Građanski rat u Siriji

[MilosPantovic]

Gospodo draga, uspoređujete stvari, koje se ne mogu uspoređivati. Odgovorite si na sledeća pitanja, pa onda zakljućujte dali sam u krivu.
1. Dali se američki dolar štampa bez nama poznatih pokrića?
2. Ko kontroliše institucije, koje procenjuju dugove?
3. Ko kontroliše EUCB i IMF?
4. Dali je moguće ti mehanizmima "utjecati" na politiku članica UN?
5. Jel ima Rusija (ili bilokoja država van zapadnog bloka) takve mogućnosti?
U onom trenutku, kad se uspostave realne alternative slićne snage tim sistemima, tada se možemo pitati, zbog ćega odgovor Rusije nije bio po nekim kriterijima odlučan. Zapadna elita nameće zapadu pa time i svetu suicidalnu politiku, a svet toga baš i ne želi. Zbog toga se svi mane direktnog sukoba sa SAD.

1. Да.
2. Нико коме се може веровати
3. Банка Федералних Резерви која је у приватном власништву. САД купује доларе од те исте банке.
4. Да.
5. Има али много мање. Има и Кина.

У Сирији се ратује за трасу гасовода.

[Director]

Koliko ja znam danas niko ne koristi "novac sa pokrićem". Od toga su manje više svi odustali između 30-ih i 70-ih godina 20. veka, neki i ranije. Danas je novac roba, i od njene ponude i potražnje zavisi njena vrednost. dolar koristi gomila država kao rezervnu valutu, koristi se u trgovini nafte, zlata i drugog i zato zadržava svoju vrednost uprkos štampanju.

[ssekir75]

Koliko ja znam danas niko ne koristi "novac sa pokrićem". Od toga su manje više svi odustali između 30-ih i 70-ih godina 20. veka, neki i ranije. Danas je novac roba, i od njene ponude i potražnje zavisi njena vrednost. dolar koristi gomila država kao rezervnu valutu, koristi se u trgovini nafte, zlata i drugog i zato zadržava svoju vrednost uprkos štampanju.

да, да, како да не... упореди долар 80их година и данас па ћеш видети и сам. да не идемо даље у прошлост.

поред тога, ко не "верује" у долар добије ракете. фала богу и кинезима па неће то још дуго да траје.

[Prvačić]

Što se tiče odbijanja da daju izvor informacija o trovanju to je meni potpuno očekivano. Ako lažu jasno je zašto ga ne daju a ako ne lažu a daju izvor informacija Sirija i Rusija mogu lako da provale ko dotura obaveštajne podatke. To jednostavno ni jedna država nikad ne objavljuje jer čak i na osnovu jedne informacije protivnik može da otkrije ko za vas radi u njegovim redovima.

Dokazi su po svemu sudeći kao i oni 2003. o iračkom oružju za masovno uništavanje.

[Prvačić]

Rusija nije nista uradila ni kada su amerikanci ubili nekoliko stotina ruskih drzavljana na istoku zemlje. Toliko o njima.

Odkuda znaš?
Bio si tamo?

Traćimo vrijeme za računarima i mislimo da sve znamo.

[Boris P]

Jedno pitanje mi neko vreme ne da mira :

Zašto Rusija jednostavno nije proglasila zabranu letova nad Sirijom.

[Milan (longtrip)]

Jedno pitanje mi neko vreme ne da mira :

Zašto Rusija jednostavno nije proglasila zabranu letova nad Sirijom.

Zato jer Sirija nije članica ODKB-a , u suprotnom bi je branila od bilo kog neprijatelja.Namerno sam dosadan i ponavljam jedno te isto već nekoliko puta . Rusija sa Sirijom ima samo potpisan sporazum o pomoći u borbi sa terorizmom . Zabrana letenja je u reonu gde se nalaze ruske vojne snage.Odnosno zona dometa PVO / PRO ako ustreba...

[Milan (longtrip)]

 Sećate se kada su turci oborili ruski vojni avion. Uvedena im je zabranjena zona letenja a bilo kakav nagoveštaj približavanje turskih VVS će biti sankcionisan . I turci nisu leteli....

Šta je bilo posle toga...videli smo...

[Bozo13]

Ako se istorija ponavlja, verujem da je Rusija ispod stola dobila šta je tražila za tu akciju. Slično je bilo za vreme Kubanske krize, gde se samo znalo da su Sovjeti povukli nuklearne glave sa kube, a da je nato povukao nuklearne glave iz Turske, to se tek kasnije saznalo/nije davalo na veliki zvon.

[dzumba]

Све у свему Американци и онако узгред Велика Британија и Француска су гађали да би показали ко је још увек најјачи "баџа" у крају. Није битно шта су гађали и дали су уопште нешто погодили (а сва је прилика да су гађали напуштене и празне објекте, чак бих рекао намерно тако), нити  дали су им оборене ракете или су погодиле циљеве. Битно је да су показали ко је "баџа". Уосталом, Амери су лепо, реко бих учитиво, да се не би баш превише замерили Русима, најавили шта ће гађати. Руси нису одговорили јер их, јер испаљене ракете "нису биле у зони њихове надлежности". Амери су гађали су тамо негде неке, али њих нису. То је наравно јако оправдање. Не кажем, са становишта разума и мира у свету добро је што нису одговорили (али нисам сигуран да неће некад и негде, кад им се пружи прилика). Сиријци су се наравно, склонили под кишобран Руса (нормално и ја бих да сам у тој позицији) али им је ПВО дејствовала. Сад, да ли су системима руковали Руси или сами Сиријци не знам а није ни битно, али изгледа да су добро извршили задатке на овој практичној вежби са "певањем, играњем и пуцањем". У сваком случају једно искуство више. На крају, свако ће се пред својом јавношћу држати приче о "100 процентном успеху", односно "краху оних тамо" и од тога неће одступити макар сви аргументи били против те тезе. Исто тако ће се и њихови навијачи понашати (као што се види и овде). Сад ће у Сирији свако наставити по свом ранијем плану.

Са војног аспекта мени је овде интересантна ефикасност сиријске ПВО. Вероватно се претерује и броју оборених ракета, али изгледа да је тај број прилично већи него се можда очекивао. Ово је врло важно како би се оценила ефикасност руских система ПВО. Било би интересантно знати који системи су дејствовали и који је учинак тих система. Да ли су ПВО ракете биле ефикасне на те нисколетеће ракете или су мождавећу ефикасност показалицевни системи ПВО. Такође, лако су уочавали долазак тих ракета (ипак је то била ноћ), односно где су пресретане и обаране ракете (изнад самог циља или на траси лета над територијом Сирије)?

[Prvačić]

Ako se istorija ponavlja, verujem da je Rusija ispod stola dobila šta je tražila za tu akciju. Slično je bilo za vreme Kubanske krize, gde se samo znalo da su Sovjeti povukli nuklearne glave sa kube, a da je nato povukao nuklearne glave iz Turske, to se tek kasnije saznalo/nije davalo na veliki zvon.

Nisam ljubitelj teorija zavjere, ali ovo je nekako previše "mutno".
Nisu "čak" ni Irance i Hezbolahe ubijali.
"Izbjegavali su žrtve neđu civilima, a posebno stranim borcima"!
Kako su oni "humani"!!! Sjetite se Aleksinca!!!

Ne bi me čudilo da su se Rusi negdje dokopali zapadnih plaćenika, za čije živote zapad mora da pravi ustupke, inače idu pod nož neke šitske milicije. Tako da je ovo bombardovanje samo pokriće za predstojeći ustupak.
U narednom periodu ćemo vidjeti šta je u pitanju.

[Milan (longtrip)]

Било би интересантно знати који системи су дејствовали и који је учинак тих система.

na prethodnim stranicam je nešto navedeno, ima i snimaka . Tema je zatrpana raznoraznim mudrolijama i nije pregledno...Ima detalja na ruskom, postaviću in na tom delu foruma

[bezrepipele]

Такође, лако су уочавали долазак тих ракета (ипак је то била ноћ), односно где су пресретане и обаране ракете (изнад самог циља или на траси лета над територијом Сирије)?

Ako je vjerovati ovom gospodinu sa snimka (0:49), ciljevi su uočeni na udaljenosti 12 - 26 km od aerodroma. Bilo je ometanja i dosta lažnih ciljeva na radarskom zaslonu. Uspjeli su odvojiti stvarne ciljeve i uspješno ih uništiti. Radi se o sistemu BUK. 

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/72fbqIstzQw?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[Boro Prodanic]

Kako će Rusija odgovoriti na američke udare u Siriji?

Eksperti analiziraju moguću reakciju Moskve nakon upućenih pretnji povodom napada SAD na Siriju, piše Al Džazira.

"Dugotrajna kopnena operacija - malo verovatna"

Rusija je dugo pretila SAD "ozbiljnim posledicama" u slučaju raketnog napada protiv sirijskog režima zbog navodnog hemijskog napada u gradu koji je pod kontrolom pobunjenika Dumi.

Govoreći posle subotnjeg napada američkih, britanskih i francuskih snaga na Siriju, Anatolij Antonov, ruski ambasador u Vašingtonu, rekao je da takve akcije neće ostati bez posledica.

Lorens Korb, nekadašnji pomoćnik američkog ministra odbrane, kazao je za Al Džaziru da će ruska reakcija najverovatnije biti ograničena na javne osude, jer Pentagon nije ciljao ruske vojne pozicije.

Prvi sati nakon napada su ukazivali na to da će Moskva upravo krenuti tim putem. Ruski predsednik Vladimir Putin osudio je vazdušni napad u saopštenju koje je objavljeno na internetskoj stranici Kremlja, ne najavljujući bilo kakve planove osvete.

Fuad Šahbazov, bezbednosni i vojni ekspert za Rusiju i Bliski istok sa sedištem u Azerbejdžanu, kaže da je malo verovatno da će se Moskva ograničiti samo na antiameričku retoriku.

- Odgovor Rusije će uključivati raketne napade protiv opozicionih snaga i vojnih pozicija američkih specijalnih snaga. Dugotrajna kopnena operacija protiv pobunjenika manje je verovatna - rekao je on.

"Zapad će predati Siriju Putinu"

Ruski politički analitičar i nekadašnji član Putinove stranke Ujedinjena Rusija Sergej Markov je rekao da ta zemlja raketni napad SAD i njihovih britanskih i francuskih saveznika vidi kao odgovor Zapada na rastuću ulogu Rusije u svetu.

- Napad je prvenstveno izveden zbog rastuće uloge Rusije u svetu. Vojno, to je napad protiv Sirije, ali politički je to napad protiv Rusije. Rusija je upozorena na napad. Teritorije gde se nalaze ruske vojne baze nisu dotaknute. To znači da SAD, Britanija i Francuska pokušavaju izbeći vojnu konfrontaciju sa Rusijom u Siriji. To je dobro - istakao je Markov.

Dodao je da Moskva nije ni trebalo vojno da odgovori na napad jer su američki udari bili toliko neuspešni da je to bio “zvuk zatvaranja vrata Amerikanaca koji napuštaju Siriju“.

- Uskoro ćete u zapadnim medijima čitati kako je Zapad predao Siriju Putinu i da ne može ništa uraditi protiv Asada, nego može samo izvoditi simbolične napade kako bi spasio svoj obraz - tvrdi Markov.

Izvor: http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/694238/Kako-ce-Rusija-odgovoriti-na-americke-udare-u-Siriji

[lovac]

Vojno politička anliza, interesantna.
Mada, kada bolje razmislimo, sve te analize vojno - političkih stručnjaka jesu samo obična nagađanja. 


Hrvatski vojni analitičar tvrdi: Ako se pokaže da su podaci ruske vojske tačni, OVA AKCIJA ĆE BITI PRAVI FIJASKO ZA AMERIKU I NJENE SAVEZNIKE!

Tačno godinu i sedam dana nakon udara krstarećim raketama tomahavk na sirijsku avio bazu Šajrat, sirijsko nebo ponovno su parale krstareće rakete, ovog puta ne samo SAD već i Velike Britanije i Francuske.
 
Opravdanje je ponovno bilo isto, navodna upotreba hemijskog oružja od strane sirijske vojske, ovom prilikom u Dumi, piše hrvatski analitičar Jan Ivanjek u atorskom tekstu za Jutarnji list.
 
Njegovu analizu vam prenosimo u celosti.
 
Danas su ipak udareni ciljevi u glavnom gradu Damasku te Homsu, mnogo bliže srcu sirijske vlasti od zabačene avio baze. Zapadne zemlje i njihovi saveznici hvale odlučnost i beskompromisnost u borbi protiv hemijskog oružja koja je time pokazana Siriji, dok Rusija upozorava da će biti posledica ove agresije.
 
Ruska pretnja
 
Teško je nagađati na kakve posledice Rusija misli, ali najvažnije je da nije došlo do oružanog odgovora protiv lansirnih platformi kojim je pre nekoliko dana pretio ruski ambasador. Premda je situacija ozbiljna, ipak se ne treba bojati šireg rata, ali ne može se isključiti ni novi udar koji bi mogao eskalirati situaciju.
 
Lansirano je preko stotinu krstarećih raketa s ratnih brodova i aviona SAD i Francuske, te s britanskih borbenih aviona.
 
Prema izjavi ruske vojske, lansirane su 103 rakete, a sirijska PVO oborila ih je 71, dok sirijska novinska agencija SANA tvrdi da su samo iznad Damaska sistemi Pantsir-S1 oborili dvadesetak ciljeva.
 
U idućim danima te će se brojke ustaliti i moći će se preciznije govoriti o učinku protivvazdušne odbrane, ali neke krstareće rakete zasigurno jesu oborene.
Napadnuta su tri cilja: istraživački centar u Damasku, navodno skladište hemijskog oružja u Homsu, te skladište vojne opreme i komandno mesto takođe blizu Homsa. Za ovakve mete inače bi bilo dovoljno svega nekoliko krstarećih raketa po cilju, pa brojka od preko 30 oružja ispaljenih na svaki govori da su zapadne snage želele postići zasićenje sirijske protivvazdušne odbrane, a time su i računale da će neke rakete zasigurno biti oborene.
Ukoliko je Sirija doista uspela da obori čak 71 raketu, to mnogo govori o učinkovitosti vremešnih PVO sistema koje koristi Sirija, ali i novih ruskih sistema za neposrednu odbranu, posebno Pantsira-S1 i Tora, a koje Sirija takođe ima. Na snimcima iz Damaska može se videti lansiranje PVO raketa, ali i svetleći meci koji se penju u nebo, najverovatnije upravo 30 mm granate sistema Pantsir-S1.
 
Elektronsko ometanje
 
Takođe je izgledno da su osim “hard kill”, odnosno kinetičkog učinka, dakle fizičkog obaranja krstarećih raketa, takođe korišćena “soft kill” sredstva, odnosno ometanje sistema za navođenje u projektilima te njihovo skretanje s mete.
 
Rusija u Siriji raspolaže spektrom veoma naprednih sistema za elektronsko delovanje, te je izgledno da su korišćeni kako bi se dolazeće rakete preusmerilo od njihovih ciljeva. Krstareće su rakete inercijalno navođene u terminalnoj fazi leta te su ranjive na ometanje, a u ranijim fazama navode se GPS, čiju vezu je teško, ali moguće ometati ili iskrivljavati primljene podatke.
 
Rakete su lansirane s dva američka raketna razarača klase Arleigh Burke s kojih su poleteli krstareći projektili RGM-109 tomahavk, odnosno TLAM, te s francuske raketne fregate Aquitaine klase FREMM koja je lansirala krstareće rakete MdCN, francusku mornaričku varijantu evropske rakete Storm Šedou.
Francuski borbeni avioni Dassault Rafale lansirali su SCALP EG varijante iste rakete, dok su četiri britanska borbena aviona Tornado GR4 lansirala ukupno osam Storm Šedoua. Prema nekim izveštajima, svih osam je oborila sirijska PVO.
 
Storm Šedou ima domet od najmanje 550 kilometara, a za razliku od američkog TLAM od početka je razvijan s obeležijima smanjene radarske detekcije. I dok ga TLAM nadmašuje dometom koji iznosi preko 2.500 km, i nosi unitarnu bojevu glavu od 450 kg kakva bi se koristila protiv meta koje su juče napadnute, ili pak kasetno punjenje, Storm Šedou ima znatno pojačanu probojnost zahvaljujući bojevoj glavi nazvanoj BROACH. Ona takođe ima ukupnu težinu od 450 kg, ali je reč o dvostepenoj bojevoj glavi.
 
Prva, manja glava je probojna, za šta se koristi mehanizmom eksplozivno formiranog penetratora, koji čini metalni plašt doveden u stanje superplasticiteta detonacijom inicijalnog naboja, a čiji mlaz potom probija beton, oklop i zemlju. Kroz rupu otvorenu inicijalnom bojevom glavom prolazi sekundarna, mnogo snažnija bojeva glava koja ostvaruje željeni učinak na utvrđeni cilj.
Zahvaljujući ovom mehanizmu, Storm Šedou može uništavati duboko ukopane ili utvrđene ciljeve, za koje su ranije bile nužne pametne bombe velike težine, a koje TLAM ne može dostatno oštetiti. To delomično potvrđuje navode SAD-a da su ciljevi bila skladišta vojne opreme, navodnog hemijskog oružja te komandno mesto, jer sve navedeno su obično dobro utvrđeni i često ukopani objekti.
 
Vatreno krštenje
 
Svoje vatreno krštenje postigli su i novi stelt krstareći projektili AGM-158 JASSM, verojatno produženog dometa JASSM-ER, lansirani sa strateških bombardera B-1B Lancer koji su smešteni u avio bazi Al Udeid u Kataru.
 
Naime, domet JASSM-a je oko 380 km što bi bombardere dovelo vrlo blizu ciljevima, a zavisno od rute leta potencijalno i unutar granica Sirije gde bi postojala ozbiljna pretnja da budu napadnuti, iako su bez sumnje imali i lovačku pratnju. ER varijanta ima domet veći od 1.000 km i time daje sigurnu udaljenost za lansiranje, daleko izvan dosega sirijske vojske. I JASSM nosi bojevu glavu težine 450 kg, no JASSM ima nešto manju probojnost od Storm Šedoua.
 
Sirija je pak koristila većinu svojih raspoloživih PVO sistema. Prema generalu Sergeju Rudskoju, komandantu Glavnog operativnog odeljenja Glavnog štaba, Sirija je koristila sisteme S-125, S-200, varijantu sistema Kub nazvanu Kvadrat, te noviji Buk.
 
Zanimljivo je da se ne spominju S-300 i S-400 koji su u sklopu ruskog kontingenta, što znači da su se ruske snage suzdržale od kinetičkog delovanja, ali je izgledno da su koristile sisteme za elektrosnko ratovanje. Takođe je sigurno da je Rusija podelila svoju radarsku sliku i informacije elektrosnkog  izviđanja sa sirijskim PVO te mu time dao pravovremeno upozorenje.
Tome u prilog govori korišćenje strateškog sistema S-200 koji bi bez vrlo precizne slike bio slabo iskoristiv protiv krstarećih raketa, koje su manje od raketa S-200.
 
Minimalni rizik
 
Zanimljivo je da nisu spominjani ni PVO sistemi kratkog dometa Tor i Pancir-S1, koje Sirija ima, a namenjeni su upravo i za odbranu od krstarećih raketa, no prema dostupnim snimcima barem ovi potonji jesu delovali.
 
Rusija je takođe najavila da razmatra isporuku PVO sistema S-300 Siriji, što bi ojačalo sirijski PVO kojem jako nedostaje moderan sistem velikog dometa. Uz informacije prikupljene za vreme napada, pa i o novim raketama JASSM kojima sada raspolaže Rusija, što će nesumnjivo izazvati dugoročne komplikacije savezničkim snagama, rezultat je mnogo uloženog za jako malo postignutog.
 
U vojnom smislu ovo je u najmanju ruku bio hitac u prazno, a pokaže li se tačnim tvrdnja ruske vojske da je oboreno ili neutralizovano 70 odsto krstarećih raketa, tada ova avantura prerasta u pravi fijasko za SAD, Britaniju i Francusku.
 
Mali opseg ciljeva i njihova niska vrednost, uprkos velikom broju ispaljenih raketa, govore da se pokušalo ograničiti političke posledice i minimalizovati rizik od eskalacije sukoba, posebno protiv Rusije.
 
U svetlu navedenog, zaključak stručnjakinje za rusku politiku, prof. Jelene Jurišić, da je udar izveden kako bi se sprečila istraga Organizacije za zabranu hemijskog oružja, OPCW, u Dumi koja je trebala započeti jutros i čiji su inspektori noćas trebali ući u Siriju ima dodatnu težinu.
 
Jer dva skladišta i komandno mesto nisu ni izbliza dovoljno vredni ciljevi za napad ovih razmera i politički kapital koji je njime potrošen, čak i ako zanemarimo izuzetno klimavu premisu sirijskog korištenja hemijskog oružja za koju još niti jedan dokaz nije pokazan, dok su već isplivale snimke i fotografije koje pokazuju da je barem deo učinka navodnog hemijskog oružja namešten.

Izvor:  Kurir.rs/Jutarnji/Jan Ivanjek