Kako su američke nuklearne bombe postale Erdoganovi taociI.Z.K. 16.10.2019.
Oko 50 nuklearnih bombi smeštenih u američkoj vazdušnoj bazi u Turskoj upravo je postalo potencijalno sredstvo za pregovaranje u napetim odnosima između Vašingtona i Ankare nakon turske ofanzive na Siriju.Iako je predsednik SAD Donald Tramp dao zeleno svetlo za ofanzivu u telefonskom pozivu pre više od nedelju dana sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, američki Kongres planira da uvede stroge sankcije Turskoj zbog napada na Kurde, piše "Gardijan". Tramp, suočen s kritikama svoje stranke zbog pristajanja na invaziju, podržao je ove kaznene mere. EU je u ponedeljak proglasila embargo na izvoz oružja Turskoj, a planirani dvostranački nacrt u Kongresu sankcionisaće turske lidere i prekinuti isporuke oružja iz SAD. Erdogan je rekao da će agresivno odgovoriti na zapadne pokušaje izolacije Turske i obećao da neće zaustaviti ofanzivu.
- Odlučni smo da izvedemo našu operaciju do kraja. Završićemo ono što smo započeli - rekao je turski lider tokom posete Bakuu, u Azerbejdžanu. Međutim, ionako komplikovanu situaciju u Siriji i odnose SAD i Turske dodatno komplikuje prisustvo nuklearni bombi gravitacije B61 u vazdušnoj bazi Indžirlik, koja je udaljena oko 160 kilometara od sirijske granice i koju američke vazduhoplovne snage dele sa turskim. Poslednjih dana zvaničnici američke administracije tiho pregledavaju planove za selidbu bombi, objavio je u ponedeljak "Njujork tajms". Jedan visoki zvaničnikje rekao da su
"bombe postale Erdoganovi taoci" i da bi njihovo izvlačenje iz Indžirlika de fakto predstavljalo kraj tursko-američkog saveza. Planovi za preseljenje bombi često su razmatrani, ali nikada nisu sprovedeni u delo.
Američki zvaničnici ne bi trebalo da razgovaraju o postojanju bombi koje su smeštene u Turskoj i u četiri druge države članice NATO, ali one su javna tajna. Te bombe su relikvija hladnog rata i nemaju operativnu funkciju u ratnom planu. Da bi ih rasporedile, SAD bi morale avionima da ih prevoze odatle. Turska nema avione koji smeju da nose nuklearno oružje. Tokom protekle tri decenije raspravljalo se u NATO o povlačenju ovih bombi iz Turske, a tome su se protivile neke članice, uključujući Tursku, koje su ovo oružje videle kao vredne simbole posvećenosti SAD njihovoj odbrani kroz odvraćanje.
Bivši zvaničnik rekao je da je u Obaminoj administraciji bilo dosta diskusija o tome šta da se radi sa bombama, kako zbog plana Baraka Obame o razoružanju, tako i zbog straha od bezbednosti nakon pokušaja državnog udara 2016. u Turskoj. Bazu su koristili neki od zaverenika protiv Erdogana, uključujući generala koji je u jednom trenutku potražio zaštitu kod američkih kolega, koja mu je ipak odbijena. Erdoganova vlada isključila je struju u bazi pre nego što je krenula da hapsi osumnjičene. Prema jednom bivšem zvaničniku, turske diplomate odgovorile su na sugestije da bi bombe mogle biti uklonjene rekavši da će Turska razviti svoje nuklearno oružje.
- O potencijalnim problemima se razgovara više od decenije. I sada smo konačno stigli do tačke u kojoj je to problem koji više ne možemo ignorisati - rekao je bivši američki zvaničnik. Erdogan je prošlog meseca naglasio tu pretnju, izjavivši na stranačkom skupu da je
„neprihvatljivo“ da Turska nema svoj arsenal. Lažno je tvrdio:
"Na svetu ne postoji razvijena nacija koja ih (nuklearne bombe) nema". Kao potpisnica sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, Turska se obavezala da neće nabavljati nuklearno oružje. Alekandra Bel, viša direktorka politike u Centru za kontrolu oružja i neširenje oružja, rekla je da Trampova administracija nije potvrdila zvaničnike na ključnim mestima kojibi inače bili zaduženi za rešavanje takvih nuklearnih dilema.
- Predsednik šalje ljute tvitove i mislim da ne pruža odgovarajuću pažnju i zabrinutost zbog potencijalno nestabilne situacije - rekla je Bel.
- SAD nije potreban sporazum Turske za uklanjanje oružja. SAD to mogu učiniti jednostrano, a mislim da bi i SAD trebalo to da učine jednostrano i to odmah. Ako su ljudi zaista zabrinuti da će ovo nekako biti poslednji ekser u kovčegu, to je glupo jer je kovčeg već zakucan. Odnos (Turske i SAD) je u potpunom padu - rekao je Džefri Luis, stručnjak za neširenje oružja na Institutu za međunarodne studije Midlberi. Međutim, Vipin Narang, nuklearni stručnjak i politolog sa Masačusetskog tehnološkog instituta, rekao je da uklanjanje oružja neće biti jednostavno.
- Izvlačenje bombi u tim okolnostima može biti neverovatno rizično, jer bi uključivalo uklanjanje 50 nuklearnih oružja iz trezora, njihovo premeštanje po u turskoj bazi i njihovo prevoženje iz turskog vazdušnog prostora. One (bombe) mogu biti ranjive na nesreće, krađu ili napad - rekao je on. Kako se turska ofanziva nastavlja, mesto Turske u NATO savezu postaje sve veći problem.
Na sastanku u ponedeljak, ministri spoljnih poslova EU složili su se da slede vođstvo Francuske i Nemačke u obustavi prodaje oružja Turskoj, istovremeno osuđujući Tursku zbog podrivanja
"stabilnosti i bezbednosti celog regiona, što je rezultiralo patnjom više civila“.
--------------------------------
UN upozorile Tursku - Ankara bi zbog ofanzive na Siriju mogla da odgovara za ratne zločineTanjug 15.10.2019.
Turska bi mogla da odgovara za ratne zločine zbog pogubljenja izvršenih u Siriji, upozorile su danas UN.Kancelarija UN za ljudska prava saopštila je danas da su od početka turske ofanzive na severoistoku Sirije dokumentovane civilne žrtve uzrokovane udarima iz vazduha, kopnenim napadima i snajperskom vatrom. AP podseća da su Turska i njihovi saveznici iz redova sirijskih pobunjenika pokrenuli ofanzivu na severoistoku Sirije navodeći da je cilj poraz kurdske milicije Jedinice narodne odbrane (JPG) koje Ankara smatra teroristima.
Sirijske demokratske snage (SDF) optužuju turske saveznike da su iz zasede na putu na severu Sirije ubili kurdskog političara Hevrina Kalafa, što pobunjenici negiraju. Portparol Kancelarije UN za ljudska prava Rupert Kolvil rekao je da poseduju video-snimak na kojem se vidi pogubljenje tri kurdska zarobljenika a koje su izvršili pripadnici "Ahrar al Šarkija" koja je saveznik sa Turskom na autoputu između Hasake i Mandžiba. Prema njegovim rečima, UN su dobile izvještaje da su Kalafa na istom putu ubili pripadnici te organizacije.
- Turska bi mogla biti smatrana odgovornom kao država zbog kršenja koje vrše grupacije povezane sa njom. Ankara ima kontrolu nad ovim grupacijama ili operacijama tokom kojih su se ova kršenja desila - naglasio je Kolvil.
Izvor:
www.blic.rs
