PALUBA
July 08, 2020, 01:14:07 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: If you are experiencing problems during registration process, please contact us on flushroyal75@gmail.com
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 361 362 363 364 365 [366] 367 368 369 370 371 ... 373   Go Down
  Print  
Author Topic: Tenk M-84  (Read 1303937 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
galeb
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 560



« Reply #5475 on: May 07, 2020, 05:08:57 pm »

Galeb, kad si spomenio civilni sektor. I civilni sektor je koriscen za proizvodnju vojnih aparata i vozila. Jedna zanimljivost o fabrici obuce Borovo. U sklopu fabrike je postojao masinski pogon. Tu su radile zanatlije masinske struke koji su bili vrhunski specijalisti. Sve kalupe za gumu, kalupe za automobilske gume su rucni radovi. Kada se masinski odradi kalup za automobilsku gumu onda majstor sa cekicem i sekacem pravi sare. To su bili umetnici a ne samo majstori. Covek napravi mome ocu radilicu za BMW, kao orginal u hiljaditu. A gde smo sad...

  Znam ali nije to isto. Usporedio sam tehničku proizvodnju - razvoj, konstrukcija, tehnologija, mašisnka obrada, montaža -  za vojsku sa civilnom. Ja sam recimo završio strojarski fakultet, gdje smo se učili i o CAD-CAM, automatizaciji i savremeni informatiki, mada je to bilo više grubo teorijski nego praktički upotrebljivo i još daleko od toga, da bismo već izašli pravi stručnjaki. Kad sam došao početkom 90-ih u Tomos, koji je ipak bio dosta napredna fabrika, u konstrukciji je još uvijek bila glavna stara dobra crtačka tabla. Kako li se crtalo tad u SOKO-lu npr. ?  Na takvim istim tablama ? Sumnjam, verovatno su bili daleko ispred nas u CAD. Bio sam sa još nekim kolegama i par starijim inženjerima medju prvima, koji smo tad nešto malo nacrtali i i Autocad-u i još jednom programu, ne sećam se više imena. Što se informatike tiče, tu je bilo već naprednije, jer je imao Tomos svoj informatički centar i konstrukcija, tehnologija pa i proizvodnja su bile povezane u mrežu. Tako da kad je npr. konstruktor ili tehnolog unosio tehničku promjenu u kompjuter, to je bilo sve povezano u mreži. Ali nije bilo 100% sve povezano kako bi trebalo, pa je projektni rad pratila dobra stara mapa, papir, olovka i korak pod noge od kancelarije do kancelarije... Dalje, u proizvodnji je već 80-ih bila npr. najsavremenija linija robota za automatsko varenje okvira mopeda. Ja sam zbog takvih tehnologija kao student htio dobiti stipendiju kod njih, da bi se posle tamo zaposlio, za jednog mašinskog tehničara Tomos je bio vrh ovdje. Na robotima su se varili noviji modeli. Stari još uvijek na starim mašinama. Slično i u mehanskoj obradi, gdje si imao na jednoj strani najsavremenije CNC centre (Mazak Japan, Stama, Njemačka idr.) a na drugoj stare mašine. Pa me baš interesira kako je bilo tamo, gdje se proizvodilo za vojsku, t. zvana namjenska industrija ili kako se reklo ? Sa starim mašinama ? Ne verujem. Iako je bila civilna fabrika imala je odvojeno odelenje gdje se radilo za vojsku. Tako je bilo u željezari Ravne i BSO u brodogradilištu u Splitu. A da je bila tu tehnologija rada naprednija od civilnog sektora verovatno jeste.
Logged
Prvačić
stariji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 747


« Reply #5476 on: May 07, 2020, 09:13:32 pm »


Sa tim je izmjenjen i obrtni transporter automata punjenja (Sever Subotica), pa nije kompatibilan sa onim od tenka T72 (mislim na tenkove T72 napravljenih tih godina), a isto tako na obrtnom transporteru M84 je izbačen dio koji drži elektroniku stabilizatora od T72.


Da li je programator na M84 daleko osjetljiviji na vlagu od onog na T72?
Logged
Vladimir Ivanović
Stručni saradnik OMJ
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 547


Da sam nomalan, poludio bih.


« Reply #5477 on: May 07, 2020, 10:03:24 pm »


Sa tim je izmjenjen i obrtni transporter automata punjenja (Sever Subotica), pa nije kompatibilan sa onim od tenka T72 (mislim na tenkove T72 napravljenih tih godina), a isto tako na obrtnom transporteru M84 je izbačen dio koji drži elektroniku stabilizatora od T72.


Da li je programator na M84 daleko osjetljiviji na vlagu od onog na T72?

Sasvim je isti ovaj na M84 i onaj na starijim verzijama T72. Na poklopcu fino piše "Čvrsto zatvoriti". Međutim, svaki vojnik kad ispali dve granate i bude u vojsci pet dana postaje "stara kuka" i misli da je glavni i odgovorni. I normalno, ne zatvara taj poklopac.

Međutim, na velikom broju memorija sam izbušio rupu sa donje strane, tako da voda može da izađe iz memorije. Jedini otkaz memorije je zbog ulaska vlage, tj, vode koja se kondenzuje unutra. Nikad nije otkazao ni jedan dio memorije, a ni memorija. Proizvodnja Čajavec.

Na novijim verzijama tenka T72, a koje je ekipa Palube vidjela u jednoj fabrici tenkova T72, na memoriji ima dodatak  jer u tim tenkovima ima i raketa koja se takođe smješta u obrtni transporter.


Ovo na slikama je stara vrata memorije.

Ovo je moemorija u presjeku

* 1481107262122.jpg (15.4 KB. 324x243 - viewed 876 times.)





Pozdrav

Vlado

Logged
trpe grozni
Moderator
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 208



« Reply #5478 on: May 08, 2020, 06:43:06 am »

Znam ali nije to isto. Usporedio sam tehničku proizvodnju - razvoj, konstrukcija, tehnologija, mašisnka obrada, montaža -  za vojsku sa civilnom. Ja sam recimo završio strojarski fakultet, gdje smo se učili i o CAD-CAM, automatizaciji i savremeni informatiki, ....

Da ne citiram celu poruku. Smiley

Slicno kao u civilnom sektoru, i u vojnom sektoru bila je mesavina starijih i novih masina, starog iskusnog i mladjeg poletnog kadra sa novim znanjem.
Kolko se secam, prva petosovinska glodilica je kupljena za potrebe proizvodnje Orla, pre toga nisu mogli dovoljno skinuti tezinu sa nekog dela, pa je hitno nabavljena ova glodalica. Za potrebe VTI-a je nabavljen posebni program za projektovanje aviona naracunarima kada je pravljen transonicki aero tunel. Kolko znam, VTI ga i danas koristi i jos hrpa slicnih primera.
Logged
S.PALESTINAC
mladji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 231

Birali smo ,,najbolje‚‚- biće nam još gore!


« Reply #5479 on: May 08, 2020, 07:30:12 pm »

ĐĐ Specijalna vozila su bila civilna fabrika koja se bavila namenskom proizvodnjom imala je nešto preko 1700 zaposleni i proizvodila je nešto preko 20% vrednosti tenka. Bili smo prostorno i finansijski odvojena od ostatka holdinga uz punu primenu tajnisti i bezbednosti podataka.
Što se tiče opreme uz korišćenje postojeće kupljena je inova oprema ali nije se preterivalo. Svakako smo imali opremu sa kojom se mogao postići bolji kvalitet nego što je zahtevala licencna dokumentacija.

Tenk je prilično složen pa je i licencna dokumentacija bila obimna, kako se sve to moralo brzo raditi počeli smo odmah izradu tehnološke dokumentacije koristeći kopije orginalnih ruski crteža.
Ja sam se od samog početka pa do kraja (januar 81 novembar 91) bavio montažom tenka.
Ciklus montaže tenka sa svim ispitivanjima i testiranjima  trajao je oko 2 meseca blizu 3000 nč sa nešto preko 3000 montažnih-ugradbenih jedinica.

Bili smo relativno mlada ekipa pa smo odmah krenuli sa primenom informatike.
ĐĐ je imao za to vreme jak informatički centar a Dr. informatike N. Majdančić bio je jedan od najboljih stručnjaka u tadašnjoj državi.
Kako su nam se interesi poklopili brzo smo krenuli u primenu pa sam ja već 82-83 imao monitor na svom radnom mestu.
Dodeljeni su ident brojevi za sve montažne jedinice koje su raspoređene po operacijama  (albumima) ugradnje
Sve je to omogućilo da kompjuterskim pretragama brzo dođete do traženih informacija.

Kad smo uneli i mrežni dijagram montaže sa normativima to je već izgledalo za to vreme vrlo napredno mogli smo da automatski definišemo rokove isporuke i da za svku operaciju definišemo listu ugradbenih delova što je znatno pojednostavilo i ubrzalo proces.
Pokušali smo da na bazi svih tih informacija i raspoloživih radnika kompjuterski planiramo celokupnu montažu za naredni dan.
Kako je bilo puno uslova tadašnji računarski sistem se prilično mučio trebalo mu je 4-6h da sve to svari uz određene korekcije pa smo od toga odustali,

Kada smo kod prijema dokumentacije Rusima objasnili da imamo nameru da sve to obradimo na kompjuter  nisu nam poverovali ali ka dsu kasnije videli šta smo napravili prilično su se iznenadili.

Sa pojovom PS računara krajem 80 tih sve je to išlo lakše počelismo sa unosom i obradom kompletne tehnološke dokumentacije i to je već bilo vreme kad su svi prihvatili prednosti kompjutera.
Što se tiče crteža oni su pravljeni klasično na pausu nešto kasnije radi čuvanja sve je preneto na mikrofilm. Na PS računarima se počelo sa obradom sastavnica i sve je prekinuto.

Kod novog finaliste sam sve to sa kompjuterskom obradom na PS kompjuterima ponovio a nešto i unapredio pa je sve to delovalo impresivno za njihovo rukovodstvo.
To je znatno skratilo i olakšalo montažu jer su novi tehnolozi odmah dobili spisak ugradbenih jedinica i mrežni dijagram. sve je to trebalo samo pronaći na montažnim crtežima i uneti tehničke zahteve pa su tehnologije napisane bez ikakvih licencni ili predhodni podloga.

Medi je ovo bilo zanimljivo pa sam većinu podataka preneo u baze podataka koje ste mogli povezivat i iz njih izvlačiti različite izveštaje..
Logged
galeb
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 560



« Reply #5480 on: May 09, 2020, 08:22:44 am »

Dobro napisano S.Palestinac, hvala.
Logged
S.PALESTINAC
mladji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 231

Birali smo ,,najbolje‚‚- biće nam još gore!


« Reply #5481 on: May 09, 2020, 11:36:13 am »

Kad se nekom poslu ozbiljno posvetite a ja sam imao sreće da još dva puta obnavljam gradivo, i ako je od tada mnogo vremena prošlo uglavnom sve pišem na osnovusećanja uz poneku štamparsku grešku.

Jezgro naše ekipe što se tiče mototransmisionog i hodnog dela se ponovo okupilo (98-2001) u Kuvajtu gde smo informatiku primenili u školskom centru.
Tu smo obučavali više grupa Kuvajtski majstora za održavanje i popravke na tenku.

Kompjuterski smo pisali programe rada (silabus), formirali baze učenika u access-u sa slikama i podacima o majstorima gde su unošeni podaci o prisustvu aktivnostima testovima , ispitima i ocenama.
Prtistup bazama su imali njihovi nadređeni tako da su imali dnevni uvid u sve aktivnosti.
Praktično mi smo krajem 98 imali elektronski dnevnik sličan onom koji tek ovih dana školstvo u Srbiji ima.
Logged
Vladimir Ivanović
Stručni saradnik OMJ
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 547


Da sam nomalan, poludio bih.


« Reply #5482 on: May 14, 2020, 08:50:46 am »

Ima li ova jedinica nekoga ko održava tenkove.


* neispravni tenk.jpg (113.74 KB. 1036x588 - viewed 141 times.)


Vidim da ima neko ko zna da opere tenk, ali izgleda da nema ko da održava.

Pozdrav

Vlado



Logged
Perun
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 077


« Reply #5483 on: May 14, 2020, 01:24:34 pm »

Nisam tenkist pa ne vidim sto im ne valja
Logged
BrankoBananko
mladji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 209



« Reply #5484 on: May 14, 2020, 02:17:26 pm »

Sta mi dodje ta sipka iznad vozaca desno od meteo senora???
Logged
Rade
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 16 416



WWW
« Reply #5485 on: May 14, 2020, 03:30:20 pm »

Nisam tenkist pa ne vidim sto im ne valja

А метео сензор, као по обичају.
Logged
Vladimir Ivanović
Stručni saradnik OMJ
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 547


Da sam nomalan, poludio bih.


« Reply #5486 on: May 14, 2020, 06:33:29 pm »

Nisam tenkist pa ne vidim sto im ne valja

А метео сензор, као по обичају.

Nema hladnjaka na njemu. Onaj ko poznaje rad meteo senzora zna kako on radi. Bukvalno se usijava, a bez hladnjaka meteo senzor zna da promijeni boju ako nema hladnjaka. A on mjeri temperaturu vazduha.

Na meteo senzoru, ovom sa slike, A20XMBL  (dvoosni) ili na onom iz kasnijih serija A10XMBL (jednoosni) postoje dvije cjevčice po pravcu vjetra, tj, na dvosmjernom imaju četiri cjevčice, a na jednoosnom imaju dvije cjevčice koje se usijavaju. Po pravcu, uzdužni ili bočni, imaju po dvije cjevčice. Jedna ima prorez sa lijeve strane, a druga sa desne strane. Te su cjevčice od grafita na koji je naparena platina. Između cjevčica postoji termometar. Cjevčicama se pušta velika struja, one se usijavaju, a vjetar ih hladi. Ako ih vjetar ohladi, meteo senzor pojačava struju da bi cjevčica dobila stalnu temperaturu. Ta struja je proporcionalna vjetru. Dalje je sve matematika.

Bez hladnjaka meteo senzor daje puno veću temperaturu. Ako je to pokazivanje veće od pet stepeni, greška je tolika da bi na 1000 metara promašio metu veličine tenka ako gađa sa TF zrnom.

Pozdrav

Vlado
Logged
Perun
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 077


« Reply #5487 on: May 14, 2020, 06:39:30 pm »

Hvala obojici
Logged
Vladimir Ivanović
Stručni saradnik OMJ
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 547


Da sam nomalan, poludio bih.


« Reply #5488 on: May 15, 2020, 10:12:44 am »

Popravljam "daljinski" tenk u jednoj kasarni. I tako, riječ po riječ bude mi nešto nejasno. I pitam one tamo ko vam je to rekao, a oni rekoše da rade po zapisniku koji im je neko davno poslao.

Ako u nekoj kasarni imate ovakav obrazac, nemojte ga koristiti, jer bi vam mogle promaći bitne stavke u ispitivanju.


* zapisnik.jpg (163.78 KB. 720x960 - viewed 130 times.)


Pozdrav

Vlado

Logged
kukimiro
mladji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 252


« Reply #5489 on: May 15, 2020, 10:29:52 am »

Šipka je namijenjena da drži postavljenu cijev za zrak kada se planira podvodno kretanje tenka a luk ciljača još je otvoren.
Logged
Pages:  1 ... 361 362 363 364 365 [366] 367 368 369 370 371 ... 373   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.022 seconds with 24 queries.