja je pouzdan znak da je tlo vlazno.
.
Podloga za spavanje

Direktan dodir tela i tla moze dovesti do gubitka od cak 80% telesne temperature. Zbog toga veliku vaznost treba dati izradi same podloge za spavanje.
Najbolje je  da podlogu za spavanjem radimo tako sto ce mo prvo na zemlju poloziti deblje granje, zatim manje granje pa na kraju lisce, travu ili borovo granje. Preko toga se moze postaviti ono sto mozda imamo kod sebe – vreca za spavanje, satorsko krilo, padobran…
Logged
Kuzma®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 830



« Reply #7 on: December 29, 2010, 11:47:26 pm »

Skloniste

Prirodni zaklon moze biti sve sto se nalazi u prirodi – sruseno drvo, rupe u stenama, pecine… Isto tako mozemo pomocu pronadjenog materijala (granje, lisce…) da izradimo improvizovano skloniste koje nas moze zastiti u dovoljnoj meri.

U nastavku sledi nekoliko primera sklonista. Mislim da neko posebno objasnjenje nije potrebno post slike dovoljno govore.


* bivak-2.jpg (49.83 KB. 483x230 - viewed 684 times.)


* image010.jpg (12.5 KB. 271x206 - viewed 516 times.)


* bivak1.jpg (86.13 KB. 535x400 - viewed 609 times.)


* untitled2.JPG (82.58 KB. 667x602 - viewed 967 times.)


* untitled8.JPG (19.96 KB. 443x274 - viewed 892 times.)

Logged
Kuzma®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 830



« Reply #8 on: December 29, 2010, 11:50:20 pm »

U snegu mozemo cak i rukama iskopati vucju jamu

* vucja jama.JPG (14.1 KB. 258x301 - viewed 475 times.)

* vucja jama 2.JPG (23.24 KB. 424x301 - viewed 535 times.)

Logged
Kuzma®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 830



« Reply #9 on: December 29, 2010, 11:52:51 pm »

Cesto je za izradu sklonista potrebno nesto vezati, nastaviti... pa evo malo kako se to radi.

Izrada cvorova i veza.


* 2palstek.gif (52.32 KB. 240x240 - viewed 807 times.)

* acht2.gif (19.58 KB. 160x200 - viewed 566 times.)

* augspl.gif (181.46 KB. 200x320 - viewed 719 times.)

* bootsmann.gif (59.41 KB. 160x200 - viewed 703 times.)

* fischer.gif (28.99 KB. 300x160 - viewed 654 times.)

Logged
Kuzma®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 830



« Reply #10 on: December 29, 2010, 11:55:31 pm »


* halber.gif (18.03 KB. 200x160 - viewed 671 times.)

* kopfschl.gif (66.95 KB. 320x200 - viewed 610 times.)

* kreuzkn.gif (19.67 KB. 320x200 - viewed 607 times.)

* kurzspleiss.gif (126.36 KB. 320x160 - viewed 687 times.)

* palstr.gif (34.31 KB. 160x200 - viewed 583 times.)



Detaljnije o cvorovima mozete procitati u temi: Osnovni cvorovi

Logged
Kuzma®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 830



« Reply #11 on: December 29, 2010, 11:56:24 pm »

Voda

Posto smo se orijentisali i pripremili skloniste mozemo pristupiti pronalazenju vode.
Dokazano je da covek moze bez vode izdrzati 7-10 a bez hrane i 3-4 puta duze, zato hajde da vidimo kako cemo se snaci za vodu.

Dehidratacija je jedan od najvecih neprijatelja coveka u divljini.

Prema nekim uputstvima za prezivljavanje covek na temperaturi vazduha od 38 stepeni moze da izdrzi:

kolicina vodebez vode1 litar2 litra5 litara11 litara
vreme prezivljavanja3-5 dana5,5 dana6 dana 7 dana 9 dana


Prvo i osnovno pravilo je da ne treba jesti proteinsku hranu jer izaziva zedj.Treba se bazirati na ugljeno hidratne namirnice,jer one su u stvari pogonsko gorivo.
Sledeci problem je nedostatak elektrolita,tj. soli koje vezuju vodu u organizmu,a koje se gube putem znoja.
Ko je od vas doziveo dehidrataciju,kada ste zedni,pijete veliku kolicinu vode,a osetite da vam voda bucka u stomaku i imate mucninu?
To je posebno izrazeno ako koristite vodu koja je dobijena destilacijom,jer cvrste materije ne unosite.
To mozete izbeci tako sto ce te smanjiti bespotrebno kretanje.Pojava znojenja znaci da treba ublaziti nivo aktivnosti.

Mnogi su nacini na koji mozemo doci do vode: sneg, led, kisnica, razne bare, potoci, recice i reke. Medjutim sva ta voda je u danasnje vreme zagadjena na razne nacine te bi je ukoliko nemamo drugog izbora trebali prokuvati i na taj nacin dezinfikovati kako bi je mogli koristiti za pice.

Zagadjena voda moze izazvati trbusni tifus ili dizenteriju. Sto moze biti veoma opasno

Treba znati da:
 - se atmosferske vode (kisa, otopljeni sneg…) upijaju u zemljiste i da zbog nepropusnih slojeva (npr.glina), teku u pravcu nagiba tla i negde izbijaju u vidu izvora.Izvori su cesto na padinama, u jarugama, obodima dolina, tamo gde ima drveca i bilja koje trazi vlagu (vrba, trska…)...
-na podzemne vode nam mogu ukazati sledeci znakovi:vlazna zemlja, tragovi koji pokazuju da su tu kopale zivotinje, ili mesto iznad koga lebde muve. Gde primetimo takve znakove mozemo biti sigurni da je tu nedavno bilo vode, ili je voda blizu povrsine. Voda moze da se nadje i u koritima potoka i reka koje presuse u leto. Vodu cemo pronaci ukoliko kopamo u koritu uz ivicu izbocenih okuka.


* recno korito.JPG (28.65 KB. 746x330 - viewed 762 times.)


-na planinskom terenu, u uvalama i jarugama okrenutim prema severu i zasticenim od sunca, dugo se moze zadrzati sneg koji mozemo otopiti i dobiti vodu
-na kraskom terenu vodu treba tražiti u pecinama, vrtacama i sl.

Sneg i kisnica mogu da posluze kao dobar izvor vode ali treba imati u vidu da se oni zagadjuju kada dodju u dodir sa objektima na zemlji.

Nikada ne treba piti mutnu i ustajalu vodu, ali to ne znaci da je bistra voda apsolutno nezagadjena. Svaku sumnjivu vodu treba pre konzumiranja kao sto je vec receno, dezinfikovati.

Neki od nacina dezifinkovanja vode su prokuvavanje, tabletama za dezinfekciju, jodnom tinkturom i hlornim krecom.


Postupak kada imamo bilo kakvu vodu

-Prokuvavanje vode treba da bude tako da voda vri najmanje 10 minuta.
-Tableta za dezinfekciju se koristi u odnosu 1 tableta na 1 litar vode ako je voda bistra odnosno 2 tablete na litar vode ako je voda zamucena. Voda se promucka, a pola sata posto se tableta potpuno rastvori voda se moze koristiti za pice.
-Hlorni krec se koristi u odnosu 0,5g na 100 litara vode, pre upotrebe hlorni krec se rastvori zatim sipa u vodu i promesa, pola sata kasnije voda se moze piti (ako se oseca miris hlora voda je dezinfikovana, u suprotnom postupak se ponavlja odnosno dodaje se jos 0,5 g hlornog kreca.
-Jodnom tinkturom se voda dezinfikuje tako sto se na litar vode stavi 6-7 kapi tikture, promucka, ostavi da stoji pola sata I zatim moze da se koristi za pice.
 

Logged
Kuzma®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 830



« Reply #12 on: December 30, 2010, 12:00:49 am »

Dobijanje vode

Kada nemamo nikakvu vodu istu mozemo dobiti na razne nacine.
Najlaksi i najjednostavniji nacin je upotreba kisnice, snega ili leda, pod uslovom da ima atmosferskih padavina ili da smo na terenu gde ima snega i leda.
Kisnica se moze sakupljati na razne nacine, pa tako za njeno sakupljanje mozemo koristiti razne cerade, satorska krila, najlon i sl. kako bi smo tu vodu odveli u neku posudu ili iskopanu jamu za sakupljanje vode. Jamu prethodno treba obloziti nekim nepropusnim materijalom kao sto je najlon, glina i sl. kako sakupljenu vodu ne bi smo izgubili oticanjem u zemlju.

Sneg moze posluziti kao dobar izvor vode ali nekolio stvari treba imati na umu:
-najbolje je koristiti otopljen sneg (moze se topiti prema vatri, toplotom tela ili na suncu), neku posudu napunimo ``sirovim`` snegom i na jedan od navedenih nacina grejemo dok se sneg ne otopi
-ako koristimo neotopljen sneg za gasenje zedji nikako ne trebamo koristiti ``sirov`` sneg vecje najbolje napraviti grudvu, zatimskinuti koru (gornji sloj) I tek iz sredine koristiti sneg za gasenje zedji
-nikako ne koristi povrsinski sloj snega posto isti moze biti zagadjen, takodje ne treba koristiti ni sloj snega koji se nalazi do zemlje
-sneg nije preporucljivo jesti  kada smo zagrejani, umorni ili kada nam je hladno posto  tako dodatno mozemo snizi telesnu temperature pa cak izazvati hipotermiju.


* topljenje snega.JPG (34.61 KB. 508x330 - viewed 948 times.)

Uvek kada imamo dostupan led bilo bi bolje da isti koristimo za dobijanje vode posto je ekonomicniji od snega (za istu kolicinu dobijene vode potrebno je manje goriva za otapanje). Led koji imamo nameru da koristimo za dobijanje vode treba da bude kristalno proziran, dok led koji je prljav, koji ima u sebi zemlej ili peska ne trab koristiti za dobijanje vode.

Pored prethodno navedenih nacina vodu za pice mozemo dobiti i iz morske vode jednostavnom destilacijom(na slici je jedan od mogucih nacina destilacije)


* destilacija.JPG (22.34 KB. 559x260 - viewed 459 times.)


U zimskim uslovima morsku vodu zahvatimo u posudu i sacekamo da smrzne. Posto se slatka voda prva smrzne u sredini ostaje zitka masa (morska so) koju odvojimo a ostatak otopimo kao i bilo koji drugi led.


U slucaju krajnje potrebe destilacijom se moze dobiti voda i iz urina.

Pored napred navedenih nacina vodu mozemo dobiti i kondenzacijom. Da bi smo to uradili potrebno je da iskopamo rupu u koju cemo postaviti neku posudu, zatim rupu pokrijemo, najbolje, najlonom pa ce usled kondenzacije vodena para da se zadrzava na pokrivci a zatim da kondenzat kaplje u posudu koja se nalazi ispod. Ovde treba voditi racuna o tome da najlon sa svih strana bude dobro zatvoren kako ne bi ulazio vazduh a voda isparavala u atmosferu. Na sredini najlona obavezno treba postaviti neki kamencic ili neki drugi teret koji ce stvaranjem udubljenja u najlonu vodu usmeravati u posudu ispod.
Na ovaj nacin se u zavisnosti od vremenskih uslova moze dobiti i nekoliko decilitara vode.


* sakupljanje vode kondenzacijom.JPG (31.59 KB. 508x330 - viewed 612 times.)



Tamo gde nije moguce kopanje vodu mozemo dobiti kondenzacijom od lisca listopadnog drveta. Za ovaj nacin dobijanja vode je potreban najlon dzak koji se navuce na granje drveta a dzak se zatim veze kako ne bi spao i kako bi se samnjiloo isparavanje vode u atmosferu.Voda isparava iz lisca i kondenzuje se na dnu dzaka.


* transpiration_experiment.jpg (33.76 KB. 555x300 - viewed 438 times.)


Ovaj postupak kod cetinara ne moze mnogo pomoci posto je povrsina njihovog ``lisca`` daleko manja a uz to je oblozena smolo bas iz razloga da bi manje gubili vlagu putem isparavanja.

Logged
Kuzma®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 830



« Reply #13 on: December 30, 2010, 12:03:22 am »

Iz raznih biljaka se takodje moze dobiti tecnost potreban za gasenje zedji. Pojedine sveze vocke sadrze i do 90% vode a da nam pri tome nije potreban nikakav alat da bi mogli da tu vodu iskoristimo.

Neke biljke pomocu kojih mozemo ugaditi zedj bez cedjenja soka:
cuvarkuca

* Cuvarkuca.jpg (53.63 KB. 512x384 - viewed 576 times.)


jaric(zednjak)

* jaric.jpeg (64.58 KB. 800x600 - viewed 592 times.)


kiseljak

* kiseljak.jpg (49.49 KB. 500x431 - viewed 517 times.)


zecja soca

* zecjasoca.jpg (120.5 KB. 800x536 - viewed 524 times.)




Cuvarkuca i jaric su veoma znacajne biljke posto rastu na stenovitim terenima a na takvim terenima obicno i vlada nestasica vode.

Logged
Kuzma®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 830



« Reply #14 on: December 30, 2010, 12:03:53 am »

Sok se može dobiti i iz stabala pojedinih vrsta biljaka.
Neke pogodne biljke su:
-breza,
-poljski brest,
-planinski brest,
-gorski ili mlečni javor
-vinova loza
 
Ipak dobijanje soka iz ovih biljaka je ograniceno godisnjim dobima pa se samo u odredjenom vremenskom periodu ovo drvece moze koristiti za dobijanje tecnosti.

Vrsta drvetaperiod kada se moze dobiti sokkolicina koja se moze dobiti
Brezaod pocetka aprila do polovine maja 2,5-3 litra za 24 sata
Brest i javorod polovine marta do kraja aprila0,5-1 litara za 24 sata
Vinova loza 

Postupak dobijanja vode (soka) iz brze, javora, bresta:
-na visini do 1m od zemlje izbušimo rupu širine 1,5cm i dubine 3-4cm. Rupa treba da je blago nagnuta radi lakseg oticanja vode
-rupu dobro začepimo (u nju se sada skuplja voda) ili stavimo neku cevcicu (moze i od neke biljke), i ispod stavimo sud u koji ce da kaplje sok.

 Ako je stablo veceg obima od 30cm, mozete izbusiti i tri rupe.

Postupak dobijanja vode iz vinove loze:
-tečnost se dobija tako što zasecemo lozu sto je moguce vise a dole je presecemo sto blize zemlji, pa se ostavi da sok kaplje u posudu ili direktno u usta




Video dobijanja soka iz breze

<iframe width="640" height="385" src="//www.youtube.com/embed/CB648j6l4xk?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>
Logged
Pages:  [1] 2 3 4 5 6   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.029 seconds with 24 queries.