УЛАЗАК ТУРСКЕ У РАТ У СИРИЈИ: ЗАШТО И С КИМ?Н. БАБИЋ
Остало је нејасно да ли је реч о самосталној одлуци Ердогана или о договору са неким од актера сиријске кризеУдарна вијест је да су турске снаге, уз помоћ америчке коалиције за борбу против тероризма, покренуле операцију „Штит Еуфрата”, којом наводно део севера Сирије намеравају да очисте од терориста Исламске државе. С друге стране, већина коментатора и аналитичара уверена је да су главни циљ турског напада сиријски Курди, што је изјавило и неколико високих турских функционера, па и сам председник Ердоган. Занимљиво је да је у среду ујутро, готово истовремено са ударним вијестима о упаду турских снага на сиријску територију, турски медији известили да ће руски председник Владимир Путин допутовати у посету Турској 31. августа.
Службени Дамаск саоопштио је да тај чин Турске сматра „инвазијом на своју територију”. Сиријски министар иностраних послова осудио је инвазију турске војске на сјеверу земље ирекао да су акције Анкаре повреда државног суверенитета Сирије, преноси сиријска агенција Сана. Дамаск тврди да оно што се догађа у граду Џараблусу није борба против тероризма, како каже Турска, „него ће једни терористи заменити друге”. То је истина ако се у обзир узме да у операцији под заставом непостојеће „Слободне сиријске армије” учествују милитанти екстремистичких групоа Нуредин Ал Зенки и Фаyлак Ал-шам.
Сиријски Курди акције турске војске у Џараблусу сматрају покушајем окупације и оптужују Анкару за отворено уплитање у унутрашње послове Сирије. Представник курдских снага YPG Радур халил такође је истакао да је „турска инвазија резултат споразума између власти Турске, Русије и Сирије”. Курди траже да Турска одмах повуче трупе из Сирије и престане да подржава терористичке групе у тој блискоисточној држави.
ОСВАЈАЊЕ ЏАРАБЛУСАТурска је у Сирију послала специјалне јединице, тенкове и друга оклопна возила, док Анкара тврди да је циљ ослобађање Џараблуса од милитаната Исламске државе. Операцију под називом „Штит Еуфрата” подржавају турске ваздушне снаге и међународна коалиција под водством САД, што значи да је акција унапред планирана са представницима Пентагона. Инвазији је претходило масовно бомбардовање подручја под контролом терориста такозваног „калифата”. Ердоган је рекао дда је „војна операција усмерена пре свега на обезбеђење границе између две земље”. Према његовим речима, овом ће се операцијом „стати на крај” нападима на турску територију са друге стране границе. Други циљ Турске, како каже Ердоган, је очување територијалног интегритета Сирије.
Према извештајима медија, турске снаге и сиријски милитанти ушли су у Џараблус и успоставили контролу над градом. Неколико десетина терориста покушало је побећи, а представник локалне управе тврди да међу жртвама напада турске авијације и артиљерије има и цивила. Према турским медијима, такозвана „Слободна сиријска армија“ покренула је офензиву против ISIS и заузела неколико села у ширем подручју Џараблуса. Ердоган је рекао да је његова земља спремна да проводи заједничке напоре у Сирији у сарадњи са обе међународне коалиције, и засебно са Русијом, коју је претходно обавестила о покретању операције.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Семон Багдасаров, директор руског Центра за проучавање Блиског истока и Азије, рекао је да постоје три главна прелаза на сиријско-турској граници које су користили терористи – Манбиј, Џараблус и Азаз. „Главна сврха увођења турских војника, пошто је Манбиј пао у руке Курда, јесте да спрече snage YPG да заузму Џараблус. Наиме, сад је било питање ко ће први ући у град – Турци или Курди? Турци никако нису могли da дозволe да Џараблус заузму курдске снаге”, рекао је Багдасаров. „Даљи циљ Курда би сигурно био Азаз, а тад би се три курдска кантона – Африн, Кобани и Хасака – сигурно спојили и Курди би контролисали готово 90 одсто границе. Зато је турска војска покренула операцију, чиме је пресекла комуникацију између кантона на североистоку, не допуштајући Курдима да крену на Азаз. Овдје се уопште не ради о борби против тероризма”, наставља Семен Багдасаров. „Ситуација је деликатна, јер очита свађа између Курда и Турака може ескалирати у отворено непријатељство. Али Курдима војну помоћ и подршку обезбеђују САД и друге земље НАТО. Биће занимљиво видети њихов став у случају директне конфронтације између Курда и турских снага. Сад је потребно хитно преузети надзор над Азазом и на тај начин олакшати ситуацију Алепу, који се налази отприлике 50 километара јужније”, рекао је Багдасаров.
БАЈДЕН У АНКАРИАли питање је желе ли Курди да предузимају икакве акције које би ишле у прилог сиријским снагама. Према свим показатељима, они то неће учинити. Владимир Аватков напомиње да ова операција, ако гледамо тренутно и постепено приближавање између Москве и Анкаре, може имати опасне последице. „Не могу рећи да ово није опасно, јер је сад превише оружаних формација које се боре у Сирији. Сад, кад постоји неки дијалог између Москве и Анкаре о постепеном зближавању, Турска једноставно није могла да не информише Русију о почетку акције. С обзиром на односе између Анкаре и Вашингтона, Турска за САД остаје кључни играч у региону, а за Русију је важно одржавати односе с Турском, користећи је што је могуће више за сопствене циљеве. Иако курдско питање и даље остаје значајан проблем, мислим да ће у том контексту они наћи заједнички језик”, сажима Аватков.
Али једно од најважнијих питања на које нико нема одговор јесте је ли је Ердоган деловао сам, или је све ипак договор са Дамаском и Русијом, можда и са Техераном или је на крају све организовао Вашингтон? Информације о том питању су противречне. Наиме, офанзива је покренута у време кад је у посети Анкари боравио амерички потпредседник Џо Бајден, који је, како пише Фајнаншел тајмс, дошао да разговара о скроз другим темама и „шармира Турску” након неуспелог војног удара у јулу и да затвори питање изручења Турској Фетулаха Гулена, који живи у САД. Бајден се одједном нашао у ситуацији да су све остале теме постале споредне и да је најважнији део разговора вођен о ситуацији у Сирији.
Међу бројним тумачењима је и оно да је турска акција показатељ новонасталог савеза између Русије и Турске, што наводно потврђују и конкретне акције, као што је слање турских трупа на територију Сирије. Русија и Турска никад неће бити срдачни пријатељи и веровати Турцима је немогуће. Али у овом тренутку не постоји ништа око чега би се Русија и Турска могле сукобити и више је разлога да могу да делују заједно. Турска често мења ставове, тако да некад изгледа као да се не ради о истој земљи, али је за Русију у овој фази такав ток догађаја врло користан.
Путин и Ердоган су успели да се сложе да ће почети заједно да раде на решавању сиријског проблема. Наравно, циљеви Москве и Анкаре се разликују и Русија се бори против исламиста, које помаже Запад, па и Турска, а Турска се бори против Курда, који су опет потрошна роба у прљавој игри Запада. Али, са друге стране, и Русија и Турска желе обнову и очување територијалног интегритета Сирије. За Русију је незгодно што се Курди желе отцепити од Сирије и сањају успостављање самосталне државе, која би се касније повезала са турским, ирачким и иранским Курдистаном. Додуше, у представљању својих планова Курди никад нису рекли да се желе одвојити од Сирије, али је свима јасно да им коначни циљ није широка аутономија или федерални ентитет унутар сиријских граница. Истовремено, Курди се снажно дистанцирају од милитаната Исламске државе и боре против „калифата”, покушавајући бити пријатељи са САД.
У овој ситуацији за Курде би сигурно било боље да се распадне Турска, а не Сирија, с обзиром да је Турска НАТО чланица којој је приоритет да уништи клицу независног Курдистана на својим јужним границама. Међутим, сиријски Курди, иако се декларативно залажу за интегритет Сирије, све више показују да их не занима ни сиријска државност ни њен територијални интегритет.
РУСИЈА И ТУРСКА: СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ У СИРИЈИУ конкретној ситуацији Русија и Турска су у позицији да имају заједнички циљ, али само кад је опстанак Сирије у питању, али не и опстанак актуелног сиријског вођства.Према реакцијама Дамаска, Москве и Техерана видеће се колико је потез Ердогана био „аматерски”. Међутим, Москва углавном ћути и све што је објавило Министарство иостраних послова Русије је саопштење у коме стоји: „Пре свега, алармантна је могућност даље деградације стања у зони сукоба, укључујући могуће попратне цивилне жртве и погоршање етничких сукоба између Курда и Арапа. Министарство иностраних послова верује да се сиријска криза може решити само на чврстом темељу међународног права, кроз широки унутарсиријски дијалог, уз учешће свих етничких и верских група, укључујући и Курде.”
Осуда сиријског министарства дипломатије је такође чисто дипломатска изјава, која је морала уследити након уласка турских трупа на сиријску територију, док, са друге стране, сиријски медији не придају велику пажњу акцијама турске војске у Џараблусу. Руски медији су опширније пратили збивања, али ни приближно колико би требало да је Русија непосредно умешана у војне активности на том бојишту. За сада је тешко закључити је ли је напад турске војске на Џараблус самостална одлука Ердогана или, ако је договорена, који су је актери у сиријском сукобу активно подржали, а који су је узели као свршен чин и припремају будуће потезе на сиријској геополитичкој шаховској табли.
altermainstreaminfo.com
