dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
Offline
Posts: 22 390
|
|
« on: January 06, 2011, 07:01:20 pm » |
|
Податке које ћу овде навести преузео сам из књиге Ивана Матовића, "Верни отаџбини и позиву" - активен старешине Југословеске војске на антифашистичким фронтовима.
У наведеној књизи аутор се бави официрима и подофицирима Војске Краљевине Југославије који су активно учествовали у НОБ- у и касније примљени у ЈНА (ЈА). Посебно је обрадио податке о носиоцима ордена народног хероја, онима који су досегли чин генерала, као и онима који су погинули на ратним задацима али и о, како их је он назвао, "вечитим пуковницима". У поглављу "јунаци Априлског рата" обрадио је већ позната дешавања током априла 1941. године али контексту навођења конкретних имена заслужних за какав-такав отпор агресији.
Ја сам из те књиге "извукао" податке о припадницима Краљевске морнарице па их ево овде приказујем.
Дакле , према подацима из ове књиге Морнарица ЈВ је ушла у рат са 742 активна, 146 резервних официра и 10666 подофицира и морнара. Током тог Другог светског рата њени припадници су ратовали у више војски које су дејствовале на овим нашим просторима, али и шире. У ЈНА (ЈА) је примљено или ступило око 260 официра и подофицира Краљевске морнарице. Током рата неки су се истакли и постали народни хероји или су, у годинама мира досезали адмиралске или генералске чинове.
Народни Хероји који су били активни припадници Краљевске морнарице ЈВ:
Напомена: народни хероји који су постали и генерали приказани су у списку генерала и амдирала.
1. Ковачевић Бранко – Жика Морнар (Пријевор, Будва,1922.), питомац школе машинске струке Ратне морнарице ЈВ, потпуковник ЈА 2. Машера Сергеј (Горица, 1912- Тиват,1941), артиљеријски поручник бојног брода 2. Класе. Заједно са Миланом Спасићем потопио разарч „Загреб“ 17. Априла 1941. Године око 14.00 часова. 3. Ројц Карло (Бањалука,1915 – Чемерница, 1942), морнарички наредник техничке струке, 4. Спасић Милан (Београд, 1909 – Тиват,1941) поручник бојног брода Ратне морнарице ЈВ 5. Шкорпук Велимир (Бродарица, Задар,1919 – Загорје, Посушје,1943), морнарички поручник ЈВ, мајор НОВЈ (посмртно унапређен)
Генерали и адмирали ЈНА који су били активни припадници Краљевске морнарице:
1. Боначи Јурај (Милна, Брач 1903), капетан фрегате у РМ ЈВ, контраамдирал ЈНА. У НОР од 1943. У рату командант поморског обалног сектора и заменик начелника Морнаричког одељења у ВШ НОВЈ; 1945 члан делегације за преговоре у ГШ Црвене армије о наоружавању 30 дивизија НОВЈ. После рата управник Морнаричке школе и командант Речне ратне флотиле. 2. Брстина Душан (Јачишта, Мостар,1914) наредник службе везе у РМ ВЈ, генерал-мајор ЈНА. 3. Грубелић Јосип (Трибуњ, Сплит,1918), подофицир у Ратној морнарици ЈВ, вицеадмирал ЈНА. У НОР од 1941.године, на дужностима команданта устаничке чете, заменика и команданта бригаде, руковдиоца одељења морнаричке пешадије у Команди РМ НОВЈ. После рата командатн поморске зоне, начелник штаба ескадре и војнопоморксе области. Активна служба престала му 1976.године. 4. Керн Иван (Жуженберк, Ново Место,1898), капетан бојног брода у РМ ВЈ, контрадамирал ЈНА. У Априлском рату командант Треће торпедне дивизије, самоиницијативно у насталом метежу, извео из Боке Которске део Ратне морнарице и укључио их у формације британске ратне морнарице на Блиском истоку и ан Медитерану, да би у периоду 1943-1944. Био и министар у влади др Шубашића у Лондону. У НОР-у од 1944.године, после Вишког спорразума Маршала Тита и Шубашића. Једно време је био командант Ратне морнарице, док се преговарало о њеном укључивању у НОВЈ, што ће се оставрити непосредно после ослобођења земље. Панзионисан 1945. 5. Левичник Карел (Љубљана,1900), капетан бојног брода у РМ ВЈ, генерал-ппуковник ЈНА. Од априлског рата до 1943 сарађивао са организацијом Освободилне фронте Словеније, а потом, ступивши у НОР, био је командант артиљерије НОВЈ на Вису, начелник Артиљеријског одељења ВШ и командант артиљерије Осмог корпуса, па Четврте армије ЈА. После рата начелник штаба Управе артиљерије и Техничке управе ЈНА. Активна служба престала му 1959. 6. Љиљак Ђуро (Класнић, Глина 1922), питомац Морнаричке школе ратне морнарице ЈВ, генерал-мајор ЈНА. У ЈНА од 1941.године на дужности комесар батаљона и бригаде. После рата у војној индустрији, готово две деценије на челу „Крушика“ у Ваљеву. Активна служба у ЈНА престала му 1980. 7. Мандић Глигорије Глиго (Камене, Херцег Нови,1912), наредник машинске струке у Ратној морнарици ВЈ, генерал – пуковник ЈНА, народни херој. Због политичког деловања, 1937. отпуштен из активне службе. У НОР-у од устанка у Боки Которској. Био је командант батаљона у 5. Пролетерској бригади. Крајем 1942.године командант Прве даматинске бригаде. Први командант 17. Источнобосанске дивизије. Пензионисан 1963. 8. Мрвош Раде (Војни Тук, Огулин, 1917), подофицир у Ратној морнарици ВЈ, контраадмирал ЈНА. У НОР од 1941, поред осталог на дужности заменика и команданта бригаде. После рата командант помирске базе и помоћник команданта војног подручја. Активна служба му је престала 1969.године. 9. Новковић Момчило (Павловац, Госпић,1916), наредник ратне морнарице ЈВ, вице-адмирал ЈНА, народно херој. Избегао заробљавање; устаник, герилац и у јесен 1941, командир Јуришне чете одреда „Велебит“. У 1942. Први командант батаљона „Пекиша Вукасан“. Потом заменик команданта Треће личке бригаде. 1944. године је командант бригаде у 35.дивизије ,а рат је завршио као заменик команданта Дивизије КНОЈ Хрватске.. У ЈНА командант дивизије, војнопомирског подручја и ескадре ЈРМ, помоћник команданта армијске области и начелник Више војнопоморске академије. Активна служба му престала 1974.године. 10. Орхановић Марко (Оскорушно, Дубровник,1920), поручник корвете у РМ ВЈ, контраадмирал ЈНА. У НОР од 1943, на дужности начелника штаба поморског обланог сектора. После рата командант дивизиона разарача и помоћник начелника Војнопоморског школског центра. Активна служба му је престала 1969.године. 11. Попивода Перо (Бијелице, Цетиње, 1916), војни чиновник официрског ранга у Ратној морнарици ЈВ, генерал-мајор ЈА. У НОР од 1941.године. Новембра 1942. Године упућен у Словенију, где је начелник штаба бригаде „Тоне Томшич“ и 14. Ударне дивизије, па командант оперативне зоне, 15.дивизије и као пуковник, 1944. Командант 7. Корпуса. По повратку у Србију командант 22. Дивизије. После рата након двогодишњег школовања у СССР-у, као генерал – мајор, пилот, начелник је Оперативне управе РВ са које је крајем јула 1948. емигрирао авионом из земље. На тај начин је изгубио чин у ЈНА. 12. Рустја Фрањо (Трст,1916), поручник корвете РМ ВЈ, вицеадмирал ЈНА. У НОР од 1943. Године на дужности начелника штаба бригаде и дивизије,а после генерала Кведера командант Трста. После рата командант војнопоморског подручја, начелник Школског центра РМ и Института за морнаричко наоружање, инспектор за поморство у Главној инспекцији ЈНА. Активна служба престала му 1974.године. 13. Станичић Мате (Шибеник, 1920), морнарички поднаредник ЈВ, генерал-ппуковник ЈНА, народни херој. У Априлском рату истакао се спасавајући људе и пловне објекте ратне фолоте у Шибенској луци – под италијанским бомбама. У устанку војни инструктор и командир десетине, азатим у Лици, командир чете и командант батаљона у Првој далматинској бригади. Два пута рањаван. Када је био рањен на Сутјесци сам се, поштапајући се са два штапа, пробио у источну Босну. У десантним операцијама Девете далматинске дивизије на острва у Кварнерском заливу показао велику сналажљивост и храброст у борби на води и приликом „хватања“ за копно. После рата начелник штаба Команде јужног Јадрана, па командант северног Јадрана. После рата начелник одељења у команди армије у Скопљу, па у Генералштабу, па у команди армије у Сарајеву. Био војни изасланик у Москви и командант војног округа Сплит. Активна служба му престала 1977. 14. Томшич Јанез (Постојна 1909), поручник фрегате РМ ВЈ, контраадмирал ЈНА. У НОР од 1943. Године, на дужности начелника штаба и команданта поморског обланог сектора. После рата командант флоте и позадине ЈРМ и начелник Војнопоморског школског центра. Активна служба му престала 1964. 15. Черни Јосип (Марибор, 1903), капетан корвете РМ ВЈ, адмирал ЈНА. Од 1941. До 1943. Сарадник НОП-а а од тада у НОР-у на дужности у начелника Штаба Поморске оперативне зоне ГШ Словеније. У чину пуковника и убрзо генерал-мајора – командант Морнарице НОВЈ, уз комесара Драгишу Ивановића. Ту дужност је обављао и у првим годинама мира,а затим помоћник начелника ГШ, командант ескадре ЈРМ, начелник морнаричког техничког института. Активна служба у ЈНА престала му је 1960. 16. Швара Душан (Ракитник, Постојна 1918), морнарички наредник ЈВ, генерал-пуковник ЈНА. У НОР од 1941.године па до краја рата, на дужностима команданта батаљона, одреда, бригаде и дивизије. После рата помоћник команданта војног подручја, председник Сталне испитне комисије за чин мајора, командант позадине армије. Активна војна служба престала му је 1970. Године.
|