Osim toga, na toj su fotografiji i neke djevojke. Je li već tada aleksinačka Učiteljska škola bila mješovita, muško-ženska?
Na početku dvadesetih godina bila je samo muška - usporedi donju razglednicu:
evo kontraadmirale istorijat skole tu ima podataka , tacno bila muska ali posle postalje mesovita
ISTORIJAT
Ова угледна високошколска установа успешно наставља традицију Прве Учитељске школе основане на Светог Саву 1871. године у Крагујевцу. Школовање је трајало три године и прва генерација учитеља изнедрила је низ угледних људи, научника, писаца, политичара, новинара и других струка.
Од 1877. до 1896. године Школа је радила у Београду, а указом краља Александра Обреновића пресељена је у Алексинац и наставила да ради по измењеном плану и програму. Указ о премештању Учитељске школе из Београда у Алексинац донет је 31. јула 1896.
Од 1896-2003. године назив школе је Краљевска српска учитељска школа.
Године 1899. професор Учитељске школе и угледни научник др Тихомир Ђорђевић покреће познати часопис Караџић, који је био од великог значаја не само за ову средину већ и много шире.
Указ краља Александра Обреновића. pdf intrewiew
II
Године 1915. у Школи је била смештена Војна болница, а у ратним условима редовна настава није извођена.
Школа 1919. ради под називом Мушка учитељска школа у Алексинцу, а потом постаје мешовита. После Првог светског рата у Школи је радило неколико професора, емиграната из Русије.
У послератним летописима наводи се да је „школа била потпуно руинирана, без прозора и врата, опустошена. Непријатељ је однео све у правом смислу те речи“...
Од 1920. до 1935. школовање траје четири, односно пет година.
Године 1929. отворена је школска поликлиника са школским лекаром.
На Светог Саву 1932. године школа добија Почасну диплому школске медаље Фидака, а „за масовно учешће ученика Учитељске школе у Првом светском рату и величанствене заслуге у васпитању омладине у духу одржања светског мира и гајења добрих односа међу народима“.
Године 1939. указом Његовог Величанства Краља Петра II Школа је одликована Орденом Светог Саве II реда, због „заслуга на националном и просветном пољу“.
Исте године у сали старе школске зграде откривена је спомен-плоча За отаџбину се живи, за отаџбину се мре, у знак сећања на ђаке и борце антифашисте, који су храбро гинули у ратним логорима, на војним дужностима и борбама за ослобођење.
Поред учитељског смера 1940. је отворен и једногодишњи течај за „образовање забавиља деце предшколског узраста“, који је трајао до 15. јуна 1941. Овај течај завршило је 50 кандидаткиња.
III
Године 1959. Школа добија назив „Душан Тривунац“, по свом некадашњем ученику, првоборцу и устанику из околних крајева.
Школи је 1969. додељен Златни знак признања од Савезног одбора, за залагање у раду и допринос у организацији Црвеног крста.
Године 1970. Школа прима велико државно признање Орден заслуге за народ са златном звездом, у чијем се образложењу наводи да је оно уследило „као репрезенту историје учитељста у Србији, расаднику савесних и вредних учитеља, лучоноша писмености и прогреса, градитеља хуманих и праведних односа у друштву, признање вредностима које не пролазе, јер су им домети несагледиви“.
Поводом тридесетогодишњице оружаног устанка и дана ослобођења Алексинца, 13. октобра 1971. године Школа је међу изабранима и прима Спомен плакету „за изванредне резултате у области просвете и културе“.
IV
Године 1972. Школа прераста у Педагошку академију.
Године 1974. добија Повељу Музичке омладине Београда и Музичке омладине Србије „за племениту сарадњу и несебичан допринос у раду Музичке омладине“.
Године 1982. Школа прима републичку Повељу 25. мај „за постигнуте резулате од изузетне вредности у области васпитања и образовања у Србији“.
Године 1993. Школа усваја назив Виша школа за образовање васпитача и ради по реформисаном плану и програму.
Године 2005. Школа добија Златну плакету града Ниша за изузетан допринос у сређивању и очувању животне средине.
V
Године 2007. ова установа постаје Висока школа за васпитаче струковних студија и ради у складу са стандардима Болоњске декларације, а исте године добија акредитацију и дозволу за рад од стране Министарства просвете Републике Србије.
Висока школа је организатор стручног Симпозијума „Васпитач за 21. век“, који се већ пет година одржава у Сокобањи и који окупља еминентне просветне раднике, васпитаче, педагоге и универзитетске професоре из земље и иностранства. Један од резултата овог научног скупа је и зборник радова Наше стварање.
Лепа и опремљена зграда, дуга и богата традиција, велики број студената на буџету и самофинансирању, велик број доктора наука и магистара, пријатна и радна атмосфера, библиотека са фондом од преко 30.000 наслова, осавремењени кабинети и интернет презентација, издавачка делатност и објављивање уџбеника, читаоница и спортски терени, одлична сарадња са локалном заједницом и предшколским установама, добра инфраструктура и географски положај – само су неке од предности и карактеристика ове Школе.
Поред редовне наставе у две смене, Висока школа организује многе културно-уметничке програме, промоције књига, изложбе слика, излете и екскурзије, годишње прославе, пријем нове генерације студената и сл.
Гости Школе били су познати писци: Слободан Марковић (Либеро Маркони), Гроздана Олујић, Добрица Ерић, Перо Зубац, Слободан Станишић, Мошо Одаловић, Воја Марјановић, Гордана Малетић, Власта Ценић, Влада Батинић, Тамара Кучан и многи други.
