Uterivanje demokratije Libiji

[MOTORISTA]

Vazdušni napad snaga odmetnutog komandanta na južni deo Tripolija
Tanjug  07.04.2019.

Istočnolibijske snage, pod komandom Kalife Haftara, izvele su vazdušni napad na južni deo prestonice Tripolija. Rojters se poziva na izjavu očevidaca, kao i izvor iz Haftarove vojske koja kontroliše istočni deo Libije.

AP je preneo da su vojni zvaničnici SAD objavili ranije danas da će američke snage privremeno napustiti Libiju. Agencija navodi da je ova objava stigla tri dana nakon ponovnog izbijanja sukoba između naoružanih rivalskih grupa u toj zemlji. Navodi se da je general marinaca Tomas Voldhauzer, koji se nalazi na čelu Afričke komande vojske SAD, saopštio da realnost u pogledu bezbednosnih prilika na terenu u Libiji postaje sve više složena i nepredvidljiva. AP navodi da Voldhauzer nije objasnio gde će američke snage biti premeštene. Agencija podseća da je Kalifa Haftar, vođa samoorganizovane Libijske nacionalne armije, objavio u četvrtak da pokreće ofanzivu na prestonicu Tripoli, sedište libijske vlade koju podržaju Ujedinjene nacije, što je dovelo do obnavljanja sukoba. AP ocenjuje da bi ovaj obračun Haftarove vojske i rivalskih snaga mogao da Libiju gurne ponovo u krug nasilja, verovatni najgori od građanskog rata iz 2011. u kojem je svrgnut sa vlasti i ubijen Moamer el Gadafi, kojeg američka agencija naziva duggodišnjim diktatorom.

Izvor: www.blic.rs

[lovac]

Libija pred ujedinjenjem? — Misteriozni general u glavnoj ulozi

M. K. 7. aprila 2019. 06:20

General Halifa Haftar je odlučio da završi ono što je počeo 2014. godine — ujedinjavanje Libije. Ostala mu je još samo prestonica — Tripoli — koju kontrolišu različite islamističke grupe.

Libija kao jedinstvena država faktički je prestala da postoji svrgavanjem Muamera el Gadafija 2011. godine. Danas, država je podeljena na dva dela: istok i deo juga, sa centrom u gradu Tobruku, kontroliše narodna skupština koju podržava Libijska nacionalna armija, dok zapad, sa sedištem u Tripoliju, kontroliše Vlada nacionalnog jedinstva, na čelu sa Faizom Saradžom. I međunarodna zajednica je podeljena u podršci zvaničnom Tripoliju i Tobruku. Zvanična Vlada nacionalnog jedinstva ima podršku EU (bez Francuske), Turske i Katara, dok generala Haftara podržavaju Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Francuska, a kako pišu neki mediji uoči ofanzive dobio je podršku i Saudijske Arabije. Rusija ne drži ničiju stranu u sukobu, ali je uvek na strani onih koji se bore protiv terorizma.

U Tripoliju se nalazi sedište Vlade nacionalnog jedinstva, ali ga ona, kao ni ostatak zemlje, ne kontroliše. Red u prestonici uvode različite islamističke paravojne formacije koje su podelile grad na zone uticaja. Podsetimo, sredinom prošle godine u Tripoliju je buknuo pravi građanski rat između tih naoružanih grupa, što je primoralo Vladu da uvede vanredno stanje. Već tada je general Halifa Haftar ponudio da uđe sa Libijskom nacionalnom armijom i zavede red. Cilj svog pohoda na Tripoli general objašnjava upravo borbom protiv tih terorističkih grupa.

Do pre izvesnog vremena postojao je prećutni dogovor između dve suparničke strane: Tripoli je isplaćivao plate državnim službenicima na istoku zemlje, dok je general Haftar dozvoljavao prodaju nafte preko luka na istoku zemlje. Međutim, ravnoteža je narušena kada je Haftar krenuo na jug, gde je sklopio dogovor sa lokalnim plemenima i zauzeo jedno od najvećih naftnih polja u Libiji. Tada je sve i počelo.

Haftar, koji je već 2014. godine objavio plan ujedinjenja Libije, krenuo je u četvrtak u ofanzivu. To se desilo u trenutku kada se u toj zemlji nalazio generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, koji trenutno priprema konferenciju o nacionalnom pomirenju zakazanu za 14—16. april, na kojoj bi trebalo da se dogovori o raspisivanju izbora i promeni Ustava. Postoji mišljenje da se general odlučio na ovaj korak kako bi dobio prednost uoči pregovora. Mada, rezultati sastanka Haftara i Gutereša koji je održan sinoć ne obećavaju. Mediji pišu da je završen bez rezultata.

Ono što iznenađuje su vesti o predaji više gradova i predgrađa Tripolija bez borbe. Izgleda da su islamističke grupe ozbiljno shvatile generalovo obećanje da će svi koji ne budu pružali otpor biti amnestirani. Vlada nacionalnog jedinstva u ovom trenutku može da računa samo na avijaciju i „revolucionare“ iz grada Misureta, koji su jedini objavili svoju podršku Saradžu. Štaviše, jutros je stigla informacija da je Vlada noćas pobegla u Tunis.

Misteriozni general

General Halifa Haftar je imao burnu prošlost. Pomogao je u dolasku Muamera el Gadafija na čelo države 1969. godine, školovao se u Moskvi (navodno govori ruski jezik), a zatim je jedno vreme bio miljenik predsednika Libije. Nakon što je optužen za neuspeh u ratu protiv Čada, odlazi u Ameriku. Tamo je proveo 20 godina. Mnogi smatraju da je tada i počeo da sarađuje sa CIA.
Međutim, svrgavanjem Gadafija on se vraća u zemlju, gde, okupivši bivše Gadafijeve vojnike i uz pomoć Egipta i Ujedinjenih Arapskih Emirata, započinje rat protiv radikalnih islamista. Za tu borbu dobio je podršku i Moskve. U 2016. godini dvaput je posetio Moskvu, dok je u januaru 2017. godine boravio na ruskom nosaču aviona „General Kuznjecov“, dok se brod nalazio u blizini libijske obale. Poslednji put je bio u Rusiji u novembru prošle godine.

U aprilu prošle godine, mediji su objavili da je general preminuo u Parizu od infrakta. Iako je to ubrzo demantovano, pada u oči da se Haftar dugo vremena nije pojavljivao u javnosti. Navodno, nalazio se u Jordanu na pregovorima.

General danas ima 75 godina, a čak i da osvoji Tripoli, postoji velika sumnja da će uspeti da održi jedinstvo u zemlji. Ipak narod u ovoj državi već osam godina ne poznaje centralizovanu vlast i živi po plemenskim i lokalnim zakonima.

izvor: sputnik

[Dreadnought]

Libija ne miruje, ima mrtvih, a počele i evakuacije stranih državljana


Najmanje 30 osoba je poginula, a 50 je ranjeno u sukobima u blizini Tripolija, novi je bilans sukoba koji je sinoć objavilo ministarstvo zdravlja Libije.

U izjavi za televiziju Libija al Ahrar ministar zdravlja Ahmid Omar rekao je da među nastradalima ima i nekoliko civila ali nije precizirao broj. Sa druge strane, Libijska nacionalna vojska komandanta Haftara u subotu je javila da oni imaju 14 mrtvih. BBC javlja da su neke zemlje počele da evakuišu svoje državljane.

Pobunjeničke snage na čelu s komandantom Kalifom Haftarom, koje kontrolišu istočni deo Libije, pokrenule su u četvrtak ofanzivu u nameri da osvoje Tripoli.

Predsednik međunarodno priznate vlade sa sedištem u Tripoliju Fajez Al-Saradž optužio je Haftara za pokušaj državnog udara i upozorio da će pobunjenicima biti pružen snažan otpor.

Žestoke borbe vodile su se juče blizu Tripolija između Haftarovih paravojnih snaga koje žele da zauzmu glavni grad Libije i snaga Saradžove Vlade nacionalnog jedinstva, uprkos međunarodnim pozivima za prekid neprijateljstava.

Borbe su se vodile juče južno od Tripolija posebno u Vadi Rabiju, oko međunarodnog aerodroma, objekta koji se ne koristi od kada je uništen u borbama 2014. godine.

Haftarove snage juče su objavile da su sprovele svoj prvi vazdušn napad na južno predgrađe Tripolija dok su snage verne vladi u Tripoliju izvršile svoj prvi vazdušni udar prethodnog dana.

Vašington je pozvao da se odmah prekine Haftarova ofanziva. Međutim velike sile nisu uspele da se slože u UN oko zajedničkog stava u odnosu na libijsku krizu. Ofanziva u koju su krenule Haftarove snage koje drže istok zemlje obeležava vidno pogoršanje odnosa između dve strane koje se bore za vlast u zemlji.

Misija UN u Libiji izdala je hitan apel za dvosatno primirje u nedelju u predgrađu Tripolija da bi se omogućila evakuacija ranjenih i civila zbog vojne eskalacije, međutim, primirja nije bilo.

Libija je pogođena nasiljem i političkom nestabilnošću od 2011. godine kada je svrgnut i ubijen Muamar Gadafi.

U zemlji vladaju dve vlade, jedna je međunarodno priznata, ona je u Tripoliju, a drugu, u Bengaziju, predvodi komandant samoproglašene libijske nacionalne vojske general Kalifa Haftar.

izvor

[Dreadnought]

Američke snage privremeno napuštaju Libiju


Vojni zvaničnici SAD objavili su danas da će američke snage privremeno napustiti Libiju, prenosi AP i dodaje da je ova objava stigla tri dana nakon ponovnog izbijanja sukoba između naoružanih rivalskih grupa u toj zemlji.

Navodi se da je general marinaca Tomas Voldhauzer, koji se nalazi na čelu Afričke komande vojske SAD, saopštio da realnost u pogledu bezbednosnih prilika na terenu u Libiji postaje sve više složena i nepredvidljiva.

AP navodi da Voldhauzer nije objasnio gde će američke snage biti premeštene.

izvor

[Dreadnought]

SAD: Hitno prekinuti vojna dejstva u Libiji


SAD pozvale na hitnu obustavu vojnih dejstava u Libiji dok istovremeno Libijska nacionalna armija predvo]ena Kalifom Haftarom napreduje ka Tripoliju.

Američki državni sekretar Majk Pompeo naveo je u saopštenju da je "duboko zabrinut zbog borbi nedaleko od Tripolija" i pozvao je na razgovore kako bi došlo do okončanja sukoba, prenela je agencija Rojters.

Kako je istakao, SAD se protive vojnoj ofanzivi snaga Kalifa Haftara i traže momentalni prekid tih vojnih operacija ka libijskoj prestonici.

UN su juče pozvale zaraćene strane na dvočasovni prekid vatre kako bi se žrtve i civili evakuisali, ali je uprkos tome sukob nastavljen.

izvor

[Dreadnought]

Ambasada Srbije u Libiji: Sporadično se čuje pucnjava, narod u kućama


Otpravnik poslova u Ambasadi Srbije u Tripoliju Gradimir Gajić kaže da su Srbi u tom gradu bezbedni.

"Dosta je mirno. Sporadično se čuje pucnjava. Narod se povukao u svoje kuće i ne izlazi na ulice. Situacija je ipak takva da uvek može da eskalira", kaže, za „Novosti“ Gradimir Gajić, otpravnik poslova u Ambasadi Srbije u Libiji.

Prema njegovim rečima, što se tiče naših građana — sve je u redu.

"Nije bilo poziva u pomoć. Mnogo ljudi je i otišlo. Ostali su uglavnom medicinari i ljudi koje su već dugo ovde", objašnjava Gajić, i dodaje da su se na takve situacije već navikli, s obzirom na to da se one ovde često dešavaju.

Naš sagovornik napominje da su, osim ljudi iz medicinske struke, među Srbima u Libiji mnogobrojni i oni koji rade na naftnim poljima.

"U Tripoliju živi stotinak naših građana. Među njima su i radnici, kao i žene koje su se udale za Libijce", priča Gajić.

Na pitanje da li je planirana njihova eventualna evakuacija, odgovara da bi to u ovom trenutku bio previše drastičan korak. Podseća na to da je 2011. godine iz Beograda poslat avion po naše ljude, kao i na preporuku Vlade da se ne putuje u Libiju.

"Realno, ljudi ne bi ni hteli da se evakuišu. Većina se ne bi odazvala, ostala bi zbog posla i kad bismo uputili poziv", tvrdi Gajić.

Kako kaže, rizik uvek postoji, i toga su svesni svi koji borave u Libiji.

"Videćemo šta će se dogoditi. U svakom slučaju, ne treba paničiti. Sve ovo je viđeno mnogo puta. Teško je predvideti ishod. Mislim da će se pre smiriti situacija nego što će se intenzivirati sukobi. U svakom slučaju, narednih dana ćemo znati više i biće sve jasno“, kaže Gajić.

izvor

[Dreadnought]

Žestoki sukobi: Vazdušni udari, prodor ka centru Tripolija, broje se mrtvi


Libijska nacionalna armija pokušava da prodre do centra Tripolija, nakon što je lako prešla pustinju i stigla do urbanog dela zemlje, gde je naišla na otpor.

LNA izvodi vazdušne udare na jugu Tripolija dok nastoji da napreduje ka centru sa aerodroma u Tripoliju koji je van upotrebe, prenela je agencija Rojters. Naoružane grupe pristižu iz obližne Misrate kako bi pomogle snagama međunarodno priznate vlade Fajeza el Seraja u blokadi LNA.

Istovremeno, zapadne zemlje traže hitnu obustavu vojnih dejstava i povratak na primirje i mirovni plan, prenela je agencija Rojters.

Obnavljanje sukoba u Libiji preti da ometa isporuku nafte i gasa, doprinese porastu migranata u Evropi i potkopava namere Ujedinjenih nacija o pronalaženju dogovora o mapi puta za izbore, a što treba da razreši dugotrajnu nestabilnost u Libiji.

U borbama u libijskoj prestonici Tripoliju do sada je ubijeno najmanje 25, a ranjeno 80 ljudi, saopštilo je Ministarstvo zdravlja u tom gradu. Među mrtvima ima boraca sa obe strane i civila, uključujući i čitavu porodicu, saopštio je portparol Ministarstva zdravlja za Rojters.

U Libiji su od prošle sedmice obnovljeni sukobi kada je Libijska nacionalna armija (LNA) predvođena Kalifom Haftarom sa istoka krenula u osvajanje zapada zemlje i centra Tripolija, gde kontrolu ima međunarodno priznata vlada, predvođena Fajezom Sarajem.

Saraj je uzvratio "novom Gadafiju", kako Haftara nazivaju njegovi protivnici, operacijom "Vulkan gneva", radi odbrane prestonice Libije.

Od pada bivšeg lidera Libije Muamera Gadafija, zemlja je ušla u nestabilnosti sa dve suprotstavljene administracije i nizom oružanih grupa koje se bore za vlast i kontrolu nad naftnim poljima.

Od leta 2014. godine politički je podeljena na dve vlade - samoproglašenu na istoku zemlje, pod kontrolom Kalife Haftara (75), i međunarodno priznatu vladu, sa sedištem u Tripoliju, sa premijerom Fajezom Sarajem.

Haftar sebe predstavlja kao neprijatelja islamističkog ekstremizma, ali protivnici u njemu vide novog diktatora po modelu Moamera el Gadafija, čija je četiri decenije duga vladavina bila obeležena torturama, nestancima i ubistvima, navela je agencija Rojters, koja dodaje da Haftara podržavaju Egipat i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE).

Moskva je saopštila da ne podržava Haftara i njegove snage, dok je Vašington zatražio momentalni prekid oružanih dejstava u Libiji, uz poziv na dijalog radi okončanja sukoba.

Feldmaršal Haftar - učestvovao je u vojnom udaru kada je Gadafi 1969. godine došao na vlast. Međutim, kasnije tokom rata protiv Čada postaje zatvorenik rata i tu kuje zaveru protiv Gadafija.

Početkom devedesetih otišao je da živi skoro dve decenije u SAD, a 1993. godine osuđen je u odsustvu na smrtnu kaznu za zločine protiv džamahirije.

Kao visoki oficir vojske učestvovao je u svrgavanju Gadafijevog režima, 2011. godine.

Haftar je opisan kao "najmoćniji libijski vojskovođa", koji se borio "sa i protiv gotovo svake značajne frakcije" u libijskim sukobima, i, prema podacima sa interneta, ima "reputaciju čoveka vojnog iskustva bez premca".

izvor

[Dreadnought]

EU protiv vojnih akcija u Libiji


Šefica EU diplomatije Federika Mogerini pozvala je na zaustavljanje svih vojnih akcija u Libiji bilo da dolaze iz zemlje ili spolja.

"Političko i vojno rukovodstvao Libije mora da preuzme odgovornost i dovede do mirne tranzicije", poručila je Federika Mogerini.

Federika Mogerini kaže da EU prati iz minuta u minut dešavanja u Libiji. Ona ocenjue da stvari ”definitivno ne idu u dobrom pravcu”, a kao primer toga navodi poslednja dešavanja oko aerodroma u Tripoliju.

”Pozivamo sve da izbegnu dalje volje akcije, vrate se za pregovarački sto po pokroviteljstvom UN i obezbede ono što libijski narod želi, a to je mir i stabilonost za zemlju”, kaže Federika Mogerini.

Ona je nakon sastanka Saveta ministra spoljnih poslova naglasila da su zemlje članice EU jednoglasne i u zahtevu da se u potpunosti i momentalno uspostavi humanitarno primirje na tom području.

U tom pavcu EU će pružiti podršku svim stranama, regionalnim akterima i UN, poručila je Mogerinieva.

izvor

[Dreadnought]

Raste broj mrtvih u Tripoliju, bombardovan jedini operativni aerodrom


Libijske vlasti zatvorile su danas jedini funkcionalni aerodrom u glavnom gradu Tripoliju nakon vazdušnog napada, izjavio je jedan zvaničnik sa aerodroma.

Dopisnik Rojtersa sa Matiga aerodroma kazao je da su neki putnici viđeni kako napuštaju terminal.

U Libiji su od prošle sedmice obnovljeni sukobi kada je Libijska nacionalna armija (LNA) predvođena Kalifom Haftarom sa istoka krenula u osvajanje zapada zemlje i centra Tripolija, gde kontrolu ima međunarodno priznata vlada, predvođena Fajezom Sarajem.

Obe strane su izvestile da je od četvrtka ubijeno najmanje 41 osoba, uključujući civile, prenosi AP.

izvor

[Dreadnought]

Zašto Libija i zašto baš sad?


Komandant Libijske nacionalne armije Halifa Haftar prošlog četvrtka naredio je svojim snagama da počnu ofanzivu na Tripoli kako bi se "oslobodio od terorista".

S druge strane premijer Vlade nacionalnog jedinstva u Tripoliju Fajez Saradž naredio je da se, ukoliko bude potrebno, upotrebi sila nakon saopštenja da je Libijska nacionalna armija uspostavila kontrolu nad gradovima južno i zapadno od Tripolija.

Interesantno je da je Haftar baš u ovom trenutku odlučio da krene u ofanzivu, imajući u vidu da od 14. do 16. aprila u Gadamesu treba da se održi velika mirovna konferencija o novim vanrednim parlamentarnim izborima koji bi, na neki način, ujedinili zemlju, piše Sputnjik.

Iako je zvanični predstavnik te vojske Ahmed el Mismari rekao da "ofanziva oružanih snaga pod komandom Halife Haftara na Tripoli nije usmerena protiv mirovne konferencije", pojedini analitičari sumnjaju da bi konferencija ipak mogla biti dovedena u pitanje.

"Pitanje je da li je trenutak koji je Haftar izabrao za ofanzivu samo koincidencija. Sada, naime, zbog ovih ratnih operacija, ta mirovna konferencija propada", ocenjuje novinar i spoljnopolitički analitičar Miroslav Lazanski.

U prilog tome da je neizvesno kako će se ofanziva generala Haftara okončati govori i činjenica da je on od Bengazija, odakle je krenuo, pa do Tripolija "razvukao" svoje, pa mu provladine snage dolaze i sa leđa, iz Misurate, te je prinuđen da se brani sa svih strana.

Međutim, prema ocenama nekih analitičara, to ipak ne znači da je sprečen u konačnici ofanzive, iako se možda pribojava i neke intervencije zapadnih sila koje podržavaju provladine snage u Tripoliju.

Činjenica je da je aerodrom "Tripoli" u dometu artiljerije Haftarovih snaga, te on može da ga napadne ako mu je stalo da ga onesposobi za sletanje bilo kakvih drugih aviona. Sa druge strane, avioni premijera Saradža ne poleću sa civilnog aerodroma, već sa vojnog, koji je vrlo blizu ovom u Tripoliju.

Najveći problem Libije je u tome što je to zemlja bez jake centralne vlasti.

Naime, još od svrgavanja i ubistva Muamera el Gadafija 2011. godine u Libiji vlada dvovlašće — na istoku zaseda izabrani parlament sa Haftarom na čelu, a u Tripoliju na zapadu upravlja vlada nacionalnog jedinstva Fajeza Saradža.

Dok Haftar ima podršku Egipta i Katara, Saradž ima podršku „muslimanske braće“ — protivnika Egipta, kao i Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su sa Katarom u sukobu.

izvor

[Dreadnought]

Gutereš: Hitno obustaviti vatru u Libiji, ne postoji vojno rešenje


Generalni sekretar UN Antonio Gutereš oštro osudio eskalaciju nasilja oko libijskog glavnog grada Tripolija i pozvao na hitnu obustavu borbi

Gutereš "podseća da ne postoji vojno rešenje za sukob u Libiji", navodi se u kasno sinoć objavljenom saopštenju portparola generalnog sekretara, Stefana Dižarika.

Generalni sekretar je pozvao sve strane da se odmah uključe u dijalog kako bi se pronašlo političko rešenje krize, dodao je portparol.

izvor

[Dreadnought]

Haftarove snage preuzele kontrolu nad vojnim kampom južno od Tripolija


Libijska nacionalna armija maršala Halife Haftara preuzela je kontrolu nad vojnim kampom Jarmuk južno od Tripolija, saopštio je za Sputnjik izvor u Generalnoj komandi LNA.

Snage maršala Haftara, koje su bile locirane na istoku zemlje, pokrenule su 4. aprila ofanzivu na Tripoli, gde se nalazi međunarodno priznata Vlada. U nedelju je Afrička komanda oružanih snaga SAD privremeno iz bezbednosnih razloga premestila svoj kontingent u Libiji.

Nakon svrgavanja i ubistva Muamera el Gadafija 2011. godine, u Libiji je počela politička kriza. Trenutno je u zemlji dvovlašće. Parlament koji je izabrao narod vlada na istoku, a na zapadu, u glavnom gradu Tripoliju, nalazi se Vlada nacionalnog jedinstva na čelu se Fajezom Saradžom, koja je formirana uz podršku Ujedinjenih nacija i Evropske unije.

Vlasti istočnog dela zemlje rade nezavisno od Tripolija i sarađuju sa Libijskom nacionalnom armijom koja vodi dugotrajan rat sa militantima. Ujedinjene nacije predlažu da se na proleće 2019. godine u Libiji održe opšti izbori, čiji bi rezultati trebalo da dovedu do formiranja legitimnih i opštepriznatih organa vlasti.

izvor

[Dreadnought]

Srbin u Tripoliju: Haftarove jedinice nas nisu dirale


O životu u Tripoliju, koji se našao pod ofanzivom maršala Kalife Haftara za RTS je govoro Sreten Radosavljević, elektroinženjer u jednoj kompaniji.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održaće sastanak iza zatvorenih vrata o Libiji, gde su u toku sukobi u Tripoliju, saopštili su diplomatski izvori. Snage komandanta samoproglašene libijske nacionalne vojske Kalife Haftara pokrenule su prošle nedelje ofanzivu u Tripoliju, gde je sedište međunarodno priznate vlade koju predvodi Fajez al Saradž.

Nekoliko desetina ljudi je stradalo od početka ofanzive.

O životu u Tripoliju pod bombama za RTS govori Sreten Radosavljević, elektroinženjer u jednoj kompaniji. On se nalazi u zapadnom delu Tripolija, gde je, kako kaže, obično mirno i ne čuju se eksplozije. Juče, međutim, nije bilo tako.

"U popodnevnim satima su eskalirali sukobi, mogli smo da vidimo dobar deo sukoba u okolini Tripolija, ima dosta požara i velikog dima na toj strani", rekao je ovaj elektroinženjer iz Srbije.

Iako je mislio da je Tripoli okružen snagama generala Kalife Haftara, saznao je da su u odbranu grada došle snage iz Misrate.

"Nije nam svejedno, za sada imamo hranu i vodu, niko nije tražio pomoć iz naše ambasade, bar ne sa ovog prostora gde se ja nalazim", rekao je Radosavljević za RTS.

U njegovoj kompaniji ima oko 100 radnika sa prostora bivše Jugoslavije, dok je u njegovom kampu njih četvorica.

"Znam i za druga dva kampa koja su udaljena do 150 kilometara. Kod njih su prošle jedinice generala Kalife, niko ih nije dirao, normalno rade i nemaju nikakvih problema", rekao je Radosavljević.

Grad Tripoli, kaže, normalno funkcioniše. "Rade sve prodavnice, kafići, restorani. Saobraćaj se normalno odvija, kao da se ništa ne dešava", navodi Radosavljević.

izvor

[Dreadnought]

NATO i SAD mogu samo da posmatraju!


Događaji u Libiji se i dalje brzo razvijaju. Juče poslepodne su snage generala Haftara u koloni borbenih vozila zaobišle grad Sirt s juga i izbile na obalu zapadno od grada, odvajajući lokalne snage od ostatka islamističkih frakcija i od pojačanja iz Misrate. Glavne snage Libijske narodne armije su napredovale iz Benghazija i dalje se približavaju gradu.

Zbog rastuće operativne krize u regiji Sirta, avioni iz Misrate su navodno napali kolone Haftarovih snaga u području rodnog grada Moamdera Gadafija. Udari su sprovedeni na tri lokacije zapadno od Sirte, duž obalskog puta, što potvrđuje da je Sirt blokiran. Brojni izvori navode da Libijska narodna armija danas planira pokrenuti kampanju oslobađanja Sirta, ali borbe još nisu počele.
 
Snage Vlade nacionalnog sporazuma premijera iz Tripolija Fajeza Al-Saraja izveštavaju o pokretanju operacije “Vulkan gneva”, čiji je cilj sprečiti ofanzivu LNA. Zapadna vlada Tripolija tvrdi da je uspela da uništi jedan tenk Haftarove vojske i da su njihove snage ubile i zarobile 34 borca Libijske narode armije.

Međutim, komanda Haftarovih snaga je izvestila da je operacija “Vulkan gneva” propala u samom početku, a jutros je potvrđeno da su Haftarovi avioni bombardovali vazduhoplovnu bazu Mitiga zapadno od Tripolija, koja je sada neupotrebljiva za pokretanje napada, a nekoliko avona koji su mogli da lete su uništeni.
 
Snage Tripolija su u nedelju napale međunarodni aerodrom Tripoli, gdje se nalaze Haftarove snage, nakon čega se Haftar odlučio da poveća broj vazdučnih udara. Podsećamo, 4. aprila je Haftar naredio napad na Tripoli, a 5. aprila je preuzeo kontrolu nad aerodrom južno od glavnog rada.

Iako je juče bilo informacija da su islamističke milicije i snage Fajeza Al-Saraja povratile kontrolu nad aerodromom, Libijska narodna armija tvrdi da još uvek kontroliše međunarodni aerodrom u Tripoliju i nije da napustila, izjavio je portparol LNA, brigadni general Ahmed Al-Mismari.

Jučer je LNA saoštila kako uspostavlja kontrolu nad većinom prigradskih područja u Tripoliju, a Fajez Al-Saraj je naredio kontranapad.
 
Situacija se menja iz sata u sat, a mediji i portali su puni propagande. Ono što se sa sigurnošću može tvrditi je da borbe i dalje traju i da Libijska narodna armija ne namerava da stane. Situacija na terenu im ide u prilog, kao i vrlo mali otpor na putu do glavnog libijskog grada, gde bi se tek u urbanim područjima očekuju prave borbe.

Haftar je poručio da će objviti uslove primirja i njegovi uslovi će biti ponuđeni na osnovu procena komandanata na terenu.
 
Protivnici kampanje tvrde da su aktivna neprijateljstva opasna, jer bi mogle uništiti ideju o obnovi libijske državnosti. Naime, umesto jedne države bi se mogle pojaviti enklave koje će podržavati različite strane države, pre svega Francuska i Italija. Ali da do toga ne dođe, islamističke milicije moraju biti vojno poražene.
 
Ako pogledate ravnotežu snaga na bojnom polju, uz potporu arapskog svijeta Haftar ima više šansi za pobedu nego Saraj, koji se oslanja na grupe islamskih fundamentalista koji su koncentrisani u Misrati, ali uživa podršku Zapada.

Međutim, Haftar je u četvrtak naredio ofenzivu na Tripoli i sutra je već bio na 20 kilometara od grada. Ranije je oslobodio grad Garjan, stotinjak kilometara južno od glavnog grada gde mu pristižu nove snage i vojna tehnika. Ubrzo je preuzeo kontrolu nad međunarodnim aerodromom i došao pred južna predgrađa Tripolija. Zapadno od prestolnice je ušao u dva veća grada, dok je u dve priobalne enklave okružio lokalne islamističke milicije i sprečio ih da pošalju pojačanja u Tripoli.
 
Haftar se oslanja na aktivnu podršku zemalja Perzijskog zaljeva, s izuzetkom Katara, i Egipta i prećutnu diplomatsku podršku Rusije. Uostalom, on je ovu ofanzivu pokrenuo nakon sastanka sa saudijskim kraljem Salmanom. Strateški gledano, njegova pozadina je u potpunosti osigurana, dok njegovi protivnici iza leđa imaju samo more.

S političke tačke gledišta, Haftar je mnogo jači. Ima više legitimiteta, jer se oslanja na podršku parlamenta, jedine institucije koja ima legitimni status i koju je izabrao narod.
 
Glavni nedostatak takozvanog premijera Fayeza Al-Sarraja je nedostatak legitimnosti. On je tri puta parlamentu na odobrenje podneo popis vlade, a parlament ga je tri puta odbacio. Saraj nema nikakve veze s parlamentom, a sastav vlade koju je pokušao nametnuti je izazvao kategorične prigovore Zastupničkog doma sa sedištem u Tobruku.
 
Fajez Al-Saraj je pokušao da formira vladu s islamističkim grupama koje su povezane s Al Kaedom, Islamskom državom i Muslimanskim bratstvom i ljudima koje su mu predložili ekstremisti. Naravno, takav kabinet je odbijen i UN je namjeravao sredinom ovog meseca održati nacionalnu konferenciju na kojoj bi se dve strane dogovorile o nečemu o čemu se nikada neće moći dogovoriti, jer je Haftar, kada je 2014. pokrenuo antiterorističku “Operaciju dostojanstvo”, rekao “kako u novoj Libiji neće biti mesta naoružanim islamističkim grupama ni njihovim političkim predstavnicima”.
 
U vojnom smislu, problem sa vazduhoplovstvom nije tako težak. Uništene su sve piste, a malo avkiona može da leti. Radi se o prastarim sovjetski MiG-ovima, starim jugoslovenskim “Galebovima” G2 i češkim L-39 ZO.
Oružane snage na terenu moraće da reše problem, a Haftarova pešadija osvaja teritorije.
 
Zapad, ako želi nešto da učini, moraće poslati svoje trupe, a to znači da mora biti spreman na bitke i gubitke u ljudstvu. Da bi se to učinilo, ako govorimo o Sjedinjenim Državama, kampanju mora odobriti američki Kongres, a ne predsednik.

Nema nikakve mogućnosti za angažman NATO pakta, jer evropske zemlje nemaju jedinstven stav o Libiji. Italija i Francuska imaju potpuno suprotna gledišta. Francuska sarađuje s Haftarom, a Italijani i Britanci s Fajezom Al-Sarajem u Tripoliju. Dakle, konsenzusa u NATO paktu nema i ne može biti zajedničke operacije.
 
“S obzirom na sve veću krizu u Libiji, Velika Britanija i NATO trebaju da preduzmu akcije, budući da je njihova vojska učestvovala u operacijama svrgavanja Moamera Gadafija, što je dovelo do haosa u zemlji. Osim toga, nestabilna Libija su otvorena vrata kroz koja migranti mogu da prodru u Evropu”, piše Skaj Njuz.
 
“Ali bi bilo ludilo s gledišta bilo koje vojske da dovede soptvene trupe u tako problematični region, gdje je ogromna količina oružja u rukama stanovništva i naoružanih grupa. Stoga će se evropske kancelarije i Vašington oslanjati na lokalne resurse, lokalne grupe. To može biti opasno, jer ideja o obnovi libijske državnosti može biti uništena. Umesto jedne države, mogu se pojaviti enklave koje sponzorišu pojedine zapadne zemlje”, rekao je izvor za Skaj Njuz, ali isključuje da bi se upravo pobedom Haftara Libija opet mogla ujediniti i rešiti se ekstremizma i radikalizma.

Na internetu su već objavljeni videozapisi o “privremenom povlačenju” američkog vojnog osoblja iz Libije, a američke vlasti su odluku donele zbog “bezbednosnih razloga”. Snimci koje su objavili libijski mediji prikazuju brodove pod američkom zastavom koji se nalaze u libijskim obalama.
 
Zapad je hteo nametnuti svoje vođe nezavisnoj državi. To bi se moglo postići da nije pokušao, zajedno s Fajezom Al-Sarajom kao premijerom, kog neće prihvatiti ni parlament ni general Haftar, jer grupe koje ga podržavaju smatraju svojim krvnim neprijateljima i obećali su im da će biti poražene još 2014. Sada svedočimo epilogu ove priče.
 
Rusija je u ovom trenutku deklarativno neutralna, iako je jasno da je opcija s Haftarom i novim vođstvom koje će biti izabrano na opštimim izborima za Moskvu povoljnija.

Međutim, sama mogućnost ruskog prodora u Libiju uzrokuje histeriju na Zapadu. Najviše buke pravi London. Prošle jeseni su britanski mediji preneli da će njihove obaveštajne agencije zaprijetile da će “ugasiti svetlo u Kremlju”, koristeći internet operacije, ako Rusija “napadne Libiju kako bi stekla kontrolu nad rezervama nafte i izazvala novu migracijsku krizu u Evropi”.
 
Poruka Vladimira Putina sinu ubijenog Libijskog vođe, Saifu Al-Islamu Gadafiju, ni manje ni više da podržava njegovu kandidaturu na predsedničkim izborima, dodatno je rasplamsala ovu histeriju. Ali ako pogledate spolja, pravi vladar zemlje se čini Haftar, koji je zainteresiran za kupnju ruskog oružja.
 
Činjenica je da LNA kontroliše 90 posto libijskog teritorija, ali je moguće da je uspeh vojnika generala preteran. Na primer, Haftar je rekao da je Bengazi bio potpuno slobodan 2017., iako je grad bio očišćen i miran tek godinu kasnije.

Ipak, glavna borbena snaga Haftara je novac. On jednostavno s novcem UAE kupuje sve snage koje su bile odane Saraju. Ako novca nestane, počeće problemi i zato mora završiti kampanju što pre. Tripoli je pun stranih plaćenika, što je takođe problem, jer njih nije briga za lokalno stanovništvo.
 
Ipak, prema razvoju ofanzive se vidi da je dobro pripremljena. Haftar želi pokazati svoju snagu i opkoliti Tripoli. Na jugu se nalaze islamistički militanti iz Misrate, koji predstavljaju ozbiljnu pretnju. Njih će Haftar teško zaobići i moraće ih uništiti. O pomirenju se uopšte ne može govoriti, jer je mržnja obostrana.

Haftar, Tripoli ima na dlanu i želi biti predsednik Libije i biti novi Gadafi. General želi da pokaže da je on gospodar situacije, a ne Fajez Al-Saraj.
Predsednik ruskog Društva za prijateljstvo i poslovnu saradnju s arapskim zemljama, Vjačeslav Matuzov, osobni poznanik Haftara, nije isključio da je odluka o ulasku u Tripoli bila “sporazum”.
 
“Naime, Haftar bi mogao izdati naređenje o obustavi kampanje nakon nekog dogovora sa Sarajom. Premijer Saraj nema vlast i oslanja se samo na međunarodnu podrškuu, a Haftar na vojnu silu i političku moć. Francuska, Italija i Sjedinjene Države, koje, prema mišljenju posmatrača i kontrolišu stvarnu ravnotežu snaga u Libiji, neće se protiviti ako napad na Tripoli ne bude “preterano krvav”, a ako bude neuspješan, onda će Haftar biti kriv”, primijetio je Matuzov.
 
Ali, ovo su samo pretpostavke i Libija bez uspostave kontrole Libijske narodne armije nad celom teritorijom, što se može postići samo vojnim poraz militanata iz Tripolija i Misrate, nikada neće biti ujedinjena zemlja niti država u pravom smislu te reči. Haftar trenutno drži konce u svojim rukama i ima podršku arapskih zemalja, pre svega Egipta i UAE, kao i prećutnu podršku Francuske i Rusije. Pravi je trenutak da je i iskoristi na bojnom polju.

izvor

[Dreadnought]