Prezivljavanje u prirodi - korisni saveti

[dzumba]

Један од најчешћих јестивих плодова који се среће у континенатлном делу Балкана је шипурак, шипак или Дивља ружа.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Шипурак је трновити грм који обично расте до висине од 2-3м. Након цветања настаје плод који кад сазри има препознатљиву црвену боју и облик. Расте по живицама, ободима шума, шикарама. Најчешће се користи у облику чаја (устињени плод, осишен, се прелије врелом водом, а прави се чај и од латица). Чај балготворно делује на желудац,а помаже и код проблема са бубрезима. Од плодова се (уз додатак шећера) прави пекмез (џем) који спада у најчешће производе домаће кухиње. Плодови се могу јести и сирови. Посебно је укусан доњи део плода (до петељке). Ова биљка је посебно значајна за преживљавање у природи јер плодови остају на гранама током целе зиме.

[dzumba]

Још једна биљка која се често среће у континенталном делу наших простора јесте глог. Негде га зову бела драча, бели трн, глоговац.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Глог је разгранато дрво који расте до висине од 5 метара. И он је трновит. Плодови су црвене боје и сазревају крајем лета , почетком јесени. рате на рубовима шума, у шикарама, уз ограде и дуж међа.

Спада у врло лековите биљке. Чај од глога добар је за срце (регулише притиска и ратам срца, а добар је и за умирење). За чај се користе цевтови, млади листови и плодови. Плод се може јести свеж, мада је опор и помало "тешког "укуса.

[dzumba]

Фотографије сам снимио у околини села Мало Боњинце (општина Бабушница), почетком новембра.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Шикара пуна  глогиња и шипурака

[Boris P]

Odlične fotografije.

Ima nas koji smo jako posvećeni negovanju veština boravka u prirodi.

Pridružite nam se.

                          http://survival.freeforums.org/index.php

[dzumba]

Једна од корисних биљака чији се плодови могу наћи у природи, чак и у касну јесен и почетком зиме (као што сам сликао на доњој фотографији) је црни (плави) глог. То је трновито дрво (жбун) које нарасте и до 3 метра висине. Расте  по ливадама и ивицама, претежно храстових шума. Није захтевна биљка па расте и на лошем земљишту. Плодови су му модро плаве боје и сазревају у касно лето. Латице цветова (беле боје) користе се за чајеве као и сами плодови. Плодови се суше и тако чувају током зиме. Користе се углавном за чајеве, који се у народној медицини користи за лечење крвног притиска.  Доњи снимак је начињен средином децембра тако да је очигледно да се плодови могу наћи на дрвећу и почетком зиме.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Иако не спада у дивље биље мушмула се често може наћи као полудивља у природи, обично у близини људских станишта. Можемо рећи да је полудивља воћка посебно на просторима где су села испражњена.  Мушмула је грмолико дрво које нарасте и до 8 метара у висину. Зрела је за јело у касну јесен, негде током новембра.  Кожа плода се не једе, већ се на врху одстрани а затим исиса унутрашњост плода. При том треба водити рачуна да сваки плод садржи 5 семенки које ваља испљунути након исисавања. Иако је врло корисна и богата витамином "Ц", не треба претеривати јер претерана упутреба може изазвати дијареју.

Тешко се може чувати јер кад сазри брзо угњили, мада понеки плод остане на дрвету.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Дрво на слици је обрано (или плодови прикупљени испод њега) средином децембра, а плодови су на доњој слици.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Boris P]

Mnogo dobre slike.

[Kuzma®]

Dzumba za musmulu samo mogu da kazem svaka cast da se neko setio. Ova danasnja omladina tesko da zna da nesto tako uopste postoji, valda zato sto je to domaca vocka pa nije interesantna uvoznom lobiju. A svi znamo da je uvozno voce ``najbolje``.

[ML]

Sve je uredu @Džumba, samo ono da izaziva mušmula dijareju malo je diskutabilno. Naime one se i koriste protiv prolijeva i izazivaju zatvor.
Čaj se koristi u narodnoj medicini protiv prolijeva.

[lovac]

Obožavam mušmule, onako gnjile - pravo su šumsko prirodno voće, samoniklo, neprskano, neđubreno.... 

U okolini Herceg Novog, gde živim, nema je nigde u prirodi, pa sam primoran kupovati na pijaci kada (ako) je ponude preprodavci.

Nikada nisam primetio da izaziva proliv ili zatvor!

[trpe grozni]

Mislim da to zavisi od kolicine pojedenog.
Inace kod nas ih dosta ima, a na pazaru se redovno prodaju. Ja ih i ne volim nesto preterano, ali zato ih moja majka i sestra obozavaju.

[dzumba]

Баш тако, мушмула се понаша као лаксатив ако се поједе превише (на пример килограм одједном). Дакле, није то ни тако лоше. А напомену због могуће диајереје сам написао за оне који не знају шта је то и претерају. Ово је ипак тема о преживљавању па дајем и неке препоруке. Неки, посебно мала деца гутају коштицу. Неће им ништа бити осим што ће им прочистити црева (мало их брже "протера"). Мушмула се и једе гњила. Зелена нема леп укус. Не може дуго да стоји (када се убере) јер за пар дана почиње да труне (мада на дрвећу, посебно ако промрзне може да стоји око месец дана). Убрану треба је чувати у фрижидеру.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Оваки изгледа презрела и неубрана (промрзла).

[dzumba]

Већ сам помињао трњине(трн). Осим што се бобице једу свеже, од њих се може правити изврстан сок (сируп) па и џем. Прављење сирупа, односне џема је једна од варијанти прераде и конзервирања намирница па и то треба знати код преживљавања јер се, када нема довољно друге хране, може користити. Комшиница у селу прави изванредна сок (сируп). Он има изразито свеж укус, мало киселакст и подсећа на боровницу, али има мекшу ноту. Изванредно окрепљује.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Неразблажен сируп од трњине

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Разблажен са водом. Позади је боца са сирупом.

[Boris P]

Jeli jel Vi to namerno, pa sve mi voda na usta ide, lepo posle ovog "maltretmana" da mi spakuješ kilo+kilo i pošalješ, "I tata bi sine".

[Boris P]

Vidim da je tema "živnula", shodno tome i ovde postavljam poziv za trodnevno februarsko okuplanje na Kučajskim planinama.

Biće to krajem februara, vreme je stabilnije, sneg (ako ga bude) je nabijen, lakše je hodanje i nošenje opreme.....

Potrebne su Vam odlične vreće, cipele, podmetači, poveće cerade, rančevi, gamašne, noževi......

Kotliće, sekire zajednički nosimo, nema potrebe da svi to nose.

Reon koncentracije je oko motela Lisine, a odatle ulazimo u masiv.

U masivu smo tri dana - dve noći, na osnovu ovoga planirajte rezervu hrane i presvlaku.

Zajedno pravimo neke tople obroke.

Predlažem nošenje VELIKIH količina SLANINE, belog brašna za kačamak, supe u kesi, čaj, suvog voća, testenine, organizovaćemo pasulj....

Smatram da je neophodno da svako ima više pari dobrih vunenih čarapa, rukavice ali i htz kožne rukavice za vučenje drveta.

Lična apoteka sa aspirinima, flasterima i par prvih zavoja je O B A V E Z N A !!!!! (pu pu  da zlo ne čuje).

Više informacija na:

                            http://survival.freeforums.org/index.php

Moj mail je: alpinista@gmail.com

Ili telefonom 063 264 191 Boris.