PALUBA
November 19, 2019, 03:12:23 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije unesite ispravnu e-mail adresu jer na toj adresi dobijate mail za aktivaciju Vašeg naloga. Proverite obavezno i neželjenu poštu...
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  [1] 2 3 4 5 6 ... 77   Go Down
  Print  
Author Topic: Tenk T-54/55  (Read 268017 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 513


Jednakost, Bratsvo, Sloboda


WWW
« on: December 30, 2010, 06:55:03 pm »

Tenk T-54/55

Istorijat razvoja i prototipovi

Konstrukcija tenka T-54 (kasnije T-55) započinje još za vreme Drugog svetskog rata, tačnije 1944. godine u Sovjetskom Savezu kao naslednik tenka T-44.
Prva verzija tenka T-44 je prozveden još 1943. godine na osnovama tenka T-34M. U jako teškim ulovima, zbog rata, nemaštine, i požurivanja (potrebe na frontu) tenk T-44 nije bio baš bio na nivou zadatka da zameni do tada čuveni i pouzdani tenk T-34. I pored nepoverenja u T-44 na njemu je znatno pojačana oklopna zaštita ali imao i jednu veliku manu. Glavna mana mu je bila što je T-44 imao dosta malu kupolu koja nije bila u stanju da nosi top u većem kalibru od 85 mm. Tražilo se rešenje gde bi tenk bio u stanju da nosi novorazvijeni top u kalibru od 100 mm.


* T-44.jpg (133.61 KB. 1200x900 - viewed 1346 times.)


Zanimljivo je pomenutu da je tenk T-44 imao jako malu operativnu upotrebu u Drugom svetskom . I ako je koristio mnogo istih delova kao i tenk T-34 i u mogome imao slične osobine kao i T-34, Crvena Armije nije bila „raspoložena“ da ga prihvati kao zamenu za već dobro poznat i dokazan tenk T-34. Recimo da se operativna upotreba tenka T-44 u Drugom svetskom ratu svodi u danima.
Kasnije se dosta radilo na uanpređenju T-44, tako da je na kraju ipak dobio top u kaibru od 100 mm sa tim da je dosta rešenja sa tenka T-54 primenjeno kod unapređivanih verzija T-44. Recimo modernizacija koja je usledila 1961. godine je rađena isključivo od već gotovih rešenja sa tenka T-54 te T-44 dobija onzaku T-44E, 1966. se radilo na stabilizaciji topa (Ciklon) te dobija oznaku T-44C, odnosno to rešenje je uzeto sa T-54B.
 Dosta dugo se jako malo znalo o T-44, recimo na vojnim paradama nikada nije učestvovao, tako da se u vreme  Hladnog rata jako malo znalo o njemu. U operativnoj upotrebi se zadržao u Sovjetskoj armiji do 1970. godine.

Uglavnom se može reći da je tenk T-44 spona između tenkova T-34 i  T-54/55.  U doba njegovog nastanka je koristio mnoga rešenja sa tenka T-34, dok tokom vremena sve više i više je koristio rešenja sa tenka T-54/55.

Razvojni put tenka T-54/55 kreće krajem 1944. godine.
Prvi prototip je izrađen još za vreme trajanja Drugog svetskog rata u martu mesecu 1945. godine. Serijska proizvodnja je planirana za 1946. godinu i to 165 tenkova. Ipak 1946. godine je proizvedeno tek tri predproizvodna tenka T-54, i to dva od aprila do jula meseca a jedan u oktobru 1946. godine. Prava serijska proizvodnja počinje 1947. odnosno 1948. godine.
Razlog zašto serijska proizvodnja nije zaživela u planirano vreme je zato što je državna komisija našla puno zamerki. Tačnije državna komisija je naložila promenu 649 stavki.
Ni u 1947. godine nije sve išlo kako je predviđeno. Serijska proizvoda je trebala da započne aprila 1947. godine kako je predviđeno trebalo je da bude izrađeno 400 komada T-54.
Državna komisija je više puta vraćala prototip tenka u halu i osporava mnogo više stavki nego prvi put. Tek u maju mesecu 1947. godine državna komisija odobrava test uzorak T-54. Savetovano je da se prvo uradi montažna serija ali tek pošto bude promenjeno čak 1490 zamerki. Sve u svemu ni 1947. godina nije bila dobra po tenkovske konstruktore a kranji skor je bio proizvedenih tek 22 komada tenka T-54. Mada to nisu jedine neprilike koje su pratile proizvodnju ovog tenka. 1948. godine se može reći da je započeta prava serijska proizvodnja. Te godine je proizvedeno ukupno 539 komada T-54, ali pošto je stupio u operativnu upotrebu Sovjetska vojska je ima mnogo zamerki na tenk. Tako da je u janaru 1949. godine odlukom vlade prekinuta serijska proizvodnja tenka T-54 zbog mnogobrojnih nedostataka, da bi bila nastavljena tek u novembru iste godine po ispravljanju svih zamerki.
 
Pored svih nedostataka, u to vreme tenk T-54 je bio dosta superiorniji od tenkova iz vremena Drugog svetskog rata kao i u odnosu na tadašnje tenkove u celom svetu.

Treba uzeti u obzir da u to vreme razmena informacija nije bila ni približno kao što je to danas slučaj, tako da se u oba tabora (NATO i Varšavski pakt) malo znalo šta drugi rade i dokle su stigli. Iz tog razloga je Sovjetska vlast „terala“ konstruktore i proizvođaće (u tri fabrike je rađen T-54) tenka da se napravi što kvalitetniji tenk i da se „sloboda“ (u stilu „sklepaj“ ga što brže da je na broju) tokom proizvodnje tenkova za vreme Drugog svetskog rata iskoreni odnosno smanji na što manji mogući stepen. Rat je bio skoro završen, loša iskustva su još bila „sveža“, a odmah započeo i drugi rat, Hladan rat. A i dominacija SSSR-a kao vodeće vojne sile je morala da se održi na viskom novou u Varšavskom paktu. Sve je to kasnije rezultiralo da je tenk T-54/55 dugi niz godina bio broj 1 tenk u svetu.

Tenk T-54 od prototipa 1945. godine se razvija dalje u više verzija uz stalnu modernizaciju i napedovanje tenka u svim pogledima. Tako da se može napraviti sledeća (gruba) podela.
-T-54 prototip
-T54-1 ili Т-54 (1946) („Objekt 137“)
-T-54-2 ili Т-54 (1949) („Objekt 137R“)
-T-54-3 ili Т-54 (1951) („Objekt 137Sh“)
-T-54A („Objekt 137G“) – 1955. godine u Kini poznat pod nazivom Type-59
-T-54B („Objekt 137G2“) – 1957. godine
-T-54M  („Objekt 137M“)  - 1977. godine, negde i kao „Obejekt 139“


* T54-1.jpg (83 KB. 933x666 - viewed 1134 times.)


* T54-2.jpg (92.59 KB. 1024x688 - viewed 1142 times.)


* T54-3.jpg (125.78 KB. 1174x708 - viewed 1151 times.)


* T54-A.JPG (111.44 KB. 937x675 - viewed 1148 times.)


* T54-B.jpg (64.12 KB. 1024x672 - viewed 803 times.)


* T-54M.jpg (20 KB. 500x196 - viewed 680 times.)

Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 513


Jednakost, Bratsvo, Sloboda


WWW
« Reply #1 on: December 30, 2010, 07:04:53 pm »

U samom startu proizvodnje T-54/55 telo tenka kao i pogon se nisu u mnogome razlikovali od svog predhodnika tenka T-44. Glavne razlike se ogledaju u pojačanoj oklponoj zaštiti, pa je tako T-54 imao debljinu prednjeg oklopa u gornjem delu od 120 mm a donjem 90 mm.

Debljina oklopa na prednjoj strani kupole je sada 180 mm, u sredini 90, na bokovima 150, a na vrhu kupole 30 mm.
Glavno naoružanje je činio top D 10T je u kalibru od 100 mm. Odabir mitraljeza je pao na porodicu SG-34 mitraljeza, u tenkovskoj varijanti naziva SGTM, koaksijalno vezanih, jedan kod vožača, dok je drugi bio spregnut sa topom, u kalibru 7.62 mm. Protivavionski mitraljez DŠK u kalibru 12.7 mm. Nišanska sprava je Sight TS-20, sa 4 puta uvećanja.
Borbeni komplet čini 31 topovska granata, i to kumulativno rasprsakvajuća granata.


* DSK na turelici.jpg (204.95 KB. 995x1400 - viewed 760 times.)


Novi, vodom hlađeni dvaneaesto cilindcrični dizel motor oznake V54 je razvijao 520 ks pri 2.000 obrtaja u minuti.
Rezevrvari za gorivo su povećani na 530 litara, tako da mu je i ukupni akcioni radijus povećan na 360 km.  Maksimalna brzina tenka je tada bila 44 km/h. Ukupne mase 35.5 tona.
Sredstvo veze je činio radio uređaj 10-RT-26 kao i interfon TPU-47.

Drugi prototip T-54 je urađen u julu 1945. godine, i tada projekat dobija radno ime „Objekt 134“. Drugi prototip T-54 je imao savim novu kupolu sa topom u kalibru od 100 mm naziva LB1, dva SGMT koaksijalna mitraljeza u kalibru 7.62 mm od toga jedan spregnut sa topom a drugi kod vozača, i PAM-om DŠK  na tureli k-dira u kalibru 12.7 mm. Oklopna zaštita je povećana, najviše u predelu kupole i to na prednjoj strani na 200 mm, između 125 i bokovima na 160 mm.
I ako su rezervari sa gorivom povećani zbog dodatka oklopa, samim tim i mase tenka na 39.15 tona,  akcioni radijus tenka T-54 i dalje ostaje na 360 km. Rađeno je na motori i hodnom delu. Tako je motor dobio novi prečistač vazduha, a širina gusenica je povećana sa 500 na 580 mm.
Recimo serijska verzija T-54-1 se razliku od prototipa T-54 u tome što ima još bolju oklopnu zaštitu tako da je debljina okopa nadmašila nemačkog Pantera.

Tenk T-54-2 („Objekt 137R“) ulazi u proizvodnju 1949. godine, dok T-54-3 započinje sa proizvodnjom 1951. godine. Tada dolazi do druge veće modernizaije, tako da na T-54-3 nišandžija ima novu teleskopsku nišansku spravu TŠ2B-22, uvećanja 3, 5 i 7 puta. Uvedeno je i maskiranje tenka ubrizgavanjem „žive“ nafte u motor i stvaranjem guste dimne zavese iz sistema za uzduv motornih gasova (TDI). Dok k-dir tenka ima novu radio stanicu i navigaciosku opremu i još niz inovacaja.

Početkom 1950. godine započinje se ozbiljnim unapređenjima koji i dan danas imaju primenu. Radilo na potpunoj stabilizaciji topa po vertikali, STP-1 „Horizont“ i po pravcu. Top u kalibru 100 mm, naziva D 10TG, sa reduktorom za odvod barutnih gasova. Vozač dobija noćni spravu za osmatranje TVN-1, u upotrebu ulazi i nova radio stanica naziva R 113.

* R-113.jpg (145.4 KB. 925x588 - viewed 833 times.)

Motor je višegorivni sa dodatnim rezervarima za gorivo. Tenk dobija naziv T-54A („Objekt 137G“). Tada se proizvodi i komandirski tenk sa radio uređajem S 112 naziva T-54AK.

Nova unapređenja tenka bazirana na T-54A i T-54B („Objekt 137G“) se mogu smatrati nečim što i dan danas živi kao standardna oprema savremenih tenkova. Tu je novi stabilisan top u kalibru 100 m naziva D 10T2S kod T-54B.

* Top D10T2S.jpg (159.16 KB. 1020x659 - viewed 848 times.)

Novi tenkovi su opremljeni sa L2 „Luna“ infracrvenim senzorima i noćnom kanalom nišanske sprave nišandžije

* TPN-22-1.jpg (204.68 KB. 1200x659 - viewed 719 times.)

kao i OU-3 IC farom i TPN-1-22-11 k-dirskom spravom za osmatranje.

* 3F 2B-22.jpg (162.91 KB. 1200x659 - viewed 798 times.)

Takođe je razvijena nova i dan danas jako rasprostranjena potkalibarna granata koja je omogućvala jako uspešnu
penetraciju neprijateljskih teknova. Tenk je dobio opremu za savlađivanje vodene prepreke do 5.4 m. Rezervoari za gorivo su povećani na 1.212 litara, a samim tim i akcioni radijus na 430 km.

Ipak još mnogo stvari je trebalo uradati da bi se dobio u to vreme ubedljivio najbolji tenk po svim aspektima.
Recimo kao glavne mane su se izdvajale to što je T-54 nije mogao da dejstvije iz topa dok je tenk u pokretu kao i neefikasan sistem NBH zaštite koji je u to doba bio jako važan element zbog izuzetno „zategnutih“ odnosa između Varšavskog i NATO pakta.
Na T-54M („Objekat 139“) je najviše eksperimentalno rađeno što se tiče NHB zaštite i ona je kasnije i primenjena na tenku T-55.

Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 513


Jednakost, Bratsvo, Sloboda


WWW
« Reply #2 on: December 30, 2010, 07:08:19 pm »

T-55 (Objekt 155)


* T55-unutrasnjost tenka.jpg (147.31 KB. 1400x970 - viewed 5619 times.)


Tenk T-54B/55(*1) je najmasovnije ikada korišćen i proizvođen tenk na svetu. Procenjuje se ukupan broj (sa svim njegovim verzijama i modernizacijama) negde između 50 i 80.000 hiljada komada (mada lično smatram da je ovaj broj jako teško utvrditi, te ga treba uzeti sa rezervom). Zapad uzima kao reper cifru oko 60.000 hiljada komada, ali ni to ne bi bio tačan broj.
Od toga je i dan danas zastupljen u mnogobrojnim državama širom sveta. Rađene su i mnoge modernizacije ovog tenka na nivou standarda treće generacije tenkova, tako da je u mnogim zemljama još u operativnoj upotrebi.
Armija Rusije ga uvodi u operativnu upotrebu 8. maja 1958. godine.

Posada
Četvoročlanu posadu tenka čine k-dir, nižandžija, punilac i vozač.


* T-55 mesto vozaca.jpg (200.29 KB. 1387x982 - viewed 1782 times.)


Naoružanje
Glavno naoružanje tenka T-55 čini žljebani top u kalibru od 100 mm naziva D 10TG ili D 10T2S.
Top je stabilisan u vertikalnoj i horizontalnoj ravni. Puni se ručno i otprilike može postići brzinu gađanja od 4 do 7 projektila u minuti, ali to dosta zavisi od obučenosti posade i drugih uslova. Moguće je da dejstvuje neposredno do 6.000 meatara daljine ali najefikasniji je do 2.000 metara.
Takođe ima mogućnost i posrednog desjtva.

Spregnuti mitraljez sa topom, PKT kalibra 7.62 mm kod T-55A (kod T-55 spregnuti mitraljez SGMT 7.62 mm). PAM na tureli k-dira naziva DŠKM u kalibru 12.7 mm.

Mitraljez kod vozača tenka (T-54) je izbačen iz upotrebe zbog neophodnog prostora za smeštaj projektila topa a i zbog same nepraktičnosti mitraljeza na takvom položaju.
Dugo se debatovalo među vojnim stručnjacima da li je PAM uopšte potreban. Smatralo se da na je PAM sa tenka prilično nemoćan i da čak može izazavati kontra efekat, otkrivanje položaja tenka prilikom dejstva. Pored svih činjenica koje nisu išle u priloga da PAM ostane on je ipak zadržan, jel se zaključilo da je mogao (barem u to vreme) da odigra kakavu takvu ulogu dok je danas od upotrebe PAM-a (protivavionski mitraljez) ostao samo naziv koji nikako ne može biti opravdan.
Borbeni komplet čini 43 topovskih projektila, od toga 26 trenutno fugasni, 9 granata pancirno obeležavajuća i 8 kumulativnih granata.
Za PKT (ili SGMT)  3.500 metaka, 300 metaka za PAM, 12 ručnih bombi i 20 metaka za signalni pištolj.
Pored projektila tu su i tri protivoklopne rakete „Maljutka“ 9M14.
Napomena:
Kod verzija T-55K i T-55AK zbog ugradnje dva radio uređaja kao ugradnje agregata za punjenje akumolatora smanjen je koristan prostor te je tim smanjen i borbeni komplet topa na 36 projektila.
Kupola se okreće ručno (mehanički) i električno.
Za radio vezu imeđu posade i tenkova je bila zadužena radio stanica R-113.


* T55-mesto nisandzije.jpg (87.45 KB. 1024x788 - viewed 2266 times.)


Sprave za nišanjenje, osmatranje i orijetaciju

U T-55 prvobitno je ugrađivana nišanska sprava TŠ2B-22, te TŠ2A-22, a kasnije spave TŠ2B-32 i TŠ2B-32P sa uvećanjem od 3.5 do 7 puta.
Nišandžija koristi dve nišanske sprave, za dejstvo danji i noću.

U poljske i čekoslovačke verzije T-55 je ugrađivana sprava TSz2B-22 i TSz2B-32. Ove sprave se ne razlikuju po ničemu drugom osim toga što su nazivi bili napisani latinicom.  

K-dir ima preiskop oznake TKN-1. Glavna namena periskopa je osmatanje k-dira u uslovima slabe vidljivosti i noću.


* T55-mesto k-dira tenka sa pogleda prema luku.jpg (95.97 KB. 1024x1002 - viewed 1954 times.)


Od 1959. proizvodila se i varijanta T-55K, komandna verzija tenka opremljena radiom R-112, AB-1-P/30 generatorom na benzinski pogon i noćnim vizorom TPN-1-22-11. Ova oprema je smanjila unutrašnji prostor, zbog čega je borbeni komplet 36 granata i skinuti su mitraljezi. Na početku 1960-ih T-55K je bio eksperimentalni, bio je opremljen TV kamerama „Uran“ i opremom za nadgledanje bojišta. Tenk je imao video kameru, a slika se slala komandnom vozilu BTR-50. Slika se mogla prenositi na udaljenost od 10 do 30 km, zavisno od terena i položaja vozila. Tenk T-55 je korišćen 1961. godine za ispitivanje TV sistemoma „Almaz“, koji je trebao da zameni obični, odmah posle nuklearnog udara. Jedna kamera bila je postavljena na telo tenka (za vozača) i dve kamere su postavljene na kupolu - jedna je služila za gađanje, a druga za slanje slike na dva ekrana za komandanta. Komandant je sedeo na mestu vozača, dok je vozač sedeo do njega. Ovakav sistem nadgledanja bojišta omogućio je domet po danu od 1,5 do 2 km ali zbog nekvalitetne opreme, dobijeni su loši rezultati.

Razvijana je i verzija sa bacačem plamena TO-55 (Objekt 482), koji se proizvodio do 1962. godine. Bio je opremljen sa 460 litara zapaljive tečnosti, umesto prednjih rezervoara benzina. Bacač plamena je zamenio mitraljez. Poslednji bacač plamena TO-55 povučen je iz operativne upotrebe 1993. godine.

Motor
U T-55 ugrađen je novije V 12-esto cilindričan vodom hlađen (ukupno 38,88 litara rashladne tečnosti) dizel motor, oznake V-55, snage 520 ks. Poboljšan je pristup motoru, čime je olakšano i njegovo održavanje i opsluživanje. Postavljen je još jedan rezervoar za gorivo od 300 litara, unutar prednje strane tenka, čime se ukupan kapacitet povećao na 680 litara. Time se povećao i akcioni radijus na 450-500 km dok je sa spoljnim (dodatnim) rezervoarima od 400 litara radijus kretanja do 715 km.

Transmisija je mehanička, sa pet stepeni prenosa napred i jednim nazad. Hodni deo cine dve gusenice sa po 90 članaka, širine 580mm. Sa obe strane ima po pet potpornih točkova.

Početkom 1960-ih projektni biro OKB-29 u Omsku radio je na razvoju i ugradnji gasne turbine GTD-3T snage 522 kW. Jedan T-55 bio je opremljen tom turbinom i prošao je sva ispitivanja, ali dobijeni rezultati nisu bili očekivani i zadovoljavajući te je program prekinut.


* T-55AM2B.jpg (149.23 KB. 1200x800 - viewed 1430 times.)


Doadanta oprema

Posle prvih proba sa nuklearnim oružjem, shvatilo se da T-54M može izdržati 2-15 kT nuklearnog udara na udaljenosti 300 m od epicentra. Posada bi u slučaju tako snažne eksplozije imala šansu da preživi, ako se nalazi na udaljenosti većoj od 700 m od epicentra. Zbog toga je odlučeno da se napravi zaštita od radijacije koja bi se aktivirala za 0,3 sekunde nakon otkrivanja gama zračenja. Predloženo je da se menja projekat tenka i da se uvedu nove tehnologije. Mnoge novine su ispitane već ranije na pomenutom tenku T-54M.

1961. godine napravljena je plastficirana obloga unutrašnjih zidova tenka (PNZ), koja sprečava prodor gama zračenja. Zbog te nadogradnje, otvor za vozača je trebao biti proširen, a sa njime su prošireni i otvori na kupoli.
Tenk T-55 je takođe bio opremljen sistemom za hemijsku filtraciju vazduha.

Protivpožarni sistem je skor automatizovan.

Takođe T-55 ima mogućnost savlađivanja vodenih prepreka do 5.5 metara dubine sa predhodnom pripremom. Priprema traje od 15 do 30 minuta, po izlasku iz vode, ako tako zahteva situacija tenk može biti odmah borbeno spreman tako što odbacuje opremu za podvodnu vožnju i odmah prelazi u borbeni položaj.


TT karakteristike tenka T-55AMVT

Posada4
Masa u borbi40 500 kg
Ukupna dužina šasije6,2 m
Ukupna visina2,32 m
Ukupna širina3,6 m
Specifični pritisak na tlo0,89 kg/sm2
Snaga Dizel motora620 – 690 kW
Dužina puta krstarenja (bez / sa dop. rez.)390 / 600 km
Maksimalna brzina50 km/h
Maksimalna terenska brzina35 km/h
Prosečna upotrebna brzina25 km/h
Prelazi prepreke (visine)1,4 i 5,5 m sa vitlom
RadioR-113, R-173, R-173P, R-124
Debljina oklopa200 mm
TopD-10T2S 100 mm
MitraljezPKT-T 7,62 mm
NišanIC – Laserski


(*1)
Tenk T54B/55 je manje više jedno te isto. Mnogo više razlika ima recimo nulta serija tenka T-54 od T-54B, nego T-54B od T-55. Razlog zbog kojeg je dobio novu oznaku je nastao da se NATO pakt dovede u zabludu da je reč o dosta revolucionarnim potezima Sovjeta na svom „novom“ tenku. Nova oznaka T-55 je imala više za zadatak da psihološki utiče na protivnika nego što je to realno tenk T-55 mogao više da uradi od tenka T-54B. Recimo top i sprave su bile potpuno iste, kao i ceolikupan SUV. Jedino značajnije unapređenje je postignuto na NHB sistemu zaštite tenka i posade.

Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 513


Jednakost, Bratsvo, Sloboda


WWW
« Reply #3 on: December 30, 2010, 07:11:28 pm »

Umesto zaključka

Tenk T54/55 od Drugog svetskog rata je učestvovao u gotovo svim sukobima.
Na bazi tenka T-54/55 razvijeni su mnoge verzije i modernizacije da ih je jako teško sve nabrojati, od 1960 pa sve do 2004 godine. Dobar primer je slovenačka modernizacija tenka T-55 kao i ukrajinska modernizacija T-55 oznake AGM.

Varijante tenka T-55
-T-55, proizvođen od 1958. do 1962., u Poljskoj od 1958. do 1962, u Čehoslovačkoj od 1958.
-T-55A, proizvođen od 1963. do 1977, u Poljskoj od 1964. do 1979.
-T-55K, T-55AK, T-55MK, T-55K1 i T-55K2, komandni tenkovi

Modernizacije
-T-55M/T-55AM, modernizacija tenka T-55 i tenka T-55A sa novim sistemom za uprvljanje sa vatrom, novi motoro V-55U, nove gusenice, ABH zaštita, otpornost na mine i napalm bombe.
-T-55M-1/T-55AM-1, modernizovan tenk sa ugrađenim motorom sa tenka T-72 V-46.
-T-55AD/T-55AMD/T-55AD1/T-55AMD1, podešeni za sovjetsku mornaričku pešadiju.
-T-55MV/T-55AMV/T-55MV-1/T-55AMV-1/T-55AM2, varijante za sovjetsku mornaričku pešadiju.
-T-55AM2PV, za Istočnu Nemačku, većina su vraćeni u Rusiju 1992.
-T-55M5 - T-55M5, promovisan je 1990. godine.

Posebne namene
-OT-55, tenk-bacač plamena.
-MT-55A, transporter mostova.
-T-54-T, tenk-tegljač.
-VT-55A, tenk-tegljač.
-ZSU-57/2, samohodni protivavionski top



U mnogim zemljama je još uvek u operativnoj upotrebi dok je u nekim u aktivnoj rezervi, primer Rusija, Slovenija.
slika

Zemlje korisnice:
Abhazija, Avganistan, Albanija, Angola, Azerbejdžan, Bangladeš, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Čad, Republika Kongo, Egipat, Ekvador, Ekvatorijalna Gvineja, Eritreja, Etiopija, Gruzija, Gvineja, Gvineja, Bisao, Hrvatska, Indija, Indonezija, Irak, Iran, Izrael, Jemen, Južna Koreja, Južni Jemen, Kambodža, Kuba, Laos, Litvanija, Liban, Libija, Mađarska, Malavi, Maroko, Mauritanija, Mongolija, Mozambik, Namibija, Nigerija, Nikaragva, Peru, Ruanda, Rumunija, Rusija, Sirija, Severna Koreja, Slovačka, Slovenija, Somalija, Srbija, Centralnoafrička Republika, Sudan, Tanzanija, Togo, Uganda, Ukrajina, Urugvaj, Uzbekistan, Vijetnam, Zambija, Zimbabve.

U SFR Jugoslaviji ukupno je isporučeno 1200-1300 tenkova T-55.


* World operators of_the T-54, T-55 and Type 59.jpg (44.91 KB. 1133x526 - viewed 912 times.)


Sadašnji korisnici su sa braon bojom, a bivši sa crvenom.


U poređenju sa zapadnim (NATO) tenkovima (američki M48 Patton i britanski Centurion), T-55 bio je manji i lakši, ali je imao bolju pokretljivost, oklopnu zaštitu i vatrenu moć. Top D-10T u kalibru 100 mm bio je jedna od najvećih prednosti T-54/55, zato što u to vreme ni jedan zapadni tenk nije imao top takvih performansi. Ova prednost trajala je dok se nisu pojavili moderniji zapadni tenkovi, kao na primer M-60 Paton ili poboljšani Centurion.
Velika predost tenka T-54/55 je u tome jel je jako jednostavan za obuku. Za nepunih 10-tak dana se može obučiti posada da tako kako deluje, što je isto velika prednost.
Kao prednost T-54/55 se može navesti i kao dobra baza za unapređenje i modifikaciju što je na mnogim primerima i pokazano. Neke modifikacije su išle do te mere da su tenk izmenile po svim aspektima te je on sasvim novo naoružanje, tipa izraelskog OT-a Achzarita ili samohodnog protivavionskog topa ZSU 57/2.

Jedna od mana su česti kvarovi i neadekvatni rezervni delovi.

Sve u svemu u svoje vreme za tenk T54/55 se može slobodno reći da je bio dosta superiorniji od svojih konkurenata na zapadu.


Evo nekih poređenja tenka T54/55 sa drgum tenkovima:



* oklopno telo tenkova.jpg (171.83 KB. 1018x1377 - viewed 967 times.)


* pregled po generacijama visine i klirensa.jpg (77.72 KB. 776x771 - viewed 722 times.)


* prikaz pojedinih kupola tenkova.jpg (186.21 KB. 1062x1484 - viewed 1225 times.)



Korišćeni izvori za priređivanje teme:
http://www.fas.org/
http://wikipedia.org/
http://stef124.tripod.com/ (Srpski Oklop)
http://www.globalsecurity.org/

Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 513


Jednakost, Bratsvo, Sloboda


WWW
« Reply #4 on: December 30, 2010, 07:16:26 pm »

Šematski prikazi sa objašnjenjem stavki tenka T-55.


* 1 (1).jpg (46.28 KB. 1024x446 - viewed 1220 times.)


* 1 (2).jpg (200.14 KB. 828x1589 - viewed 748 times.)


* 1 (3).jpg (407.41 KB. 1024x1619 - viewed 945 times.)


* 1 (4).jpg (176.92 KB. 1024x724 - viewed 804 times.)


* 1 (5).jpg (201.78 KB. 1024x912 - viewed 833 times.)

Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 513


Jednakost, Bratsvo, Sloboda


WWW
« Reply #5 on: December 30, 2010, 07:19:44 pm »

Šematski prikazi sa objašnjenjem stavki tenka T-55.


* 1 (6).jpg (120.82 KB. 1024x1018 - viewed 826 times.)


* 1 (7).jpg (217.09 KB. 1055x1805 - viewed 904 times.)


* 1 (8).jpg (229.44 KB. 1024x1531 - viewed 781 times.)


* 1 (9).jpg (104.39 KB. 1038x834 - viewed 855 times.)


* 1 (11).jpg (111.44 KB. 1035x664 - viewed 953 times.)

Logged
Bozo13
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 853



« Reply #6 on: December 30, 2010, 09:36:27 pm »

Pored mnoštva modernizacija T54/55, postoji i Slovenačka modernizacija M 55 S

LPB
Logged
Boro Prodanic
Prijatelj foruma
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 10 929


« Reply #7 on: December 30, 2010, 09:38:55 pm »

Svaka čast Brok, super tema!
Logged
Vladimir Ivanović
Stručni saradnik OMJ
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 471


Da sam nomalan, poludio bih.


« Reply #8 on: December 31, 2010, 06:57:57 am »

Projekat "Igman"

Projekat Igman je modifikacija tenka T55 sa sistemom upravljanja vatrom veoma sličnim kao na M84. U stvari od SUV-a Igman nastao je SUV Kapela. Razlika je u softveru, u balistici, u pokretanj topa i kupole, drugačiji su zahtjevi i opterećenja, te u interfejsu prema tenku. Drugačija je razvodna kutija. Na T55 se zove RKM, a na M84 K1-M.

Projekat Igman je nastao kao porudžbina VTI-a sistema za upravljanje vatrom za tenk T55 od Boforsa. Sistem je napravljen 1981 godine i tad su počela prva testiranja na Manjači pored Banja Luke. Testiran je i 1982 godine i tad je počelo prepravljanje SUV-a Igman na Kapelu. Šveđani su isporučili 10 sistema kompletnih i deset u dijelovima zajedno sa svom dokumentacijom.

Ovaj sistem upravljanja vatrom je modifikacija sistema koji su već Šveđani imali prije, samo su ga modifikovali prema JNA potrebama. Na nekim prospektima od Boforsa za druge projekte našao sam sliku nišanske sprave DNNS-1. Ugrađeno je desetak sistema i na tome se stalo. U TRZ Čačak su kasnije skinuli nekoliko sistema i tenkove vratili u prvobitno stanje.

Ovaj sistem imao je nekoliko modifikacija, za top 105 mm, termo sprava itd. Bio je prikazan u Indiji, Siriji, Pakistanu i Egiptu. U Egiptu je bio prikazan sa termovizijom. U Pakistanu je prikazan na tenku T55 100 mm i kasnije na T59 105 mm. Bio je potpisan veliki ugovor sa Indijom prije rata na 30 miliona dolara za modifikaciju indijskih tenkova, međutim, rat je prekinuo posao sa Indijom. Ja sam u tom poslu sa Indijom trebao biti rukovodilac remonta indijskih tenkova u nekom gradu  na jugu Indije. Više se ne sjećam imena grada. Softver na ovome tenku ima veliku grešku koju sam našao slučajno konstruišući neku test opremu za ispitivanje balistike. Samo je na jednom ili dva tenka ovaj softver ispravljen, dok na svim ostalim nije. Uostalom znanje se plaća.

Na nekoj modifikaciji ovoga sistema sam radio u Iranu. Ugrađivao na američki tenk M-60.

Sistemi koji su dobijeni od Boforsa su modifikovani i od njih je napravljena prototipska serija M84 i dio prve serije.

Ovaj sistem ima velikih problema sa dinamičkom stabilnosti jer zbog puno razloga dolazi do trešenja kupole. Ti su problemi kasnije rješeni na M84, ali na ovom tenku nisu.
Konstruktor sistema Šveđanin, mislim da se zvao Olafson (mogao je popiti litru rakije za pola sata, visok preko 2 metra) ili nekako slično, kasnije je konstruisao Uprošteni sistem upravljanja vatrom za tenk T55, a na osnovu porudžbine Iskre CEO (Centar za elektrooptiku) Ljubljana. Ovaj sistem je bio dosta jeftiniji od sistema Igman. Odlučeno je da će se u JNA popunjavati oklopne brigade koje imaju tenkove T55 sa jednim bataljonom sa modifikovanim tenkovima sa sistemom Igman, a ostali dio brigade sa Iskrinim sistemom. Kasnije je taj svoj sistem Iskra, sadašnja Fotona nudila po svijetu, a znam da taj sistem radi u Iranu. Negdje sam napisao tekst "Domaća pamet u svijetu" o tome.  Napisao da sam već prije da sam sreo u Teheranu ekipu Iskre, tj Fotone u hotelu Šeraton, dok sam ja radio američke tenkove u Iranu. Sa Iskrinom ekipom u Teheranu bio je glavni konstruktor sistema upravljanja vatrom na projektu Kapela, a koji je godinu dana prije toga otišao iz naše ekipe, što bi značilo da su neki detalji iz boljeg sistema upravljanja vatom ugrađeni u Iskrin sistem. Uostalom, laser za tenk M84 radila je Fotona.

Logged
tpku_2b
vodnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 431


ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ!!!


WWW
« Reply #9 on: December 31, 2010, 01:00:28 pm »

... vidim da ste pokrenuli novu temu, svaka cast  ... naravno, ko bi drugi nego Brok  Wink ... pozdravi za celu ekipu, pa se citamo ... o ovoj temi zaista imam svasta nesto da kazem ... radno  vreme se blizi kraju pa palim ... pozdrav za sve pa se citamo sledece godine ... 
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 28 650



« Reply #10 on: December 31, 2010, 07:09:30 pm »

Evo i ja da priložim jednu na ovu temu ....


* t55.jpg (191.54 KB. 948x663 - viewed 942 times.)



Logged
janezek67
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 684


« Reply #11 on: January 03, 2011, 10:57:25 am »

Broker, tenkova T54/55 je bilo više, oko 1600 komada jih je bilo krajem 1990 godine. Ako još zbrojime tenkove t54, koji su poslani Egiptu te još specialne tenkove, broj ovih tenkova je bio oko 1900 - 2000.
Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 513


Jednakost, Bratsvo, Sloboda


WWW
« Reply #12 on: January 03, 2011, 11:29:38 am »

Jako moguće Janezek, konkretno tak podatak sam našao na Srpskom Oklopu, mada niko ne kaže da je 100% tačan.
Ovo je brojka uvoza iz tadašnjeg SSSR-a, pored toga uvezeno je nešto iz tadašnje Čehoslovačke i Poljske.

Imaš li neku tablicu, recimo koliko je uvezeno u kojoj godini koliko tenkova T54/55.


Evo jedne odlične slike, dejstvo DŠK-a iz vreme T-11.


* T55 DSK u dejstvu.jpg (145.88 KB. 1200x857 - viewed 768 times.)

Logged
janezek67
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 684


« Reply #13 on: January 03, 2011, 11:47:26 am »

Broker, na srbskom oklopu imaš bolje podatke iz Dimitrijevičeve knjige - kao ovdje.

http://www.oklop.net23.net/jna/1980-1987.html

Inače onu knjigu imam, pa ču kasnije staviti brojeve, koji su tamo. Inače nabavke tenkova T55 po godinama tamo nema, nema ni podataka, koliko je bilo uvezeno ruskih, poljskih i čeških tenkova.



Logged
TNT024
Prijatelj foruma
vodnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 688


« Reply #14 on: January 03, 2011, 01:02:48 pm »

Ovo sam već jednom postavio pa ajde ponovo.
Koliko je meni poznato:
Serije tenkova
T-55A proizvedeni u SSSR-u - Serija 16xxx, 17xxx i 18xxx
T-55A proizvedeni u Poljskoj - Serija 19xxx
T-55A proizvedeni u ČSSR-u - Serija 20xxx
Tenkovi iz Ruskih serija su najstariji, tenkovi koji su isporučili Poljaci imali su neka manja poboljšanja u vidu bolje radio stanice i IC uredjaja, dok tenkovi isporučeni iz Čehoslovačke imaju bolje komande i udobnija sedišta za posadu.
Izvor je "Srpski oklop".
Ja za sada znam o tome toliko, ipak mi je bliži MiG-21.  Roll Eyes
Logged
Pages:  [1] 2 3 4 5 6 ... 77   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.028 seconds with 24 queries.