Нафта је лепак који држи ЛибијуАутор: Тања Вујић понедељак, 06.05.2019.
Офанзива фелдмаршала Халифе Хафтара на Триполи још не омета производњу барела, над којом контролу држи Мустафа Санала, председник Националне петрокорпорације ЛибијеМесец дана од избијања најжешћих ратних сукоба у Либији од 2014. године, Фајиз ел Сераџ, председник владе националног споразума (под заштитом УН), оптужио је јуче већи део међународне заједнице
„за неспремност да виновнике најновијег конфликта означи правим именом”. Откако је фелдмаршал Халифа Хафтар (76), командант самозване Либијске националне армије (ЛНА) – који не признаје власт у Триполију – покренуо 4. априла офанзиву на главни град Либије, скоро 400 људи је погинуло, више од 2.000 рањено, 50.000 присилно расељено, док 2.400 малишана прима терапију због „ратних траума”, наводи УН. У међувремену, екстремистички Исламски џихад је протеклог викенда напао пустињски град Себха. Истовремено, једини бизнис који ових дана несметано функционише у Либији јесте производња нафте. У првом кварталу 2019. Национална нафтна компанија (ННК) Либије забележила је – раст зараде од милијарду долара, понајвише због несметане производње меганафтног поља Шарара.
„Државна нафтна компанија Либије је лепак који држи Либију и спречава њено распадање. Ако проблем (велике оружане офанзиве с истока земље на Триполи) не буде врло брзо решен, у Либији би могло бити горе него 2011. Могло би се опет десити да Либија обустави производњу нафте и гаса.” Тим речима Мустафа Санала (58), председник либијске ННК од 2014. године, упозорио је недавно на неизвесне последице текуће оружане офанзиве Хафтарове ЛНА.
Подсећања ради, цена барела на светском тржишту премашила је 100 долара 2011, када је производња нафте у Либији била потпуно прекинута. Колико у априлу, Хафтарова оружана офанзива с истока и југа (из нафтоносних региона Киренаике и Фезан) на Триполи (седиште древне области Триполитаније), осетно су утицали да цена барела „брента” достигне највишу овогодишњу вредност од скоро 75 долара.
У међувремену, Саналина стрепња да би Либија могла ускоро из ратне нужде поново да обустави производњу барела, не обистињује се. Наиме, да либијско црно злато неометано тече ка извозним лучким терминалима у средоземном појасу
„нафтоносног полумесеца” заслуга је у овом тренутку технократе Мустафе Санале и фелдмаршала Халифе Хафтара, који има и амерички пасош.
Санала је, наиме, једини либијски званичник с цивилним овлашћењем да прогласи ситуацију у којој услед ванредних околности може да заустави производњу нафте на било ком налазишту. Фелдмаршал Хафтар и његова ЛНА – која не признаје власт у Триполију – истовремено војно контролишу 90 одсто либијских налазишта нафте. Какав је даљи однос Санале и Хафтара у овом критичном моменту за Либију, неизвесно је.
Што се председника либијске ННК тиче, Санала је зимус био принуђен да прогласи
„вишу силу” на Шарари, када су чланови оружане Магвир бригаде Гадафијевих следбеника запосели кључно налазиште. Немоћан да изађе на крај с
„криминалцима” који су запосели Шарару и лошим локалним племенским обезбеђењем петроинсталација (које исплаћује влада у Триполију), Санала је тада изашао с
„безбедњачком иницијативом”. Наиме, објавио је намеру да формира јединице „националних, неплеменских снага” лојалних влади у Триполију. Пилот програм дотичних нових националних снага, по Саналином предлогу, требало је да буде инсталиран управо у Шарари: куда се управо у то време упутио фелдмаршал Хафтар с трупама ЛНА.
У међувремену, Хафтарова офанзива на Триполи наилази на рововски отпор бранилаца разноликих војних профила и политичких амбиција.
Глобални нафташки интерес за даља збивања у Либији несумњив је. Тренутна либијска производња од око 1,2 милиона барела дневно једнака је количини нафте коју је Иран извозио до америчког укидања олакшица октету увозника црног злата са источне обале Персијског залива 1. маја. Истовремено, Либија располаже највећим доказаним резервама ултраквалитетне нафте у Африци.
Izvor:
www.politika.rs