1. Osposobljavanje Batajničkog aerodroma
Namera gradskih vlasti je da ožive i aerodrom u Batajnici i na taj način privuku vlasnike niskobudžetnih avio-kompanija, pa bi avioni, osim na Aerodrom „Nikola Tesla”, sletali i uzletali i sa batajničkog. Osposobljavanje Vojnog aerodroma „Batajnica” zavisi od dogovora sa vojnom upravom o tome kada bi on mogao da pređe u civilne ruke, a trebalo bi da bude završen između 2013. i 2016. godine. Adaptacija piste i pratećih objekata za potrebe jeftinih aviona bi se finansirala republičkim novcem, ali je ostavljena i mogućnost upliva privatnog kapitala i eventualne privatizacije. Glavnu reč u ovom projektu vodiće Ministarstvo za infrastrukturu, a prema strategiji, tu je neophodna i tesna koordinacija grada i republike. Inače, aerodrom se nalazi u blizini Batajnice i Nove Pazove, na 25 kilometara od Beograda. Pripada Vazduhoplovstvu i PVO Vojske Srbije i jedini je aerodrom u Srbiji sa dve asfaltne piste.
Није ми јасно ово ”оспособљавање”.
Из текста се види да аеродром треба да пређе у цивилне руке, односно да га војска напусти.
Где ће онда да преместе авијацију?
И због чега не могу да користе Сурчински аеродром за то?
Чак и да је недовољног капацитета, лакше га је по потреби проширити, него правити нову инфраструктуру на Батајници. На Батајници не постоји ништа осим писти, све друго треба направити - прилазни пут, паркинг, зграду, терминал...
Да не спомињемо да је даље од града, и да би било непотребне збрке са 2 аеродрома.
7. Rečni saobraćaj
Beograd ima kapacitet i za razvoj rečnog putničkog saobraćaja, koji bi mogao da bude veoma značajan s obzirom na to da se grad nalazi na dve reke. U skladu sa tim je i orijentacija grada da uredi priobalje i stvori mogućnosti za uvođenje javnog saobraćaja na rekama Savi i Dunavu. Kako je veliki deo priobalja neuređen i pripada kategoriji ranijih industrijskih i zapuštenih kompleksa, potrebno je istražiti mogućnosti ponovne upotrebe ovog zemljišta. Beogradsko priobalje dugo je više od 200 kilometara, a iako je namera gradskih čelnika da grad siđe na reke, blago koje imamo još uvek ne umemo da iskoristimo. Umesto toga, mnogi Beograđani obale Save i Dunava koriste kao deponiju za odlaganje smeća. Rok izvršenja je do 2016.
У Истанбулу постоји лепо решен систем поморског саобраћаја (Харе је поставио скоро слике).
Пристаништа су близу великих станица јавног превоза. Чак постоји и фуникула од пристаништа на Босфору до трга Таксим - поређења ради, слично као кад би од Савског пристаништа била подземна линија до палате Албаније.
У Београду постоји неколико места која су већ згодна за то, највише у Земуну и Новом Београду, где су станице аутобуса близу реке. У старом граду је тежи приступ, нпр. степенице изнад Савског пристаништа, или Сајам који је затворен.
Али, места која су на згодним местима за речни саобраћај су већ повезане линијама превоза које иду брзо и често.
Осим превоза Блокови-Ада, који већ ради, не видим где би могли да направе ефикасну линију речног саобраћаја, која би привукла путнике.
