Uterivanje demokratije Libiji

[dzumba]

Interesantna analiza:
Najdublja tajna koju niko ne sme da prizna: Zašto turska vojska ulazi u Libiju i zašto su tamo ruski specijalci


Odluka Redžepa Tajipa Erdogana da interveniše u Libiji u ime Vlade nacionalnog sporazuma (GNA) ima mnogo dublje razloge. U pitanju je kontrola razvoja energetskih resursa na Istočnom Mediteranu.

Erdogan stupa u odbranu GNA

Donošenje zakona od strane turskog parlamenta u četvrtak na osnovu kog se odobrava raspoređivanje turskih vojnih snaga u Libiji osnažuje sporazume potpisane krajem novembra 2019. između predsednika Erdogana i šefa GNA Fajez al-Saraja, kojima se uspostavlja pomorska granica i postavlja bezbednosni okvir između dve zemlje.
GNA, formirana nakon intervencije NATO-a u Libiji 2011. godine pod rukovodstvom SAD, koja je svrgla libijskog dugogodišnjeg vladara Gadafija, bila je napadnuta od strane pobunjeničkih snaga pripadnika Libijske nacionalne armije (LNA), na čelu sa Halifa Haftarom, bivšim generalom Gadafijeve vojske.
Sporazumi potpisani između Turske i GNA slede nakon obećanja Haftara da će započeti “poslednju ofanzivu” protiv GNA u glavnom gradu Tripoli.
Obećanje dato u vezi sa turskom vojnom podrškom GNA, koju Ujedinjene nacije doživljavaju kao legitimnu vladu Libije, posmatra se kao poslednji napor da se Haftarove snage odbiju, a koje inače podržavaju Egipat, UAE i Rusija.

Bogatstvo Istočnog Mediterana

Iako se puno pažnje posvetilo mogućnosti prisustva turskih čizama na terenu u Libiji i posledicama koje bi takav razvoj imao u borbi za moć GNA-LNA, ključna stvar ne leži u činjenici da je Turska rešila da tako odlučno interveniše u ime GNA, već kako se do tako nagle odluke došlo .
U poslednjoj deceniji, Istočno Sredozemno more je bilo mesto brojnih istraživanja koja su identifikovala znatna ležišta gasa, a koja su pogodna za razvoj.
Kao rezultat toga, razgraničenje voda Istočnog Sredozemlja poprimilo je ogroman ekonomski geopolitički značaj, što je dovelo do niza sporazuma između Kipra, Izraela, Egipta i Grčke o uspostavljanju ekskluzivnih ekonomskih zona (EEZ) kojima se precizira ko šta dobija kada je u pitanju pravo na razvoj i eksploataciju.

Ankara prekraja granice kako bi blokirala rivalski naftovod

Turska, koja ima dugogodišnji spor sa Kiprom i Grčkom oko statusa takozvane Turske Republike Severni Kipar (TRNC), stvorene posle turske invazije na Kipar 1974. godine, iskoristila je postojanje TRNC-a da ospori legitimitet demarkacije EEZ-a na Kipru i oko njega.
Zabrinutost Turske je, međutim, u velikoj meri ignorisana od strane drugih zemalja koje su uključene u prikupljanje potencijalnog energetskog bogatstva istočnog Sredozemnog mora.
Zapravo, prošle nedelje su države Grčka, Kipar i Izrael potpisale sporazum o izgradnji gasovoda od 1.300 kilometara koji bi snabdevao Evropu gasom proizvedenim iz istočnog Sredozemlja.

Ovaj naftovod, poznat kao EastMed, ima podršku Evropske unije (EU), a smatra se direktnim izazovom nedavno završenom naftovodu Turski tok, koji transportuje ruski gas preko Crnog mora i u Tursku, za isporuku u južnu Evropu.
Postoji jedan glavni problem u projektu gasovoda EastMed – novopostavljena turska pomorska granica s Libijom. Sporazum o uspostavljanju pomorske granice poništava demarkaciju EEZ-a između Grčke i Kipra i, na taj način, blokira naftovod EastMed.
Taj potez Turske osudile su strane naftovoda EastMed i EU i biće osporavan na sudu. Parnični spor oko ovog pitanja mogao bi da potraje godinama dok se ne reši. Odbacio ga je i general Haftar i njegovi sponzori u Egiptu, koji odbacuju legitimitet i ovlašćenja GNA da postigne takav sporazum sa Turskom. Tu nastupaju turske bezbednosne garancije za GNA.

Ako bi Haftarova LNA uspela da pobedi GNA i preuzme upravljanje državom, time bi se poništili bilo kakvi sporazumi koje je GNA potpisala, uključujući uspostavljanje libijsko-turske morske granice. Tursko obećanje o vojnoj intervenciji je mnogo više od jednostavnog rešenja za GNA; predstavlja vezu sa većim ciljevima Turske na istočnom Sredozemnom moru i održava njen dugoročni status energetskog čvorišta za južnu Evropu zahvaljujući gasovodu Turski tok.

Da li će se ostali igrači suprotstaviti?

Turski potez u Libiji ima potencijal dalje destabilizacije već nestabilne situacije u Libiji. Većina posmatrača se slaže da je zakon kojim se dozvoljava raspoređivanje turskih snaga u Libiji više odvraćanje nego stvarnost.
Izgledi znatnih kontingenata turskih trupa koji će se u bilo kom trenutku pojaviti na libijskom tlu su mali sa Ankarom koja se oslanja na vojne savetnike i borce iz Sirije, potpomognute oružjem i obaveštajnom podrškom, kako bi ojačala GNA.
To bi se, međutim, moglo promeniti ukoliko Haftar zatraži dodatnu podršku od Egipta, UAE, pa čak i Rusije kao protivtežu turskoj pomoći.
Ono što se prećutalo u svemu ovome je da je situacija evoluirala do tačke u kojoj je već bila – naime, intervencije NATO-a koju je vodila SAD 2011. godine i koja je Gadafija uklonila sa vlasti.

Vakuum moći koji je stvoren gubitkom Gadafija vodio je slomu vlasti u Libiji, što se manifestovalo aktuelnim građanskim ratom između GNA i LNA.
Sve strane su iskoristile ovaj haos u svoju korist. Iako još nije ispisano poslednje poglavlje libijske tragedije, kako stvari sada stoje prednost je na strani Turske.

Pitanje je koliko dugo se ova prednost može održati pre nego što ostali igrači naprave sledeći potez, zaključuje Skot Riter za RT.

Webtribune.rs

Izvor: https://webtribune.rs/najdublja-tajna-koju-niko-ne-sme-da-prizna-zasto-turska-vojska-ulazi-u-libiju-i-zasto-su-tamo-ruski-specijalci/

Шта ле и је тајна у овом тексту? Мора да су је написали невидљивим мастилом...

[lovac]

Naslov je nebitan  , sadržaj je zanimljiv za običnog čoveka, koji pokušava shvatiti situaciju na terenu ...

[Morskoprase]

Znaći, tobožnje zavisnosti od ruskog gasa uspostavlja se (barem za Balkan i jugoistok Evrope) energetska zavisnost od Turaka...  e baš lepo u tri (ma i vi znate gde).

[Dreadnought]

Pobunjeničke pro-haftarove snage u Libiji kažu da su zauzele ceo Sirt


Snage odane maršalu Halifi Haftaru, moćniku koji vlada istokom Libije, objavile su da su zauzele ceo Sirt, rodno mesto smaknutog libijskog vođe Muamera Gadafija

Taj grad koji je pre rata imao 130.000 stanovnika, prethodno je bio pod kontrola snaga Vlade nacionalnog jedinstva (GNA) sa sedištem u Tripoliju.

Na 450 kilometara istočno od glavnog grada Libije, Sirt je "potpuno oslobođen (...) od terorističkih grupa", rekao je Ahmed al-Mesmari, predstavnik prohaftarovih snaga, nazivajući teroristima snage odane međunarodno priznatoj GNA.

Vojna operacije je trajala nekoliko sati.

Ranije su prohaftarove snage navele da su preuzele kontrolu nad aerodromom Al-Gordabiia, koji se nalazi u vojnoj bazi u Sirtu.

Po tim saopštenjima borci GNA su pobegli, a nei su zarobljeni.

Maršal Haftar koji od 4. aprila pokušava ;da zauzme Tripoli, najavio je u petak "opštu mobilizaciju" i "džihad" protiv turske vojne intervencije u Libiji na strani GNA, vlade koju priznaju UN.

"Naše snage odbacuju terorističke milicije odane ratnom zločincu (Halifi) Haftaru", objavile su u ponedeljak Snage zaštite Sirta, koje su uz GNA.

U decembru 2016. godine, snage pro-GNA poterale su iz Sirta grupu Islamske države (IS), koja je iskoristila višegodišnji haos u Libiji da se tu učvrsti u junu 2015. godine.

Od pada režima Muamera Gadafija 2011. godine, Libiju rastržu plemenski sukobi. Ta zemlja je poprište borbe za vlast dva tabora: s jedne strane, Turska i Katar podržavaju GNA Fajeza al-Saraja, a s druge, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Egipat podržavaju snage maršala Haftara.

izvor

[Dreadnought]

Libijski izaslanik ljut na UN: Po šesti put - zaustavite strano mešanje


Izaslanik UN za Libiju Gasan Salame rekao je posle dvosatnog sastanka u SB UN, da je "ljut" jer po šesti put poziva da zaustavi strano mešanje u sukob u Libiji.

"Stvarno sam ljut kada vidim da svi žele da razgovaraju o Libiji, ali vrlo malo o Libijcima, šta se dešava sa Libijcima", rekao je on novinarima nakon sastanka. "Dosta je bilo, Libijci su dovoljno pretrpeli", dodao je on.

Upitan o dolasku turskih vojnika u Libiju, kao podrška libijskoj Vladi nacionalnog jedinstva (GNA), Gasan Salame je odgovorio da je "Libija previše patila zbog raznoraznog stranog uplitanja".

"Ono što tražim od tih zemalja je vrlo jasno: držite se van Libije!", naglasio je on.

"U Libiji ima dovoljno oružja, ne treba im više. U Libiji ima dovoljno plaćenika, zato prestanite da ih šaljete što i danas radite!", rekao je izaslanik, pominjući dolazak u Libiju "stotina, verovatno i hiljada".

Rusija je saopštila da ne zna za prisustvo velikog kontingenta ruskih plaćenika o kojem se izveštava u Libiji od prošlog leta, da pomažu moćniku istočne Libije, maršalu Halifi Haftaru, koji od aprila pokušava da zaposedne Tripoli, gde je GNA Fajeza FNA al-Saraja.

U ponedeljak su snage odane maršalu saopštile da su zauzele grad Sirt koji je prethodno bio pod kontrolom GNA.

Podsećajući na postojanje embarga na oružje na Libiji od 2011. godine, Gasan Salame je uzviknuo: "Zaustavite svo to strano mešanje! Izlazite iz ove libijske noćne more. Molim sve zemlje da se drže van sukoba jer nema vojnog rešenja".

Izaslanik je takođe bio oštar o Savetu bezbednosti UN koji od aprila prošle godine ne može da dogovori o rezoluciji kojom se zahteva prekid vatre u Libiji.

"Libija nije samo geopolitička stvar, već je i ljudska. Ljudi pate (...), ali nema jasne međunarodne poruke", zamerio je on.

Upitan o datumu međunarodne konferencije o Libiji koju je planirala Nemačka i kojoj se nadao pre kraja januara, izaslanik je rekao da je želi "što pre".

Po diplomatskom izvoru, sastanak koji se u subotu očekuje nemačke kancelarke Angele Merkel i ruskog predsednika Vladimira Putina u Moskvi mogao bi biti presudan za tu konferenciju ako Putin pristane da učestvuje na takvom međunarodnom sastanku, na koji bi bio pozvan i njegov turski kolega Redžep Tajip Erdogan.

izvor

[Dreadnought]

Haftar pozdravio apel Erdogana i Putina za primirje; Najavio nastavak ofanzive


Feldmaršal Halifa Haftar, moćnik istočne Libije, pozdravio je u četvrtak poziv na prekid vatre koji su dan ranije iznele Ankara i Moskva.

On je međutim najavio da će nastaviti svoju vojnu operaciju protiv snaga lojalnih Vladi nacionalnog jedinstva (GNA), koju priznaju Ujedinjene nacije.

U izjavi koju je pročitao njegov portparol Ahmad al-Mesmari, maršal Haftar je poručio da se stabilnost ili oživljavanje političkog procesa u Libiji ne može postići pre "iskorjenjivanja terorističkih grupa", raspuštanja i razoružavanja milicija za koje kaže da kontrolišu glavni grad Libije.

Halifa Haftar koga su naročito podržali Egipat i Ujedinjeni Arapski Emirati, od početka aprila predvodi ofanzivu da bi zauzeo glavni grad Libije, sedište GNA Fajeza al-Saraja.

GNA je u sredu uveče pozdravila poziv na primirje, ali bez nagoveštaja da li će to biti ispunjeno.

Pređednici Turske i Rusije, Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin, pozvali su u sredu u Istanbulu na primirja u Libiji gđe se njihovi interesi razilaze. Rusija je optužena da podržava maršala Haftara, posebno tako što mu je poslala stotine plaćenika, dok je Turska najavila slanje trupa u Libiju kao podršku GNA.

U saopštenju, maršal Haftar je ipak "pozdravio inicijativu predsednika Vladimira Putina", istovremeno najavljujući nastavak "napora Oružanih snaga u njihovom ratu protiv terorističkih grupa".

Jedan od savetnika maršala Haftara rekao je za AFP da to nije odbacivanje inicijative za primirje, već su to "uslovi koji moraju biti ispunjeni" pre no što bude prekida vatre.

U saopštenju se navodi da su "terorističke grupe" zauzele glavni grad i da "dobijaju podršku nekih zemalja i vlada koje im dostavljaju vojnu opremu, municiju (...) i bespilotne letelice".

"Te zemlje takođe šalju mnoge teroriste iz celog sveta da se bore protiv oružanih snaga (pro-Haftara)", dodato je.

Haftar time najverovatnije aludira na Tursku koja vojno podržava snage GNA, i koju optužuje da je poslala proturske borce iz Sirije da se bore i u Libiji.

izvor

[Dreadnought]

"Kriza u Libiji može izmaći kontroli, EU da se angažuje pre nego što bude kasno"


Šef diplomatije EU Žosep Borel je nakon sastanka ministra spoljnih poslova ocenio da kriza u Libiji može "izmaći kontroli".

On je pozvao EU da se snažnije angažuje u trenutnoj situaciji.

"Moramo snažnije da se angažujemo pre nego što bude kasno", poručio je Borel.

On je naveo da su se tokom razgovora ministara zemalja članica EU i specijalnog predstavnika UN za Libiju definisala četiri ključna rizika koji prete da eskaliraju.

"Prvi je sve veće prisustvo terorista koji u Libiju dolaze iz Sirije i Sudana. Drugi rizik su migracije. Oko 700.000 ljudi dolazi u Libiju, mnogi da rade i ne žele svi idu u Evropu, ali u zavisnosti od situacije u Libiji mogu i da odu", kazao je Borel.

Treći rizik za eksalaciju situacije u Libiji je prelivanje krize na ceo region i destabilizacija regiona, a četrvrti je "nova geopolitička šema", u kojoj uz prisustvo Rusije i Turske i ceo Centralni Mediteran može biti "geopolitički promenjen".

"Imamo ceo paket razloga da sa reči pređemo na dela. Dobio sam mandat da radim na tome da dođe do političkog rešenja u okviru Berlinskog procesa", poručio je Borel.

On je kazao i da se uz očekivanje da će doći do prekida vatre na teritoriji Libije i u nadi da će doći do političkog dogovora u okviru Berlinskog procesa, moraju razmotriti striktno nadgledanje prekida vatre i kontrola embarga na oružje .

izvor

[dzumba]

"Kriza u Libiji može izmaći kontroli, EU da se angažuje pre nego što bude kasno"


Šef diplomatije EU Žosep Borel je nakon sastanka ministra spoljnih poslova ocenio da kriza u Libiji može "izmaći kontroli".

On je pozvao EU da se snažnije angažuje u trenutnoj situaciji.

"Moramo snažnije da se angažujemo pre nego što bude kasno", poručio je Borel.

On je naveo da su se tokom razgovora ministara zemalja članica EU i specijalnog predstavnika UN za Libiju definisala četiri ključna rizika koji prete da eskaliraju.

"Prvi je sve veće prisustvo terorista koji u Libiju dolaze iz Sirije i Sudana. Drugi rizik su migracije. Oko 700.000 ljudi dolazi u Libiju, mnogi da rade i ne žele svi idu u Evropu, ali u zavisnosti od situacije u Libiji mogu i da odu", kazao je Borel.

Treći rizik za eksalaciju situacije u Libiji je prelivanje krize na ceo region i destabilizacija regiona, a četrvrti je "nova geopolitička šema", u kojoj uz prisustvo Rusije i Turske i ceo Centralni Mediteran može biti "geopolitički promenjen".

"Imamo ceo paket razloga da sa reči pređemo na dela. Dobio sam mandat da radim na tome da dođe do političkog rešenja u okviru Berlinskog procesa", poručio je Borel.

On je kazao i da se uz očekivanje da će doći do prekida vatre na teritoriji Libije i u nadi da će doći do političkog dogovora u okviru Berlinskog procesa, moraju razmotriti striktno nadgledanje prekida vatre i kontrola embarga na oružje .

izvor

И европљани би требало да послушају захтев изасланика Ун за Либују:

"Ono što tražim od tih zemalja je vrlo jasno: držite se van Libije!", naglasio je on.

[lovac]

Pa kako da se drže dalje od tolikih bogatstava! U Libiji ima puno kvalitetne nafte i još neotkrivenih rudnih bogatstava. Treba to iskoristiti, dok je tamo haos.

[Dreadnought]

Mirovni pregovori za Libiju u Berlinu?


Moskva i Berlin su pozvali na prekid sukoba u Libiji.

Borbe oko Tripolija i Sirts eskalirale su nedavno, pošto je takozvana Libijska nacionalna armija pod vođstvom generala Kalife Haftara napredovala boreći se protiv snaga lojalnih vladi Nacionalnog jedinstva sa sedištem u Tripoliju. Nemačka je upozorila da Libija može postati "druga Sirija".

Nemačka je ponudila da održi mirovnu konferenciju za sukobljene strane. Takozvani Berlinski proces bi mogao da otpočne u narednim nedeljama, mada još nije određen datum. Jirgen Hart, poslanik Demohrišćana, rekao je da bi održavanje konferencije bio „veliki diplomatski uspeh“.

Putin je u sredu objavio zajedničko saopštenje sa Erdoganom izrazivši podršku konferenciji u Nemačkoj, mada su obojica lidera rekli da se rezultati mogu postići samo "uz učešće i posvećenost Libijaca i susednih zemalja". Putin i Erdogan takođe su pozvali na prekid vatre, počev od nedelje, 12. januara.

Moskva nikada nije zvanično razjasnila na čijoj je strani u sukobu u Libiji, iako je u medijima objavljeno da se ruski plaćenici bore na strani generala Haftara. Turska je prošle nedelje poslala trupe da podrže vladu u Tripoliju.

Sastanak u Moskvi mogao bi pokazati koliki diplomatski uticaj Merkel zapravo ima u Libiji i na Bliskom istoku. Prema Fjodoru Lukijanu iz Ruskog saveta za međunarodna pitanja, Putin je glavni u pregovorima o regionu. „Nemačka je ovde pasivan igrač, posmatrač sa strane. Rusija je ključni igrač na Bliskom Istoku“, rekao je on za DW.

izvor

[dzumba]

Мирни преговори? Празна прича. Ко с ким да преговара? Па у Либији има најмање десетак претендената на власт или оних који већ држи власт у локалу. Либији као целовитој држави фали нови Гадафи јер се тамо не може другачије. Или је можда пут да се од створених локалних феуда створи нека конфедерација базирана на неким заједничким интересима (на пример заради од нафте) где ће се добити делити према договору који би се постигао на тим "преговорима". Међутим, тешко је "феудалце" натерати да преговарају и деле власт и добит.

[lovac]

Svaki ''feudalac'' koji ima naftno polje na svom feudu, želeće da dobit zadrži isklučivo za sebe.
Onaj ''feudalac'' koji ima vodu na svom feudu, želeće da vodu unovči, pa će deliti dobit sa feudalcem, koji ima naftu.
Onaj ''feudalac'' preko čijeg feuda prolazi naftovod i vodovod, takođe će ubirati određenu taksu.
A šta će onaj ''feudalac'' - u ovom slučaju je pogodnije nazvati ih plemenskim vođama - koji na svojoj plemenskoj teritoriji nema ni naftu ni vodu?
Pokušaće da otme nešto od ovih prethodnih. I to će generisati konstantnu borbu među plemenima.

Upravo se to događa trenutno u Libiji.

Dok je bilo Gadafija, on je uspeo da ukroti plemena i plemenske vođe su se pokoravale njemu jer je on u svojim rukama imao vojsku, a samim tim i državnu vlast (banke, zdravstvo, školstvo ...), uzimao je od bogatih, delio sirotinji i uspeo je da ostvari balans između plemena.
Toga sada nema!

Ono je bila diktatura, ovo je sada demokratija.

Pa da procenimo šta je bilo bolje za običan narod. 

[dzumba]

Pa da procenimo šta je bilo bolje za običan narod. 

Обичан народ врло често, као у овом случају  и не схвата разлику између доброг и лошег. јако су се радовали паду гадафија. Зато сад морају да плате јер то тако увек бива у животу.

[Dreadnought]

Objavljeno primirje u Libiji


Libijske istočne snage odane zapovedniku Halifi Haftaru objavile su u subotu primirje u zapadnom području, koje uključuje glavni grad Tripoli, počevši u 0:01 sati u nedjelju, a međunarodno priznata Vlada nacionalnog jedinstva (GNA) pristala je na primirje.

Od proglašenja primirja na zapadu zemlje nisu zabeležene povrede prekida vatre, prema izvorima u Haftarovim snagama.

Od aprila snage Libijske nacionalne vojske (LNA) odane Haftaru nastojale su da zauzmu Tripoli, gde su se borile sa snagama povezanim s GNA.

U izjavi objavljenoj onlajn u nedelju ujutro, GNA sa sedištem u Tripoliju, kaže: "Kao odgovor na poziv turskog i ruskog predsednika na primirje, čelnik predsedničkog veća vlade nacionalnog jedinstva objavio je primirje s početkom u ponoć 12. januara".

LNA je u četvrtak odbila poziv Turske i Rusije na prekid vatre u sukobu koji izaziva sve veću stranu upletenost i zabrinutost. Međutim, portparol LNA Ahmed Mismari rekao je u video izjavi u subotu uveče da je LNA prihvatio primirje na zapadu "koje omogućuje da i druga strana poštuje prekid vatre".

Upozorio je da će se na "svako kršenje silovito odgovoriti".

UN misija podrške u Libiji (UNSMIL) pozdravila je primirje i pozvala zaraćene strane "da se strogo pridržavaju prekida vatre i da  stvore prostor za mirovne napore kako bi se svi sporovi rešili kroz libijsko-libijski dijalog".

Turska podržava GNA sa sedištem u Tripoliju pod vodstvom Fajeza al Seradža, a ruski vojni plaćenici su uz istočne snage.

Viši zvaničnik GNA rekao je u četvrtak da pozdravlja svaki verodostojni predlog za prekid vatre, ali da ima dužnost da zaštiti Libijce od Haftarove ofanzive.

Ranije u subotu, nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da će se libijski mirovni pregovori održati u Berlinu i dodala da libijske zaraćene strane moraju imati veliku ulogu u pronalaženju rešenja.

izvor

[lovac]

Nema tu rešenja dok se ne pojavi novi Gadafi, i sva plemena ponovo svede pod svoju kontrolu.

No, to će biti veoma teško, pošto će neko takav hteti zajedno sa plemenima ovladati i bogatstvima zemlje, što zapadnoj demokratiji nikako neće odgovarati.

Oni bi hteli ''svog'' čoveka, a taj neće odgovarati plemenskim vođama...