Vojske na teritoriji Jugoslavije 41-45

[banebeograd]

@JASON - Моје питање се односило на ово што сам цитирао. Одакле потиче информација да је 1940. године Министарство војске и морнарице именовало Косту Пећанца за команданта неких оружаних формација Југословенске војске (”специјалних чета - четника”)?

u to vreme pecanac je imao +60 godina....
meni to deluje kao rucni rad cuvenih exxxperata i poznavalaca materije tipa jova radovanovic ili joza tomasevic,
a njihove najbolje basnopisacke radove naci ces na sajtu "znaci" .

[JASON]

@JASON - Моје питање се односило на ово што сам цитирао. Одакле потиче информација да је 1940. године Министарство војске и морнарице именовало Косту Пећанца за команданта неких оружаних формација Југословенске војске (”специјалних чета - четника”)?

Др Момчило Павловић, др Божица Младеновић, Коста Миловановић Пећанац 1878 – 1844, Биографија, Институт за савремену историју, Београд 2003.
(стр. 127– 166).

[JASON]

i kao izdajnik je i zavrsio , optuzen, osudjen i likvidiran.

Но, без обзира на све контроверзе из његовог живота и недела која су му приписивали, две Карађорђеве звезде са мачевима (и многа страна и домаћа одликовања) поштено је заслужио својим витештвом и храброшћу исказаном у ратовима 1912-1918, борећи се у редовима Гвозденог пука, и заслугама за опстанак и ослобођење српског народа у Старој Србији и Македонији, чиме је стекао ореол националног хероја и легендарног четничког војводе. Као вођа Топличког устанка оставио је дубоки траг у топличком крају.

[Prvačić]

@fazan. Јуришне (четничке) јединице генерала М. Михаиловића припадале су регуларним оружаним снагама Војске Краљевине Југославије. Капитулацијом ВКЈ престале су да постоје. Само је мањи део људства из састава Првог јуришног батаљона мајора М. Палошевића избегао заробљавање. Појам, реч, четник за јуришне батаљоне је неадекватан. Њихов званични назив био је Јуришна команда. Ове јединице (батаљони) нису биле ни у каквој вези с четницима Косте Пећанца.

24.04.1940. je formirana Četnička komanda.
10.07.1940. četničke jedinice su preimenovane u jurišne.
01.04.1941. ponovo je vraćen stari naziv.

Ove regularne jedinice nisu imale veze sa Pećancem.


Ali postojao je četnički pokret i između dva svjetska rata. Neki članovi ovog pokreta su bili i organizatori otpora ustašama na teritoriji NDH.
Npr. vojvoda Đujić je izjavljivao da je pred rat taj četnički pokret dobijao oružje od regularne vojske. Konkretno od je dobio neke puške iz kasarne u Zadru.

[MOTORISTA]

Dobili su puške od Italijanskog garnizona u Zadru pred rat?

[fazan]

Вероватно је постојала нека сарадња између четничких удружења и војске. Не искључујем могућност ни да су у априлу 1941. четничка удружења добијала од војске оружје, за герилско ратовање. Међутим, не мислим да постоји било каква одлука министра војске и морнарице из 1940. године да се Пећанцу и његовом удружењу повери организација герилског рата. Управо супротно - постоји одлука о формирању четничких (јуришних) одреда регуларне војске, који би били носиоци оружаног отпора на окупираним територијама.

Иначе, држање Косте Пећанца у рату посматрам кроз призму његовог искуства у Топличком устанку. Његов циљ 1941. није био борба против Немаца, него биолошки опстанак српског народа, који су угрожавали Албанци.

[Prvačić]

Dobili su puške od Italijanskog garnizona u Zadru pred rat?

Grešk, nije Zadar u pitanju. Riječ je o nekom Jugoslovenskom garnizonu.

[JASON]

Баба Боркин син и Жика Камперелић.

Борка… млада, лепа, стасита, из једне старе п. породице, рано, веома млада, остала је удовица са двоје деце: син Драган и ћерка Десанка. Е, она, та Борка запослила се као куварица у кафани М. Кафана је била у чаршији – строгом центру П.
Између два светска рата, негде 1934. године градила се пруга Прокупље – Куршумлија, градили су је Руси 'белогардејци'. Међу њима се нашао и неки Мађар који је био редован гост М., и тај Мађар је ословио Борку са 'баба', што на мађарском значи лепа. Током времена су и остали гости почели Борку да ословљавају 'баба' и тако све до њене старости када су је због година ословљавали са бабом.
Баба Боркин син, како су сви звали Драгана, израстао је међутим у стаситог момка и постао 'скојевац'. Стиже зима 1942/42. У хотелу 'Европа' нову 1942. годину, са игранком и пуцањем, заједно дочекују партизани и четници Аце Поповића, капетана бивше југословенске војске. Том приликом настрадао је полицијски писар Кампарелић Аца.
Жика, Ацин старији син, једва је дочекао долазак Бугара у Прокупље. Постао је њихов агент и обукао униформу бугарског официра са жељом да се свети. Одмах је ухапсио Драгана баба Боркиног који је организовао дочек нове године. Мучио га је и убио.
Жика је преживео рат и побегао у Бугарску, али га је 'Освоботелни фронт' испоручио Србији. Суђено му је и издржао је дуготрајну робију. После робије појавио се у Прокупљу и убрзо нестао. Причало се, да је страдао 'несрећним случајем'.

[Dreadnought]

Mađarski vojnici u Senti, proleće 1941. godine.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Негде у Србији 1943. г.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[chombe]

Hahaha !!!

Izgleda da ih je i beba uslikala s leđa.

[MOTORISTA]

[robertino]

recimo da je dobro napravio s tim da je ovo na područje Rijeke slikano

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[MOTORISTA]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Prvačić]

Негде у Србији 1943. г.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ovo su pripadnici SDK (ljotićevci).
Zanimljiva je ova maskirna bluza. Izgleda da su od svih "domaćih" oni prvi nosili "šarene" uniforme.