САД „штите” нафту од Асада и РусаАутор: Владимир Вукасовић четвртак, 31.10.2019.
Жељу Доналда Трампа да узме део прихода од овог енергента и на Западу коментаришу као најаву ратног злочинаНедељу дана након што је објављено да ће амерички војници ипак остати у Сирији, и то крај нафтних поља, Пентагон је потврдио да ће најважнији ресурс туђе земље
„штитити” и од њених власти предвођених Башаром ел Асадом и његових руских савезника, а не само од Исламске државе (ИД). Осим протеста из Дамаска, Москве и другог покровитеља сиријског режима, Техерана, па и из турске престонице, то је изазвало и реакцију западних стручњака: речи председника Доналда Трампа оценили су као најаву похаре која би се могла свести на ратни злочин.
Шеф Беле куће је свој наум покушао да представи у супротном светлу. Навео је да америчке трупе неће напустити сиријску нафту, на првом месту, зато да она не би пала у шаке ИД, као и да би наставила да курдским снагама пружа приходе с којима би се и даље борили против џихадиста. Тек на крају је председник САД додао да би и његова земља требало да узме део те зараде и споменуо „Ексон Мобил” или неку другу од „наших сјајних компанија” као оне који би се могле укључити у експлоатацију сиријске нафте.
Трампова брига због ИД чудна је пошто је још прошле године тврдио да је она поражена и да више нема потребе за останком америчких снага у Сирији. Да је изненада почео да мисли о курдским потребама, такође не делује вероватно будући да је дозволио турску инвазију на сиријске области под контролом Курда.
Мало ко није претпоставио да је тај готово забашурени разлог за америчко задржавање у Сирији – да се и САД преко нафте најзад овајде од рата у тој земљи – Трампов главни мотив. Он сам је својевремено говорио о томе да би Америка требало да узме ирачку нафту како би наплатила све оно што је за ту државу учинила, под чим је подразумевао инвазију којом је свргнут Садам Хусеин.
За задржавање нафтних поља у Сирији Трампу ће можда бити нужно да у ту земљу пошаље више америчких трупа него што их је тамо икада досад било. У међувремену је, наиме, Пентагон саопштио да би код сиријских нафтних поља могао распоредити моторизоване јединице, укључив и тенкове. Војни стручњаци с којима су разговарали амерички новинари оценили су да је за одржавање таквог војног присуства потребно толико људства да би оно, уз онај број војника који и иначе остаје у Сирији, нарасло на више од 2.000, што је досадашњи амерички максимум на овом ратишту. У том случају, Трамп би се у Сирији, уместо да се из ње повуче, још дубље ушанчио.
Логистика би за ову идеју била проблем и на још једном плану. Сукоби у Сирији нису готови. Путеви и друга инфраструктура су разорени. Окружење за „Ексон Мобил” или било коју другу компанију није безбедно и нема ни гаранција да би нафту могли транспортовати без огромних трошкова. Највећа препрека је издељеност Сирије, јер на готово свакој страни земље којом би нафта кренула ка граници налетело би се на непријатељске таборе. Најлакше би било пренети је на исток, у Ирак. Али, ситуација у тој држави је ровита због протеста и по Американце опасна због иранског утицаја у Ираку и проиранских шиитских милиција, које имају упоришта управо у пограничном појасу ка Сирији. Питање је и да ли би ирачка власт, ко год да на њој буде ако протести свргну тренутне челнике, хтела да помогне у изношењу сиријске нафте.
Поврх свега тога, нафте у Сирији нема много нити је она квалитетна. На свом предратном врхунцу, сиријски нафтни извори су давали 380.000 барела дневно, што се, према једној процени из 2016. године на коју подсећа Ројтерс, спустило на 40.000. Ирак, где западне нафтне компаније увелико раде, има дневну производњу од 4,6 милиона барела.
Кад се томе додају и нафта из осталих пријатељских земаља и она коју испумпају из сопственог земљишта, САД немају рачуницу према којој би им се превише исплатило бактање са сиријским енергентима. Они су, међутим, важни за утицај у Сирији. Такав стратешки поглед на сиријску нафту наводно је био мотив Пентагону да је као мамац подметне Трампу, ослањајући се на то да ће превагнути његов инстинкт лошег бизнисмена.
Наиме, „Вашингтон пост” је пре неколико дана објавио, позивајући се на неименоване изворе, да је потурање нафте био начин на који је Пентагон приволео Трампа да одустане од потпуног повлачења из Сирије. Тако је председник добио далеку могућност за профит док је армија задржала присуство у Сирији.
Izvor:
www.politika.rs
