Schneiderov trofej-Spitfireovi preci
kosta1961:
Britanska vlada je potrošila velike svote novca za pobedu na Schneiderovom trofeju,iako nisu služili vojnim potrebama.Ministarstvo Vazduhoplovsta ovim nije bilo zadovoljno,želeli su lovce i bombardere,i bili spremni da ulažu novac u industriju koja će ih zadovoljiti svojim proizvodima.
Još jedan koji je bio čvrsto vezan za Spitfire je bio Hugh Dowding.Za vreme Prvog S.R. bi je jedan od viših zapovednik R.A.F.- a na zapadnom frontu.Bio je asket,rodjen za vazduhoplovca,zvali su ga ljutko ,ali ga je osoblje poštovalo,a pretpostavljeni cenili.RAF možda nikadanije imao tako sposobna čoveka za dva životno važna zadatka,koja će se tek pokazati,razvoj radara i brzih lovaca.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
RAF je svoje više zapovednike premeštao sa jedne dužnosti na drugu,da bi stekli iskustva u različitim oblastima.Tako je Dowding radio u ministarstvu vazduhoplovstva,odgovoran za istaživanja.Na toj dužnosti čvrsto je saradjivao sa projektantima aviona,inženjerima,proizvodjačima naoružanja,naučnicima koji su stvarali radar i političarima.Pružao je pokroviteljstvo stvaraocima različitih tipova ekperimentalnih bombardera i lovaca.Pošto je Supermarine proizvela avion koji leti brzinom od 643km/h, trazili su od njih da naprave novi lovac.Avion je po prvobitnom nacrtu bio skronmiog oblika,ali je vojska bila spremna da da novac za razvoj.Uslov je bio da bude ceo od metala,da ima četiri mitraljeza,kratak uzlet i malu brzinu ateriranja.Maksimalna brzina bi mu bila 400km/h.Naziv novog aviona je F7/30 .
Mitchell je dao početni nacrt lovca pod nazivom Supermarine type 224.Iskoristio je svo svoje znanje i iskustvo stečeno redom na trkačkim avionima.Na preporuku ministarstva ugradio je još neispitan motor Rolls Royce goshawk sa vodenim hladjnjem.Novi lovac je dovršen 1934g ,ali je postizao samo 370km/h.Medjutim škotski inženjer Sir Robert McLean mu je dao ime Spitfire.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Sve što je vojska zahtevala ispunio je dvokrilac Gloster gladiator,pa je on ušao u serisku proizvodnju.Mitchell je hteo da napravi lovca koji će da bude uveliko iznad onog što je tražila vojska,pa je u Supermarineu počeo razvoj lovca na osnovu type 224. Odlučili su se da poboljšaju postojeći projekat,u privatnoj režiji i to sa novim krilom,uvlačećim stajnim trapom ,zatvorenom kabinom.Zadržali su isti motor Rolls Royce goshawk.
Da je ministarstvo znalo šta Michel ima na umu i kako će se motor Rolls-Royce(koji je u prvoj verziji ugradjen u S-6b) usavršavati,možda bi i naručili avion.
Napokon posle godinu dana pošto je napravljen prvi nacrt ,prototip Spitfajera je bio spreman za let.Seriski broj K5054 je bio ucrtan na sjajnoj svetloplavoj površini trupa.Dvojica oficira RAFa koji su bili u komisiji za prijem aviona bili su ,vodja eskadrile R.S. Sorlz i tehnički oficir ,kapetan F.W. Hill.Njih dvojica su insistirali da savremeni lovac mora imati osam mitraljeza i koji će izbacivati 1000 metaka u minuti,jer zbog velike brzine lovaca,meta ostaje u nišanu smo trenutak.Tako da je napokon napravljen Spitfire službene specifikacije I-F16/36. Napokon 5 marta 1936 glavni probni pilot Vickersa,Jutt Summers ,na aerodromu Eastleigh u Hampshireu ,poleteo sa Spitfaerom u njegov devičanski let.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kapetan J”Mutt” Summers
U toku probnog leta dostigao je 567km/h, u horizontalnom letu ,što je bilo vrlo blizu prognozi koji je dao RJ(kako su Mitchella zvali prijatelji).Za pet minuta i četrdeset dve sekunde se popeo na visinu od 4500m,i dostigao maksimalnu visinu od 10790m.Mitchell je posmataro svoj avion kako se uspinje i ponaša baš kao što je on to hteo.Njegova predvidjana su retko bila pogrešna i najviše su se razlikovala za 8 kilometara od stverno postignute.Pilotiranje sa njim je bilo lako,u svim rasponama brzina,tako da je bio pogodan i za prosečne pilote.Novi avion je u Supermarineu dobio službeni naziv Tip 300.Letelicu su prvi put javno prikazali na vazduhoplovnoj izložbi 1936g u Hendonu,i ostavila je snažan utisak svojim savršenim linijama i prikladnim imenom.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
kosta1961:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Mitchell je bio veoma bolestan ,ali je odbijao da napusti posao,iako u tom trenutku još malo šta moglo uraditi za Spitfire ,sem izrada planova za serisku proivodnju.Na samom avionu su uradjene sasvim male i ne mnogo značajne izmene.Prototip broj K5054 je dobio novu standardnu oznaku Mk I standard,i iako je pretrpeo je tri oštećenja još je leteo početkom rata.Medjutim Mitchell je imao na umu još jedan projekat,koji je trebalo da donese revoluciju u vazduhoplovstvu ,kao i njegov lovac.Zamislio je četvoromotorni bombarder koji bi leteo brzinom od 600km/h,radijus leta oko 5000km i koji bi nosio oko 4000kg bombi.Specifikacija je B12/36 .Radio je na prototipu ,dok je mogao,posle je nevoljno nastavio Supermarine,sve dok 1940 godine nije uništen u bombardovanju.
U dobi od 42 godine umire Reginald Mitchell 1937g.Posle teške opreacije 1933g ,bio je na ivici smrti ali se oporavio.Dok je posle operacije boravio u Evropi 1934g ,uverio se da će biti rata,pa je odlučio da napravi avion za odbranu Britanije.Iscrpljivao se na izradi nacrta za lovac i bombarder i to je smanjilo njegovu snagu za borbu protiv raka koji ga je izjedao.1937g ponovo je bio na operaciji,ovaj put u Austriji ,ali nije se moglo ništa uraditi.Vratio se u Souhampton gde je ubrzo umro.
Hugh Dowding je 1936g pratio razvoj aviona,lovaca i bombardera,ali i ostalog za odbranu od vazdušnog napada.Bili su tu i protivazdušna odbrana,reflektori za otkrivnje aviona,obaveštajna delatnost,komanda balona,osmatrački korpus,radar koji je tek odobren za upotrebu i nacionalna mreža za uzbunu od vazdušnih napada.Ali prioritet su bili savremeni lovci i sistemu za otkrivanje neprijateljskih aviona,i njihov razvoj do stepena kada mogu da počnu proizvodnju istog momenta kada se izda naredjenje.
Ministarstvo je prihvatilo novi Spitfajer i naručila prvih 310 aviona u maju 1936g.Medjutim administracija je bila spora,avion suviše nov ,tešak za izradu.Sem toga traženo je da ima osam mitreljeza ,pa je trebalo doneti odluku koji model.Izabran je novi američki mitrljez Colt.Dobijena je dozvola od Colt Automatik Weapon Corporation,ali je prilagodjen mecima britanske proizvodnje.Na izradi lezišta za municiju i postavljanje mitraljeza u tanka krila radio je Mitcheliv pomoćnik Joseph Smith.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Smith je nasledio Mitchela kao glavni konstruktor Supermarinea.Čvrsto je saradjivao na izradi prototipa i znao je da je temeljni nacrt novog aparata moguće dalje razvijati,kako bi se prilagodio većoj težini novih verzija motora Merlin i boljih elisa.Granica upotrebe Merlin motora poklapala se sa isto takvom granicom Spitfajera.Godine 1938 obe su bile daleko od prvobitnih.
Prva narudžba od 310 aviona je bila prevelika za Supermarine,pa je posao podeljen sa drugim kopanijama.Svrha je bila da se ubrza proizvodnja,ali je postignuto suprotno.1937 godine bila su gotova šest trupova,ali ne i krila. Krila su zbog svog oblika i načina gradnje bila jako zahtevna,pa mnoge fabrike nisu bile u stanju da ih naprave.U 1938 Nemci su ušli u Austriju a bila su dogovorena samo četiri para krila,Suparmarine je morao da uloži sve svoje snage da se stvar ispravi.Tek 20 juna je prvi Spitfire isproban i predat RAF-u,a tek krajem 1939 predato je četrdeset devet aviona.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Piloti su bili oduševljeni sa spitom,kako su ga od milošte zvali.Nakon letenja na školskim i zastarelim dvokrilcima,njihov prvi let ostavljao ih je bez daha od oduševljenja. Piloti su ,pogotovo mladi ,”ludovali za Mk I“.Prvi Spitfajer koji je isporučen 19 eskadrili u Duxfordu,bio je u vazduhu više od svih ostalih.Za mesec i po dana ispunio je 240 sati pa je mogao da se koristi za obuku mehaničara.Prvih 174 Spitfajera su imali motor Merlin II,a ostalih 1566 Mk I motor Merlin III ,razlika je bila samo u osovini na koju su mogli da stave elise različitih proizvodjača.
Motor Merlin II ugradjen u Spitfire Mk I razvijao pri poletanju 880ks,a maksimalnih 1030ks ako bi dodali gas do kraja.Ali takav postupak je dozvoljen samo ako se pilot nadje u smrtnoj opasnosti.Najveća brzina je bila 507 km/h ,krstareća 338km/h na visini od 6000m.Najveći dolet pri rentabilnoj brzini je 925km,a borberni radijus od 636km dopuštao je uzletanje i petnaest minuta borbe.
U 1938g već su postojali avioni koji razvijaju 600km/h tako da Spitfajer nije bio izuzetan,ali nije bilo lovaca koji su to mogli i pri tom dobro naoružani i penju se na 6000m za 9,4 minura.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kada je rat izbio u RAF-u je bilo 400 Spitfajera,pa je naručeno još 2000 .To je za jednog proizvodjača bilo mnogo pa je u Castle Bromwichu napravljena pomoćna fabrika.Na čelo je došao lord Nuffield ,valsnik fabrike automobila Morris.Zatim je fabrika Westland pripremljena za proizvodnju,gde je na početku napravljeno 50 aviona Mk I.Ukjličeno je narednih godina još fabrika u proizvodnju Spitfirea.N a sreću proizvodnja motora Merlin je tekla bez većih problema,pa je u fabrici Crew uveliko proizvodila motore.U jesen 1940 otvorena je još jedna fabrika blizu Glasgowa,pa i Fordova kompanija u Manchesteru.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Bozo13:
Odlično napisano, kosta1961.
Jedva čekam nastavak.
LPB
MOTORISTA:
Navigation
[0] Message Index
[*] Previous page