Schneiderov trofej-Spitfireovi preci

(1/2) > >>

kosta1961:
Najslavniji avion Drugog svetskog rata je bio Spitfire.Medjutim njegov  nastanak je bio težak i neizvestan.Njegov tvorac  Reginald Mitchell ,nažalost nije doživeo da vidi dokle je njegova ideja o malom i brzom lovcu razvila.
Reginald Joseph Mitchell  je rodjen 1895g u selu Talkeu,u blizini Stoke- on- Trenta  u Staffordsireu.Njegov otac je u vreme njegovog rodjenja bio učitelj u selu,a kasnije je osnovao štampariju u Stoke- on- Trentu.Sa osamnaest godina je završio srednju školu,i odmah se zaposlio u fabrici lokomotiva Kerr- Stewart and Co u Trentu.U to vreme su lokomotive bile na vrhuncu privlačnosti,i omladina  je za njima ludovala.Tada je bilo i doba procvata aviona,kojima mladi i nadareni inženjeri nisu mogli odoleti.Naravno medju njima je bio i Mitchell, svo svoje slobodno vreme je koristio za izradu nacrta i modela aviona.On je bio jedan od onih što se zaljube u tehniku,pa je u večernim školama studirao mašinstvo,mehaniku, višu matematiku i crtanje.Kod kuće je u kupatilu,postavio strug,kako bi teoriska znanja proverio u praksi.

 ReginaldMitchell.jpg (48.64 KB. 333x222 - viewed 177 times.)

Reginald Joseph Mitchell 

Posao ga je sprečio da ušestvuje u Prvom S.R.  a u kompaniji je ostao do 1916 g. kada je završio škole,pa je sledeće godine dobio iznenadnu priliku koju nije smeo da propusti.Pozvan je da bude pomoćnik glavnom inženjeru i projektantu kompanije Supermarine Aviation Works u blizini Sauthamptona,  Hubertu Scott-Painea. Inače tu firmu je osnovao 1912 g.Noel Pemberton-Billing ,pionir avijacije (izradio je prvi hidroavion PB 1)
. Oženio se 1918 g. i preselio u Sauthampton gde je živeo i radio do kraja života.
A onda je Scott-Paine imenovao Mitchella glavnim inženjerom i projektantom  1920g,u prvom redu u izradi vojnih hidroplana.Tako je počela istorija...

 pen.jpg (68.42 KB. 378x1068 - viewed 157 times.)

Prvi avion koji je konstruisao Mitchell ,a za koji se zainteresovala vojska je bio  Martlesham amphibian izradjen 1920g.Odlikaovao se konstrukciskim poboljšanjima i doteranom linijom,što je uvek označavalo njegove projekte.Imao je motor Rolls-Royce eagle VIII  sa prednjim propelerom.Vlada ga je nagradila sa osam hiljada funti,a poboljšanu varijantu je naručilo Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo,kao i Kraljevko ratno vazduhoplovstvo Australije.Neki od tih aparata su leteli do 1941g.
Posle  Prvog S.R. nastao je nagli razvoj avijacije,u čemu su učestvovali  i aeroklubovi organizujući takmićenja.U Britaniji,Kraljevski aeroklub se naročito isticao u priredjivanju trka aviona.Britanci su učestvovali u  trci Gordona Bennetta i Deutch kupu.
Krajem 1912g Jacgues Schneider ,sin francuskog  fabrikanta oružija,bio je gost na banketu francuskog Aerokluba u Parizu,na kojem je šampanjac tekao potocima,a zaljubljenici visina raspravljali o  čudesnim brzinama vadušnih mašina.“Natopljen“ u šampanjac Schneider je u toku te burne večeri velikodušno ponudio nagradu u vrednosti   1000 funti za medjunarodno takmičenje,i još 1000 funti koje će se u sledeće tri godine rasporedjivati svake godine najuspešnijem pojedincu i najboljoj ekipi.

 jacque shnaider.jpg (71.67 KB. 216x257 - viewed 190 times.)

Jacgues Schneider

To je bila ogromna nagrada 1912g, kada su konstruktori za nekoliko stotina funti napravili avion,ili za pedesetak funti mogao kupiti polovan avion.Koliko se avijacija brzo razvijala vidi se i po tome da su  1931g vlade koje su htele da pomognu takmičare suočavale sa troškovima od nekoliko miliona funti.A sam Jacgues Schneider bi umro u bedi da  1942g nije proizvodio delove za bombarder Lancaster.

 schneider.jpg (58.94 KB. 600x517 - viewed 124 times.)

Poput“ Leteće ledi“ amblema koji je ukrašavao hladnjak Rolls-Royce ,i Schneiderov trofej je odražavao novi stil razdoblja -“razodevena ženska figura  Brzine ljubi Zefira koji se odmara ,plutajući na kresti talasa“.Prvo takmičenje je organizovao eroklub Francuske.Odlučeno je da se takmiče hidroavioni ,i zbog sigurnosti su dopušteni letovi samo onim avionima koji mogu da se spuste na otvoreno more kod Monaka,gde se trka i održavala.U ovoj brzinskoj trci ,koje se odvijala  aprila 1913g ,avioni su morali da prodji i neke testove.Da avion može ostati na površini mora šest sati,kao i da je sposoban da ga vuku po površini.Takodje je odlučeno, da najviše tri aviona mogu da učestvuju iz jednog kluba,a onaj klub koji ga osvoji tri puta uzastopno dobija ga u trajno vlasništvo.Svako novo takmičenje organizuje trenutni nosilac trofeja.Dužina leta na trci ne sme biti manja od 150 nautičkih milja,bilo pravoj  ili isprekidanoj liniji ,ili u krugu.
U prvoj trci koja je održana 16 aprila 1913g učestvovala su samo četiri takmičara.Tri Francuza i jedan Amerikanac.To je bila spora i ne baš zanimljiva trka,i izuzimajući zaljubljenike u avijaciju ,valja sumljati da je neko u svetu obratio pažnju na nju.Vozilo se u krugu od 10 km.Pobedio je Francuz Maurice Prevost na Deperdussenu (motor Gnôme 160 k.s.), prosečnom brzinom od čak 73,6km/h.Napravio je 28 krugova za  3:48:22. Mada su neki učesnici mislili da je ovo stvarno trka u pravom smislu reči ,ona nije tako zamišljena.Naime takmičari su uzletali u razmacima tačno odredjenim.U svakom slučaju Francuz je pobedio,i imao bi i bolje vreme ali je promašio start,pa je izgubio sat vremena.

 prvi pobednik1913.jpg (27.34 KB. 350x188 - viewed 164 times.)

Deperdussen



kosta1961:
Iduće godine takmičenje je ponovo održano u Monaku (28 krugova po 10km).Pobednik je ovaj put bio C.Howard Pixton  sa avionom Sopwith  Schneider leteći prosečnom brzinom od 139,6 km/h ,a trku  prešao za 2:00:13  .Pixton će kasnije oduševiti svet postavivši svetski rekord u brzini letenjeći na hidroplanu brzinom od  148,6 km/h.Na kraju trke su i Francuzi bili ponisni na pobednika,naime na Sopwithu je bio francuski rotacioni motor Gnome od 80ks.

 soptwit 1914.jpg (19.05 KB. 350x150 - viewed 172 times.)

Sopwith  Schneider

Rat je omeo da se trke dalje održavaju.Tek 1919g. je održana sledeća i to u Bournemouthu u Engleskoj  19 septembra.Trku je organizovao Kraljevski aeroklub .Medjutim taj dan je bio jedan tipičan letnji dan u Engleskoj sa tako gustom maglom da je trka odložena.Piloti jednostavno nisu videli kuda da lete pa su odustajali,a jedini koji je preleteo celu razdaljinu po ovom nevremenu  je bio Talijan Guido Janello   sa avionom Savoia S.13. Velikodušno mu je dodeljen trofej,mada je Janello  promašio jednu od kontrolnih tačaka.Drugi takmičari su se bunili pa je takmičenje poništeno,ali je talijanski klub zamoljen da priredi takmičenje sladeće godine.

 savoia s 13.jpg (12.37 KB. 230x201 - viewed 160 times.)

Savoia S.13

Sledeće godine trka je održana u Veneciji 20 i 21 septembra 1920g.Opet je pobedio Talijan, Luigi Bologna na avionu Savoia S.12  leteći brzinom od 172,5km/h.Talijani su bili jedini takmičari.

 savoia s12.jpg (8.22 KB. 400x173 - viewed 165 times.)

Savoia S.12 

Godinu dana kasnije ,takmičenje je ponovo u Veneciji,i opet su Talijani jedini takmičari.Pobedio je Giovanni de Briganti na avionu Macchi M.7 .Jedini koji se trkao sa Talijanima Francuz Sadi Lecointe sa Nieuport-Delage 29   je razbio avion još pre trke,pri testiranju aviona.

 maci m7.bmp.jpg (50.22 KB. 469x206 - viewed 124 times.)


Postojala je velika šansa da trofej predje kod Talijana u trajno vlasništvo.Da je priznata trka iz 1919g. to bi se i desilo sa trkom iz 1921g.
U 1922g. odlučili su predstavnici kompanije Supermarine da učestvuju.Trka se održavala u Napulju od 10-12 avgusta 1922g.Pored Talijana jedino je još učestvovao Englez Henry Biard sa avionom Supermarine Sea Lion II (regisrtacije G-EBAH) .Za ovu trku Mitchell i Scott-Paine su uz pomoć saradnika,konstruisali letelicu Snappier – lion sa motorom od 450ks.Avion je bio sposoban da izvede sve poznate akrobatske veštine u vazduhu, i imao je narav pravog lovca tog vremena.Imao je pomoćnu kabinu,i mogli su da mu se montiraju točkovi.Leteći prosećno brzinom od 234km/h jedva je pobedio domaćine.
Pored toga što su se   Supermarine i Mitchell pojavili na svetskoj sceni,za ove trke je i svetska štampa počela da se interesuje.Ovom pobedom su sprečeni Talijani da osvoje trofej u trajno vlasništvo.

 sea lion.jpg (47.12 KB. 608x371 - viewed 124 times.)



kosta1961:
Sada je bio red na Britance da organizuju trku.Krajevski aeroklub je odlučio da se trka ordži u Cowesu na Isle of Wightu.Ovog puta je bilo deset takmičara iz raznih zemalja,praćenih znatiželjnom štampom. Mitchell je za ovu trku spremio leteći brod Sea lion III ,medjutim stigao je tek treći,pobedili su američki avioni sa plovcima Curtiss CR-3 navy recer. Za komandama je bio poručnik David Rittenhouse leteći brzinom od 285,4km/h i bio brži od Mitchellovog aviona za 42,19 km/h.Nakon poraza ,koji mu je naneo američki hidroplan, Mitchell je shvatio da hidroplani mogu biti brži od letećih brodova i svu svoju energiju posvetio proizvodji serije hidroplana sposobnih da donesu Britaniji željeni trofej.

 supermarine_sealion.jpg (42.85 KB. 422x234 - viewed 178 times.)

sea lion III

Sledeće 1924g nije održano zbog neodaziva takmičara.
U 1925g takmičenje je održano u Baltimoru,USA  26 oktobra.Supermarine i Napier(sa motorom) su  za ovo takmičenje uložili sopstveni novac, Mitchell ga je konstruisao ,odbacivči pomisao na dvokrilca s trupom u obliku čamca.Stvorio je jednokrilni hidroplan s dvostrukim plovcima i motorom od 680ks nazvao ga S-4 .

 S4.jpg (22.2 KB. 400x223 - viewed 176 times.)

Pri probi aviona pilot Henry Biard je postigao svetski record u brzini  od 364,9km/h pa se očekivalo da će pobediti.Medjutim avion je tokom takmičenja pretrpeo nesreću , zapalio se i potonuo,pilot se jedva spasio.Tako da je pobednik opet bio Amerikanac James Doolittle sa Curtiss R3C-2 leteći  brzinom od 374,2 km/h

 curtissR3C2-Doolittle.jpg (74.56 KB. 360x248 - viewed 172 times.)


Ovaj avion (supermarine S-4) predstavlja početak nastajanja Spitfirea.Predak je ,medjutim  ,imao  vrlo loš početak i nipošto se nije mogao prilagoditi vodi.Pored ovog  S-4 Mitchell je konstruisao za vojsku veliki leteći brod 1925g,dvokrilca sa dva motora i velikim drvenim koritom.
Britanci nisu sudelovali u takmičenju za trofej 1926g.Pobedio je Talijan Mario de Bernadi na Macchiju M 39 ,postigavši svetski rekord u brzini od 396,6km/h.Tako su Talijani ponovo došli do trofeja.

 Macchi_M.39.jpg (42.65 KB. 400x274 - viewed 201 times.)

Mitchell nije učestvovao jer je želeo da napravi avion koji je siguran,naime on je verovao u svoje prijekte ali ne i piloti.Avioni koji su pravljeni samo za jednu trku,i to brzina je bila od presudnog značaja,nisu ulivali poverenje pilotima.Mitchell je bio svestan opasnosti letenja pa se sa naročitom pažnjom posvetio izradi sigurnog aviona.
Već 1927g troškovi pripreme nekoliko aviona za takmičenje prelazili su mogućnosti samo jednog proizvodjača.No kako su rezultati takmičenja postali nacionalni interes,Britanska vlada se postarala da proizvodjjači aviona dobiju sredstva.Gloster,Short i Supermarine bili su najvažniji takmaci koji su mogli da predstavljaju Kraljevski aeroklub u Italiji.Mitchell je sve svoje ambicije nedvoslisleno stavio na kartu osvajanja trofeja.
Negov avion za trku u mestu Lido blizu venecije koje je održano 26 septebra 1927g bio je Supermarine S-5 ,sa motorom Napier Lion VIIA water cooled broad arrow od 900 ks ,to je bio hidroplan sa krilima na dnu trupa,povezanih žicama sa trupom i plovcima.Naravno toliki trud se isplatio i pilot Sidney Webster  iz R.A.F.-a je triumfovao,leteći brzinom 453 km/h.Brzina pri spuštanju 145km/h,max brzina 514km/h.Na drugo mesto je stigao drugi S-5 iz istog tima.

 schneider s5.jpg (48.5 KB. 600x284 - viewed 137 times.)

kosta1961:
Takmičenje za Schneiderov trofej je postalo najznačajniji svetski dogadjaj u vazduhoplovstvu,a glavnu reč su vodili Britanci,Talijani i Amerikanci.Kako je za izradu novih letelica bilo potrebno vreme(postajale su sve složanije) a i troškovi su postajali sve veći ,Federation Aeronautique Internationale (FAI),koja je preuzela nadzor nad takmičenjem,je odlučila da se trke ubuduće održavaju jedanput u dve godine.Letenje na bilo kojem od ovih aparata zahtevalo je više veštine nego na aparatima iz Drugog S.R.,pa i savremenijim.Piloti su leteli eksperimentalnim letelicama koje su to bile u punom smislu te reči,sa snažnim motorima,krhkim krilima sa kojima je poletanje i sletanje neizvesno.Pogled iz kabine je bio vrlo slab,skoro nikakav.Nakon spuštanja na površinu mora pri velikoj brzini letelica bi prevalila još dve milje pre nego se zaustavi.Zbog svih tih razloga mnogi hidroavioni kostruisani za takmičenja stradala su još prilikom probnih letova.

Sledeće takmičenje  je odrzano 6-7 septembra 1929g u Isle of Man, Engleka,Michell je spremio novi hidroplan Supermarine S.6A i prvi put se odlučio za motor Rolls-Royce V12 sa vodenim hladjenjem od 1900ks.Time je bio označen početak neprekinutog braka izmedju njegovih trkačkih i budućih lovačkih aparata i Rolls-Royce mašina.Henry Royce i A.J.Rowledge razvijali su novi tim motora-buzzard

 Buzzard.JPG (131.8 KB. 600x326 - viewed 47 times.)

Dok je Mitchell probao nove motore od 1400ks ,jačim od Napierva ,koje do tada ugradjivao u svoje avione. Ministarstvo vazduhoplovastva brižljivo je pratilo napredak Rolls- Royca,i predložilo je Mitchellu da proba buzzard. Ta mašina je kao i avion u koji je ugradjivan,stalno usavršavan.Pošto je odlučeno da se ugradi u Mitchellov hidroavion, Rolls-Royce je utrošio mesece neprekidnog rada da bi dovršio svoj motor.Sa gotovo 2000ks ,motor je imao život od najmanje jednog sata pod punim gasom.

 ugradnja motora.jpg (71.24 KB. 385x340 - viewed 56 times.)

Prvo mesto na ovoj trci je osvojio ,po očekivanju, Henry Waghorn   sa avionom Supermarine S.6A sa prosečnom brzinom od 528,9m/h.

 Supermarine-S6a..jpg (44.4 KB. 530x333 - viewed 78 times.)

Britanci su bili na korak od osvalanja Schneiderovog  trofeja u trajnom vlasništvu.Medjutim depresija koja je pogodila svet kasnih dvatestih godina sprečila je britansku vladu da izdvaja više sredstava za Supermarine.Tako da je proizvodnja novog aviona za trku 1931g bila neizvesna.Pored Britanaca koji su imali želju ali ne i avion da učestvuju ,drugih prijava takmičara nije bilo,pa je takmičenje bilo neizvesno.Tada je pobedio Britaski duh,kada je upitanju njihova zemlja i njen prestiž u svetu,pa je u poslednji trenutak uskočila milionerka lady Houston.Dala je 100.000 funti da bi Supermarine i Rolls-Royce proizveli savršeniju verziju S-6.Kao je bilo preostalo samo sedam meseci do novog takmičenja,nije bilo vremena za novi aparat,tako da je novi dobio ime S-6B.
I bez pomoći ledy Houston Spitfire bi se napokon ipak razvio,ali izradivši S-6B ,Mitchell je mnogo brže stekao dragocena iskustva.Naravno osvojil su  trofej.Pilot je bio John Boothman ,leteći prosečnom brzinom od 547,6 km/h  A maksimalna koju je razvio 656 km/h.

 supermarin s6b.jpg (63.31 KB. 640x480 - viewed 66 times.)

Ta nagrada ,više od bilo kojeg drugog obeležja sibolizuje ubrzani napredak od nespretnih dvokrilaca do usavršenih jednokrilnih aparata.Za trofej ,od tada u trajnom vlasništvu Britanaca,zaslužni su Mitchell ,Rolls-Royce,RAF,i ledy Houston.Trofej sada ukrašava predvorje Kraljevskog aerokluba na londonskom Picadillyju.

Nastavak sledi...

kosta1961:
nastavak
Ljudi koji su ne malo zaslužni za nastanak legende su i Hendy Royce,i Charles Rolls.Početkom 20 veka  Royce je izradjivao ,a Rolls prodavao lepo izradjene,brze,i ne bučne automobile u Engleskoj i Americi.Kao dečak Frederick Henry Royce prodavao je novine i radio kao raznosač telegrama.Njegov otac,siromašni mlinar,nije imao novca da da sina na zanat,ali je priskočila Henryeva tetka.Uspela je da ga zaposli u Great Northen Railway u Peterboroughu gde mu je plata bila 20 funti godišnje.Imao je šetrnaest godina ,i slično Mitchellu ima je srug u kupatilu.Posle su ga zanimale elekrtične centrale i osnovao je proizvodnju vrlo cenjenih elekromotora za industriju ,i to je donosilo dobru zaradu.

 henry rojs.jpg (9.05 KB. 182x220 - viewed 151 times.)

Sir Hendy Royce

Kako ga je uhvatio opšti entuzijazam za automobilima ,napravio je jedan za sebe i jedan za ortaka u poslu Charles Rollsa.On se bavio prodajom automobila u Conduit Streetu u londoskom West Endu. Bio je  zadivljen izradom i tehničkim odlikama Royceovih auta.Osnovali su potpuno novu kompaniju kojoj su obojca dali ime,tako je skromno nastala firma koja će kasnije proizvoditi motor Merlin.

 first royce car.jpg (86.96 KB. 640x384 - viewed 65 times.)

Jedan od prvih Royceovih auta

Ista ta firma je 1932g imala 600 zaposlenih u ekperimentalnom odelenju i počela rad na nečemu što će kasnije postati najčuveniji avionski motor.Od motora se mnogo očekivalo i bile su u opticaju cifre od 100000 komada zapotrebe Britanije i Amerike.Za izradu PV(private ventura)-12, kako se tada zvao,trebalo je  jako puno delova,koji su se prvo radili u drvetu,pa sklopljen u celinu.Potrebno je bilo i naći odgovarajuće materijale koji mogu da izdrže visoku teperaturu,pravljeni su i simulatori ,da bi se sve proverilo pre ugradnje.
Prvi motor je bio spreman za probu u jesen 1934g.Radio je pod punim opterećenjem 100 sati, dao je dobre rezultate i na uslovima velikih visina,gde je razredjen vazduh i temperatura -70C.U proleće sledeće godine je ugradjen na Hawker Hart i na putnički He 70 bliz,nabavljen u Nemčkoj.Mitchel je hteo da ugradi ovaj motor ali je čekao da se završe sva ispitivanja.U zimu 1936g mnogi piloti su probali Hawker Hart sa ovim motorom i za osam dana leteli 100 sati.V-12 je posle ovoga delovao kao nov.Napokon je mogao da ponudi motor proizvodjačima aviona pod imenom – merlin.

 motor Merlin.jpg (43.79 KB. 350x250 - viewed 148 times.)

Mitchell je 1928g naimenovan u direktorij „Supermarinea“ a te je godine odlikovan i srebrnom medaljom Kraljevskog aeronautičkog društva.Članom društva postao je 1929g,kada mu je Kralj dodelio naslov člana Viteškog reda Britanske Krune (CBE).Sasvim je sigurno da bi dobio i veća proznanja da je doživeo razdoblje u kojem se Spitfire potvrdio u vazdučnim bitkama.
Sir Henry Royce govorio je o Mitchellu kao o čoveku koji je sporo donosio odluke,ali je brzo delovao.Njegove glavne odlike bile su- duboka koncentracija,za koji mu je bio potreban savršeni mir,a imao je i smisla za rukovodjenje,ali i primao je sveže ideje njegovih inženjera i projektanata.Igrao je tenis,kriket i golf,a pomagao je i lokalni fudbalski klub.Dobro je pilotirao u uživao je da na Tiger motu leti  po okolini Southamptona.Bio je tipičan Englez ,ako sudimo po tome što je pušio lulu,nosio odela od tvida i imao dobar smisao za humor.Ali,bez obzira na sve,od svojih je saradnika zahtevao i dobijao najveći mogući učinak.Kao glavni inžinjer i projektant proizveo je dvadest četiri različita tipa aviona ,i to od 1920g do 1936g.Bili su to bombarderi,leteći brodovi,amfibiske letelice,trkačke hidroplane,lake avione i dva lovca-presretača.

 oci.jpg (206.25 KB. 732x912 - viewed 60 times.)

Mithcell i Royce ,očevi letelica za Schneiderov trofej i budućih Spitfirea.

Supermarine je 1928g potpala pod grupaciju Vickers(Aviation) Ltd,poznatu po gradnji ratnih brodova,tenkova i topova.Rukovodstvo Vickersa je bilo zainteresovano za gradnju letećih brodova koji su u to vreme bili zanemareni.Projektovanje i izrada takvih aviona je postal Mitchellova glavna preokupacija sve dok je mogao da radi.Kao što smo rekli ,da dok je radio na trkčkim avionima,ujedno rado i na letečim brodovima.
Jedan od njegovih najuspešnijih modela je bio - Sauthampton Mk IIs.Četiri takva aviona su 1927g izveli ,za to vreme,značajan let dug 37000km.

 sauthamton MkIIs.jpg (37.28 KB. 562x435 - viewed 54 times.)

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page