PALUBA
March 28, 2024, 04:08:04 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News:
Važno
Za sve članove foruma Paluba.Info, apel da uzmete učešće na samo u glasanju već i u temi.
Link do teme je ovde
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 [70] 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 ... 242   Go Down
  Print  
Author Topic: Uterivanje demokratije Libiji  (Read 749343 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
ML
kapetan korvete
*
Offline Offline

Posts: 6 798



« Reply #1035 on: March 27, 2011, 08:00:59 pm »

Pao je i grad Bin Džavad, poslednje naselje pred Sirtom, koji važi za jako Gadafijevo uporište. Tu pobunjenici polažu prvi "pravi" test. Ako prođu Sirt, put do Tripolija im je praktično otvoren, jer pobunjenici kontrolišu i Misuratu. Zanimljivo je to da su se pobunjenici koncentrisali isključivo na primorske gradove, koji su povezani glavnim putem, a da su slabo naseljenu unutrašnjost skoro potpuno zapostavili.
Romel je za njih malo dijete, oni nadiru brzinom Toyota, ali mislim da su sad stigli do cilja.
Logged
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 442


« Reply #1036 on: March 27, 2011, 08:50:01 pm »

Lazanski je postavio pitanje, odnosno, konstatovao je da regularna vojska nije ispalila ni jednu PVO raketu na avione koji se slobodno šepure na nebu Libije. Isto tako, mornarica nije ispalila ni jedan protivbrodski projektil na brodove alijanse.

Razlog za to je vrlo jednostavan: njihova mornarica i vojska nije sposobna za takvu složenu akciju.

U njihovoj mornarici nije uvedena praksa koja propisuje čuvanje raketa u raznim stepenima bojeve gotovosti. Ukratko, to znači, da su njihove rakete sve konzervisane u podzemnim kaponirima, daleko od brodova i SOPL-ova i nisu bile pripremljene za dejstvo, na vreme.

Kod nas, u mornarici SFRJ, na brodovima i uz SOPL-ove je uvek bio određeni broj bojevo spremnih raketa, koje su se mogle upotrebiti istog trenutka. Isto tako, u raketnim bazama se čuvao određeni broj raketa u stanju bojeve gotovosti, tako da su se u najkraćem roku svi nosioci mogli popuniti, u slučaju potrebe.

Kod njih toga nema!

Glavna baza Libijske mornarice za protivbrodske projektile Sovjetskog porekla je u Tobruku, udaljena kopnenim putem oko 1500 km od glavne baze brodova (Tripoli). U Tobruku se nalazi sva oprema neophodna da se rakete P-20, 21, 22 dovedu u bojevo stanje. U toj bazi su uskladištene sve bojeve glave, sav barut za raketne motore, oksidator, raketno gorivo, itd.
U istoj bazi su im uskladištene i sve PVO rakete RZ-13, za brodski sistem OSA-M, koji je na brodovima klase koni i nanuška.

Prvo, problem je u tome, da posada baze u Tobruku nije u stanju da samostalno obavi proveru i bojevu pripremu protivbrodskih raketa. U zadnjih deset godina, sva raketna gađanja sa tim sistemima su obavljena uz asistenciju naših ljudi.
Dalje, na osnovu vesti koje primamo, Tobruk je verovatno u rukama pobunjenika.

Na nekih 180 km jugo-isotčno od Tripolija u mestu Tarona (Tarhuna), je veliko skladište mornaričkog naoružanja (mine, torpeda, protivbrodske rakete i sl.), ali to je samo skladište, bez mogućnosti pripreme i dotura raketa na nosioce. Osim toga, na vestima je javljeno da je Tarona gađana nekoliko puta – to znači da je skladište verovatno sravnjeno sa zemljom.

Što se tiče brodova, nosioca protivbrodskih raketa: jedna fregata klase koni i jedna nanuška su najverovatnije u rukama pobunjenika. Druga fregata koni ne verujem da sme mrdnuti iz baze (verovatno Tripoli).

SOPL-ovi koji su mogli biti realna opasnost, razbucani su u param parčad.

Što se tiče raketnih topovnjača klase Combatante II kojih Libija ima, pitanje je u kakvom su operativnom stanju. Ovi brodovi su naoružani raketama Otomat, međutim njima su istekli svi resursi, tako da nisu za upotrebu, a i kod ovog sistema je veliki problem obučenost posada.

Ako sve ovo, što sam napisao za mornaričke raketne sisteme jednostavno preslikamo na PVO, biće nam sasvim jasno zašto Libijci do sada nisu opalili ni jedan ozbiljniji projektil na agresore.

Logged
Pera
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 930



« Reply #1037 on: March 27, 2011, 08:50:21 pm »

Romel nije imao Toyota  Grin
Logged
barbakan
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 085



« Reply #1038 on: March 27, 2011, 09:12:32 pm »

 Evo jedan zanimljiv clanak ...





 
 

 

Ал-Каида у либијском сосу
 
|


 
Да смо сви у истом сосу када је реч о текућем западном походу на Либију, у то скоро више нико не сумња. Јер, ако је агресија на Југославију током 1990-их био први велики ударац илузијама да најављени „крај историје“ заправо значи почетак живота васколиког човечанства под јединственим оквиром опште-примењивог и прихваћеног „универзалног“ права, онда (по речима Владимира Путина) „крсташки поход“ на Либију означава дефинитиван крај тим истим илузијама, илузијама које су ипак, како-тако представљале неку врсту регулатора односа међу државама. Западни унилатерализам током 1990-их могао се још некако правдати фактичком униполарношћу света, па чак и привидном „моралном супериорношћу“ победничке стране у Хладном рату, коју су „поражене снаге“ имале да прихвате не само зато што нису могле да му се супротставе, већ и зато што још нису биле у стању да „виде тако далеко“ као овлашћени глобални „усрећитељи“. Поход на Авганистан из 2001, могао се пак правдати тада још увек недовољно раскринканим митолошким „узроцима“ напада на Светски трговински центар 11. септембра те године, као што је и напад на Ирак из 2003. имао своју митолошку позадину у „оружју за масовно уништавање“ којим је Садам наводно располагао. Није та митологија само давала тренутно покриће за поступке агресора, већ и оправдање онима који су претендовали на толико жељену глобалну „мултиполарност“ – на првом месту Кини и Русији – да не реагују, да се не сукобе са захукталом западном ратном машинеријом, да је чак и донекле и правдају, видећи у томе и неке своје будуће прилике за „симетрично“ деловање у зонама сопствених интереса (на пример, на Тајвану или у Абхазији и Јужној Осетији).
Ствар с Либијом је, међутим, исувише огољена. Како је истакао индијски представник у УН, током своје муњевите „дебате“ о Резолуцији 1973, којом је успостављена „зона забране летова“, Савет безбедности није чак извршио ту формалност и бар сачекао извештај Бан Ки-муновог изасланика из Либије, како би се утврдило право стање на терену. Јер, да се још само мало сачекало, извештај је могао да гласи и да су побуњеничке снаге поражене и да се у земљи полако успоставља мир.
Исувише је јасно да западне силе (САД, Француска и Британија), сходно својим чисто прагматичним интересима једноставно нападају земљу чији им владар (више) није по вољи. Као што је јасно и то да су се Кина и Русија, својом уздржаношћу у Савету безбедности, с тим чином, колико год невољно, фактички сагласиле. Свест о томе је вероватно и нагнала руског премијера Путина да се негативно, иако „приватно“, изрази о поменутој Резолуцији. Тако се Либија испречила као камен спотицања на мукотрпном путу успостављања мултиполарности, засноване на минимуму универзалних правила која се како-тако поштују, или где бар постоји труд да се прикаже како се поштују. Без те и такве минималне подлоге, која не мора да буде беспрекорно морална, али мора бар да делује као да томе тежи, и да сви учесници бар привидно делују као да верују у њу, немогуће је успоставити иоле цивилизовани светски поредак, заснован на каквој-таквој симфонији интереса. Могуће је успоставити само – нови светски поредак, и то баш онај из наших најружнијих снова о најцрњим „теоријама завере“, онај који настаје после нужно претходећег „новог светског хаоса“, у који смо сада, без сумње, уронили.
Уз све своје недостатке, Гадафијева Либија је, на своју несрећу, ипак била једна од брана против хаоса у арапском свету. Мало је познато да је прву Интерполову потерницу за Осамом бин-Ладеном издала управо Либија, у марту 1998, због убиства два немачка антитерористичка агента близу града Сирте. Америчке и британске обавештајне службе су, са своје стране, учиниле све да се налог за хапшење не изврши, да би неких пет месеци касније дошло до бомбашких напада на америчке амбасаде у Кенији и Танзанији, с преко 200 мртвих.
Како у својој књизи Забрањена истина наводе француски обавештајни стручњаци, новинар Гијом Даскије и некадашњи саветник Жака Ширака, Жан-Шарл Брисар, разлог за англо-америчко заташкавање либијске потернице лежао је у чињеници да је британски МИ6 1996. платио 100.000 фунти ћелији ал-Каиде у Либији, тзв. Исламској борбеној групи, за убиство Моамера Гадафија, те да би бин-Ладеновим хапшењем неке „незгодне“ чињенице могле да изађу на видело. Та тврдња се, како истиче лондонски Обзервер, поклапа и с тврдњама бившег британског агента Дејвида Шајлера, осуђеног за одавање државних тајни. Још један „незгодан“ момент, који Французи не наводе, лежао је у чињеници да је управо 1998, по сведочењима албанских служби, бин-Ладен координирао терористе у Албанији који су се тамо обучавали а затим пребацивали на Косово и Метохију.
Међу припадницима ал-Каидине ћелије у Либији био је и Анас ал-Либи, за којим је издата америчка потерница с наградом од 25 милиона долара због учешћа у поменутим бомбашким нападима у Африци. Ипак, то није спречило Британце да му дају азил, тако да је ал-Либи живео у Манчестеру све до 2000, док није „волшебно“ измакао рацији британске полиције и „побегао“ у непознатом правцу. Није искључено да ће британски САС „набасати“ на њега негде у источној Либији (и, разуме се, можда га чак и „неутралисати“, с обзиром на то да су спољни зидови Гадафијеве тврђаве сада пробијени па његове услуге више нису толико неопходне). То би, уосталом одговарало слици изнетој у чланку у лондонском Телеграфу, под насловом „Либија: Запад и ал-Каида на истој страни“, у ком се истиче значајна улога „исламиста“ у устанку на истоку земље, од ал-Каиде до Муслиманског братства, које је, са своје стране, издало „фатву“ за Гадафијево убиство.
Наравно, цензура је вероватно приморала Телеграф да релативизује недвосмислену тврдњу из наслова, тако да се, „објективности“ ради, у чланку брже-боље истиче да чланови поменуте Исламистичке борбене групе, која је иначе прогласила исламски „емират“ у граду Дерна, већином залажу „само“ за успостављање шеријатског права у Либији и да „одбацују“ светски џихад. Такође се истиче да, мада је Абдекарим ал-Хасади, тренутни командант одбране Дерне, још 2002. ухапшен у Авганистану од стране америчких снага, он, разуме се, никако „не подржава државу талибанског типа“. Штавише, истиче се да је политичко руководство устаника „секуларно“, што је, на имајући на уму претходно изнете чињенице, тешко прихватљива тврдња.
Било како било, та и таква „секуларна“ ал-Каида на истоку Либије прима наоружање из Египта. „Знамо да нас египатско војно веће помаже, али они не смеју да буду превише видљиви,“ каже „човек за везу“ с египатском владом. „Оружје пролази. Американци су дали зелено светло Египћанима да помогну,“ додаје он још једном новинару Телеграфа. Извештај даље наводи да је „устаничка власт у Бенгазију изјавила да су испоруке оружја почеле да стижу, али је одбио да прецизира одакле“. Толико, дакле, о спољном „немешању“ у оружану побуну унутар (формално још увек) суверене Либије, уз питање да ли би Мубарак био једнако спреман да „припомогне“ либијским „борцима за слободу“.
Још једна занимљивост везана за источна упоришта либијске побуне изнета је 2007. у извештају Центра за борбу против тероризма америчке војне академије Вест поинт. Наиме, осим што је, пропорционално, Либија земља порекла највећег броја исламских екстремиста који се боре против америчке војске у Ираку, управо је Дерна, град од 80.000 становника, дала највећи појединачни допринос, чак више него и другорангирани Ријад (Саудијска Арабија), град с преко 4 милиона становника, док је Бенгази четврти по доприносу, одмах иза најсветијег муслиманског града, Меке. „Либијци су били орнији да путују у Ирак да би убијали Американце него било ко други у арапском свету,“ написао је недавно Ендру Ексам, специјалиста за антитероризам и бивши припадник америчких „Рејнџера“. Ипак, то све није спречило Хилари Клинтон да се 14. марта у Паризу, после вечере с министрима иностраних послова земаља Г-8 приватно састане у свом хотелу са једним од вођа либијске побуне. Саопштења, разуме се, није било. А ускоро је уследила и Резолуција 1973, много брже него после Рамбујеа. Сада се, (поново) уз помоћ западних бомби и исламских фундаменталиста, напада земља која је на 53. месту УН-овог Индекса људског развоја (поређења ради, Русија је 65, Бразил 73, а Тунис 81), 61. по броју затвореника (САД су неприкосновено прве), земља у којој се животни век под Гадафијевом влашћу продужио за скоро 20 година.
Многи ће рећи да у привидном хаосу постоји и метод – тј. да је посреди још једно западно отимање природних ресурса, у овом случају нафте. Несумњиво је да је и та компонента присутна. Друго је питање, међутим, шта се с том нафтом жели. Не треба заборавити да је као главни позадински разлог за напад на Ирак такође наведена нафта, али да се ирачка нафтна производња до данас није вратила на предратне нивое, нити су западне компаније добиле онај део колача који су сви очекивали. А, с обзиром на хаос који се очигледно развија у Либији, тешко је очекивати да ће нафтна производња у тој земљи икада више достићи свој донедавни ниво. Шта је онда по среди?
Ко год је читао књиге попут, на пример, Непостојеће енергетске кризе Линдсија Вилијамса из 1980, свестан је да континенталне САД (а поготово Аљаска) леже на огромним налазиштима нафте и гаса, и да та земља има све услове да буде енергетски независна. И јасно је да је, по свој прилици, још 1970-их година склопљен споразум с арапским режимима, по ком се њима допушта да максимално производе нафту, коју ће да продају у доларима, с којим ће, опет, да купују амерички дуг. С обзиром на нагло америчко слабљење, на све веће окретање арапских држава надолазећим силама попут Кине, Русије и Индије, врло је вероватно да су тајни споразуми из 1970-их истекли, бар што се САД (тј. снага које су тамо преузеле власт) тиче, и да је дошло време да се „стари пријатељи“ пусте низ воду (о „новим“ попут Гадафија да и не говоримо). И то је цена новог беспоретка.
На крају, у свету који се убрзано руши, ваља искористити прилику и расчистити с још једним од његових митова – радикално феминистичком миту о бољем, мирнијем свету којим би управљале жене. Јер, како наводи Њујорк тајмс, Обама је „преломио“ тек „пошто се г-ђа Клинтон придружила Саманти Пауер, вишем саветнику у Националном савету за безбедност, и Сузан Рајс, Обаминој амбасадорки у Уједињеним нацијама, које су се здушно залагале за војну акцију“. Вашингтон пост списку додаје још једну саветницу, Гејл Смит, коју, као и претходне три, описује као „либералног интервенционисту“. Дакле, од Шекспирових Веселих жена виндзорских стигли смо до Обаминих Крволочних жена вашингтонских. И то је отприлике мера напретка западне цивилизације током последња четири века.
 

Александар ПАВИЋ | 25.03.2011



http://srb.fondsk.ru/news/2011/03/25/al-kaida-u-libiskom-sosu.html
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #1039 on: March 28, 2011, 07:22:47 am »

Quote
7:02am

Nine powerful explosions have been heard in Sirte, according to the AFP news agency. More on this as it comes in."

Major explosions reported in Gaddafi's home town of Sirte, looks like the battle may not be completely over there.

Prema nepotvrđenim informacijama, pobunjenici su ušli u Sirtu. U gradu se vode još sporadične borbe. Ukoliko se ovo pokaže kao tačno, put ka Tripolijiju je otvoren.
Logged
kontraAdmiral1
zastavnik
*
Offline Offline

Posts: 1 292



« Reply #1040 on: March 28, 2011, 10:36:52 am »

Prema onome što piše Lovac (jučer u 8.50 pm, reply #1036) libijske raketne baze već godinama nisu bile osposobljene za samostano djelovanje, pri čemu se podrazumijeva spremnost da se dio projektila lansira u što kraćem roku. Laičko pitanje: a čemu su onda uopće služile te baze?
Logged
kamaz
desetar
*
Offline Offline

Posts: 136


« Reply #1041 on: March 28, 2011, 11:02:53 am »

a čemu su onda uopće služile te baze?
Da lipo izgledaju...

Ok, ok, recimo da se sve i dešava prema navodima novinara---onda; ili se Gadafi predao ˝bez ispaljena metka˝ ili se misli ukopati i braniti (no danas se sve lako da iskopati s ˝bunker bustrasima˝)...
Kako god se okrene, ispada da če ga rješit za 2-3 tjeda (ok, 4, aj nek vam bude Tongue).
Sve mi se nekako čini da je sve ovo (naše nade da možda ipak opstane, pa makar i neko kratko vrime) bilo uzalud?! Sad
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 310


« Reply #1042 on: March 28, 2011, 11:39:06 am »

Проблем свих арапских режима је тај што су сви мање-више дикататорски. Не верују једни другима, не верују грађанима, нити грађани верују њима, не верују војсци, не верују интелектуалцима и тд.. Имају ју је (војску), ослањају се на њу, али им је увек сумњива. Додуше, често им и прети опасност отуда, јер се увек нађе неки да мисли како би лепо било да буде "калиф уместо калифа" . Никад је нису поставили и успоставили како ваља да би била што зависнија од њих. Ако томе додамо богаство које се троши тако да ствара нерад и нераднике, имамо резултат који се овде види.
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #1043 on: March 28, 2011, 11:44:01 am »

Kalif umesto kalifa...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

i naravno kalif...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* iznogud.gif (13.22 KB, 314x366 - viewed 199 times.)

* abdulafalat.jpg (68.95 KB, 220x302 - viewed 231 times.)

* Tabary-haroun.JPG (22.48 KB, 254x308 - viewed 191 times.)
Logged
Pera
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 930



« Reply #1044 on: March 28, 2011, 11:51:41 am »

Džumba izvini, ali mislim da si delimično u pravu. Nerad tamo vlada od pamtiveka. U pustinji na +50C i više slabo ko ima volju da radi. Što se tiče ''discipline'', i sa njom je tradicija duga. Kako onda očekivati da neko nešto održava, pogotovo tehniku koja zahteva i znanje i redovnost. Svi dosadašnji pokušaji Gadafija da nekako ukoloteči svoj narod se sprovodila strahom i batinama.

Mnogi se sećaju libijaca sa vojne akademije... 
Logged
kontraAdmiral1
zastavnik
*
Offline Offline

Posts: 1 292



« Reply #1045 on: March 28, 2011, 12:13:12 pm »

Poznavajući nešto arapske filozofije, te kako su posredovali u prenošenju antičkog naslijeđa Zapadu, nikako ne bih izvodio prebrze i samo negativne konotacije o njima. Naravno, ne bih generalizirao, osobito ne negativno, u vezi s nijednom etničkom/nacionalnom ili (tzv.) rasnom pripadnošću.
Što se tiče pitomaca, nije li riječ, možda čak velikim dijelom, o selekciji koja se provodila na temelju prevage ideoloških kriterija? Pojednostavljeno, za kadrove RM-a: podoban si, iz podobne obitelji, itd. - nema veze što je upaljač jedino oklopnomehanizirano sredstvo koje te zanima i što nikad nisi vidio more, pa ni uronio u potok... :'(  
Logged
barbakan
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 085



« Reply #1046 on: March 28, 2011, 12:40:05 pm »

10.52 - Супротно тврдњама побуњеника, агенција АФП јавља да су Гадафијеве снаге, неких 140 километара источно од Сирта, зауставиле напредовање опозиционих трупа на тај град
Logged
barbakan
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 085



« Reply #1047 on: March 28, 2011, 04:37:04 pm »

11:33 Pobunjenici u Libiji zaustavljeni na putu za Sirt

Snage lojalne libijskom lideru Moameru Gadafiju zaustavile su na izlazu iz grada Ben Džavad pobunjenike koji su krenuli ka Sirtu, javila je agencija Frans pres.

Ben Džavad, koji su pobunjenici zauzeli u nedelju, udaljen je 140 kilometara od rodnog Gadafijevog grada, Sirta. Kako navodi Frans pres, pobunjenicima su pri zauzimanju Ben Džavada i pre toga naftne luke Ras Lanuf u velikoj meri pomogli vazdušni udari međunarodnih snaga. Grad Sirt, koji je pobunjenicima bio sledeći cilj za osvajanje, danas i dalje drže Gadafijeve pristalice, naveo je Frans pres.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 310


« Reply #1048 on: March 28, 2011, 06:53:02 pm »

У оним земљама где је систем постављан на неким другим вредностима (осим пара и религије) има и резултата. Без обзира на све проблеме које има држава алжирска војска је ипак за респект. Ни египатску не бих "одбацио". Дакле, може се формирати и држати армија ако се има јасан циљ и визија. Ако се он (циљ) заснива на: "ми имамо паре, и што би радили када смо довољно лепи и паметни, довешћемо неког" - онда је резултат као у Либији. Ово судим управо на основу понашања њихових питомаца током школовања. Нису ту проблем само високе температуре, па чак не и селекција (мада је она део овога о чему пишем), већ друштвена "клима" (друштвено биће).  "Не одређује свест људи њихово друштвено биће, већ обратно, њихово друштвено биће одређује њихову свест". А друштвено биће (друштвена свест) се најспорије мења. "Мотка" као персонификација силе (можда и мало умазана) може да помогне (нису Немци постали онаквима какви су без "мотке"), али ако се погрешно користи добијеш као ово у Либији (побуну).

Све што сам написао нема везе са расом, нацијом, полом, већ друштвеним бићем - окружењем, које људи сами стварју и у коме живе и раде.

Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 18 879


Jednakost, Bratstvo, Sloboda


WWW
« Reply #1049 on: March 28, 2011, 06:56:47 pm »

Srpski hakeri protiv NATO


Posle optužbi libijskih pobunjenika da naši kompjuterski znalci ugrožavaju njihove napore da sruše Gadafija. Iza napada stoje grupe Crna ruka i C1337ORG.
Sajberratovanje postaje sve značajnije.


Svetla na pistama aerodroma i nosača aviona su pogašena, podaci su ili nedostupni ili netačni, navigacija, internet i telefoni ne rade... Režiseri ovakve noćne more čak i za najjače armije na svetu su hakeri, koji bi po svemu sudeći mogli da imaju ključnu ulogu u ratovima budućnosti.

Nedavne optužbe pobunjeničkog Libijskog omladinskog pokreta da čak 50.000 internet korisnika iz Srbije već danima ugrožava njihovu borbu protiv Moamera Gadafija, ponovo su pokrenuli temu da nijedna vojska neće moći da se nada trijumfu ukoliko ne poseduje jedinicu vrhunskih kompjuterskih znalaca.

"Pojedini naši hakeri zaista stoje iza napada na sajtove preko kojih komuniciraju libijski pobunjenici. U pitanju su dve hakerske grupe C1337ORG i Crna ruka. Ipak, nema govora o 50.000 srpskih napadača. Naši su deo međunarodnog tima. Dobar deo napadača su zapravo stranci, koji se kriju iza internet adresa običnih korisnika iz Srbije", objašnjava Milan Kovačević, internet administrator i autor elektronske knjige „Kriptografija u elektronskom bankarstvu“.

Kovačević ističe da među libijskim pobunjenicima verovatno postoji insajder, koji srpske hakere navodi gde da napadnu.

"Dok je za upad u računar standardne zaštite dovoljno i manje od minuta, vojne mreže predstavljaju viši nivo i do njih je teško doći, s obzirom na to da se putanja pristupa konstantno prati. Ipak, i tu postoji rešenje, a to je krađa identiteta. Hakeri upadnu u nečiji računar, dešifruju lozinku i zatim izvedu napad sa računara nekog čoveka, koji tako postaje žrtveno jagnje. Kod dobro zaštićenih sistema i dalje je najbolje imati insajdera, koji bi odavanjem određenih informacija olakšao pristup neprijateljskom sistemu", objašnjava naš sagovornik.

Hakerska vojna akcija prvi put je obavljena 2008. godine u Gruziji. Tada su Rusi oborili komandni sistem Tbilisija (dobijen od SAD), kako bi prikrili svoje napade.

"Rusi spadaju u top klasu hakerstva, ali su od njih još bolji Kinezi", kaže Kovačević. "Amerikanci dosta ulažu, ali po stručnosti zaostaju. NATO alijansa ima nekoliko hakerskih centara sa posebno treniranim ljudima za upad i probijanje jezgra. Jedan od njih je i u nemačkom gradiću Rajnbah kod Bona."

Dok sajber ratovanje dobija sve značajniju ulogu, Vojska Srbije ostaje nema na „kompjutersku odbranu zemlje“. Iako je oprema danas postala jeftina i pristupačna, hakerski programi mogu besplatno da se preuzmu sa interneta, a stručnjaka ne manjka, nema naznaka da se u Vojsci Srbije razmišlja o formiranju hakerske jedinice.

"Ukoliko bi ponovo došlo do napada na Srbiju, poput NATO bombardovanja, hakeri bi znatno mogli da doprinesu odbrani zemlje. NATO potpuno funkcioniše preko GPS-a, tako je bilo i 1999. godine, kada su sa velikim brojem satelita skenirali svaki metar Srbije. NATO generali preko satelita i kamera na terenu nadziru vojne akcije, baš kao u mnogim strateškim kompjuterskim igricama. Teško bi se snašli ako bi im neko srušio navigaciju i prekinuo komunikaciju", zaključuje Milan Kovačević.


Srpsko - albanski duel

Srpski hakeri ne spadaju u top klasu, iako u inostranstvu radi nekoliko naših vrhunskih stručnjaka.

"Za vreme NATO bombardovanja 1999. godine definitivno smo pokazali da imamo talenat. PTT je dozvolio besplatan pristup internetu, pa su mnogi naši hakeri, iako su imali „preistorijsku“ dial-up konekciju, uspeli da upadnu i obore veliki broj američkih sajtova", podseća Kovačević.

Mediji često beleže i napade albanskih hakera na sajtove srpskih tenisera ili SPC. Naši, pak, odgovaraju upadima na sajtove zvanične Prištine.

"To je dečja igra. Sajtove koje su oborili imaju nizak stepen zaštite. Albanci su na samom dnu hakerske lestvice", konstatuje naš sagovornik.


"Svakodnevno nam napadate sajtove"

Redakcija „Novosti“ u subotu je stupila u kontakt sa Libijskim omladinskim pokretom, koji je optužio srpske hakere.

"Hiljade internet korisnika iz Srbije svakodnevno napada i obara naše sajtove ili ih toliko zagušuju sa anti-NATO i EU parolama, da su potpuno neupotrebljivi. Ne tvrdimo da su svi oni hakeri, ali je jasno da se radi o organizovanoj akciji. Ukoliko se nešto uskoro ne preduzme, stvari će postati sve gore po nas", kaže za „Novosti“ Mohamed al-Sabah, direktor odnosa sa javnošću Libijskog omladinskog pokreta.

Al-Sabah ističe da je čuo o uspešnim akcijama srpskih hakera za vreme NATO bombardovanja 1999. godine.

"Ono što nas dodatno frustrira je što libijska državna televizija stalno prikazuje mitinge iz Beograda i srpske Facebook stranice podrške diktatoru Gadafiju", čudi se Al-Sabah.


Izvor: novosti.rs
Logged
Pages:  1 ... 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 [70] 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 ... 242   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.039 seconds with 22 queries.