Golubija pošta u Srpskoj vojsci

(1/4) > >>

Deligrad:
GOLUBIJA POŠTA U SRPSKOJ VOJSCI

   
Krajem 19. i početkom 20. veka, za održavanje veze u vojsci, kao i u nekim civilnim službama korišćeni su golubovi pismonoše. Vojska Kraljevine Srbije je pratila ovaj trend, pa je početkom 20. veka odlučeno  da prvi srpski vazduhoplovni pitomac, završi obuku i iz golubije pošte. Na konkursu raspisanom 29.novembra 1900.g., za upućivanje na školovanje u bazduhoplovnu školu u Rusiju, izabran je inženjerijski poručnik Kosta Miletić. On je boravio u Rusiji od 13.februara 1901. do 12.novembra 1902.g, od toga godinu dana u Tehničkoj vazduhoplovnoj školi u Volkovu polju kod Sankt Petersburga, a 6 meseci u meteorološkom odelenju i golubijoj stanici, pri istoj školi.

Miletić je kao pitomac uzeo učešća na velikim manevrima ruske vojske u septembru 1902.g., kada je sa jednim odelenjem [kolskog vazduhoplovnog parka, bio pridodat Kijevskoj armiji. Tada je Miletić prvi put upravljao balonom, a uz to slao i izveštaje golubijom poštom. Vratio se u Srbiju novembra 1902.g., i već sledeće godine pristupilo se izradi pravila golubije pošte, organizaciji mreže stanica i izradi samih stanica. Posle majskog prevrata, projekat je ostao da leži u Ministarstvu vojnom sve do 1905.g., kada je na sastancima posebne komisije, od 22.februara do 21.marta, izrađen "Program naoružanja naše vojske inženjerijskom spremom". Po tom programu trebalo je ustrojiti Vazduhoplovnu komandu od tri balonska odelenja i Golubiju poštu sa jednom centralnom stanicom. Pre nego što su realizovane prve vazduhoplovne nabavke, za vreme Aneksione krize 1908. godine, na parobrodskoj stanici u Obrenovcu je zaplenjena jedna korpa sa 17 golubova pismonoša, koju su austro-ugarski špijuni preneli u Srbiju.

Tadašnji srpski ministar vojni đeneral Stepa Stepanović, uputio je oktobra 1908. g. kapetana Kostu Miletića da primi ove golubove i kada je ovaj utvrdio da su golubovi većinom iz vojnih austro-ugarskih golubijih stanica (Petrovaradina, Komorana i Pešte), naredio mu je da odštampa već ranije izrađena Pravila golubije pošte i da odmah realizuje projekat podizanja Golubije stanice u Nišu. Docnije je uhvaćeno još nekoliko golubova iz raznih austro-ugarskih golubijih stanica.
   
Ukazom od 26. novembra 1908. g. je ustanovljena Golubija pošta, a 1. decembra ministar vojni naredio je da se u Nišu ustroji stanica III reda Golubije pošte koja je počela da radi 14.decembra 1908.g., pod komandom inženjerijskog poručnika Lazara Kostića, koga je prethodno obučio Miletić. Iz inženjerijskog bataljona pridodati su na službu stanici jedan podnarednik, tri vojnika, jedna kola za prevoz golubova i jedan konj za vuču kola. Sledeće, 1909. g., na Trupalskom polju u blizini Niša, podignuta je naročita zgrada za potrebe stanice. U prizemlju zgrade su bile kancelarija, vojnička soba, magacin za hranu i odelenje za bolesne golubove, a na spratu su bili smešteni golubovi u tri žicom odvojena odelenja. Uhvaćeni strani golubovi su preneti ovamo i služili su samo za priplod.

Sledeće, 1910. g., počela je obuka sa mladim golubovima, ali kako nije bilo pokretnih golubarnika, to se obuka golubova u pokretu nije ni vršila. Golubovi iz niške stanice su do juna 1913 .g., bili izvežbani za letenje iz pravca Sukova, Užica i Smederevske Palanke. Sa sukovske železničke stanice, golubovi su do Niša stizali za jedan sat, a iz Smederevske Palanke i Užica za dva sata.

U Pirotu, je 1911. g., osnovana 2. (pirotska) Golubija stanica III reda, a prvi komandant, poručnik Đorđe Bošković, postavljen je naređenjem od 21. maja 1912. g. NJeni golubovi  su do juna 1913. g. uvežbani za održavanje veze između štaba u Pirotu sa utvrđenjima u okolini. Golubarnik je bio smešten u pirotskoj kasarni.
   
Po projektu od 14. novembra 1913. g. trebalo je da niška golubija stanica, postepenim priraštajem golubova, postane stanica I reda i istovremeno rasadnik za ostale stanice. Po formaciji, bilo je predviđeno da raspolaže sa dva golubarnika za po 4 pravca i jednim golubarnikom kao depoom. Po istom projektu bile su predviđene i stanice II reda, sa jednim golubarnikom za 4 pravca, i stanice III reda sa jednim golubarnikom za dva pravca.
   
Srpska vojska tokom balkanskih ratova nije upotrebljavala golubiju poštu, premda su golubovi bili spremni. Posle Lazara Kostića, na mesto komandanta 1. (niške) Golubije stanice, postavljen je, 30. novembra 1913. g., potporučnik Velimir Cvetković, a njega je 29. maja 1915. g. smenio potporučnik Dragi Marjanović. Tom prilikom, novi komandir je dobio zadatak da intenzivira obuku golubova-pismonoša.
   
Tokom Prvog svetskog rata korišćena je golubija pošta, bar tokom 1914.g. Poznato je da su jedinice Drinskog odreda iz sastava Užičke vojske koristili golubove za slanje obaveštenja u komandu u Nišu. Niška i pirotska golubija stanica su se povukle sa ostalim srpskim jedinicama na Krf. Tokom 1916.g., ljudstvo ovih stanica se uključilo u reorganizovane formacije. Korišćenje golubova pismonoša je bilo veoma intenzivno na Solunskom frontu, naročito su ih koristili saveznički obaveštajci ubačeni na okupiranu teritoriju.

brodarski:
Mislim da sam žigove golubarske pošte postavio u filateliji.

dzumba:
Мој отац је службовао у 1. пионирском пуку Војске Краљевине Југославије до 1932. до 1938 године. Пук је био стациониран у Нишу (данашњој касарни "Филип Кљајић", поред железничке станице). У том пуку је била чета голубије поште, чак и у то време. Мени је било занимљиво то што је "пошта" било у инжењерији.

kontraAdmiral1:
Ha, sudeći prema ovoj slici golublje "samohotke", u drugim su vojskama golubovi bili u oklopno-mehaniziranim jedinicama ;)

kontraAdmiral1:
I nisu bili namijenjeni samo za poštarsku službu (veza), nego su trebali biti i pravi obavještajci:

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page