Tenk T-54/55

[Vladimir Ivanović]

Bolje da ga srede i održavaju, nego da nahrane željezaru sa njim. Za mene koji sam nekad radio sa tenkovima postoji neka sentimentalna veza prema njima.

Jedan sam tenk popravljao, spasavao od topionice, osam mjeseci. O tome se ne priča, jer je u pitanju Član 11. I napravio sam ga. Radio je dugo nakon toga. Reg. br. 21318. Spasio sam ga od mafije u vojnim krugovima koja se bavila starim željezom. Nakon rata su ga isjekli. Iako je bio ispravan.  :'( :'( :'( :'( 


 :'(

Vlado

[aleksandar_sm]

Malo skrecem sa teme... jel si popravljao nosace mosta? zanimaju me najcesci kvarovi na njima i uopsteno njihovi problemi i kako ih resiti...

[Vladimir Ivanović]

Jedan put u životu sam se popeo na nosač mosta. I nikad više.

Pozdrav

Vlado

[aleksandar_sm]

a koji su kvarovi na 55cama? sto se tice motora, transmisije, hodnog dela? mislim, sa kojim kvarovima si se najcesce susretao?

[Vladimir Ivanović]

Nisam ja motoraš. Top, kupola, borbeno odeljenje, elektrika, elektronika, optika, municija ...

Nisam radio nešto na motoru. Ponekad elektriku i elektroniku kad zapne.

Pozdrav

Vlado

[aleksandar_sm]

art mehanicar



nista, hvala u svakom slucaju

[micha]

   Za vožnju 55-ica vozač stvarno mora biti mehaničar, kao što su Rusi i propisali. Što se tiče motora nema nekih posebnih zahteva i veoma su zahvalni. Uostalom, na T-72 i M-84 je isti taj motor samo sa kompresorom . Posle duže eksploatacije počne da bali ulje na izduvu i to je sve. Stavi se limeni usmerivač koji usmerava izduvne gasove bogate uljem na dole da ne bi zasvinjio susedni tenk ili zid u hangaru i to je to. Transmisija je već druga priča. Zbog primene kočećih i redukcijskih traka za upravljanje, tj. njihovim ubrzanim habanjem naročito ako su papuče domaće jako loše proizvodnje,javlja se problem upravljanja. Jednostavno ako je vozač fizički slabiji ne može da povuče komandu do kraja , pa tenk ne može da skreće na tu stranu gde je slabija traka. Onda se trake moraju podešavati i to radi posada za 5 minuta ako je obučena. Ako nije čeka se pokretna radionica i stara balkanska priča:te nema kofe, te nema ko da donese itd. Problem je bio izražen na gađanjima na automatskom strelištu gde se izvodi gađanje na 20-tak rednih brojeva danju i noću uz stalno kretanje tenka duž staze gore-dole pri 1600 o/min zbog rada stabilizatora i njegovog snabdevanja strujom. Neiskusan vozač bi brzo spalio kvačilo usled čestih zastanaka i skokova posle opaljenja za svaki topovski cilj. Još ako na okretištu uvek skreće na jednu stranu, onu koja mu je ruka jača ili su nešto bolje trake , brzo stradaju i trake. Već posle trećeg dana gađanja u ovakvim uslovima vadi se menjač i menjaju lamele, a i trakice više ne mogu da se dotegnu pa i njih čeka Kolesica, mada se mogu zameniti i bez vađenja bočnog kvačila. Uglavnom za gađanje na tri staze koristili smo najmanje 4 55-ice ,a nekad i svih 6 nije bilo dovoljno za rezervu. Tenkovski mehaničari su morali ići u paru uz ispomoć posade i ostalih članova poz. obezbeđenja zato što posle par dana obavezno crkne bar jedna i mora ići na kanal a ubacuje se rezervna. Takođe rukovaoci gađanja su i ako nije bilo kvarova nakon 5-6 sati gađanja planski zamenjivali ispravan tenk da se odmori a uvodio se rezervni. Na gađanjima sa M-84 tih problema nema i mehaničari mogu da uživaju zbog pouzdanijeg sistema a i da se desi kvar malo toga može da se uradi bez vađenja motora i transmisije napolje što se ne radi na terenu.
   Zimi je problem sa paljenjem grejača ako su slabiji akumulatori,mada i tu može da se improvizuje paljenjem krpe i ubacivanjem u gorionik ako žarnica ne može da upali naftu. Pri povećanom dugotrajnom opterećenju generatora koji mora da da 150 A za rad stabilizatora i pokretanje kupole, a naročito pri okretanju tenka na okretištu na kraju staze, kada nišandžija ostavi uključen stab. a vozač smanju broj obrtaja ispod 1600 usled povećanog opterećenja usled nastojanja kupole da zadrži smer a slabog snabdevanja strujom dolazilo je do pregorevanja generatora. Prvih par puta izgori osigurač 150 A a posle toga i sam generator. Eto veselja tenkovskom mehaničaru koji treba da ukloni pregradu između borbenog i motornog odeljenja na kome se nalaze držači granata. Suma sumarum 50-tak šarafa M8. Sama zamena ide brzo kada se priđe motoru. Nevolja je kada ti pošalju generator za BTR-50 ili PT-76 koji su spolja potpuno isti samo se razlikuju po oznaci na kućištu a daju 3 puta manju struju. I majstor lepo zameni generator, vrati pregradu i milion šarafa, proveri da li generator puni i kada je sve u redu uključe stabilizaciju i kada počnu da okreću električno kupolu samo nešto zasmrdi pošto je generator od BTR-a slab. E onda je frka zašto ,kako, zbog čega. Za 10 godina robijanja na T-55 sam imao bar tri puta ovaj slučaj pogrečno isporučenog generatora zato što je svaki put bio drugi električar a u magacinu su imali desetinu generatora skinutih sa isečenih PT-jaca.
   U globalu, T-55 je fizički zahtevnije ali jednostavnije sredstvo koje dobro obučena iskusna posada, čak i aktivnih vojnika, može pripadajućim alatom iz sopstvenog IK-a i nešto paljene žice i krpe da doveze na kraj sveta. Bukvalno! Sredinom godine su kolege prebacivale 55-ice vučnim vozom iz jednog objekta u drugi. Iako su stajale duže od 6 godina na livadi,da im niko nije ni prišao, sve jedna je upalila na šlepanje u prva 2 metra i samohodno se popela na labudicu vučnog voza. Iako spolja porđale još uvek su ljute guje i 100% upotrebljive.

[ssekir75]

ocigledno da nisu ludi oni na krajnjem istoku rusije sto koriste vozila na bazi t55

[janezek67]

   Za vožnju 55-ica vozač stvarno mora biti mehaničar, kao što su Rusi i propisali. Što se tiče motora nema nekih posebnih zahteva i veoma su zahvalni. Uostalom, na T-72 i M-84 je isti taj motor samo sa kompresorom . Posle duže eksploatacije počne da bali ulje na izduvu i to je sve. Stavi se limeni usmerivač koji usmerava izduvne gasove bogate uljem na dole da ne bi zasvinjio susedni tenk ili zid u hangaru i to je to. Transmisija je već druga priča. Zbog primene kočećih i redukcijskih traka za upravljanje, tj. njihovim ubrzanim habanjem naročito ako su papuče domaće jako loše proizvodnje,javlja se problem upravljanja. Jednostavno ako je vozač fizički slabiji ne može da povuče komandu do kraja , pa tenk ne može da skreće na tu stranu gde je slabija traka. Onda se trake moraju podešavati i to radi posada za 5 minuta ako je obučena. Ako nije čeka se pokretna radionica i stara balkanska priča:te nema kofe, te nema ko da donese itd. Problem je bio izražen na gađanjima na automatskom strelištu gde se izvodi gađanje na 20-tak rednih brojeva danju i noću uz stalno kretanje tenka duž staze gore-dole pri 1600 o/min zbog rada stabilizatora i njegovog snabdevanja strujom. Neiskusan vozač bi brzo spalio kvačilo usled čestih zastanaka i skokova posle opaljenja za svaki topovski cilj. Još ako na okretištu uvek skreće na jednu stranu, onu koja mu je ruka jača ili su nešto bolje trake , brzo stradaju i trake. Već posle trećeg dana gađanja u ovakvim uslovima vadi se menjač i menjaju lamele, a i trakice više ne mogu da se dotegnu pa i njih čeka Kolesica, mada se mogu zameniti i bez vađenja bočnog kvačila. Uglavnom za gađanje na tri staze koristili smo najmanje 4 55-ice ,a nekad i svih 6 nije bilo dovoljno za rezervu. Tenkovski mehaničari su morali ići u paru uz ispomoć posade i ostalih članova poz. obezbeđenja zato što posle par dana obavezno crkne bar jedna i mora ići na kanal a ubacuje se rezervna. Takođe rukovaoci gađanja su i ako nije bilo kvarova nakon 5-6 sati gađanja planski zamenjivali ispravan tenk da se odmori a uvodio se rezervni. Na gađanjima sa M-84 tih problema nema i mehaničari mogu da uživaju zbog pouzdanijeg sistema a i da se desi kvar malo toga može da se uradi bez vađenja motora i transmisije napolje što se ne radi na terenu.
   Zimi je problem sa paljenjem grejača ako su slabiji akumulatori,mada i tu može da se improvizuje paljenjem krpe i ubacivanjem u gorionik ako žarnica ne može da upali naftu. Pri povećanom dugotrajnom opterećenju generatora koji mora da da 150 A za rad stabilizatora i pokretanje kupole, a naročito pri okretanju tenka na okretištu na kraju staze, kada nišandžija ostavi uključen stab. a vozač smanju broj obrtaja ispod 1600 usled povećanog opterećenja usled nastojanja kupole da zadrži smer a slabog snabdevanja strujom dolazilo je do pregorevanja generatora. Prvih par puta izgori osigurač 150 A a posle toga i sam generator. Eto veselja tenkovskom mehaničaru koji treba da ukloni pregradu između borbenog i motornog odeljenja na kome se nalaze držači granata. Suma sumarum 50-tak šarafa M8. Sama zamena ide brzo kada se priđe motoru. Nevolja je kada ti pošalju generator za BTR-50 ili PT-76 koji su spolja potpuno isti samo se razlikuju po oznaci na kućištu a daju 3 puta manju struju. I majstor lepo zameni generator, vrati pregradu i milion šarafa, proveri da li generator puni i kada je sve u redu uključe stabilizaciju i kada počnu da okreću električno kupolu samo nešto zasmrdi pošto je generator od BTR-a slab. E onda je frka zašto ,kako, zbog čega. Za 10 godina robijanja na T-55 sam imao bar tri puta ovaj slučaj pogrečno isporučenog generatora zato što je svaki put bio drugi električar a u magacinu su imali desetinu generatora skinutih sa isečenih PT-jaca.
   U globalu, T-55 je fizički zahtevnije ali jednostavnije sredstvo koje dobro obučena iskusna posada, čak i aktivnih vojnika, može pripadajućim alatom iz sopstvenog IK-a i nešto paljene žice i krpe da doveze na kraj sveta. Bukvalno! Sredinom godine su kolege prebacivale 55-ice vučnim vozom iz jednog objekta u drugi. Iako su stajale duže od 6 godina na livadi,da im niko nije ni prišao, sve jedna je upalila na šlepanje u prva 2 metra i samohodno se popela na labudicu vučnog voza. Iako spolja porđale još uvek su ljute guje i 100% upotrebljive.

To vjerovatno važi za tenkove ruske proizvodnje. Zar nema Češi i Poljski tenk neku pnevmatiku i hidravliku kod upravljanja sa transmisijom ?

[kumbor]

Ovo je interesantno pitanje za tenkove češke i poljske proizvodnje. Mislim da razlika u transmisiji nema nikakve.

[Bozo13]

Nešto sam pisao oko toga u temi M55-S

... ako je u pitanju "Poljak", da li su mu komande hidraulicne, tj. postavljene na sredini izmedju nogu vozaca kao na T-55 poljske proizvodnje, ili je koncept preuzet sa Ruskog i Ceskog koncepta - komande sa strane?

Evo, dobio informacije.
Moderniirani su i "Poljaci" i "Rusi". Sistem je ostao isti (kod "Poljaka" u sredini, a kod "Rusa" sa strane), sa tim, da su kod "Rusa" dodani hidraulične komande, povezivanjem hidraulike na menjač, koji je več od prije bio predpripremljem za to.

Ako sam napisao koju glupost, neka me isprave, pošto nisam baš domač u tenkovima i hidraulici.

LPB

LPB

[Kolekcionar 08]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Pokusaj isijecanja ,nije dobro jer je slika male rezolucije.

[micha]

   Tako je. Ruski tenkovi imaju mehaničke komande i jako su teški za upravljanje. Vozač mora biti visok, tj. da ima dugačke ruke i da je fizički dosta jak. Česi i poljaci imaju hidraulične komande pa su nešto lakši za vožnju, mada u slučaju kvara postoji mogućnost da i njihove komande rade samo mehanički. Poljski T-55 imaju komande između nogu, bar varijante koje sam ja sretao, dok česi i rusi imaju klasično poluge sa strane. Od pneumatike se koristi komprimovani vazduh za pokretanje motora i za čišćenje periskopa vozača, pritiskanjem tastera elektro-pneumatskog ventila na jednoj od komandi ( ne sećam se tačno leva ili desna ). Na drugoj komandi vozača je takođe bio taster ali samo na T-54 kojim se električno okidao čeoni mitraljez SGMT kojim je vozač kosio 50-tak metara ispred tenka skrećući komandama ceo tenk. Na novijim varijantama T-55 i T-55A ovog čeonog mitraljeza nema a samim tim ni bojazni da će vozač umesto periskopa očistiti pešadiju ispred svog tenka !
   Kada se istanje trake za upravljanje kojih ima po jedan par na svakom od dva bočna kvačila i to uže redukcijske i šire kočeće, upravljenje je otežano kao i mehaničko iako postoji hidraulika. To je stariji sistem upravljanja koji se nije pokazao zbog neobučenosti i neiskustva vozača koji suviše jako i dugo drži komandu čime se traka pregreje i oslabi njena funkcija usled čega je on povlači još jače i ubrzo dolazi do tanjenja frikcionih obloga koje naležu na bočno kvačilo. Kod 72/84 se upravljanje vrši u menjačima, posebno levi posebno desni pa nema ovakvih mehaničkih kvarova. Mada, opet kažem posada je na ovom tenku sve. Bio sam svedok kada vozač na gađanju prijavljuje otkazivanje traka i nemogućnost upravljanja, komandir lično seda na njegovo mesto i potvrđuje da je stvarno nemoguće a zatim dolazi drugi vozač, profesionalni vojnik i nastavi vožnju i gađanje sa tim tenkom kao da ništa nije bilo narednih 5-6 sati, koliko je trajalo toga dana. Kaže, samo je trebalo malo jače povlačiti jednu od komandi a dvojica ljudi pre toga nisu uspevali iako su povlačili iz sve snage i bili fizički jači.
   Dobro obučena posada na T-55 brže popuni tenk, kako exp. tečnostima, tako i municijom, pre svega zato što ih je više i jednostavniji je za popunu. U borbi, kada se tenk vraća na municijsku stanicu radi popune i ponovog povratka u borbu ovo vreme je kraće za trećinu što ponekad dosta znači. Naravno ako išta od tenkova preživi prvi talas.
    Iako se ručno vrši punjenje topa, ako poslužilac vadi granate iz saća ispred sebe i ne izbacuje svaku čauru po opaljenju T-55 ima brži režim paljbe od 72/84, tj. za minut će ispaliti bar jednu granatu više od svoje mlađe braće.Za punjenje top se ne mora dovoditi na liniju punjenja i vraćati u prethodno zauzeti položaj. U nekoj teorijskoj tenkovskoj bitci tenk na tenk na malom rastojanju u izmešanom poretku ovo je uvek prednost jer uvek postoji, makar i mala, verovatnoća da savremeni tenk neće pogoditi prvim projektilom a onda je potrebno što pre popravni. Ko prvi opali i pogodi živ je . A u bliskoj borbi do par stotina metara sasvim je svejedno na koji tenk dejstvuje, makar i TF projektilom 100 mm . Kada ga strefi iako ne probija oklop niti ranjava posadu, oni su unutra kontuzovani i u šoku nekoliko minuta od trzaja i pritiska. To je taman dovoljno da se priđe bliže, dobro nacilja kumulativnom i iz mesta pogodi di treba, ili jednostavno samo okrene kupola i štrafta.

[micha]

   Inače, ruske proizvodnje su kod nas bili samo T-54, T-55 i T-55K ( komandni sa KT radio stanicom,10-metarskom poluteleskop antenom i benzinskim agregatom zbog čega je imao manje granata) dok su T-55A , kao osnovni linijski tenk bili većinom češki, nešto malo poljskih. Bar koliko sam ja viđao u svojoj karijeri. Ruski su imali brojeve sa 18xxx, češki 19xxx, a poljski 20xxx ako me sećanje ne vara. Hidrauličnu pumpu na ruskim T-55 su imali samo oni tenkovi na koje se mogla postaviti ralica i imali su postavljenu instalaciju na prednjoj ploči za nju. Samo na ovakve se eventualno moglo postaviti hidraulično upravljanje. Ostali ruski tenkovi su imali upravljanje mehaničkim povlačenjem poluge.

[wermez]

Postaviću jedno pitanje ali nemojte se ljutiti ako sam ga trapavo formulisao

Koliko ja razumem, laserski daljinomer meri odstojanje do cilja. Kako se merilo rastojanje do cilja kod Šermana, T34 i uopšte kod te starije generacije tenkova? Pošto pretpostavljam da su te sprave izmišljene malo kasnije.