Alkoholizam i brod

[FF]

Moj stari takodje nikada nije konzumirao alkohol, ni na poslu ni kod kuce (ja ga u zivotu nisam video u napitom stanju niti sam cuo od nekoga da jeste). U njegovoj jedinici, a i sire u RM zbog njegovih sklonosti ka sportu i zdravom zivotu, mnogi su ga smatrali za cudaka. 

[Boro Prodanic]

Nije bio jedini, FF. U vreme kad smo radili zajedno, moj klasić Rile mi je rekao da sam čudniji od Ostoje (grdio sam ga što se nasvirao odlazeći da doručkuje na brod). Nakon toga nisam mu dozvoljavao da ide na brod, nego su mu doručak donosili u kancelariju, u čvrstom stanju, bez tečnosti. Nije govorio samnom nekoliko dana, onda je o'ladio...

[duje]

A ujutro je trebalo isploviti na art. gađanje. To je bilo tada, kada je Gudelj oborio rukavac.

O našem Gudelju i rukavcu ću uskoro otvoriti post o TČ-215 pa će mo se napričati.

Gudelj je i sa TČ 217 "Kornat" oborio rukavac negde kraj 1980/proleće 81. A bio je vrlo loš vojnik - ispod radne bluze uvek je nosio šarenu civilnu košulju.

Taj moj klasić se skinuo iz vojske (JRM) negdje 85. ili 86.godine.

[FF]

Nije bio jedini, FF. U vreme kad smo radili zajedno, moj klasić Rile mi je rekao da sam čudniji od Ostoje (grdio sam ga što se nasvirao odlazeći da doručkuje na brod). Nakon toga nisam mu dozvoljavao da ide na brod, nego su mu doručak donosili u kancelariju, u čvrstom stanju, bez tečnosti. Nije govorio samnom nekoliko dana, onda je o'ladio...

Ti si istrajavao u vaspitanju i sebe i drugih.  Ostoja je prema drugima bio ambivalentan. On je uglavnom u to vreme bio okruzen ljudima koji su mnogo pili i nije gubio vreme da ih ubedjuje da to ne rade. Dok su oni pili, on je trcao. Ali opet, to su bila druga vremena, kada je vecini alkohol bio jedini nacin da pobegnu od surove stvarnosti u koje su ih doveli nesrecni dogadjaji u kojima su izgubili domove, porodice, nade i ideale u koje su ceo zivot verovali.

Sada vidim da je pre svega toga JRM zaista na jednom visokom nivou poklanjala paznju ovom problemu. Naravno, i onda se pilo i kad se nije smelo, ali je to neuporedivo sa danasnjom situacijom.

[Boro Prodanic]

Jedna slikovita anegdota na temu "Alkohol u JRM pre raspada SFRJ":

Negde 1986. u proleće, u 5. DM (divizion minoplogača) dolazi GINA, sa admiralom Mastilovićem na čelu. U sastavu ekipe bio je i kf Miha Dereani, inače Slovenac, a komandant DTM 232 u to vreme bio je pokojni zIk Vladimir Andrejević Uča, vrstan pomorac ali i dobar "na cugu".

Kako to već ide, Mihu pošalju kod Uče da kontroliše obuku, a Pavle Pantić, kf i komandant jedinice pošalje mene da pazim da se ne napiju obojica. Ali, kad sam ja stigao, njih nema na brodu! Nađem ih u prvoj kafani na Stoji (deo Pule), ali da ih vratim na brod, nema šanse dok ne popiju još koju turu. Njih dva kao najbolji prijatelji, govore jedan drugome "ti", Uča zeza Mihu da je škrtac zato što je Slovenac, ovaj da dokaže da nije, odmah naruči turu, ali dok se okrene Uča je iskapio čašu i tvrdi da Miha nije ništa ni naručio. Teškom mukom odvedem ih na brod. E sad počinje igranka: Uča tvrdi na sav glas da ja nemam pojma o minama (uglavnom u to doba i tačno ), Miha me brani, kao - ne može tako zastavnik sa kapetanom. Malo parafraziranja:

Uča - Mihi: Jesi li ti završio nacionalna manjino?

Miha opet 5 minuta priča o odnosu oficir - podoficir...

Uča opet Mihi: Jesi li ti završio nacionalna manjino?

Miha opet istu priču, nekoliko puta tako dok Uča ne pošizi i reče:

Ma bre Miho, ni ti pojma nemaš a došao si mi u kontrolu...

Sad ja opet na mukama, da smirim Mihu, jedva ih utrpam u krevete. Sutra ujutro sve vojnički, jedan drugome govore "vi", Panta zadovoljan, DTM 232 dobio odličnu ocenu iz obučenosti...

A popodne mene traži kelnerica da platim njihov račun iz kafane od sinoć. Pitam ja Uču za pare, a on mi kaže da pitam Mihu, ne može zastavnik da plaća u društvu kapetana fregate... Platim ja, šta ću drugo.

Uču je moglo da zaustavi kad ga krene piće jedino fingirana situacija - da dotrči mornar i kaže da ga žena zove na telefon. Iako bi poziv uglavnom bio lažan, Uča bi nakon toga prestajao i momentalno se istreznio.

[FF]

Moram i ja jednu bezazleniju

U Tivtu, jedne godine posle 2000-te DSM prevozi iz Tivta u Kumbor regrute na svecanost povodom polaganja zakletve. Na brodu na palubi i mnogo visokih oficira u svecanim belim uniformama, TV ekipa Dozvoilte i novinari drugih medijskih kuca. Cezar na mostu, u pripitom stanju, svi pokusavaju da ga drze podalje od ovih dole. Ali ne lezi vraze, njemu se ide mokriti, a sa mosta DSM ne moze se sici drugacije nego merdevinama na donju palubu pa prema krmi u klozet. Em bi pijan verovatno promasio nogama skale i polomio se, em bi na putu do klozeta napravio neki incident pred ovima dole. I tako je voznja proticala uz ponavljanje "strpi se malo covjece, samo sto nismo u Kumbor", dok Cezar nije toliko popizdio da je na silu izasao s mosta, stao na ivicu, otkopcao pantalone i olaksao se po ovima dole.  Jos kako je duvalo, a on niz vetar, pola regruta je imalo pozutele bele kape na zakletvi. 

p.s. Do Kumbora je posle bio miran.

[Boro Prodanic]

p.s. Do Kumbora je posle bio miran.

Normalno da je bio miran kad ga nije ništa više tištalo.

[momo PT61]

Svi koji su dosada javili da daju svoj prilog ovoj temi su oficiri sa dosta radnog staza i zivotno iskustva.Evo kakvo je moje iskustvo,kao monar(razvodnik)o ovom problemu.
Na mome PT smo imali svoju kamtinu(par meseci sam je ja vodio,a zatim legendarni""Aleksa""odnosno mornar Aleksic Goran)i imali smo sve na listi-od kafe do vijaka.Najvise se trosilo pivo i konjak(Badelov brendi)>Mi mornari smo imali  pravo na jedno zestoko,a pivo prakticno koliko zelis odnosno koliko imas para.Staresine,pocevsi od barbe pbb Kuco Jozefa a do najmladjeg v1kl Milanovica,nisu imali limita,osim novcanog.Barba je pocinjao dan negde oko 9-10h povikom""Aleksa jedno sa jednim"" sto je znacilo kafa i konjak,a zavrsavalo posle vecere sa ""jednu sa jednim""t,j,-kafa i pivo,ali nikada ga nismo videli pripitog ili nedaj boze pianog,sto se moze reci i za sve ostale staresine i mornare.Znaci pilo se ali ine opijalo na brodu.Ako bi se neko napio to je bilo u gradu i to vrlo retko-za vise od godinu dana 2-3 slucja.K-dant je zivio na brodu i retko je izlazio,al tada bi se vracao pripit negde oko 02-03 h-dosao bi do broda presao niz siz kao rofesionalac,pozdravio,popricao sa dezurnim,a ponekad i probudio Aleksu za kafu i konjak.Ali-ovo se neracuna kao pijanstvo na brodu!Najvise problema je bilo krajem meseca kad j trebalo ""poravnjati racune""-ali i to je k-dant resio-dostavi mu Aleksa liistu duznika,pa kad primas platu(100 dnara) ili novac od kuce-pozove te i odcita-primio si toliko/duzan si toliko=evo tebi ostatak(ako g bude).
Kasnije u civilstvu kad sam se zaposlio,uvidio sam da u civilstvu na poslu se mnogo vise pilo i opijalo!

[ORIĆAREB]

Dragi moji drugari, nadam se da Vas mogu tako nazvati, jer ste većinom bili u floti kao i ja, neko više neko manje.
Svi ovi primjeri koje ste naveli, znam i siguran sam da su se desili i da su istiniti. Analizom se da zaključiti da su se
dešavali uglavnom u jedinicama koje nisu iz tzv. prvog ešalona i koje su bile na neki način postrani. Također se da zaključiti
da se situacija drastično promjenila nastankom Balkanskog cunamija. Ali isto tako je istina da od kraja 60-tih pa do početka 80-tih,
otprilike koliko sam ja i bio u floti, u brigadi TČ, RČ i RTOP, takvih drastičnih slučajeva maltene nije ni bilo niti bi se tolerisali. Bilo je
naravno slučajeva da starješina dođe iz grada "podmazan", legne i ujutro je normalno spreman za posao. Ali to se nije, niti se moše smatrati pijanstvom u smislu ovisnosti. Da je to bilo svaki put i u dužem periodu, e onda je to drugi par opanaka. Eto, to su moja neka sjećanja oko toga. Zapažanja bi mi morala biti vjerodostojna jer sam ja što se tiče pića, trezvenjak, što inače ne smatram nekom prednošću ili bože sačuvaj nekim pametovanjem, nego takav mi je metabolizam, pa šta da radim

[dzumba]

Ја не пијем алкохол. И такође, могу потврдити истраживање да овакве као ја (Боро и други) у војној средини третирају као чудаке. Наравно, само док се не навикну, и схвате да то има и практичне стране. Ти возиш, чуваш стражу, одговараш на позиве и сл.. Такође, морам признати да никад нисам марио оне који се опијају. Попити изван дужности, предвече, па и за ручак, по неку чашицу (1-2) то сам схватао и прихватам. Опити се тако да не знаш за себе, а тада друге малтретираш, то никад нисам разумео. Знам да људи различито подносе напоре, али да је утеха у алкохолу, да то помаже, никад нисам могао да схватим. Не помаже. Ем, трошиш новац, ем те ујутро боли глава, ем ти се сви смеју, ем сви проблеми остану.

Да је алкохол добар код управљања машинама, па и бродовима предпостављам да би прописали његову обавезну конзумацију.

Када сам био у прилици, а био сам, јавно сам говорио о вајним "стручњацима", "великом" војницима који функционишу само у алкохолисаном стању, о онима који доносе важне одлуке, па и о судбини људи, припити, па и напити. Једном ми је један високи војни старешина замерио да претерујем, да није страшно када се попије 2-3 чашице, уз мезе, а посебно када се дуго и напорно ради. Ја сам му отприлике овако одговрио: "да са количином алкохола у крви коју садржи једна чашица жестоког пића прођете на црвено светло, сигурно ће вам узети саобраћајну дозволу, искључити вас из саобраћаја, а прети вам, можда и затвор. Ви овде кажете да са 2-3 чашице можете добро да управљате са стотинама борбених и неборбених возила и авиона и одлучујете о судбинама стотина па и хиљада људи. Не верујем да би они о чијој судбини одлучујете били одушевљени да вас таквог виде, још мање њихове породице".

Предлагао сам алкотестирање по командама како се то иначе спроводи у свим озбиљнијим светским фирмама током рада. Није прихваћено. Не знам како је сада, а волео бих да то ураде. Неће ником шкодити, чак ни алкохоличарима. Схватиће да су то и мораће не лечење.

Иначе, небројена истраживања говоре о томе да је најтеже убедити алкохоличара да је то. Они то увек поричу. За њих је алкохоличар само онај који када се напаије падне и не може да мрдне. Све док бауљају и говоре они тврде да су трезни. Постоји бар један, а мислим и два едукативна војна филма о штетности алкохола и алкохолизма.

Тачно, у цивилним фирмама се пило више него у војсци. Али сада не. Можда у државним и неким мањим приватним. Све озбиљне посебно приватне фирме то изричито забрањују и контролишу. Већина без пардона отпуштају сваког ко се затекне са већом дозом алкохола у крви него што је дозвољено.

[Boro Prodanic]

Džumba je u pravu što se tiče civilnih firmi. U svojoj i o tome vodim računa ja. Imamo profesionalni Drager alkometar koji se redovno atestira-baždari a čuvam ga ja u kasi, i koristim po sopstvenom nahođenju, ni direktori ne znaju kada ću i gde da ga upotrebim. Ovo zbog toga što na prvom testitranju više od 100 zaposlenih u koje sam uložio ceo letnji dan, ni jedan nije imao ni mrvicu alkohola u krvi. Izveštavam ja sa čuđenjem direktora o tome, a on se nasmeje i kaže da je on svima rekao da ću doći. Kasnije sam prihvatio da to radim samo pod uslovom da samo ja znam kada ću i gde kontrolisati zaposlene. Do sada su dvojica zbog toga što sam im našao oko 2 (!!!) promila dobili otkaz, a svi kojima nađem preko 0,3 promila idu odmah kući i gube dnevnicu. Za vozače i rukovaoce mehanizacije važi zakonskih 0 promila.

Sigurno sam do sada udaljio 20-ak radnika sa gradilišta, uz gubitak dnevnice. Verujte da se nije desilo da jednog uhvatim dva puta, jer zna da je to automatski otkaz (čuvam sve zapise o testiranjima).

Najveći štos je bio kada sam posle neke male proslave, kolega dobio sina pa častio, testirao zaposlene u Direkciji - i žene su imale po 0,1 ili 0,2 promila, niko preko 0,3. Naravno, sve sam uredno zapisao i rekao im da će toga biti još.

[ORIĆAREB]

Džumba je u pravu što se tiče civilnih firmi. U svojoj i o tome vodim računa ja. Imamo profesionalni Drager alkometar koji se redovno atestira-baždari a čuvam ga ja u kasi, i koristim po sopstvenom nahođenju, ni direktori ne znaju kada ću i gde da ga upotrebim. Ovo zbog toga što na prvom testitranju više od 100 zaposlenih u koje sam uložio ceo letnji dan, ni jedan nije imao ni mrvicu alkohola u krvi. Izveštavam ja sa čuđenjem direktora o tome, a on se nasmeje i kaže da je on svima rekao da ću doći. Kasnije sam prihvatio da to radim samo pod uslovom da samo ja znam kada ću i gde kontrolisati zaposlene. Do sada su dvojica zbog toga što sam im našao oko 2 (!!!) promila dobili otkaz, a svi kojima nađem preko 0,3 promila idu odmah kući i gube dnevnicu. Za vozače i rukovaoce mehanizacije važi zakonskih 0 promila.

Sigurno sam do sada udaljio 20-ak radnika sa gradilišta, uz gubitak dnevnice. Verujte da se nije desilo da jednog uhvatim dva puta, jer zna da je to automatski otkaz (čuvam sve zapise o testiranjima).

Najveći štos je bio kada sam posle neke male proslave, kolega dobio sina pa častio, testirao zaposlene u Direkciji - i žene su imale po 0,1 ili 0,2 promila, niko preko 0,3. Naravno, sve sam uredno zapisao i rekao im da će toga biti još.

Sad sam se setio da sam pre nekog vremena gledao neki razgovor sa saobraćajnom policijom na TV i oni tvrde da su imali slučajeva
prilikom alkotestiranja ženskih vozača, da su toliko bile oblejane po tim merenjima da nikd ni u snu nisu našli tako nešto kod muškog
svijeta. Malo u offf

[momo PT61]

Tacno da se nekada u preduzecima puno pilo,ali-promenio se sistem i sa dolaskom mladih rukovodecih kadrova pocelo se drasticno da primenjuje zakon-pice i rad ne idu zajedno,pa se za svaiki alkoholizian slucaj sledi drakonska kazna,pa i kod poslovnih sastanaka se sluze samo kafa,minerlna i sok,a za poslovnim ruckom dovoljan je jedan aperitiv i jedan degistiv.Inace ja sam ne cenim ljude koji hrabost i odlucnost skupljaju uz casicu!Koga oni zavaravaju-sebe ili druge?A za komandni kadar pogotovo-povere mu jedinicu/brod a on ga slupa i dovodi zivote ljudi u pitanje.I jos jedno-dok na visim polozaju ima ljudi koji odobravaju casici-dvije-tri-dotle u potcinjenim jedincama i ljudima ovo se tolerira,i obnuto.
Uostalom do pre nekoliko godina neki su pusili ciagaru na cigaru-ti isti zbog visokih kazni postase manje revnosni pusaci!

[duje]

Dok sam radio u SV,  dva puta sam radio alkotest. Za to je u SV nadležna vojna policija. Na dužnosti je obavezno 0,00. I oba puta test je pokazao 0,00. Jedanput dok sam vozio službeno vozilo, adrugi put kod neke pobune regruta. Vjerujem, da sam ostao do penzije u vojsci baš radi negativnih testiranja.
Uvjeren sam, da su opravdana takva testiranja na tako zahtjevnim radnim mjestima, kao što je vojska, policija, pa i večina civilnih zanimanja.

[Boro Prodanic]

Momo, nemoj o zakonu protiv pušenja. Drakonski je kao da su pušači gubavci. Nije dovoljno imati posebnu prostoriju za pušenje nego ta prostorijamora imati i posebna klizna vrata i odvojen sistem ventilacije. Eh, da vidim koliko će firmi to napraviti! A do tada će se pušači smrzavati ispred zgrada u kojima rade po snegu i košavi!