Kako reče Matija Bećković..."U Evropu nećemo ući ako se budemo ičega sećali " !!
Српски уче као страни!Смањује се број часова нашег језика и књижевности у многим средњим школама. Изједначени матерњи и енглески. Историја постаје изборни предмет [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
УМЕСТО да чињеница да је трећина ђака функционално неписмена упали аларм у школству, просветне власти одлучиле су да их учине још неписменијима тако што ће да смање број часова српског језика. У средњим стручним школама, посебно медицинским, од септембра ће, уместо три, ученици да похађају два часа српског језика недељно.
Да ће из клупа излазити генерације занатлија без општег образовања, говори и податак да у средњим школама историја више неће бити обавезан, већ изборни предмет. Школа ће моћи да бира да ли ће деца да уче историју или географију или неки трећи предмет. А на појединим огледним смеровима већ су ишколоване генерације које нису имале ниједан час историје и знање о прошлости сопственог народа остало им је на нивоу основне школе.
Цео проблем настао је одлуком да се огледни смерови у средњим стручним школама преведу у редован систем. То значи да ће наставни планови за профиле - медицинска сестра, физиотерапеут, фармацеутски техничар, козметички техничар и друге да буду замењени огледним, који су последњих година тестирани. Иако су из Завода за унапређивање образовања и васпитања упозоравали да таква промена не сме да се догоди само тако што ће из назива профила „физиотерапеутски техничар - оглед“ само бити обрисана последња реч, школама су у последњих месец дана стигле управо такве инструкције.
- Сви ти огледи су евалуирани и требало је да, на основу стручних примедби, наставни планови и програми буду измењени пре превођења у редован систем, али то није учињено. Зато смо одмах упозорили Министарство просвете, науке и технолошког развоја да то није добро - објашњава за „Новости“ Гордана Мијатовић, помоћник директора Завода за унапређивање образовања и васпитања. - Прошлог септембра је девет образовних профила преведено у систем, међу којима су златари, тапетари или масери, и у њиховој настави је већ смањен број општеобразовних предмета.
Наша саговорница сматра да је смањивање број часова српског језика недопустиво, а посебно је опасно што ће одлуком од септембра да буде обухваћен огроман број ђака. Док су медицински профили били огледни, два часа српског недељно је имало нешто више од 1.000 ученика. Сада ће ово правило да важи за 126 одељења првог разреда медицинских школа, а у сваком је по 30 ђака или скоро 4.000 ученика. Историја од септембра неће бити обавезна ни за туристичког техничара и електротехничара комуникација.
ХИТАН САСТАНАК
МИНИСТАР просвете, науке и технолошког развоја проф. др Томислав Јовановић заказао је за уторак састанак са представницима Друштва за српски језик, Завода за унапређивање образовања и других надлежних институција на коме ће се говорити о проблему наставе српског језика. Од министра ће затражити да одлука о смањивању броја часова буде повучена.
Због смањења часова српског у школама реаговало је и Друштво за српски језик и књижевност. Они су писали надлежним институцијама упозоравајући на погубност овакве одлуке.
- Сваке године слушамо забрињавајуће податке о броју функционално неписмених ученика, а сада им још смањују обим наставе српског језика и књижевности - упозорава проф. др Александар Милановић, председник Друштва за српски језик и књижевност. - У првом плану је то што ћемо да добијемо, рецимо, медицинске сестре које неће знати да напишу историју болести, али је још гора порука која стоји иза свега - да нам опште образовање није битно.
Он упозорава да је недопустиво што ће српски и страни језици сада бити подједнако заступљени у стручним школама.
Протест Друштва за српски језик подржао је у понедељак и Управни одбор Матице Српске, који је саопштио да се фонд часова смањује „у времену када смо веровали да се наша свеукупна културна јавност определила за битно побољшање статуса српског језика“.
Управни одбор Матице српске саопштио је да је за српску културу једино прихватљив термин „бошњачки“, а не „босански“ језик.
http://www.novosti.rs
