Devet godina pakla - Najkomplikovaniji rat 21. veka upravo je ušao u desetu godinu, a mira nema na vidiku
Ivana Kešanski 15.03.2020.
Pre tačno devet godina, ono što je počelo kao protest protiv vlade, pretvorilo se u najveći i najkomplikovaniji sukob u 21. veku – rat u Siriji.Kada su demonstranti izašli na ulice Damaska i drugih većih gradova, poneti impulsom Arapskog proleća, nadali su se padu režima Bašara al Asada. Sada, nakon godina krvavog obračuna, oko pola miliona žrtava i više od 11 miliona izbeglica, Al Asad je povratio kontrolu nad većim delom države, a mira nema na vidiku.
Surovo gušenje protestaU martu 2011. godine brojni demonstranti su se pobunili. Zemlja je bila u teškom ekonomskom stanju usled suše koja je već godinama trajala, ali i zbog pritiska izbeglica iz iračkog rata. Ljudska prava su flagrantno kršena.
"Dole sa režimom. Ti si na redu, doktore", grupa tinejdžera ispisala je na zid škole u gradu Dari, referišući na Asada, oftalmologa po zanimanju. Asad im je odgovorio policijom i vojskom i surovim pokušajem gušenja protesta. Međutim, nije uspeo, demonstranti su postali pobunjenici, nabavili su oružje uz podršku susednih država, a istovremeno su počele da jačaju i neke džihadističke frakcije.
Međunarodne sileGrađanski rat u Siriji je vrlo brzo prerastao u međunarodni posrednički sukob – sirijski režim je dobio podršku Rusije, Irana i libanskog Hezbolaha, dok pobunjenike podržavaju zaliske zemlje, Turska, ali i zapadne sile poput SAD. Još od 2012. godine američki operativci su naoružavali i trenirali određene pobunjeničke frakcije, među kojima i Kurde, ali i neke grupe povezane sa Al Kaidom. Pobunjenici su u žestokim bitkama osvajali gradove poput Homsa, Hame, Alepa. Istovremeno su se na teritoriji Sirije, ratovali, preko svojih posrednika, Izrael protiv Irana i Hezbolaha, Turska protiv Kurda.
ISIS stupa na scenuSituacija se posebno zakomplikovala 2014. godine kada su se neke pobunjeničke grupe udružile sa Islamskom državom (ISIS) koji je proglasio kalifat i držao kontolu nad velikom teritorijom u Siriji i Iraku. Usledila su zarobljavanja i javna obezglavljivanja talaca sa zapada poput američkog novinara Džejmsa Folija, a počinili su i genocid nad Jazidima,porobljavali žene i decu.
Tada SAD počinju sa napadima na ISIS u Siriji i tvrde da je njihov jedini cilj da unište džihadiste. Međutim, džihadisti su jačali i počeli da regrutuju muslimane širom sveta i radikalizuju ih. Usledili su teroristički napadi koji su zaprepastili Evropu, sa velikim brojem žrtava u Francuskoj i Belgiji.
Migrantska krizaGodine 2015. sirijski režim uz veliku pomoć ruske vojske počinje da vraća kontrolu nad teritorijom koju je izgubio od pobunjenika. Civili beže, što pred Asadovom vojskom, što pred džihadistima. Izbeglica je sve više, a oni uglavnom preko Turske i Mediterana kreću na put ka Evropi. Stari kontinent je tako zadesila migrantska kriza i sukobi unutar EU oko toga ko će i u kojoj meri da primi izbeglice.
Počele su da jačaju populističke partije koje su u izbeglicama i migrantima videle veliku opasnost naročito nakon terorističkih napada ISIS. EU i Turska su postigle sporazum kako bi ublažile efekte krize, a prema kojem je Unija plaćala Turskoj da obezbedi privremeni smeštaj za oko četiri miliona izbeglica, kako oni ne bi krenuli ka Evropi.
Hemijsko oružjeU ratu u Siriji sredstva nisu birana. U periodu od 2013. do 2018. godine su civili više puta nastradali i od hemijskog oružja, što je izazvalo velike kritike zapada na račun sirijskog režima. Damask i Moskva su negirali korišćenje bojnih otrova, koji su zabranjeni Konvencijom o hemijskom oružju. Oni su tvrdili da zapravo pobunjenici podmeću krivicu sirijskoj državnoj vojsci. Iako je navodno još 2013. godine Damask uništio fabrike hemijskog oružja, napadi sarinom su se nastavili do 2018. godine.
Na ivici trećeg svetskog rataNakon što je u aprilu 2018. godine veliki broj civila nastradalo od bojnog otrova u gradu Duma, koji je bio pod kontrolom pobunjenika, kada je krenula ofanziva režimske vojske, SAD su, zajedno sa Francuskom i Velikom Britanijom, bombardovale sirijsku teritoriju, ispalivši oko 100 raketa. Damask i Moskva su tvrdili da su oborili neke od američkih „tomahavka“, što je Pentagon negirao. Rusija je oštro reagovala tvrdeći da su SAD izvršile napad kako bi
„prikrile laž“ o hemijskom napadu. Međusobne optužbe SAD i Rusije su dovele do toga da je čitav svet strahovao od mogućeg direktnog sukoba dve najveće svetske sile. Na sreću, tenzije su se ubrzo smirile.
Poraz ISIS i američko povlačenjeNaredne godine, nakon što su pobunjeničke Sirijske demokratske snage na čelu sa Kurdima a uz pomoć SAD izvojevale velike pobede nad džihadistima, SAD su proglasile pobedu nad ISIS-om. Polako su počele da povlače svoju vojsku iz Sirije, iako je ISIS ostao da deluje u pojedinim mestima. Ostavivši Kurde na cedilu, SAD su utrle put Turskoj, koja je poslala svoju vojsku na sever Sirije, sa ciljem obračunavanja sa Kurdima koje smatra velikom pretnjom.
Turska ofanziva i nova migrantska krizaOd tada do danas traju obračuni turske vojske ne samo sa Kurdima,već i sa sirijskim režimskim snagama, a kako je na licu mesta i ruska vojska postoji opasnost od tursko-ruskog okršaja. Novi sukobi, pre svega u Idlibu, izazvali su novi talas izbeglica ka Turskoj. Ankara je odlučila da prekrši sporazum sa Briselom, pa je otvorila granice ka EU, usled čega se sada Grčka našla na udaru novog talasa migranata.
U međuvremenu su Rusija i Turska potpisale sporazum prema kojem su organizovane zajedničke patrole koje bi trebalo da obezbede mir i uspostave bezbednosni koridor duž strateški važnog auto-puta u sirijskoj provinciji Idlib. Međutim, svetska zajednica nema mnogo poverenja u ovaj sporazum. U međuvremenu, sva je prilika da će Asad još neko vreme vladati i žestoko se obračunavati sa pobunjenicima. Za Sirijce, od kojih 80 odsto živi ispod granice siromaštva, nada o miru i normalnom životu je veoma bleda.
Izvor:
www.blic.rs
