PALUBA
April 25, 2024, 03:20:01 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na brok@paluba.info
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 5 [6]   Go Down
  Print  
Author Topic: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя  (Read 6147 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #75 on: April 15, 2024, 09:48:35 am »

Ћупрілій Мустафа великій Везиръ, кога є цѣла Держава Турска, почемъ є 8. Октовріа 1690. год. Бѣоградъ освоіо, за спасителя дубоко падше высоке Порте держала, и као поновителя храбрости и славе Турске сматрала, кадъ послѣ смерти Сулеймана II. на Турскій престолъ Ахмеда II. попне, съ вышше отъ 100.000 научены и охрабрены войника 15. Іуніа у Бѣоградъ дође, а за тымъ отма 4.000 Турака на лађама къ Тителю пошлѣ, кои у четвертый данъ своє обсаде непріятельима у руке падне 38). Почемъ Баденскій сь 66.000 войске, међъ коіомъ су и 9.000 Сербаля подъ Монастерліомъ за борбомъ чезнули, 29. Iуліа къ Петрићу приспѣ, отма се съ цѣломъ войскомъ къ Сланкамену упути; но кадъ у путу чує, да є великій Везиръ већъ Саву прешао, и кодь Земуна стань поставіо, пође съ войскомъ на предъ, па кадъ се на єданъ топометь Турскимъ стражама приближи, онда стане и съ другима Войводама непріятельско положеніе посмотри. Кадъ се сви увѣре, да є непріятель на истомъ мѣсту непобѣдимъ, то заповѣди Баденскій, да се цѣла войска къ Сланкамену повуче, коя се на Міхалѣвцу полю стани, и у обкопе стави: съ леђа іой буде Дунавъ, съ десногъ крыла Сланкаменачки обкопи, а съ лѣва Сурдучка долина. Докъ се войска у обкопе ставляла, дотле є Графъ Ланделінъ Ланжеваллче съ 800 Драгонски коняника 300 кола раане за войску изъ Петрића очекивао: но кодъ Бешке 10. Аѵгуста нападну га нѣколико тысућа Турака, кои и предводителя и све конянике нѣгове предати нехотѣвшесе послѣ жестоке борбе изсѣку, а 300 кола съ рааномъ заробе. Ћупрілій берже болѣ ноћомъ войску свою къ Бешки повуче, и тако є намѣсти, да є измеђъ Баденскогъ войске и измеђъ Петрића стаяо. Съ овымъ положеніємъ отсѣче великій Везиръ Баденскогъ отъ Петріћа, гдѣ є раана Царска за войску лежала; а будући да су и Дунавомъ Турске лађе обладале быле, то се Баденскій съ цѣломъ своіомъ войскомъ у опасности глади нађе 39). У нужди налазећисе Царска войска, текъ што 19-ый Aѵгусть свитити начне мало по мало извлачитисе стане, да на Турске обкопе удари. Около полдне обе се войске суоче. Сербаля и Унгара 5.000 у заставницы (Аріергарда) є стаяло. У три часа послѣ полдне, да се знакъ къ борби. Баденскій самъ съ деснымъ крыломъ удари на непріятеля; но Яничари га съ жестокомъ изъ 80 топова ватромъ поздраве. Нѣки наши полкови у нередъ дођу, но опетъ се мало часъ своимъ вождовима охрабрени опораве. Нападеніє се понови, и съ грдномъ штетомъ свои поглавара ступе наши напредъ, и до самы грла непріятельски топова продру. Борба се iошть три часа продужи. Садъ се и лѣво крило наше поколеба: єзгра непріятельски коняника нападне на нѣга: найстаріи и найвѣштіи Царски полкови или на мѣсту попадаю, или на све стране бѣгати начну.

Ho y caмомъ овомъ за Царско оружіє отвећъ опасномъ магновенію витежска отважность, и неустрашимость Сербски полкова срећу Леополдовой войски донесе. Монастерлій и нѣгови неустрашими другови крозъ непроходиме тако рећи странпутице провукавшисе, не знаюћимъ Турцыма за леђа стаану непріятельскомъ дођу; за тымъ храбро и мужествено на Турке нападну, и страшно крвопролитіе надъ Турцыма соверше. У узкомъ простору измеђъ свои обкопа и Дунава стѣснѣни Турцы крозъ наше войске десно крыло бѣгаюћи продеру, а станъ свой Сербльима понайвыше као побѣдительима своима оставе 40). Но іошть на другой страни за нѣко време облетао є съ воєномъ музікомъ неустрашимый Ћупріли около свои Яничара, и ньи є къ борби подпальивао; Диневалдъ, Штарембергъ, Барфусь и Саурау деснымъ крыломъ подпоможени, ни су му уступали. Iошть є судба неизвѣстна была. Но наєданпуть замучи непріятельска воєна музіка. Заставе (баряцы) се къ земльи спусте: Яничари се обнезнане. Найвећій мужь ньіовогъ народа танетомъ у главу ударенъ већъ є погинуо быо. Войска Турска уплашена, оставши на мѣсту битвишта 35.000 свои войника, повучесе натрагъ, и цѣо свой станъ и воєну справу побѣдительима своима остави. Какову є храбрость, ревность и способность Сербска войска са своимъ Предводителѣмъ Монастерліомъ овомъ приликомъ показала, ясно се види отудъ, што є она, по признанію самогъ Маркграфа Баденскогъ, Кнеза Лотарінгскогъ и Графа Лімбургскогъ, витежскомъ своіомъ мишицомъ 34 непріятельске заставе, и 11 репова (тхугова) освоила, и главномъ войводи послѣ одержане побѣде у руке предала 41) - ужасна ова битка, коя є заслуге народа Сербскогъ кодъ признателногъ Леополда Цара умножила, по нашемъ Раићу 17. Окт. по новомъ календару, а по Феслеру 19. Аѵгуста 1691. године догодиласе.

Продуженіє слѣдує.

__________
38) Ф. 9, 444. - 39) Р. 9, 445. – 40) Р. 11, 143 – 4. – 41) Р. 11, 145.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #76 on: April 17, 2024, 11:04:21 am »

Послѣ славне на Міхальвачкомъ полю кодъ Сланкамена 1691. године 17. Октовріа (римскогъ) надъ Турцыма одержане побѣде, три стотине Сербски ратобораца за бѣгаюћимъ Турцыма преко Саве пређу, путове имъ позатвораю, многу имъ раану поотимаю, самогъ Арнаут - Махмута Пашу кои iи є съ 800 Турака напао быо, између Параћина и Мораве до ноге скоро побію, гдѣ и 9 воєны застава Турски задобыю 1). - Не прође нѣколико послѣ овогъ времена дана, а Банъ Рватскій Графъ Нікола Ердедій са Сербльима своима храбро бранећи границу отъ Босанскіи Турака, освои у Славоніи Пожегу 2); Войвода пакъ Крой, Градишку Бродъ и друге Славонске градове тако исто отъ Турака отме, гдѣ Сербльи юначкомъ мишицомъ своіомъ велике заслуге предъ престоломъ признателногъ покровителя свогъ и Цара Леополда положе 3).

Године 1692. двапутъ су ударали Сербльи на Босну: Банъ Ердедій заповѣди имъ, да Босанску твердиню Бихачъ освоє, но они су се приликомъ овомъ съ тымъ само задовольити морали, што су у истомъ походу плячкати, палити, робити и съ великимъ добыткомъ кући по вратитисе могли 4). Равнымъ начиномъ ни Miхаилъ Видаковићъ съ братомъ своимъ Філиппомъ, ништа вышше по предѣлима Крупскима ни є могао предузети, окромъ што є, кудъ є годъ прошао, попаліо и поробіо села и градове 5). - Съ почеткомъ 1693. године мѣсто Баденскогъ постане надъ цѣломъ войскомъ Крой верховнимъ Управителѣмъ, кои како Осѣчку твердыню укрѣпи, отма Бѣоградъ обсѣдне, а Мустафа великій Везиръ Турскій са 80.000 войске да Ердель освои, пошавшій, како не далеко отъ Кронштада налазећисе гласъ добые, да є Крой Войвода Панчево освоїо, пакъ и саму твердыню Бѣоградску, отъ коє цѣла Сербія зависи, обсѣо, отма се Ерделя мане и Бѣограду у помоћь полети, Крой се усуди са 8.000 свои свободняка 16. Септ. предъ самымъ Бѣоградомъ у отвећь крвавый бой съ великимъ Везиромъ упустити, но найпослѣ принуђенъ буде, да се преко Сланкамена съ войскомъ къ Карловцыма повуче. - У исто време Банъ Рватскій, Жупанъ Адамъ Баћаній, послѣ смерти Ердедієве са Сербльима и Рватима у Босну упадне, и све, што му годъ подъ руку дође, попали, пороби, и тако опустоши, да су сва Босансқа на четыри милѣ далеко лежећа села пустыньи каковой подобна постала 6).

__________
1) Раићъ к. 11, ст. 146; Caroli Du Fresne Illir. Vet. et nov. Poson. MDCCXLVI стр. 198. – 2) Max. Schimeck's Polit. Geschichte des Konigr. Bosnien und Rama. Wien 1787. ст. 341. – 3) P. 11, 147. – 4) Р. 11, 47. – 5) Шим. 343. – 6) Шим. 344.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #77 on: April 17, 2024, 11:17:08 am »

Чопори Босански Турака нису ништа особито могли ни 1694. године противъ Сербаля и Рвата предузети. Банъ Баћаній держао ій є подъ уздомъ, а Сербльинъ Киба, Полковникъ и Управитель Бродскій у Славоніи, чувао є са своима Сербльима прелазъ Савскій, и често преко исте рѣке у Босну упадаюћи, робіо є и о пустошавао Босанске градове села и люде 7).

И на другой страни іоштъ су несрећніи бывали Турцы: Сербльи изъ околина Задарски, и съ цѣлогъ приморя примѣромъ Даніила Делфіно, Генерал - Проведитора Млѣтачкогъ у Далмаціи побуђени, 5. Апрілліа исте године ударе на Херцеговачку твердыню Мостаръ, и обсѣдну ю. Ово исте твердынѣ обсађенѣ прилику да оқолнымъ Херцеговачко - Србскимъ селима, те све своє, што се понети могло, добро у Далмацію, на Млѣтачку страну пренесу, куће своє попале, съ приморскимъ се Србльима соєдине и съ сложнымъ силама противъ Турака воєвати почну. Изгублѣнъ Мостаръ, отъ дана до дана све већа и већа буна, и повседневно изселяванѣ жителя Херцеговачки у Млѣтачку страну, у отвећъ велику бригу баце Турке, кои су се по оближньимъ твердыняма налазили. Сераскіръ Соліманъ, што є вышше могао войске на берзу руку около себе скупи, съ коіомъ намѣри да се за невѣрность Никшићкимъ Сербльима освети; но наши то предвидѣвши, ударе подъ Делфіномъ на твердыню Циклутъ, коя имъ се 10. Іунія нашегъ и преда. Послѣ нѣколико за тимъ дана освоє іоштъ наши твердыньицу Габелу и браниште Купу, пакъ онда предъ Сераскіра кои се съ 16.000 войске къ Циклуту упутіо быо, изыђу. Войска ова турска у путу велику штету нанесе Никшићанима и Дробняцима. Сераскиръ 14. Iуліа обсѣдне Циклутъ, но наши га тако витежки дочекаю, да є послѣ єданаесть дана са штетомъ отъ 2.000 Турака обсаду исте тврдынѣ оставити, и натрагъ повућисе морао. Тако исто напредовао є и витезъ Ђуровићъ између Любиня, Любомира и Требинѣ. Све Паше и Діздари дерктали су предъ напредуюћима Млѣтачкимъ Сербльима: Турски су се градови све єданъ за другимъ нашима у руке предавали. Требиняни, Загорцы и Граховляни сами су собомъ Турке убіяли, и воєвали су противъ свои пређашни господара. Iоштъ двапутъ удари Сераскіръ на Циклутъ; но ово вѣштиномъ храброгъ у Витеза Ђуровића, а ово збогъ наступаюће зиме на ново принуђенъ буде, да исту твердыню остави и съ штетомъ своіомъ у Босну се поврати 8 ).

Кадъ Турскій Дворъ 1694. год. незадоволянъ будући съ великимъ везиромъ своимъ, Алибега Трипольскогъ съ истымъ званіємъ и достоинствомъ обдари, онда овай съ великомъ ревносћу почне купи ти Азіатіческу и Афріканску войску съ коіомъ намѣри да на Унгарію удари. Адріанополь и Бѣотрадь Сербскій за главна станишта войске Турске отређени буду. Но и Леополдова войска подъ Генералима Хайзлеромъ, Штаренбергомъ и Капраромъ отъ части кодъ Осѣка, но понайвыше кодъ Петрића устанѣна буде откудъ на помицаня Турска пазити непрестаяше. Съ концемъ Августа мѣсеца пређеТурска войска преко Саве и кодъ Сланкамена устанисе: одавдѣ 10. Септ. римск. удари на нашу предвойницу, но отвећъ скупо буйну ову свою продерзальивость плати 9).

__________
7) Шим. 346. – 8 ) Шим. 347, 8, 9. – 9) Шим. 349.
« Last Edit: April 17, 2024, 11:25:03 am by JASON » Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #78 on: April 18, 2024, 10:09:54 am »

Како су велике и како важне и при овой кодъ Сланкамена надъ Турцыма одержаной побѣди Двору Аѵстріискомъ отъ наши праотаца учинѣне заслуге, ясно се види изъ самогъ народа нашегъ 1699. године 23. Авг. предъ престоломъ Царскимъ положеногъ 'прошенія', у комъ се између многи други тужбій и исканя и слѣдуюће содержава:

'Године 1694. кадъ є Турчинъ Петрићъ (Петроварадинъ) обсѣо быо, отвећь славанъ добитакъ кодъ Сланкамена спроћу Тителя на Дунаву оть Турака, кадъ су сирѣчь овы войски своіой раану и другу воєну оправу Дунавомъ носили, Сербскомъ є войскомъ прибавлѣнъ быо. Добытакъ тай быо є отъ 22 велике лађе Турске натоварене између кои є 12 было єчмомъ напунѣны, коя є раана по такси на вышше отъ 30.000 форінтій прецѣнѣна была. Оть други пакъ лађа три су носиле пушчаный прахъ, олово, яничарске пушке и стрѣле; а 7 ій є обтерећено было съ другомъ обычномъ Турскомъ рааномъ и одѣћомъ. Iоштъ ктоме єдна войничка лађа съ 16 велики топова задобыєна є: 300 побієны и 90 зароблѣны Турака пало є у руке наше, а други єдва су у бѣганю животъ свой спасти могли.'

Овай за Сербско оружіе срећный, а за Турке отвећъ жалостный догађай, ова сирѣчь витежствомъ Сербскимъ Турцима нанешена штета найвыше поводомъ буду, да се великій Везиръ збогъ оскудости у раани и другой войнинкой оправи яко уплаши, обсаду Петрићку остави, и съ войскомъ своіомъ къ Бѣограду повучесе 10). - Ако и єсу Сербльи по Срему а и по другимъ странама живећи сь толикима крвожедне Турске войске прелаженяма у тумараняма найвеће терете и бѣде подносити найвеће штете терпити морали; ако и єсу заслужени войницы Сербски очима своима гледали, како су имъ Царски Генерали противъ найсветіи условія и обѣћаня Царски све крвлю своіомъ стечене и самымъ животомъ своимъ скупо плаћене добытке безсовѣстно и неправедно отимали, ако и єсу, велимъ, тако уцвѣлѣни и тако огорчени вышше пута довольны повода имали, да и они у испуньиваню войнички и поданички дужностій свои хладніима и небрежльивіима покажусе: зато опетъ честитость душе ньіове нигда имъ ніе допустити могла, да се збогъ тогъ или малодушію и отчаянію као мѣкушцы предаду, или да на владѣтеля свогъ роптати почну, већь, шта выше, они се iоштъ свима силама своима потруде, да све выше и выше вѣрность свою Сербску предъ свѣтомъ и владѣтелѣмъ своимъ засвѣдоче, и само путемъ правосудія Царскогъ на учинѣне уговоре о сниваюћисе праведно себи припадаюће добытке заишту.

Съ почеткомъ 1695. године оправисе Патріархъ нашъ Чарноєвићъ, съ нѣколико поглавица народны у Бечь, да многе и отвећъ важне заслуге народнѣ, и неограничену народа Сербскогъ вѣрность признателномъ и праведномъ Монарху предложи, и да збогъ тогъ нарочно нове милости и покровителства Царевогъ народу Сербскомъ запроси. Тежко є опредѣлити, или су заслуге народа нашегъ Аѵстріискомъ Двору учинѣне претежніє, или су милости Цареве народу Сербскомъ, ако и заслуженомъ указане правдолюбивіє быле.Текъ што сирѣчъ Патріархъ предъ правдолюбивымъ Монархомъ съ народньимъ 'прошеніемъ' укажесе, а онъ већъ 4. Марта исте іоштъ године трећу сваке милости и найлепши обећаня пуну прівілегію Народу Сербскомъ дарує 11).

Како позна приликомъ овомъ Патріарха велику къ Народу Сербскомъ благонаклоность Цареву, то отма му іоштъ и зато прибѣгнути не пропусти, да бы мѣсто добара Ипекски Архіепіскопіи Сербской друга 'притяжанія' у Держави своіой опредѣлити благоволіо. И заиста милостивый Царъ, све выше и болѣ повседневно о привержености Народа Сербскогъ увѣраваюћисе, и свакогъ часа све новіє и угодніє отъ Войсковођа свои о заслугама Сербске войске гласове пріимаюћи, исте іоштъ године 11. Аѵгуста у Пожежко -Славонской Жупаніи, Добро Сирачъ као дотацію Архіепіскопіи Сербской опредѣли, и 10. Септемвріа увѣри іоштъ Патріарха да ће не само онъ, Патріархъ сирѣчь, веѣъ и сви нѣгови послѣдовательи Архієпікопи исто Добро све єднако донде уживати, докле се годъ нѣгова Ипекска Патріаршія отъ Турака не освободи 12). Добро исто буде 17. Феѵр 1696. год преко Камералногъ Інспектора Земляка Патріарху нашемъ дѣйствително и предано.

__________
10) Р. 11, 148. – 11) Р. 11, 152. – 12) Slavonien etc. von Ioh. Scaplovies II Theil. Pest 1819, страна 45.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #79 on: Yesterday at 10:10:13 am »

Єдва што Султанъ Ахмедъ II. съ престола стерань буде, и Мустафа II. оцарисе, а Ахмедъ великій Везирь о пролећу 1695. године са 80.000 Турске войске къ Београду пође, како бы отудъ на Ердель ударити могао. Леополдова се напротивъ войска кодъ Пеште, Илока и Ердельскогъ Бѣограда скупляваше. Са 6.000 войске у Ерделю управляо є Жупань Ветераній, а у Славоній 38.000 налазећесе войске стояло є подъ Августомъ владаюћимъ Кнезомъ (курфірштомъ) Саксонскимъ, кои станъ свой Августа 10. къ Петрићу премѣсти. Свакій є нашъ Войвода пазіо на помицаня войске Султанове; пакъ како се дозна, да су већъ Турцы и мостъ преко Дунава кодъ Панчева наметнули, 24. Аѵгуста у Банатъ и Темишваръ освоили, онда се єдва Леополдови Генерали почну старати, како бы се у Ердель помоћь послати могла. Турцы съ концемъ Аѵгуста освоє и Титель, но Штарембергъ найвыше помоћу Сербаля наберзо отъ ньи отме га, откудъ 6.500 Турске войске протерано буде.

Већь 7. Септемврia 15.000 Яничара освоє Липово; иста несрећа и станъ Жупана Ветераніа измеђъ Лугоша и постигне, гдѣ 20. Септемвріа самъ Ветераній 2.500 свои войника погине; но и сами Муселмани срећніи ни мало не буду, єръ и отъ ньи 5.000 на мѣсту битвишта мертви остану 13). Наступајућа жестока зима, непознаванѣ пограничны и обранителны мѣста по Ерделю, и приближаванѣ подъ Кнезомъ Саксонскимъ Леополдове войске, принуде Султана кои є у цѣломъ овомъ войничкомъ походу съ войскомъ своіомъ ишао, да съ цѣломъ силомъ преко Влашке у Адріанополь поврати се, и освояванѣ Ерделя за другу годину да остави.

Затвореный у Бечу Деспотъ Сербскій Георгій Бранковићъ, како примѣти да Леополдъ іоштъ ни єдну молбу Патріархову и народню отбаціо ніє, прокуша и самъ исте іоштъ 1695. године срећу, и замоли писмено Цара, да се на нѣга смилує, и да га као невиногъ страдалца изъ осмогодишнѣгъ затвора освободи: но на предложену молбу нѣгову отговорено му буде, да ратна времена никако не допуштаю, да се дѣло нѣгово путемъ правде испита: за то ништа му друго не остає, него да се до заключенія мира претерпи. Съ овымъ повольнымъ или неповольнымъ отговоромъ Деспотъ се засадъ задовольити морао.

Истымъ ланскимъ трагомъ у Іулію мѣсецу 1696. године съ цѣломъ войскомъ своіомъ упути се Султанъ Ерделю, а Кнезъ Саксонскій съ почеткомъ Аѵгуста обсѣдне Темишваръ. Како чує Султанъ да є Темишваръ у опасности, то берже болѣ съ цѣломъ силомъ своіомъ потерчи му у помоћь, но Войвода мy Саксонскій изыђе на сусрѣтъ. Обе се войске 16. Аѵгуста нашегъ кодъ села Олаша сукобе: битка се жестока започне и съ тымъ оконча, да Генералъ Хайзлери съ Леополдове стране и 5.000 мертвы ратобораца на мѣсту битвишта остану, а и отъ самы Турака равно число мертвы трупова бойно полѣ покрыє. Штета дакле равна битку не отсуди 14). Шта є подначалный войске Србске Войвода Монастерлія и у овой као и у многимъ другимъ биткама са войскомъ своiомъ учиніо, самъ очевидацъ храбрости Сербске, кнезъ Тома Лотарингскій писменымъ свидѣтелствомъ своимъ 15. Аѵгуста 1699. године Монастерліи изданымъ овыма рѣчима свѣдочи:
'Сваке године садъ съ 8.000 садъ съ 6.000 свои войника подначалный войвода Сербскій у войсцы Нѣговогъ Величества налазіо се, и слѣдуюће 1696. године подъ управленіемъ пресвѣтлогъ Краля Польскогъ Аѵгуста у бывшемъ съ Iмператоромъ Турскимъ кодъ Ченея на полю Темишварскомъ сраженію славно, као што се юнаку пристояло, владао се. У походима свагда є по налогу выши Управителя предъ войскомъ Царскомъ ишао, самъ є собомъ Шаркан - Пашу съ вышше отъ стотине Турака заробіо, и све ньи у руке Кралю Польскомъ предао' 15).

__________
13) Шим. 350; Р. 11, 150; - 14) Шим. 352; Р. 11, 153. – 15) Р. 11, 154.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 138



« Reply #80 on: Yesterday at 10:46:38 am »

Послѣ овогъ боя дотле су се обе войске часъ на єдну, а часъ на другу страну помицале, докъ ій найпослѣ зима не принуди да се съ бойны поля на честитія зимништа преберу. Султанъ єдну часть войске своє остави да Темишварскимъ Турцыма помаже, съ другомъ войскомъ склони се у Бѣоградъ, а 30.000 Турака отреди, да на Сави у Срему и Славоніи лежећа тверда мѣста и градиће преко зиме узнемирую, и у колико є вышше могуће, да се у ньи поувлаче. Но ови преко цѣлогъ зимногъ времена окромъ єдногъ не знатногъ градића Моровића (Moravizza кодъ Шимека) другогъ мѣста не добыю; єръ є Киба Сербльинъ, Полковникъ и Управитель Бродскій намѣренія таковы опаки гостію свагда предупредити и свуда осуєтити знао 16).

Срећніе управленіє добыє Леополдово оружіє 1697. год подъ новымъ верховнымъ Войводомъ Eѵгеніємъ, Кнезомъ Савойскимъ, кои є 25. Іуніа исте године 46.000 Царске войске подъ собомъ у главномь стану кодъ Футога имао. - Но пређе iошть нежели што се сва Леополдова войска у главный станъ скупила была, 7. іошть Іуніа исте године изда придворный Совѣтъ подначалномъ Войводи Сербскомъ и цѣлой войски нѣговой тай налогъ: 'да онъ као Войвода што берже войску скупи съ коіомъ да се непрестано у главной Царской войски налази, и да съ ньомъ храбро противъ Турака воює'. Далѣ у истомъ налогу слѣдоваше: да доклегодъ Сербска войска узвоює, Царско се Величество обѣћава, да ће ньой као и осталима Нѣмачкима полковима не само хлѣбъ и за конѣ зобь давати, него іоштъ да ће ю узза цѣлый ратъ отъ свакогъ данка освобођавати. Истомъ іоштъ овомъ приликомъ наложи Монархъ придворной Унгарской Канцеларіи и своіой Камери, да се ова Царева обѣћаня 'свето изверщую и точно наблюдаваю'. Окромъ овы налога заповѣђено iоштъ буде Царскомъ главномъ Коммісару 'да се храбро воююћи Сербльи ни съ чимъ не обтерећаваю' 17).

Изъ овогъ Царскогъ налога ясно се види, да є до овогъ времена Сербска войска безъ сваке Царске помоћи о свомъ хлѣбу и са своимъ трошкомъ воєвала найвыше помагаюћисе съ тымъ што є отъ побієны Турака добыяла; но кадъ Генерали Царски богате оне Сербске крвлю ньіовомъ юначкомъ и смерћу браће ньіове прибавлѣне добытке, противъ правде и Царски обѣћани отимати почну, то онда цѣла Сербска войска не могући другоячіє воєвати, отъ доброгъ Владѣтеля свогъ хлѣба и оружія запроси, и онъ іой праведну желю нѣну испуни. -  Овай є далѣ налогъ Царскій за повѣстницу оновремене войске Србске отъ превелике важности, єръ насъ подпуно увѣрава, да и у оныма свима воєныма походима и биткама, гдѣ се главна войска Царска налазила, Сербска се войска за спасеніе свогъ Цара и Отечества славно борила и воєвала, ако се и претвараю воєни Дѣєписцы да о свемъ томъ ништа засвѣдочити не могу.

__________
16) Шим. 352. - 17) Р. 11, 155.
Logged
Pages:  1 2 3 4 5 [6]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.05 seconds with 23 queries.