Potreba za razmenom29. 04. 2011.
Intervju sa brigadnim generalom Draganom Vladisavljevićem, zastupnikom direktora Vojnoobaveštajne agencije, za magazin "Odbrana" [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Udruženim naporima u intenziviranju razmene obaveštajnih podataka na regionalnom nivou sprovodimo u delo novu paradigmu – „potreba za razmenom” (eng. need to share), umesto „potrebe za znanjem” (eng. need to know). Saradnjom i uvažavanjem interesa partnerskih strana doprinosimo očuvanju povoljnog bezbednosnog okruženja i unapređenju odnosa sa susednim i najuticajnijim zemljama.
Vojnoobaveštajna agencija (VOA) obeležiće 6. maja svoj dan. Tog datuma 1920. godine obrazovano je Obaveštajno odeljenje Glavnog đeneralštaba i tako je, prvi put od nastanka moderne vojske na našim prostorima, obaveštajna funkcija izdvojena u posebnu organizacijsku celinu.
Danas je VOA deo bezbednosno-obaveštajnog sistema Srbije, u kome su i Bezbednosno-informativna agencija i Vojnobezbednosna agencija, a poslove usklađivanja rada službi obavlja Biro za koordinaciju.
Zadatak VOA je da pruža podršku državnom i vojnom rukovodstvu obaveštajnim informacijama o rizicima i pretnjama usmerenim iz inostranstva protiv bezbednosti naše zemlje. Dakle, to je „prva linija odbrane“ od spoljnih izazova, rizika i pretnji.
Vojnoobaveštajna agencija značajan je činilac ukupne bezbednosti Srbije i pouzdan partner u doprinosu stabilnosti i bezbednosti našeg regiona. Sa zastupnikom direktora brigadnim generalom Draganom Vladisavljevićem razgovor povodom Dana VOA započeli smo upravo regionalnim temama.
Gospodine generale, u vremenu preplitanja bezbednosnih izazova, od globalnih do nacionalnih, saradnja obaveštajnih agencija dobija na značaju. Vojnoobaveštajna agencija bila je domaćin Druge konferencije šefova vojnoobaveštajnih službi na kojoj je usvojena prva „Izjava o saradnji između vojnoobaveštajnih službi zemalja regiona”. Kako funkcioniše ta saradnja?
– Napredak koji su zemlje Jugoistočne Evrope ostvarile u proteklih nekoliko godina, u pogledu evropskih integracija i razvoja mehanizama za multilateralnu saradnju, pozitivno se odražava na bezbednosnu situaciju u regionu. Međutim, višegodišnji sukobi, nestabilnost i izolacija regiona doveli su do ekspanzije asimetričnih pretnji kojima se države ne mogu, samostalno, efikasno suprotstaviti. Upravo zajednički rizici i pretnje po stabilnost čitavog regiona nameću potrebu za intenzivnijom razmenom mišljenja i stavova o njihovim uzrocima i posledicama.
Veliki korak u identifikovanju ključnih bezbednosnih pretnji napravljen je prošle godine, kada je u Beogradu održana Regionalna konferencija šefova vojnoobaveštajnih službi zemalja Jugoistočne Evrope (SEEMIC). Tokom susreta usaglasili smo stavove oko mogućih uzroka narušavanja bezbednosti u regionu, ali i potvrdili da je neophodno jačati međusobno poverenje. Kao rezultat toga, devet šefova službi, od 12 koliko je učestvovalo na konferenciji, potpisalo je Izjave o saradnji. Iako ovaj dokument nema pravno obavezujući karakter, on predstavlja izraz spremnosti da se saradnja unapredi. Moram istaći da je dogovoreno da se udruže napori u intenziviranju razmene obaveštajnih podataka na regionalnom nivou, čime mi u stvari sprovodimo u delo novu paradigmu – „potreba za razmenom” (eng. need to share), umesto „potreba za znanjem” (eng. need to know).
Kako teku pripreme za Treću konferenciju? Koliko su pojedine države motivisane za saradnju?– Treba imati u vidu da je saradnja obaveštajnih službi složen i osetljiv posao. Nisu ni sve članice SEEMIC podjednako motivisane za saradnju u ovom obliku, budući da su kroz NATO, PzM i EU već uključene u različite forme i nivoe političkih i bezbednosnih integracija. Ipak ohrabruje činjenica da su u toku pripreme za održavanje i Treće konferencije, koja će ove godine biti u Sarajevu.
Na tom susretu trebalo bi da budu razmotreni mehanizmi koji će omogućiti primenu Izjave o saradnji. Radi se, pre svega, na definisanju procedura o razmeni podataka iz javno dostupnih izvora i iniciranju zajedničke izrade periodičnih informativno-analitičkih proizvoda. Vojnoobaveštajna agencija će se, naravno, truditi kao i do sada da svojom konstruktivnošću i inicijativom doprinese uspehu sledeće konferencije i unapređenju multilateralne saradnje u regionu.
Izgradnja poverenja značajna je za povećanje bezbednosti i deo je misije VOA. Kako ocenjujete realizaciju tog zadatka?– Vojnoobaveštajna agencija, kao moderna obaveštajna služba, nastoji da prati savremene trendove, ali tako da nacionalni interesi Srbije ni u jednom trenutku ne budu ugroženi. U skladu s tim, Vojnoobaveštajna agencija realizuje saradnju sa stranim srodnim službama na osnovu ciljeva spoljne politike i politike odbrane Republike Srbije, procene značaja pojedinih aktivnosti za pitanja odbrane, aktuelne političko-bezbednosne situacije u neposrednom okruženju, Evropi i svetu, obaveštajnih potreba VOA i potpisanih ugovora o vojnoj i bilateralnoj saradnji.
Saradnjom i uvažavanjem interesa partnerskih strana, pripadnici naše agencije nastoje da svojom konstruktivnošću i inicijativom doprinesu očuvanju povoljnog bezbednosnog okruženja i unapređenju odnosa sa susednim i najuticajnijim zemljama. Na bilateralnom planu, saradnja se realizuje posetama delegacija na svim nivoima, razmenom informacija, izvođenjem zajedničkih aktivnosti i usavršavanjem kadrova. Sa pojedinim službama dostignut je visok nivo saradnje, svi postavljeni ciljevi su uspešno realizovani, a uspostavljeni kontakti doprineli su potpunijem praćenju aktuelnih bezbednosnih procesa i pojava, posebno po pitanju sticanja uvida u stavove i procene drugih zemalja o ključnim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama na regionalnom i globalnom nivou.
Gde sve imamo vojna izaslanstva i koje države su kod nas akreditovale svoje atašee?– Na osnovu postojeće odluke Vlade, Srbija može da ima mrežu koja bi pokrila 42 države sveta (na rezidencijalnoj osnovi 30, na nerezidencijalnoj 12). Međutim, postojeću mrežu čini 19 izaslanstava odbrane, uz tri akreditacije na nerezidencijalnoj osnovi. Izaslanike odbrane imamo u osam susednih i zemalja regiona (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Grčka i Turska) i još šest evropskih država (Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, Austrija i Španija), kao i u tri stalne članice Saveta bezbednosti UN (SAD, Ruska Federacija i Kina) i dve zemlje na prostoru Afrike (Egipat i Libija).
Na principu nerezidencijalne akreditacije pokrivene su tri države (Kanada iz SAD i Slovenija i Slovačka iz Austrije). Za ovu godinu planirano je otvaranje izaslanstva u Alžiru i ponovno otvaranje u Izraelu.
U Republici Srbiji trenutno ima 28 izaslanstava odbrane drugih država, a pored toga u našoj zemlji je akreditovano još osam država na nerezidencijalnoj osnovi.
Redovno podnosite izveštaje skupštinskom Odboru za bezbednost. Šta je bilo težište poslednjeg izveštaja?– Vojnoobaveštajna agencija ima obavezu da dva puta godišnje podnosi izveštaje Odboru za odbranu i bezbednost Narodne skupštine, što predstavlja jedan od mehanizama demokratske kontrole. Mi tu obavezu shvatamo veoma ozbiljno i predstavnicima zakonodavne vlasti pružamo uvid u sve relevantne aktivnosti koje preduzimamo u okviru svojih nadležnosti. U poslednjem izveštaju težište je bilo na pojavama koje na regionalnom i globalnom nivou utiču na bezbednost naše zemlje, prvenstveno na situaciju na Kosovu i Metohiji.
Osim toga, razmatrani su i negativni uticaji delovanja nosilaca asimetričnih pretnji, poput etničkog i verskog ekstremizma. Takođe, u skladu sa spoljnopolitičkom orijentacijom naše zemlje, dat je kraći osvrt na aktuelnosti u Evropskoj uniji, čime smo nastojali da doprinesemo pripremama našeg sistema odbrane za učešće u aktivnostima Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, prvenstveno u misijama EU.
Članovima Odbora predstavljene su i aktivnosti koje je VOA preduzimala na planu saradnje sa domaćim i stranim bezbednosnim i obaveštajnim službama, organizacijskim promenama i reformama u normativno-pravnoj sferi.
Kako ocenjujete smanjenje KFOR-a sa stanovišta bezbednosnih interesa Srbije?– Međunarodne snage bezbednosti na Kosovu i Metohiji (KFOR) sprovode drugu od planirane tri faze reorganizacije i smanjenja brojnog stanja. Takva odluka zasnovana je na potrebi za angažovanjem snaga NATO u drugim kriznim područjima u svetu, poput Avganistana, a ne na povoljnoj proceni stanja bezbednosti na KiM sa kojom bi se složila Srbija. Naime, iako je odluka o smanjenju KFOR jasan znak poverenja prema Vojsci Srbije i njenoj opredeljenosti za mir i stabilnost u regionu, ona može imati negativne posledice, u smislu da KFOR nakon smanjenja neće moći adekvatno da reaguje na eventualno ugrožavanje bezbednosti na KiM i pruži podršku misiji EULEKS. Takođe, srpsko stanovništvo u Pokrajini dodatno je zabrinuto zbog planova KFOR da deo svojih nadležnosti preda Kosovskoj policiji i Kosovskim snagama bezbednosti.
Civilna demokratska kontrola ostvaruje se uvođenjem Generalnog inspektora službi. Kakvi su prvi utisci?– Među osnovnim preduslovima za obavljanje poslova koji su u nadležnosti VOA je tajnost rada. Upravo to je i jedan od razloga zbog koga je i rad VOA podvrgnut demokratskoj civilnoj kontroli. U tom cilju, veoma je bitno da naš rad „prati” kako zakonodavna, tako i izvršna vlast, a u potrebnoj meri i javnost. Trenutni pravni standardi obezbeđuju da se aktivnosti VOA nadziru i kontrolišu kroz više nivoa i institucija. Tako svoju ulogu u nadzoru i kontroli imaju: Narodna skupština Srbije preko Odbora za odbranu i bezbednost, Vlada preko Ministarstva odbrane i Generalnog inspektora, a određene oblike nadzora nad radom Agencije mogu da realizuju Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Revizor. U praksi to već funkcioniše.
Što se tiče Generalnog inspektora, on je već posetio VOA i upoznao se sa organizacijom i načinom rada. Kontakti sa njim su redovni, a prvi utisci su izuzetno pozitivni i smatramo da je funkcijom Generalnog inspektora obezbeđen još jedan pouzdan mehanizam nadzora nad radom službi bezbednosti u Ministarstvu odbrane.
Da li je sada zaokružen normativno-pravni okvir rada? – Želeo bih da istaknem da je u proteklom periodu u potpunosti zaokružen normativno-pravni okvir rada Agencije. Izrađeni su svi potrebni propisi za sprovođenje Zakona o VBA i VOA. Propisi su usklađeni, prošli predviđenu proceduru u okviru Ministarstva odbrane, a razmatrani su i na sednici Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skupštine. Nakon njihovog usvajanja od strane nadležnih institucija izrađena su instruktivna dokumenta i odluke, normativno osnovana i prilagođena savremenim zahtevima funkcionisanja VOA. Naravno, prilikom izrade propisa vodili smo računa o primeni najviših međunarodnih demokratskih standarda, preporuka i procedura. U svakom slučaju, za Agenciju je ovo bio veliki izazov, pogotovo što je prvi put na ovakav način normativno zaokružen rad Agencije.
Angažovani ste i na vojnoobaveštajnoj proceni mirovnih operacija u kojima bi Vojska Srbije mogla da uzme učešće. Kakvi su rezultati analiza?– Republika Srbija je opredeljena da razvija sistem nacionalne bezbednosti koji je u stanju da učestvuje u izgradnji i unapređenju regionalne i globalne bezbednosti. U skladu sa zakonskom regulativom i spoljnopolitičkim opredeljenjima države, Vojska Srbije razvija sposobnosti za aktivan doprinos bezbednosnom okruženju i učešće u mirovnim misijama pod mandatom Ujedinjenih nacija, kao i u okviru Evropske unije.
Poseban značaj za uspešno angažovanje u mirovnim operacijama ima obaveštajna delatnost. Utvrđeno je da sveobuhvatno i sistematsko prikupljanje obaveštajnih podataka, adekvatna obaveštajna analiza i procena utiču na uspeh mirovnih misija. U tom kontekstu, Vojnoobaveštajna agencija prati krizna žarišta širom sveta, a posebno područja potencijalnog angažovanja pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u mirovnim operacijama. Formirana je baza podataka koja obuhvata saznanja o skoro svim kritičnim područjima i aktuelnim mirovnim misijama u svetu.
Jedan od prioriteta Vojnoobaveštajne agencije je praćenje stanja na područjima gde se angažuju ili će u mirovnim operacijama učestvovati naši mirovnjaci. Agencija ne predlaže i ne vrši izbor mirovnih misija za naše učešće, ali respektivno utiče na odluke putem procena koje izrađuje. Za svaku od mirovnih operacija koje su predložene u godišnjem planu upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama, Agencija je prethodno izradila obaveštajnu procenu.
Šta je aktuelno na planu daljeg jačanja VOA u funkciji nacionalne i šire bezbednosti?– Sadašnje rukovodstvo VOA vidi jačanje Agencije, pre svega, kao kontinuiran proces izgradnje i unapređenja njenih obaveštajnih kapaciteta, koji treba da omogući efikasnu realizaciju zadataka u složenom međunarodnom okruženju u skladu sa strateškim ciljevima i potrebama sistema odbrane Republike Srbije. Da bismo taj cilj ostvarili, preduzimamo stalne mere na jačanju potencijala Agencije, kadrovskih – kroz stručno usavršavanje pripadnika VOA, tehničkih – kroz opremanje savremenim sredstvima i opremom, i infrastrukturnih – kroz unapređenje uslova za rad svih segmenata Agencije. Imamo i «spoljni resurs». To su partneri, odnosno strane službe sa kojima sarađujemo. Unapređenje saradnje sa partnerima omogućuje jačanje kapaciteta kroz razmenu iskustava i usavršavanje i bez dileme je u funkciji nacionalne bezbednosti. Imajući u vidu da su, u odnosu na broj i karakter savremenih izazova, rizika i pretnji, raspoloživi resursi ograničeni, njihovo efikasno korišćenje je presudno za uspeh u našem radu.
Ostvarivanju prethodno pomenutih ciljeva značajno doprinosi kvalitet obaveštajnih proizvoda Agencije, namenjenih državnom i vojnom rukovodstvu, pa s tim u vezi ulažemo posebne napore za unapređenje informativno-analitičkog rada. Uveren sam da će Vojnoobaveštajna agencija i dalje biti značajan činilac bezbednosti Republike Srbije i pouzdan partner u doprinosu stabilnosti i bezbednosti našeg regiona.
Izaslanstva odbraneIzaslanici odbrane vojno-diplomatsku funkciju u zemlji prijema i zemlji akreditacije realizuju obavljanjem nekoliko zadataka: predstavljaju i štite interese Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, pregovaraju sa predstavnicima ministarstva i vojske zemlje prijema, unapređuju prijateljske odnose i razvijaju međunarodnu vojnu saradnju sa državom kod koje su akreditovani.
Budući da su izaslanstva odbrane organizacijska celina Agencije, VOA kao stručni nosilac analizira i predlaže mrežu izaslanstava odbrane Republike Srbije uz, naravno, redovne konsultacije i usaglašavanja sa Sektorom za politiku odbrane i mišljenjem Generalštaba Vojske Srbije i Sektora za materijalne resurse.
Takođe, uzimaju se u u obzir i ekonomsko-finansijske mogućnosti države, odnosno Vojske. Na kraju, Vlada donosi Zaključak o usvajanju predložene mreže izaslanstava odbrane i zadužuje Ministarstvo odbrane da, u skladu sa svojim nadležnostima, definiše organizaciju i sastav izaslanstava odbrane.
Sa zastupnikom direktora VOA brigadnim generalom Draganom Vladisavljevićem razgovarali smo pred njegov polazak na Batajnicu, na još jedan let migom 29. Generalova letačka karijera traje od završetka Vazduhoplovne vojne akademije, 1985, gde je bio prvi u rangu. Obavljao je različite letačke i štabne dužnosti u 204. lovačkom avijacijskom puku od 1985. do 1996, a do 2000. godine bio je pomoćnik komandanta.
Završio je Generalštabnu školu (1996), opet kao prvi u rangu, a 2002. Školu nacionalne odbrane. Bio je izaslanik odbrane u Turskoj od 2005. do 2009. godine, od kada je prvi čovek Vojnoobaveštajne agancije.
Procena mirovne misijeDa bi se dao odgovor na pitanje o proceni mirovne operacije, potrebno je izvršiti kompleksne obaveštajne analize. Uzima se u obzir veliki broj činilaca, među kojima bih posebno izdvojio aktuelnu političko-bezbednosnu situaciju i bezbednosne rizike i pretnje za pripadnike mirovnih snaga u zoni operacije. Osim toga, razmatraju se i modaliteti potencijalnog angažovanja sa aspekta strukture nacionalnog kontingenta. Suština je da se uspešno izvrše zadaci u misiji, uz minimum rizika za naše mirovnjake.
Naravno, nema idealne obaveštajne procene, jer se radi o angažovanju na područjima gde su koreni kriza tako kompleksni, da su pojedine zajednice pod stalnim rizikom obnove oružanih sukoba.
Radenko Mutavdžić
Izvor: www.mod.gov.rs
