Uterivanje demokratije Libiji

[Dreadnought]

Dve analize na istu temu.

[MOTORISTA]

Libijski novinar osuđen na 15 godina zatvora zbog “terorizma”
Tanjug 01.08.2020.

Vojni sud na istoku Libije doneo je presudu da sa 15 godina zatvora kazni lokalnog novinara i foto-reporter zbog navodnih krivičnih dela povezanih sa terorizmom.

Ova presuda je izazvala oštre proteste nevladinih organizacija i grupa za zaštitu ljudskih prava. Prema pisanju AP, lokalni pravnici su ocenili da ova presuda šalje poruku od koje se "ledi krv u žilama", demonstrirajući na najsuroviji način u kakvim uslovima moraju da rade novinari u istočnoj Libiji, koja je pod kontrolom vojnog lidera Kalife Haftara.

Novinara Ismaila Buzriba al Zveja (39) prvi put su uhapsili pripadnici službe bezbednosti 2018. godine dok je izveštavao sa lokalnog događaja u rodnom gradu Ad dabiju, pod optužbom da radi za Al Naba, privatnu TV mrežu koja emituje programe iz Turske, a smatra se da je povezana sa islamskim teroristima.

Misija UN u Libiji izrazila je zabrinutost zbog hapšenja i suđenja novinaru i ocenila da se takvim postupanjem kršše i libijski i međunarodni zakoni i obaveze, zahtevajući momentalno oslobađanje Al Zveja. Predstavnik Haftarovog štaba nije se odazvao pozivu da prokomentariše suđenje novinaru.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Egipat bi da spreči „sirizaciju” Libije


Još nije izvesno da će se Kairo uključiti u rat, kao ni da li bi to učinio vazdušnim udarima ili kopnenim snagama, ali želi da istisne Tursku.

Ko se seća revolucije iz 1952, koja je oborila monarhiju, i ratova koje je posle toga imao, Egipat prati haos u susednoj Libiji strahujući da će morati da uđe u novi oružani konflikt.

Parlament u Kairu dao je „zeleno svetlo” za moguću intervenciju na libijskom tlu. Predsednik Abdel Fatah el Sisi povukao je „crvenu liniju” između libijskih gradova Sirt, kapije prema naftnim poljima na istoku, i Đufre, vazduhoplovne baze u središtu zemlje, definišući je kao granicu odbrane nacionalne bezbednosti i preteći vojnom intervencijom ako libijske milicije koje imaju tursku podršku pokušaju da je pređu.

Egipat, UAE, Rusija i Francuska podržavaju snage Libijske nacionalne armije generala Halife Haftara koje kontrolišu istok, dok Turska štiti takozvanu vladu nacionalnog dogovora premijera Fajiza el Seradža, baziranu u Tripoliju uz priznanje UN.

Otkako su Haftar i njegovi ruski plaćenici pretrpeli gubitke koji su milicijama iz Tripolija omogućili da se približe na oko hiljadu kilometara od granice s Egiptom, u Kairu se množe spekulacije o egipatskoj vojnoj intervenciji, mada su podeljena mišljenja o tome da li bi bila reč o vazdušnim udarima u zoni Sirt–Đufra, ili bi bile poslate i kopnene snage.

Sisi je nedavno primio delegaciju plemenskih vođa sa istoka Libije, koje su ga pozvale da vojskom spreči prodor snaga „pod komandom Ankare”. Haftar apeluje da se okonča „ilegalno prisustvo” Turske u Libiji. Sisi, koji je na vlast došao vojnim udarom i rušenjem Muslimanske braće, najviše zazire od onoga što u Kairu nazivaju „trouglom Muslimanske braće” – Turska, Katar i Tunis.

Egipat sumnja u to da će plemenski podeljena Libija funkcionisati kao centralizovana država, ali želi da predupredi širenje bezakonja i približavanje hiljada islamista sa zapada Libije, kojima je Turska omogućila odlazak iz Sirije. Pentagon je ustanovio da nema dokaza da se na turskom platnom spisku nalaze džihadisti Islamske države ili Al Kaide i da su plaćenici manje motivisani ideološkim i političkim motivima a najviše novcem i obećanjem da će dobiti tursko državljanstvo.

Izveštaj je zastareo, tvrdi Sirijska opservatorija za ljudska prava. U vreme kad je pisan, u Libiji nije boravilo više od 3.800 plaćenika iz Sirije, ali je njihov broj posle junskih ofanziva vlade u Tripoliju povećan na oko 16.000, uključujući i mahom tuniske borce Islamske države.

Posle sastanaka koje su organizovali Vladimir Putin i Angela Merkel, i Sisi je početkom juna mirovnom inicijativom pokušao da obezbedi oslobađanje Libije od „ekstremista” i stranaca, ali je vlast u Tripoliju odbacila „Deklaraciju iz Kaira”.

Rusija i Turska složile su se da je neophodno novo primirje, ali Ankara insistira da Haftar bude uklonjen sa svih pozicija i da njegove snage napuste Sirt i Đufru pre nego što bi se otvorili pregovori sa nekim novim predstavnicima iz Bengazija i Tobruka, sedišta Haftarove vlasti.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ne odustaje od vojnog intervencionizma: u Siriji, na severu Iraka. Preti da će ustati protiv bilo kakvog pokušaja destabilizacije Azerbejdžana. Samo zahvaljujući brzoj intervenciji Angele Merkel izbegnuta je vojna konfrontacija sa Grčkom u istočnim vodama Egeja, ali Libija ostaje najveći izazov.

Suočen sa ozbiljnom ekonomskom krizom, Erdogan pokušava da stvori predstavu da iza sebe ima domaću javnost, pa i čitav muslimanski svet, koji je pokušao da zaseni pretvaranjem Aja Sofije u džamiju. Rezultat toga je da Ankari preti ozbiljna međunarodna izolacija.

Duel Turske i Egipta, dve regionalne sile ravnomerne vojne moći, zasad se svodi na razmenu optužbi i diplomatsko manevrisanje, ali, dok se perspektive političkog rešenja sužavaju, mogućnosti za proklizavanje u vojni konflikt se uvećavaju.

U Kairu nemaju iluzija o dugotrajnoj nestabilnosti Libije, ali pokušavaju da spreče njenu „sirizaciju” ili „somalizaciju”. Iako deluje kao da je vojna eskalacija u drugom građanskom ratu Libije neizbežna, šanse za makar privremeno primirje postoje. Egipat ne odustaje od političkog rešenja, ali je jasno da će prihvatiti rizik intervencije ukoliko bude morao.

izvor

[MOTORISTA]

U blizini grada Ras Lanufa je primećen nepoznati raketni sistem. Na netu su se već pojavile informacije da se radi o radaru 96L6E, ali se i dalje lome kolja dali se radi o sistemu S-300 ili S-350.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

И донели га Руси...

[lovac]

Pa ko bi drugi 

[Dreadnought]

30 napadača upalo u ambasadu - pretučen diplomata Libije


Grupa od oko 30 pristalica libijske vlade nacionalnog jedinstva napala je zgradu Ambasade Libije u Minsku, kaže predstavnik te ustanove Muhamed Istejta.

On zastupa vlasti pod kontrolom Halife Hatara.

Istejta je za RIA novosti rekao da je do napada došlo jutros, te da je on pretučen u napadu.

"To je bio teroristički napad na zgradu ambasade, koja se smatra teritorijom Libije. Oni nisu bili Libijci", rekao je Istejta.

Prema njegovim rečima, svi napadači imaju belorusko državljanstvo, a sa njima su bili i bivši poverenik i blagajnik ambasade iz vlade nacionalnog jedinstva, koje lično poznaje.

Istejta je naveo da ima sukob sa napadačima već dva meseca i da je ovo drugi napad. On je rekao da grupa traži da on napusti ambasadu i da je preda pristalicama vlade nacionalnog jedinstva.

U Libiji je nakon svrgavanja Moamera Gadafija došlo do političke krize. Vlada nacionalnog jedinstva, na čijem je čelu Fajez Saradž, kontroliše Tripoli i zapadni deo zemlje, a vlasti istočnog dela zemlje sarađuju sa Libijskom nacionalnom armijom pod komandom Halife Haftara.

izvor

[MOTORISTA]

четвртак, 27.08.2020.
Тања Вујић

Либија близу примирја

Две ривалске администрације објавиле су прекид ватре, али се Халифа Хафтар не слаже с тим, упркос притиску из иностранства

Међу свима заинтересованима за либијску нафту, италијански танкер ипак је стигао први. Петро-грдосија „Вале ди Сивиља” у источнолибијској луци Брега почела је јуче са танковањем 30.000 тона хемијских деривата, упркос војнопоморској блокади, коју је извозу нафте из Либије 18. јануара наметнуо Халифа Хафтар, командант самопроглашене Либијске народне армије (ЛНА).

Улазак танкера „Вале ди Сивиља” у Брегу, без отпора наоружаних Хафтарових следбеника, резултат је најновијег покушаја два ривалска центра моћи у Либији (и њихових спољних партнера) да договоре мир у земљи са највећим доказаним резервама ултраквалитетне нафте. Прошлог петка Фајиз ел Сераџ, шеф прелазне владе са седиштем у Триполију, и Агила Селах, шеф Представничког дома државног парламента, са седиштем на истоку земље, у Тобруку, у одвојеним саопштењима прогласили су „моментални прекид ватре” око Сирта (родног града покојног пуковника Муамера Гадафија) и демилитаризацију централне Либије, уз најаву нове рунде политичких преговора и могућих избора у марту 2021. године.

Политичка тежина два саопштења из Триполија и Тобрука тек ће бити стављена на испит. Сераџов кабинет углавном контролише прилике у престоници и на западу државе. Нови кључни актер „источнолибијског политичког поретка” Агила Селах је под америчким санкцијама зато што је опструирао мировне преговоре УН за Либију 2015. Јавна је тајна да се Хафтар и Салех не подносе. Вест да је Салех објавио „прекид ватре” Хафтар је сместа одбацио као „медијску шаралажу”.

Да се ствари у Либији померају у неком новом правцу сведочи и чињеница да у објавама из Триполија и Тобрука нема ни речи о ЛНА и Хафтару. И то упркос чињеници да ЛНА и Хафтар под оружаном контролом наизглед држе већи део територије источно од Сирта, ваздухопловну базу „Џуфра” у Сахари и налазишта нафте на истоку Либије. Хафтарове снаге још су приметне у приобалним, медитеранским градовима „нафтног полумесеца” Либије, одакле се до „арапског пролећа” 2011. извозило више од 1,6 милиона барела нафте дневно.

Хафтарова маргинализација у текућем развоју прилика није случајна. Неколико дана уочи објаве прекида ватре на линији Сирт – Џуфра – нафтна налазишта на југу, низ странаца укључио се у директне консултације с Либијцима. Пред двоструку објаву прекида ватре, Либију је прво, без најава, посетио немачки шеф дипломатије Хајко Мас.

„У Либији влада варљиви мир (оружани сукоби око Сирта прекинути су у јуну). Обе стране и њихови међународни партнери настављају масовно да наоружавају земљу, а говоре о прекиду ватре”, поручио је Мас након сусрета са Сераџом. Након Маса, у Триполи су пристигли војни изасланици Турске и Катара, ватрених заштитника Сераџовог режима. Са тих сусрета процурила је вест да се Триполи и Анкара договарају о отварању турске војне базе у Мисрати, што је изазвало приметну нелагоду у Каиру, који здушно подржава Хафтара.

А затим је генерал-мајор Халид Мегауер, шеф египатске војнообавештајне службе, 19. августа са делегацијом обавио разговор у четири ока са Хафатаром у седишту ЛНА у Ел Раџми, на истоку Либије. Мегауер је Хафтару пренео поруку египатског председника Абдел Фатаха ел Сисија да је Каиро у принципу за прекид ватре и друге политичке кораке који би смирили ситуацију у Либији, али под веома прецизним условима, који укључују и преговоре под покровитељством Немачке (започете 19. јануара ове године).

И Триполи и Тобрук заговарају суверенитет јединствене Либије и моментални одлазак страних плаћеника из државе, али се у много чему разилазе кад је реч о политичком путу до трајног мира у земљи. Управа на истоку Либије (без Хафтара) предлаже преобликовање садашњег кабинета у Триполију и премештање административне престонице у Сирт (давнашњи Гадафијев план). Триполи инсистира на изборима идућег марта, без икаквих претходних политичких реформи.

Рачуницу би политичарима можда могао да помрси народ. Наиме, четврти дан заредом јуче су у Триполију одржане масовне демонстрације становништа незадовољног због немаштине, корупције, лошег снабдевања струјом и водом, ескалације короне, јавља локална штампа. „Корумпирани морају да оду са власти”, једна је од порука демонстраната. Шеф прелазне владе Либије Фајиз ел Сераџ поручио је јуче да га „улица неће сменити са власти”.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Odbijaju da lete iznad libijskog Sirta, maršal Haftar dobio moćne PVO sisteme
Novosti online petak, 28. 08. 2020.

TURSKI piloti koji učestvuju u intervenciji u Libiji odbili su da lete u krugu od 200 kilometara oko grada Sirta, nakon informacija da je maršal Kalifa Haftar dobio sisteme S-300 od Rusije, piše portal Avia.pro.

Informacije o prebacivanju ruskih sistema S-300 u Libiju pojavile su se pre mesec dana - a ti podaci su potvrđeni i fotografijama. Poznati iranski novinar Babak Tagve je na svom tviter nalogu objavio fotografije moćnih PVO sistema koji brane Haftarovu Libijsku nacionalnu armiju. Od tada turska armija koja podržava Vladu nacionalnog jedinstva, koja ratuje protiv Haftara, nije napadala položaje libijskog maršala.

PVO sistemi S-300 su sposobni da otkriju turske lovce F-16 mnogo pre nego što piloti mogu da napadnu položaje u Sirtu. Ranije su se pojavile informacije da bi Egipat mogao da prebaci obalske raketne sisteme Haftarovoj Libijskoj nacionalnoj armiji, što bi ugrozilo prisustvo turskih ratnih brodova u ovom regionu.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Snažna eksplozija u Tripoliju


Snažna eksplozija prolomila se Tripolijem rano jutros, potvrdili su Rojtersu građani libijske prestonice, a gusti, crni dim dizao se visoko iznad gradskih ulica

Lokalni mediji su izvestili da je reč o napadu bombaša samoubice koji je na motociklu došao do raskrsnice najvećeg puta koji se sa istoka uliva u Tripoli, ali informaciju nisu potvrdili nadležni.

U junu, nakon 14-mesečnih sukoba, prekinuti su opsada Tripolija i višemesečno granatiranje grada od snaga komandanta Kalifa Haftara.

izvor

[MOTORISTA]

среда, 02.09.2020.
Тања Вујић

Триполи у расулу, Хафтар блокирао Сирт

Уочи нове рунде преговора Турске и Русије, Либијска народна армија прекршила договор о демилитаризацији стратешке луке

Заглушујућа експлозија одјекнула је јуче на западном прилазу Триполију, након што је мотоциклиста самоубица детонирао експлозив усред саобраћајне вреве, пренели су медији у Магребу. Ако је та верзија узрока инцидента у главном граду Либије тачна, реч је о првом терористичком нападу у све напетијој  северноафричкој престоници у последњих годину дана. Наиме, у понедељак је истекао четвородневни непрекидни полицијски час у Триполију, који је Фајиз ел Сераџ, шеф прелазне владе, завео након масовних антирежимских демонстрација. Посматрачи тврде да су демонстранте растеривали и бојевом муницијом. Протести због „корупције и лоших услова живота” нагнали су Сераџа да суспендује Фатија Башагу, министра унутрашњих послова, званично – зато што није спречио непријављено окупљање у време короне.

Незванично, иза суспензије бившег команданта моћне паравојске из Мисурате и кључног актера одбране Триполија од офанзиве Либијске народне армије (ЛНА) Халифе Хафтара стоје други разлози. Таман што је Сераџ 21. августа прогласио „моментални прекид ватре” око луке Сирт, Фати Башага и Халид ал Мисхри, председник Врховног државног савета Либије (саветодавно тело успостављено мировним споразумом 2015, са ингеренцијама у Триполију и Тобруку) самоиницијативно су отпутовали у Анкару. Шта су двојица високих званичника из Триполија, без консултација са Сераџом, изнели влади Реџепа Тајипа Ердогана, није познато. Тек, присталице Башаге у част његовог повратка уприличиле су у Триполију војну параду у којој је учествовало више од 300 армијских возила. Башага је том приликом истакао да му је „доста” корупције у власти и да је спреман да се бори против ње. Сераџ је убрзо затим суспендовао Башагу и најавио истрагу року од 72 сата, који су јуче истекли. Немам ништа против, али да истрага буде јавна и да је преноси телевизија, узвратио је сада већ бивши министар унутрашњих послова Либије.

Раскол у врху владе у Триполију – која безбедносно зависи од подршке паравојних снага из Мисурате – лош је предзнак за најновији покушај Либијаца и заинтересованих странаца да у земљи огромних налазишта нафте коначно завлада мир и да поново почне извоз барела. Ништа ведрије не делује ни ситуација у источнолибијском политичком табору, са цивилним седиштем у Тобруку и војном базом у Бенгазију. Наиме, истог дана када и Сераџ, и Агила Салех, шеф Представничког дома државног парламента (измештен 2014. у Тобрук), прогласио је „моментални прекид ватре” и такође предложио демилитаризацију централне Либије, линијом од Сирта ка војној бази Џуфра и нафтним налазиштима на југу, у Сахари. Ни Сераџ ни Салех нису се у својим прогласима о „демилитаризацији” подручја око Сирта обазирали на Либијску народну армију (ЛНА) Халифе Хафтара, чије су се трупе утабориле око те луке након повлачења из неуспеле офанзиве на Триполи.

Хафтар је сместа одбацио објаву Тобрука и Триполија о прекиду ватре, назвавши је „медијском шаралажом”. Да покаже да је још „у игри”, Хафтар је са ЛНА јуче блокирао све прилазе провинцији Сирт, спречавајући сваки улаз и излаз из те области, пренели су северноафрички медији.

Шта даље намерава Хафтар са трупама ЛНА у Сирту и око њега, загонетка је. Једнако као и то какви су планови око 17.000 припадника паравојних снага из Мисурате након суспензије њиховог некадашњег команданта Башаге. Утисак да је Либија након мировних објава Триполија и Тобрука 21. августа ближа (коначном) примирју није више толико снажан. Дводневни разговори високих званичника Русије и Турске (јуче и у понедељак) у Москви, поводом ситуације у Либији и Сирији, можда буду прилика за корак напред ка миру у два медитеранска жаришта.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Nafta i dalje blokirana, Haftar prekršio obećanje
subota, 12. 09. 2020.

LIBIJSKI komandant Halifa Haftar obavezao se da će okončati višemesečnu blokadu energetskog sektora najkasnije do 12. septembra, ali su naftne luke i polja i dalje zatvoreni, navodi se u saopštenju američke ambasade u ovoj zemlji.

Sjedinjene Države predvodile su napore da se okonča blokada energetskog sektora u Libiji. Ova inicijativa sprovedena je u sklopu širih diplomatskih nastojanja da se obezbedi prekid vatre i postigne sporazum između rivalskih frakcija na istoku i zapadu zemlje, kako prenosi Rojters. Komandant Libijske nacionalne armije Halifa Haftar i njegove pristalice uveli su blokadu u januaru, čime je proizvodnja nafte u zemlji sa preko milion barela na dan smanjena na ispod 100.000.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Demonstranti zapalili zgradu vlade u Bengaziju


Demonstranti su zapalili zgradu Vlade u libijskom gradu Bengaziju protestujući zbog teških uslova života i korupcije.

Protesti su izbili kasno sinoć i u mjestima Al Bajda, Sabha i Al Mardž, koji je sjedište komandanta Kalife Haftara. Nekoliko stotina demonstranata izašlo je na ulice gradova na istoku protiveći se političkoj eliti i sve gorim uslovima života.

U Bengaziju su demonstranti, od kojih neki i naoružani, zapalili su vladinu zgradu, rekli su očevici.

Riječ je o zgradi koja je izgrađena nakon što je LNA preuzela kontrolu u Bengaziju 2017. godine.

izvor
.

[Dreadnought]

Privremena vlada u istočnoj Libiji podnela ostavku, ranije demonstranti podmetunli požar


Privremena vlada u istočnoj Libiji podnela je danas ostavku usred uličnih protesta, koji su izbili širom zemlje zbog loših uslova za život.

Premijer Abdalah Al Tani predao je ostavku vlade predsedavajućem Predstavničkog doma sa sedištem na istoku zemlje Agili Salehu, naveo je portparol vlade Ezel-Din al-Falih. Parlament i vlada Tanija, koja nije međunarodno priznata, saveznici su Halife Haftara, komandanta samozvanih Libijskih arapskih oružanih snaga, koje kontrolišu istok i jug zemlje.

Više stotina mladih Libijaca proteklih nekoliko dana je preplavilo ulice Bengazija i drugih gradova na istoku zemlje kako bi izrazili bes zbog nedostatka električne energije u tom području.

Učesnici protesta palili su gume i blokirali saobraćaj na nekoliko glavih puteva. U subotu su pokušali da upadnu u sedište bezbednosnih snaga u istočnom gradu Mardžu.

Misija za podršku Ujedinjenih nacija u Libiji (UNSMIL) saopštila je da je izgleda najmanje jedan civil poginuo, a da su tri ranjena i pozvao da se sprovede istraga o navodnoj prekomernoj upotrebi sile protiv mirnih demonstranata i brzo puštanje na slobodu učesnika protesta koji su zadržani u pritvoru.

Demonstranti su danas zapalili sedište paralelne vlade u Bengaziju, drugom gradu po veličini u Libiji, gde je počinjena znatna materijalna šteta, saopštili su izvori bliski snagama bezbednosti.

"Grupa demonstranata je rano jutros napala zgradu saveta ministara, podmetnula požar i pobegla", izjavio je izvor blizak Ministarstvu unutrašnjih poslova paralelne vlade u Libiji.

Policija i vatrogasci su brzo došli na lice mesta i ugasili požar u kojem je uništen glavni ulaz zgrade.


izvor

[Dreadnought]

Sastanak Turske i Rusije zbog Libije i Sirije


Turski i ruski zvaničnici sastaće se ove nedelje u Ankari radi nove runde razgovora o Siriji i Libiji, gde dve zemlje podržavaju suprotstavljene strane.

Saopštilo je danas tursko Ministarstvo spoljnih poslova.

"Konsultacije između turske i ruske međuagencijske delegacije o Libiji i Siriji nastaviće se na tehničkom nivou 15. i 16. septembra 2020. u Ankari“, saopštilo je ministarstvo, prenosi Rojters.

Ankara i Moskva su glavni posrednici u libijskom ratu i vodili su razgovore o trajnom prekidu vatre i političkom rešenju.

Rusija podržava snage Kalife Haftara sa sedištem na istoku, dok je Turska pomogla međunarodno priznatoj vladi nacionalnog sporazuma (GNA) da odbije Haftarovu ofanzivu.

Ankara i Moskva takođe podržavaju protivničke strane u Siriji. Rusija, zajedno s Iranom, podržava snage predsednika Bašara al-Asada, a Turska podržava pobunjenike koji žele da ga zbace sa vlasti, podseća agencija.

izvor