Tenk M-84

[Bandzi]

Postoji rusko rešenje dodatne zaštite oko karusela autopunjača. Ugrađuju ga na T-90MS i T-72B3. Cilj tog dodatnog obruča je da umanji efekat kumulativnog mlaza. Nije mi poznato koje je debljine i od kojeg je materijala.

[Vladimir Ivanović]

Hvala na dobrim idejama. Nadam se da će za izvjesno vrijeme dio ovih ideja biti ugrađen u neke nove tenkove.

Vlado

[HrcAk47]

Imam još jednu ideju, logovanje u BMS putem skeniranja zenice (može biti integrisan modul u nisanskoj spravi komandira). Default prikaz situacije je lažan, sa lažnim jedinicama. Pre operacije, potrebno je izvršiti autorizaciju ko može da pristupi sistemu. Kada se autorizovani komandir uloguje, tek tada se lažne informacije uklanjaju i BMS postaje funkcionalan. U slučaju zarobljavanja opreme, neprijatelj/obaveštajci će gledati lažno stanje na terenu.

Mislim da je informaciona bezbednost vrlo važna stvar u ratu. 

[Vladimir Ivanović]

Ovo će biti prekomplikovano za vojsku. Za vrijeme moga aktivnog rada sa tenkovima i tenkistima, samo jedan starješina, st. vodnik Zoran Tomić, mi je postavio pitanje iz kojeg sam shvatio da je sasvim savladao potrebno znanje za rukovanje tenkom. Na pitanja koja su postavljali ostali odgovori su se mogli naći u Upustvu za rukovanje tenkom ili nekom sličnom upustvu koje se nalazi u tenku.

Često sam ispravljao i predavače u Školskom centru oklopnih jedinica u Banja Luci i u Tehničkom školskom centru u Zagrebu. Nadam se da su do sada naučili potrebne lekcije. Jednom prof, dr, generalu, bivšem Pomoćniku Ministra odbrane, sam dao u ruke završen magistarski rad o tenku M84 i svu potrebnu dokumentaciju za završetak njegovog veoma sličnog rada o tenku M84. I on se je opet bavio teorijom, matematikom, a kad bi zajedno ušli u tenk da mu objasnim nejasne detalje brže bi izašao nego što je ušao. Bavio se samo teorijom i matematikom.

Pored toga što sam tenk pravio učestvovao sam i u borbama. Tenkovskim borbama. Član 11. Suviše je detalja na koje mora da pazi posada u toku borbe, tako da sam se uvijek trudio da smanjim opterećenje posade nepotrebnim detaljima. Mala nesigurnost u rukovanju zna da bude katastrofalna za posadu. Protivnička granata ili raketa leti nekoliko sekundi. Ako se kasno reaguje često nema druge šanse.

A pored pravljenja tenka, iste sam popravljao u toku Član 11. Tako da i tu imam neka iskustva.

 A i radio sam servis tenka za vrijeme JNA.

A i puno puta sam držao nastavu o tenku, starješninama, majstorima, kupcima, strancima, itd tako da se i tu pokupe neka iskustva.

Tako kad nešto smišljam novo, razmišljam o svemu ovome odjednom. Šta pravim, za kakvog korisnika, kojim sredstvima, sa koliko para, itd...


U svakom slučaju hvala na prijedlozima.

Vlado

[coaveliki]

Biće ideja. Važno je da se radi nešto.
Na M-84 je najbitnije onih 4 km, mada kontam da su možda i ostali to dostigli (imali su tenk u rukama i istok i zapad). Ili možda nisu?
Sledeće je termovizija, to je odrađeno sa Hjuz-om (usput, je li integrisana u postojeću nišansku spravu?) i rađeno je sa francuskim Tomsonom (ne znam je li dovršeno). Šta je sada aktuelno u trenutnoj priči? Mada se ne sjećam nekih noćnih borbi ali termovizija je ipak sigurnost, za npr. Amere može zatrebati.
Navigacija je dobra stvar, bio sam u prilici da ne znam gdje se nalazim. Mada ta priča sa GPS-om mi je malo čudna, zar to nije američki vojni satelit. Ne bi navodio na sebe A-10. Bolja mi je opcija doraditi navigaciju na osnovu žiroskopa.
Stepen zakrivljenosti cijevi je odrađen još za Indiju 55-ce, ako se ne varam. Ako su tu u pitanju samo visoke temperature to možda i nije neophodno, mada nije zgoreg kad je već odrađeno, pogotovo ako ima veze sa brojem ispaljenih granata.
Detektovanje lasera i automatsko aktiviranje dimnih kutija je trebalo Iskra da je završila. To mi zvuči dobro, kao poslednja nada (nisam gotov, možda se izvučem). Mada te dimne kutije uopšte nisam vidio. Uvijek smo tu držali pivu kad smo bili u pokretu. Iz nekog razloga se nije grijala.
Mogućnost preuzimanja komande od strane komandira i upravljanje PAM-om iz kupole je ok. Ali. Ako komandir mora preuzeti komande od nišandžije tu nešto ne valja. Drugo, ako sam dobro skontao upravljanje PAM-om iz kupole ne daje mogućnost za klasično (ručno) pucanje. To mi se nekako ne sviđa. Dobar je osjećaj biti za PAM-om, pregled sa kupole je isto dobar, znao sam sa svjetlećim mecima navoditi paljbu itd.
Aktivni oklop. Poslije snimaka i slika iz Ukrajine ne znam šta da kažem. Jel to uopšte radi? Meni se lično sviđa arena (naravno ako radi posao).
E sad BMS, nešto o čemu ne znam baš puno. Pretpostavljam da je to malo više univerzalni sistem ne samo za tenk. U suštini u toku fajta mislim da nije toliko neophodan jer se BK ispuca za "ne možeš vjerovat koliko brzo". Tu vidim dobru stvar ukoliko se imaju podaci prije borbe, prvenstveno rasporeda (linije) vlastite pješadije (to je znalo biti problematično, ipak je 125mm u pitanju). I gubi sve smisao ako se taj sistem zaista ne koristi od strane kompletne ekipe, što mi se iz iskustva čini gotovo nemoguće (ali možda se vremena mjenjaju).
Osnovna stvar je što manje komplikovano. Jedan lik kad nam je sređivo SUV je fino objasnio. Ja imam obični video rekorder, play, stop i rec. Ako imaš napredan onda nauči koristiti funkcije. Naravoučenije, lik je ručno unio temperaturu barutnog punjenja neku nebuloznu cifru i top naravno nije pogađao, zovi ekipu SUV ne radi. Ionako i ovo postojeće možda nije baš savladano, npr. ko zna za šta služi koji AZR.

Pozdrav!

[micha]

   I ja se slažem da izmene treba da budu funkcionalne ali ne i komplikovane za korisnika. Bilo bi dobro da se što više pojednostavi rukovanje, što zbog kraćeg vremena doobuke  posade, što zbog bržeg reagovanja bez nedoumice. Tu bi savremena elektronika mogla da odradi dosta posla, tako da se posada ne zamara puno teorijom i doslovnim poznavanjem svakog dela sistema da bi mogla da otkloni zastoj ili da bi uopšte opalila projektil. Uvođenjem moderne dijagnostike omogućilo bi se zvučno obaveštenje o parametrima rada svakog sistema zasebno a pogotovu signalizacija nepravilnog rada ili oštećenja. Takođe automatizacija prelaska na pomoćni režim rada u slučaju kvara ili by-pass. Praktično, moglo bi se omogućiti posadi da upravlja tenkom kao u video igricama, bez prekomernog upuštanja u mehaniku i elektriku. To bi trebalo da ima u prstu logistika kojoj bi se olakšao rad primenom dijagnostike i procesnog monitoringa, što bi zavisnost od tačnog izveštavanja posade pri dijagnostici svelo na 0 . Prikačiš računar na port za dijagnostiku i očitaš za svaki deo sistema posebno da li je pravilno rukovano ili je bio preforsiran te je zbog toga otkazao, a takođe ukazuje i na eventualni kvar čime se skraćuje vreme dijagnostike i remonta.

[Vladimir Ivanović]

Termovizija je već napravljena i sa Thompsonom i sa Hugesom. Dva različita načina, a rješena je i bez dodatne boce sa tečnim azotom. Drugačija talasna dužina. Ima još jedna firma sa kojom je rješena termovizija, ali o tome još nije vrijeme da se priča.

Pokojni Reuf Kovačević, glavni konstruktor našega sistema, a koji je umro prije godinu dana napravio je u privatnoj režiji tenkovsku nišansku spravu za kupca u Aziji, a koja radi na principu devijacije magnetnog polja Zemlje. Nešto slično načinu po kojem se love podmornice ispod površine vode.

Upravljanje PAM-om iz kupole je odlična stvar. To su napravili Rusi nakon lošeg iskustva iz Avganistana gdje su ih gađali odozgo sa brda i planina. Ljep je osjećaj gađati iz otvora komandira, ali je gadan osjećaj biti pogođen na tom mjestu, jer je komandir tu na najvišoj tačci.

Što se tiče Arene, tome će jako dugo biti zabranjen pristup svim onim koji nisu Rusi. Rusi ne daju da se PRIĐE njihovoj raketi koja se ispaljuje kroz cijev. Mene su Ukrajinci "zamolili" da se odmaknem kada su pripremali raketu za gađanje kroz cijev topa. Jedino opaljenje raketa kroz top modifikovanog tenka M84 u Kuvajtu je bilo uz prisustvo Rusa. Prije opaljenja došli do tenka, spojili laptop, uradili "nešto", opalili raketu, jedan jedini put, naš nišandžija, ušli Rusi, uboli laptop, uradili "nešto" i to je to. Nema pristupa raketi. Doduše, u ekipu smo "zbavili" čovjeka koji je završio našu Vojnu akademiju u Zagrebu, pa njihovu u SSSR-u, obe tehničke i raketni smjer, pa ćemo pokušati nešto uraditi.

Što se tiče AZR-ova još uvijek znam za šta koji služi, a sjećam se odlično električne šeme lijevih i desnih.

Micha, na računaru postoji konektor P22. Pošto si u trupi možeš to lako da vidiš. Taj konektor se može spojiti sa radiostanicom i slati podatke o ispravnosti sistema. Takođe, na taj način su se mogle davati koordinate za posredno gađanje. Preko radio veze. Međutim to je bilo komplikovano za određenu grupu ljudi, pa nije korišteno. Softver koji sam ispiše kvar u sitemu sam ostavio prije puno godina u VP 8977 Kraljevo, ali su ga oni uništili, izgubili, ili nešto treće. Možda nikad nisam pisao o toj mogućnosti tenka. Da preko radioveze dobije podatke o cilju i automatski zauzme elemente gađanja, normalno, uz malu pomoć posade. Kad je to pravljeno nije bilo BMS-a, pa se to tako pokušalo rješiti.


Vlado

[vathra]

Владо,
јесте ли размишљали о употреби муниције са темпирним упаљачем? (нпр. руски ајнет)
Упаљач се електронски темпира да експлодира на одређеном мосту, нпр. изнад рова, иза зида зграде где је противник и сл.

[Vladimir Ivanović]

Ne. Čajavec je svojevremeno pravio takve upaljače, u svom pogonu u Šipovu. Ali to je bilo za artiljeriju. Upaljači sa radarom, mjeračima daljine, tempirni, sa malom turbinom koja je na vrhu granate, zaštićena tankom folijom, a koja se probije kod opaljenja, te let granate zavrti turbinu, a ona počne da pravi struju, pokrene se elektronika, Dopleri, itd.

Za to bi bio potreban novi tip municije, a razvoj nove municije košta milione i "kamione", tako da to nije svrsishodno.


Pozdrav

Vlado

[vathra]

Мени се чини да је код Аинета само упаљач нов, као и систем темпирања.
http://fofanov.armor.kiev.ua/Tanks/ARM/apers/ammo_r.html

Прављење таквог упаљача испочетка јесте велик посао, али можда је могуће да се купи готово.

[micha]

   Koliko sam shvatio Vladimire, SUV-om  je moguće upravljati i daljinski preko RS 232. Za tenk bi to,po meni, bilo neprihvatljivo (kao ni posredno gađanje) što  zbog mogućeg preuzimanja od strane neprijatelja, što zbog moguće greške usled bežičnog prenosa i A/D-D/A konvertovanja podataka. Taktika primene tenkovskih jedinica iziskuje najbrže moguće dejstvo po otkrivenim vatrenim položajima i njihovo uništenje, po mogućnosti prvim metkom/projektilom. Naročito u neposrednom dodiru ili u protivtenkovskoj borbi. Posredno gađanje tenkovskim topom, kao zamena za artiljerijsku pripremu u slučaju da artiljerija još nije izišla na položaj ili je u tom trenutku nema u blizini, je veoma skupa i najčešće neprecizna improvizacija. Posredno gađanje na poligonu i strelištu OJ se odavno ne vrši već se samo teoretski obrađuje kao tema u obuci. Mislim da je to oduvek bio bauk za tenkiste dok su artiljerci tu na svom terenu. Tenk treba da gađa samo ono što nišandžija/komandir vidi zato što je stalno u pokretu i što se metna situacija brzo menja. Naročito u gradskoj borbi i borbi protiv drugog tenka.

   Prava primena ove mogućnosti bi bila na samohodnoj haubici Gvozdik kojoj je osnovni način gađanja posredni ! Automatsko zauzimanje elemenata SUV-a putem žične ili radio-veze na osnovu rezultata dobijenih od računarskog odeljenja bi u mnogome skratilo vreme potrebno za opaljenje prvog oruđa, a potom i ostalih, uz povećanu preciznost i smanjenu mogućnost da cilj izađe iz zone dejstva dok se zauzimaju elementi za gađanje. Takođe, pošto su ove jedinice po pravilu razmeštene dalje od prve linije i neprijatelja smanjena je mogućnost preuzimanja upravljanja i elektronskog ometanja prenosa podataka.

   Mogućnost povezivanja SUV-a na prenosni računar/tablet radi dijagnostike je danas realnost i mislim da bi se time trebalo pozabaviti na višem nivou. Čak mislim da bi to trebalo proširiti i na motor i transmisiju. Sa druge strane, daljinsko upravljanje vatrom mi izaziva strepnju da se ne bi desilo nešto opisano u filmu Terminator kada je SkyNet preuzeo oružane sisteme u nameri da uništi ljudski rod, a roboti zavladaju svetom...

[micha]

   O raketi koja se ispaljuje iz topa sam samo čitao i mislim da bi trebalo da izgleda ovako


    [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


   Dance od ove rakete sam imao prilike da slikam i po prilici se razlikuje od običnog


    [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
    [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


   U poređenju sa dancetom američkog Abramsa M831A1

    [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Bozo13]

Na pola si več odgovorio.
Zamisli da mogu i Gvozdika i M-84 da dobivaju iste podatke. Podatki o cilju su i podatci o neprijatelju, znači neke vrste BMS.

Što se tiče prenosa podataka, pošto se ne prenosi slika, nego goli tekst, prenos ne treba biti 100Mbps, nego može i manji. Postoji i kripto žaštita podataka (koristi SV) i hoping (sve več poznato). Postoje i protokoli (CRC - Cyclic redundancy check) koji kontrolirajo koliko podataka je pravilno prenešenih.

Što je veči problem je sve to uključiti u celinu.

[Bandzi]

Ono dance gore je već opaljeno, jer nedostaje deo koji nosi kontakte za raketu. Ovako izgleda kompletno:

[kumbor]

9K119 nosi naziv Svir ili Refleks. Jedna od ovih je izvozna verzija, druga je pre svega za RF. Brkam koja je koja.