PALUBA
August 22, 2019, 03:46:01 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno
Pravilnik za postovanje vesti
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 [2] 3   Go Down
  Print  
Author Topic: Torpiljer "Srbija"  (Read 14159 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
jadran2
Stručni saradnik - Istorija RM
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 13 094



« Reply #15 on: March 11, 2012, 06:50:49 pm »

 
Logged
ML
kapetan korvete
*
Offline Offline

Posts: 6 673



« Reply #16 on: March 11, 2012, 07:00:59 pm »

Meni djeluje ko krš bačen na dvorište.
Ovakav eksponat sigurno zaslužuje bolji tretman.
Logged
ssekir75
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 821


« Reply #17 on: March 12, 2012, 12:58:37 am »

samo da je ne odnesu sekundarci...
Logged
Rade
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 16 354



WWW
« Reply #18 on: March 12, 2012, 08:23:10 pm »

Meni djeluje ko krš bačen na dvorište.
Ovakav eksponat sigurno zaslužuje bolji tretman.

Uz adekvatno postolje i nadstrešnicu, uz propratni natpis i fotografiju celog broda... bio bi to lep eksponat. Ovako rizikuju da ga sakupljači sekundarnih sirovina odnesu u staro gvoždje.
Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 597


« Reply #19 on: March 12, 2012, 09:37:39 pm »

Међутим, то је данас права слика односа Србије према свом историјском и културном наслеђу, у земљи у којој је Народни музеј у Београду затворен већ десет година. Те шатро нема пројекта, те, шатро, нема пара. Хвала Богу, имамо Егзит, Гучу, Ја имам таленат и Гранд параду, Шта ће нам Музеј, морамо на Еуросонг, то је важније, то је Европа.
Logged
lato
vodnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 563



« Reply #20 on: June 06, 2012, 08:50:44 pm »

         Dodo bih kada je već reč o muzejima mi smo jedina zemlja uz  Dunav koja nema muzej rečnog saobraćaja ,         Samo da se zna.
Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 597


« Reply #21 on: November 02, 2012, 04:57:38 pm »

A šta će nam muzej, ionako je rečno brodarstvo pred bankrotom.
Logged
jadran2
Stručni saradnik - Istorija RM
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 13 094



« Reply #22 on: November 02, 2012, 06:10:37 pm »

Ne vladam situacijom, ali zar ne postoji muzej JRB-a?
Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 597


« Reply #23 on: November 02, 2012, 06:24:16 pm »

Izgleda da postoji,ali nit znam gde je, ni da li radi "sa strankama", ali sam pronašao nešto drugo ... vidi topic stari patrolni čamci i brodovi.
Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 597


« Reply #24 on: November 03, 2012, 12:00:38 am »


u Vojnom muzeju u Beogradu postoji maketa ovog torpiljera.


* DSC02639 (copy).JPG (261.8 KB, 1000x750 - viewed 186 times.)
Logged
lato
vodnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 563



« Reply #25 on: November 03, 2012, 02:59:45 pm »

 Ovako izgleda model broda kada ga pravi avio modelar .Gospodin koji je radio model trebo bi da zna da brod ima i propeler a ibitve itako to.
Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 597


« Reply #26 on: November 03, 2012, 04:41:32 pm »

Pogledaj model "Zagreba" iz VM u Bg., malo ga uvećaj, pa kaži šta nije dobro. Ima svašta što nije kako valja. Naši sa foruma su profesionalci!
Logged
lato
vodnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 563



« Reply #27 on: November 03, 2012, 04:54:00 pm »

Model Zagreba sam odavno eleminisao još kao klinac.Prv što mise nije svidel su ekseri na odzaku koji su uočljivi iz aviona.
Logged
zpetrov9
In memoriam
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 844



« Reply #28 on: June 13, 2013, 01:51:03 pm »

Међутим, то је данас права слика односа Србије према свом историјском и културном наслеђу, у земљи у којој је Народни музеј у Београду затворен већ десет година. Те шатро нема пројекта, те, шатро, нема пара. Хвала Богу, имамо Егзит, Гучу, Ја имам таленат и Гранд параду, Шта ће нам Музеј, морамо на Еуросонг, то је важније, то је Европа.


Šteta , drugi bi takav eksponat pazili i izložili i na kraju još na tome i zaradili.
A kod nas (mislim na cijelu bivšu SFRJ osim možda Slovenije) to nitko u državi
ne čuva. A sve je to dio naše povijesti.
Logged
marinero
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Posts: 4 099


« Reply #29 on: October 31, 2014, 07:07:51 pm »

Malo da osvježimo temu...

Prvi ratni brod Kraljevine Srbije
Risan, 30 jul.
   U pratnji majora inženjera g. Lajbenfosta pregledali smo u Pomorskom arsenalu u Tivatu ostatke prvog ratnog broda Kraljevine Srbije. Uloga te prve jedinice oslobodilačke vojske bila je velika.
   Kad je srpska vojska godine 1916. došla na Krf smeštena je bila uzduž morske obale od Govina do Lefkima, u udaljenosti od nekih 15 kilometara. Da bi se vojska lakše i brže mogla snabdevati životnim manirnicama, Vrhovna komanda je odlučila bila da se kupi jedan mali brod za tu svrhu. Odmah se ostvarila ova zamisao. Kupljen je bio jedan stari torpiljer od jednog trgovca Grka za 50.000 drahmi bez naoružanja. Taj je torpiljer u sastavu austrijske ratne mornarice. Od nje je bio prodat Grčkoj, koja ga je kasnije škartirala i prodala trgovcu za prevoz robe iz Soluna u Brindizi.
   Brod je bio predat tadanjem komandantu brodarske komande potpukovniku M. Radojeviću. Čim je brod bio renoviran, pušten je u more pod srpskom zastavom sa grbom „Belog Orla“, a dobio je ime „Srbija“. Posada na brodu bila je sastavljena od naših kapetana i lađara sa Dunava i Save. Kasnije su došli dobrovoljci iz Boke Kotorske i ostale Dalmacije. Među njima je bilo pomorskih kapetana, mašinista i mornara. Tako je brod dobio propisnu posadu od 28 ljudi. Veličina broda je bila u dužini 29.7 metara, širina 3.7, gaz 1,7, nosivost 50. Brod je vršio saobraćaj dva puta dnevno od Kroa do Moraltike i od Krfa do Govina i Ipsosa.
   Pod komandom kapetana Milana Petrovića iz Budve brod je zajedno s našom vojskom pošao za Solun. Tu je vršio saobraćaj dva puta dnevno od Bejaz Kule do Mikre, i to iz Bejaz Kule do Mikre prevozio je naše i slovenačke bolesne vojnike, a od Mikre do Bejaz Kule zdrave, koji su išli na Solunski front.
   Pošto je na brodu zapoved bila potpuno vojnička, to je Vrhovna komanda odlučila da se izvrši zakletva ove prve srpske mornarice. Dan polaganja zakletve očekivao se s radošću od cele posade. Brod je uređen, opran i očišćen. Sav je u svečanom ruhu. Mornari su u novim mornarskim uniformama, koje je Komanda kupila na engleskoj ratnoj krstarici „Saint Georg“. Krug komade je sav u cveću i zelenilu. Na ulazu je velika zastava. Oko nje je skupljena saveznička vojska. Želi svako da vidi svečanost zakletve mornarice, koja se zaklinje u tuđoj zemlji i koja nema ni pedalj slobodne zemlje svoje. Na katarci broda je državna zastava, a uz nju sve savezničke. Na pramcu i zadnjem delu broda je velika državna zastava s državnim grbom.
   U duši svakog vojnika titra radost i veselje. Ova im je zakletva simbol budućih dana i preteča srećne budućnosti. U lepom i svečanom odelu dolazi i muzika Kralčjeve garde. Iza muzike stupaju saveznički oficiri i vojnici. U krugu nastaje opšte veselje. Igraju se narodna kola. Pesma se ori. Posle ovog narodnog veselja, u kome su uzeli učešća skoro svi narodi Evrope, povedeni su kroz solunske ulice, praćeni muzikom, u mornarskoj uniformi, vojnici i zapovednici „Srbije“ u paradnom maršu. Ovo je veselje trajalo ceo dan i celu noć.
   Sa engleske ratne krstarice „Sen Žorž“ dobili su naši vojnici na dan zakletve cigareta, likera, sardina, mesa, konzervi, šunke i drugo, a sa ruskog trgovačkog broda „Čikalova“, dobili su: vina, pasulja, krompira, masti, brašna i drugih namirnica.
   Posle veselja došli su na brod i zvanični pretstavnici svih savezničkih vojski da čestitaju i zažele našoj budućoj mornarici srećan razvitak na obalama našega plavoga Jadrana.
   Posle svršetka rata „Srbija“ je dovedena u Tivat i predana komandantu ratne luke. Danas je ona rashodovana, a pre dva meseca demolirana i bačena u staro gvožđe. Od nje je za uspomenu sačuvan pramac, kolo od kormila i zvono, koje je ostavljeno u slagalištu arsenala na večnu uspomenu budućim pokoljenjima o osnivanju prve naše narodne ratne jedinice.
A. Bartulović, prof.
„Pravda“, br. 10321, str. 7, 31.07.1933. g.

Logged
Pages:  1 [2] 3   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.019 seconds with 25 queries.