Lazanski je postavio pitanje, odnosno, konstatovao je da regularna vojska nije ispalila ni jednu PVO raketu na avione koji se slobodno šepure na nebu Libije. Isto tako, mornarica nije ispalila ni jedan protivbrodski projektil na brodove alijanse.
Razlog za to je vrlo jednostavan: njihova mornarica i vojska nije sposobna za takvu složenu akciju.
U njihovoj mornarici nije uvedena praksa koja propisuje čuvanje raketa u raznim stepenima bojeve gotovosti. Ukratko, to znači, da su njihove rakete sve konzervisane u podzemnim kaponirima, daleko od brodova i SOPL-ova i nisu bile pripremljene za dejstvo, na vreme.
Kod nas, u mornarici SFRJ, na brodovima i uz SOPL-ove je uvek bio određeni broj bojevo spremnih raketa, koje su se mogle upotrebiti istog trenutka. Isto tako, u raketnim bazama se čuvao određeni broj raketa u stanju bojeve gotovosti, tako da su se u najkraćem roku svi nosioci mogli popuniti, u slučaju potrebe.
Kod njih toga nema!
Glavna baza Libijske mornarice za protivbrodske projektile Sovjetskog porekla je u Tobruku, udaljena kopnenim putem oko 1500 km od glavne baze brodova (Tripoli). U Tobruku se nalazi sva oprema neophodna da se rakete P-20, 21, 22 dovedu u bojevo stanje. U toj bazi su uskladištene sve bojeve glave, sav barut za raketne motore, oksidator, raketno gorivo, itd.
U istoj bazi su im uskladištene i sve PVO rakete RZ-13, za brodski sistem OSA-M, koji je na brodovima klase koni i nanuška.
Prvo, problem je u tome, da posada baze u Tobruku nije u stanju da samostalno obavi proveru i bojevu pripremu protivbrodskih raketa. U zadnjih deset godina, sva raketna gađanja sa tim sistemima su obavljena uz asistenciju naših ljudi.
Dalje, na osnovu vesti koje primamo, Tobruk je verovatno u rukama pobunjenika.
Na nekih 180 km jugo-isotčno od Tripolija u mestu Tarona (Tarhuna), je veliko skladište mornaričkog naoružanja (mine, torpeda, protivbrodske rakete i sl.), ali to je samo skladište, bez mogućnosti pripreme i dotura raketa na nosioce. Osim toga, na vestima je javljeno da je Tarona gađana nekoliko puta – to znači da je skladište verovatno sravnjeno sa zemljom.
Što se tiče brodova, nosioca protivbrodskih raketa: jedna fregata klase koni i jedna nanuška su najverovatnije u rukama pobunjenika. Druga fregata koni ne verujem da sme mrdnuti iz baze (verovatno Tripoli).
SOPL-ovi koji su mogli biti realna opasnost, razbucani su u param parčad.
Što se tiče raketnih topovnjača klase Combatante II kojih Libija ima, pitanje je u kakvom su operativnom stanju. Ovi brodovi su naoružani raketama Otomat, međutim njima su istekli svi resursi, tako da nisu za upotrebu, a i kod ovog sistema je veliki problem obučenost posada.
Ako sve ovo, što sam napisao za mornaričke raketne sisteme jednostavno preslikamo na PVO, biće nam sasvim jasno zašto Libijci do sada nisu opalili ni jedan ozbiljniji projektil na agresore.
Upravo tako! Po jedna korveta klase "Nanuchka" i fregata klase "Koni" su u rukama pobunjenika, a osoblje baze u Bengaziju je prešlo na stranu pobunjenika. U toj bazi je ostala i jedna rashodovana podmornica i minolovac.
Video:
http://video.nytimes.com/video/2011/02/25/world/africa/100000000664162/tc-022511-libya.html?ref=libyaSlike:
http://ntclibya.org/english/media/_dsc0198/ 
