od svih brodova na kojima sam navigavao, samo jedan mi se urezao u sjecanje po strahovitoj buci....Naime, moja kabina, koja je bila ispod morske razine je bila tiko do prostorije u kojoj je bila hidraulicna pumpa pitch propelera KaMeWa...Prve noci nisam mogao oci sklopiti, buka je bila nesnosljiva, no poslije sam se naviknuo....Od buke u stroju, najvecu buku sam dozivio na probnoj vožnji sa jednim teretnim brodom, pri tzv. Rescue manovri, tj kada brod iz full brzine naprijed prebacuje u full brzinu nazad. Posto je to bio motor promjenjivog smjera vrtnje, trebalo ga je iz maksimalne brzine dovest u nulu i upaliti u drugi smjer. Pri toj operaciji, doslo je do strahovite detonacije iz turbine, a ja sam pomislio da su mi bubnjici pukli.....nisam nista cuo iduca tri-cetiri sata....
kada bih vam rekao da ne znam koliko vremena sam proveo spavajući na P811 i P812 iza glavnih motora na pajolama,a motori po 1000 ks pun broj obrtaja.inače četiri kreveta su se nalazila u tak zvanom prostoru pomoćnih strojeva
gde je bio slobodan protok vazduha za GM plus ventilatori i hidraulične pumpe,tu se uvek guralo ko će uhvatiti mesto za spavanje u površinskoj vožnji.buka i promaja u tom momentu bilo je sporedna stvar.
