Aleksinac kroz istoriju galerija starih fotografija

[barbakan]

Ajde, Barbakane, skoči na noge junačke (nadam se da si se oporavio), pa daj malo tona/teksta za Kuzmareve slike iz tvojega kraja

Mislim , da je Deligrad dosta kompetentniji od mene sto se tiče ovih slika i ilustracija i istorije .  A razglednica je dosta stara imam je u racunaru i mislim da čiča na slici nema veze sa onim Jagodincem   , nije posluzio  kao ilustracija za etiketu piva  

[Deligrad]

Greška na drugoj slici.
 

[kontraAdmiral1]

(Deligrade, nemojte razbiti glavu o zid, makar dok nam ne predočite taj vaš rad o prekidu gonenja; kao i o broju oklopnih sredstava na jugoratištu, cijeni predratnih civilnih aviona, itd. )

[dzumba]

Можда је Делиград у научном раду први поставио питање прекида гоњења од стране Немаца 1915.године, али то питање смо и ми питомци Војне академије постављали наставнику војне историје још пре 37-8 година. Већини је та чињеница запала за око. Одговор је био да су Немци процењивали да је са српском војском свршено, да ће остаци скапати од глади по планинском беспућу,  те да би даље дејство и "јурњава" по планинама било исцрпљивање снага и средстава. Мислим да делимично има у томе истине јер је и немачка војска била изморене свакодневним борбама. Осим тога, Бугари су ударили са истока и даљи продор немачке војске на југ залазио је у њихови зону дејства. Такође, Аустроугари су дејствовали са Запада па је изгледало логично да ће Аустроугарска и бугарска војска докусурити српску војску и без Немаца који су "одрадили" главни део посла.

[Deligrad]

Dzumba potpuno si u pravu još je Živko Pavlović u svojoj knjizi (koja je bila povod da bude izabran za akademika) o ratu 1915. godini postavio to pitanje. Pisali su i drugi vojni istoričari između dva rata ali se nisu izjašnjavali zašto ... U to vreme nemački arhivi nisu bili dostupni pa je sve bilo samo nagađanje. Dve tri knjige objavljene na tu temu pedestih godina su samo skraćene kompilacije Pavlovića. A zatim se o tome manje više niko nije bavio (nešto malo Skoko i Opačić) ali ni oni nisu to istraživali već su samo dali već poznato. Ja sam samo ponovo pokrenuo to pitanje posle nekih 35 do 40 godina s time što su sada i nemački i austrijski arhivi dostupni ali na žalost niko nije spreman da plati jedno mesec dana istraživanja u Nemačkoj. Ja u Pariz imam gde da odem a da me ništa ne košta ali u Nemačkoj ne. Sa fotokopiranjem, putem i smeštajem to je najmanje 5000 evra a ja te pare nemam. A za rad u nemačkom vojnom arhivu neophodno je poznavanje i nemačke i naše vojne terminologije i to one iz vremena I svetskog rata.

[kontraAdmiral1]

Можда је Делиград у научном раду први поставио питање прекида гоњења од стране Немаца 1915.године, али то питање смо и ми питомци Војне академије постављали наставнику војне историје још пре 37-8 година. Већини је та чињеница запала за око. Одговор је био да су Немци процењивали да је са српском војском свршено, да ће остаци скапати од глади по планинском беспућу,  те да би даље дејство и "јурњава" по планинама било исцрпљивање снага и средстава. Мислим да делимично има у томе истине јер је и немачка војска била изморене свакодневним борбама. Осим тога, Бугари су ударили са истока и даљи продор немачке војске на југ залазио је у њихови зону дејства. Такође, Аустроугари су дејствовали са Запада па је изгледало логично да ће Аустроугарска и бугарска војска докусурити српску војску и без Немаца који су "одрадили" главни део посла.

Zagrebačk student povijesti, koji je prije 30-ak godina učio po knjigama Andreju Mitrovića, složio bi se s Džumbom i dometnuo da je tada Njemačka vodila europski, a AU i Bugarska balkanski rat. Uostalom, okupirana Srbija je bila podijeljena u au. i bugarski generalni guverman, a Njemačka je bila posredno interesno prisutna (promet, sirovine, financije...) Toplički je, pak, ustanak pokazao, među ostalim,  nesposobnost u prvom redu Bugara da efektivno kontroliraju sam narod (bez Srpske vojske) na tome prostoru ("Velike Bugarske").     

[barbakan]

Pa evo ja da odgovorim na kontradmiralova pitanja.
Prva ilustracija prikazuje vojničku proslavu u srpskom glavnom štabu za vreme srpsko turskog rata 1876. godine. Glavni štab je bio u Deligradu.
Druga i treća ilustracija predtsvaljaju Aleksinac o tome neka vam priča Barbakan mada i ja odlično poznajem Aleksinac.
Četvrta prikazuje borbu crnogorskih dobrovoljaca pod komandom Maše Vrbice kod sela Mrsolja 22. avgusta/3. septembra 1876. godine.
Peta prestavlja spaljeno selo Bujmir koje su Turci spalili u jesen 1876. godine.

Samo mala ispravka u redosledu fotografija znam da je slucajna greska . četvrta slika je spaljeno selo Bujmir od strane Turaka , a peta bitka za selo Mrsolj

[barbakan]

je li sudionik Svetoandrejske skuštine, prikazan na trećoj slici, neki rođak čiče s etikete Jagodinskog piva

Evo kontraaadmirale potrudih se malo uf , čiča nije Jagodinac    . Na slici je Milosav Trifunac ( Trivunac) , trgovac poslanik za varoš Aleksinac na Svetoandrejskoj skupstini . Inace na skupstini je bio izabran za člana delegacije da ide za Bukurešt i čestita knezu Milošu povratak na presto i doprati ga u Srbiju  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kontraAdmiral1]

Tako treba, Barbakane trudoljubivi ( i nogoopravljeni?). A sigurno ćeš nam reći i koje to ordenje nosi 

[barbakan]

Milosav Trifunac bio je u Prvom srpsko-turskom ratu 1876-1877 komandir aleksinačkog bataljona prve klase koji su činili vojnici aleksimačkog sreza . Bataljon se dobro iskazao u borbi na Mramoru 2 .jula 1876 zbog čega je Trifunac odlikovan medaljom za hrabrost , e toliko sam nasao kontraadmirale  , iz dela Dr Vladana Djordjevica Srpsko-turski rat,Beograd 1907

[Rade]

Most je definitivno grobarski... Više mosta je i grobarska česma.

Jedna anegdota vezana za železničku stanicu u Žitkovcu, koja, primetili ste na slici - nosi naziv Aleksinac.
Naime, prilikom izgradnje železničke pruge, bilo je dvoumljenja da li da pruga ide kroz Aleksinac ili kroz Žitkovac. I kako to obično biva, ni tada se nije pitala struka, gde je najbolje da ide pruga. Stoga je napravljen kompromis, pruga će ići kroz Žitkovac, ali će se stanica nazvati Aleksinac.

Železnička stanica danas... vidljiva tabla "Aleksinac" iznad vrata:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Deligrad]

Crkva koju je podigla pordica ruskog pukovnka Rajevskog poginulog u ratu 1876. godine.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Grob Rajevskog u manastiru Sveti Roman, desetak kilometara od Aleksinca
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Grb porodice Rajevski
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Deligrad]

Spomenik na Šumatovcu
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Deligrad]

Sveti Roman na fotografijama Gromana iz 1876. godine
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kontraAdmiral1]

Deligrade, imate li koju kasniju sliku toga manastira s ljudima? Među ostalima, u Sv. Romanu boravio je ep. Nikolaj Velimirović s bogomoljcima.