Tajne misije Srpske vojske na Solunskom frontu

[kosta1961]

Prvo pominjanje tajnih misija je bilo krajem 1914g.U to vreme su se vodile borbe za oslobodjenje Beograda .Srpska avijatika je bila aktivna,ali imali su samo dva pilota Tomića i Stankovića.U Nišu je bila Vazduhoplovna komanda,i u hangarima je bilo još aviona ,ali nije bilo pilota koji bi na njima leteli.Ipak posle borbi za Beograd ,ti avioni  su prebačeni na letelišta kod Mladenovca i Kragujevca.Tada je na nekima od njih leteo engleski poručnik Džordž Balok ,verovatno na jednom od preostalih  Bleriota i polomio ga januara 1915g.On je vežbao za jedan "specijalni zadatak",koji mu je poveren od Vazduhoplovne komande.Za izvršenje ovog zadatka spreman je   jedan Deperdusen,ali posle loma aviona od ovoga se odustalo.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Naredna takva misija se pominje  1916g kada je Srpska avijatika bila na Solunskom frontu.Svaka akcija avijacije se upisivala u dnevnike ,ali ovakve ne ,i o njima bi samo poneki visoki funcioner ili oficir saznao nekoliko meseci ili godina kasnije.Zadatak je bio prebacivanje četničkog vojvode Vasilija Trbića u Srbiju.On je trebalo da upozna sa stanjem u narodu ,i da se po mogućstvu vrati na Solunski front.On je došao na aerodrom kod Vertekopa (to je slovenski naziv sada Skydra) radi prirpeme za put. Let je obavljen 9 avgusta 1916g sa aerodroma kod Vertekopa, a sleteo je kod Planine Solunica(predeo zvan Veleška rupa) južnoj Srbiji.(sada Makedonija).Negde stoji da su sleteli kod sela Kanatlarci ,južno od Prilepa.Prevezao ga je francuski pilot Delkroa(Delecroix) sa avionom Nieuport X(iz eskadrile N87) i odmah se vratio.Avion je bio br N-730 model Nieuport 80 CV,i da bi bili lakši skinuto mu je naoružanje.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Četnički vojvoda Vasilije Trbić

Dogovorili su se da krenu u 4h izjutra ,i da lete oko velikih planina,stim da će pravac da odredjuje Vojvoda.Išli su dolinom gde se nalazi grad Monastir brzinom od 110km/h.Iako je bio potpuni mrak ,uspeli su da se orjentišu.Ponegde su se videle vatre na zemlji.Pilot se jako brinuo gde će i kako dasleti,da li će tern biti ravan i dovoljno čvrtst.Posle nekog vremena Trbić je pilotu pokazao polje na koje da sleti.Uspeli su bez većih problema,taman kada je počelo da sviće.Iako je ,po pričanju pilota,u okolini bilo pastira,niko na njih nije obraćao pažnju.Odmah po sletanju izašli su iz aviona i pilot je pomogao puniku da iznese sve iz aviona-pištolj,ranac,torbe sa municijom i eksplozivom i svoj litar rakije.Skinuo je letačku bundu,pozdravili su se ,i pilot je odmah okrenuo avion,i sada bez tereta lako je uzleteo.Dok se vraćao razmišljao je šta ako naidje na neprijateljski,jer nema oružije,ipak oko 7h i 30min je stigao do aerodorma Amatovo
O toj misiji niko nije ništa znao,tek je decembra 1916g načelnik bitoljskog okruga M.Jovanović u pismu Vladinom Komesaru Ministarstva Unutrašnjeg dela D.Alimpiću pominjao da je  Trbić  avionom spušten u okolini sela Kanatlarca,opštine Topličanske.(vazduhoplostvo srbije na solunskom frontu 1916-1918).Trbić se posle uspešnog obaveštajnog rada vratio na Solunski front januara 1917g .Doneo je dragocene podatke o neprijatelju i stanju u Srbiji,zbog čega je dobio orden Karadjordjeva zvezda sa mačevima.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Još jedna takva misija je prebacivanje pezervnog poručnika Koste Milovanovića-Pećanca u Srbiju.On je od Vrhovne komande dobio zadatak da da upozna ustanike i pripremi dizanje ustanka u dolini Toplice u toku 1916g.Ali,pre nego uradi po instrukcijama Vrhovne komande , morao je da  sazna stanje u porobljenoj Srbiji.Ova misija je ustvari njegova zamisao,gde je on u pismu komandi objasnio zašto bi on morao da ode u okupiranu Srbiju.Pukovnik Danilo Kalfatović je rekao da je njegova zamisao izvodljiva,samo je bio problem u avionu i pilotu.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Odlazak aviona sa Pećancem

Došao je na aerodrom nekoliko dana ranije u eskadrilu N 87 ,gde se sa pilotom pripremao za let.Pored priprema na zemlji imali su i jedan probni let na 3000m. Pošli su sa aerodorma kod Vertekopa(sada Skydra) 28 septembra 1916g na avionu Nieupor X(N°734), u 6h i 30min izjutra ,pilot francuz Kornemon.Kada su preleteli front ,na njih je ispaljeno oko 40 granata,ali su srećno prošli.Stigli su u blizinu Kuršumlije ,ali Pećanac nije mogao da se odluči gde da slete.Nije hteo da slete gde mu je naredjeno(to je bio ranije aerodrom) jer se bojao zasede .Pilot se ljutio i na kraju rekao da će ga odvesti u Rumuniju.Na kraju je Pećanac prepoznao livadu , sleteli su u podnožiju Soko planine,pored sela Mehana.Pilot je zaustavio  motor i pomogao Pećancu da iznese sve stvari ,izmedju kojih je bilo i 25kg eksploziva.Okrenuli su avion,zavrteo je elisu i Kornemon je uspešno poleteo.Pilot je produžio do Rumunije gde je uspešno sleteo,a posle tri dana  se vratio na Solunski front.Bugari su ih primetili i krenuli da ih uhvate,ali pre su stigli ljudi narednika Radisava Tošića . Pećanac se povezao sa ustanicima i pokušao da radi po uputsvima.Kada se vratio na Solun pisao je izveštaj 1 januara1918g.Pore drugih akcija koje je sprovodio ,opisao je  jednu borbu u kojoj su ih napali avioni.To se dogodilo 14 maja 1917g posle napada na stanicu Ristovac,kada su vodili borbu sa dva bataljona nemačke vojske.U neko doba napali su ih avioni ,ali nisu mogli da ih odvoje od svojih ,pa su tukli obe strane.Ovo je usamljen slučaj korišćenja avijacije po ustanicama.Medjutim .Koliko je ovo bila tajna misija govori o izjavi gen.Terzića u skupštini 1919g."Ja sam bio član vlade kao ministar vojni,ali mi ništa nije bilo poznato kakvi su uzroci rukovodili Vrhovnu komandu da izašilje Kostu Pečanca u Srbiju"..(vazduhoplostvo srbije na solunskom frontu 1916-1918)
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Bilo je i nekoliko pokušaja da se iz Toplice prebace ustanici preko fronta do Srpske vojske,ali im nije pošlo za rukom.Nihova namera je bila da prenesu poruke ustanika,a da u povratku prenesu instrukcije Vrhovne komande.Ipak jednom je uspelo,ustaniku Proka Planić je sa manjom grupom(pored drugih i Vuković i Vladisavljević) prešao liniju fronta noću 10 septembra 1917 ,kod 4 ruskog pešadiskog puka.On je doneo pismo od vojvode Koste Vojinovića.
U pismu stoje uzroci podizanja ustanka ,kao i represalije koje su sprovodili Bugari,da Pećanac nije podigao ustanak,već da se tome protivio.Ustanici su imali uspeha u toku februara i marta 1917g,ali su bili veoma nezadovoljni što nisu imali nikakav kontakt sa Vladom Srbije.Računali su da su trebali da budu podpomognuti avijacijom,ili barem preko nje budu u kontaktu.Imali su velika očekivanja od avijacije.Tako su naveli zahteve-da avionom dodje jedan oficir ,koji bi doneo novce za nastavak ustanka ,kao i za porodice nastradalih ustanika.Da se avionima bacaju letci u korist ustanika i Srbije,i da se avionom pošalje jedan hirurg sa potrebnim lekovima.Dalje se navode drugi zahtevi,koji su  vezani za avijaciju .Oni su bili takvi jer  nisu znali mogućnosti tadašnjih aviona.Letovi do udaljene Toplice,nisu bili mogući.U ime Vrhovne komande odgovorio im je gen.Bojović,tačku po tačku.Pokušao je da im objasni mogućnosti  aviona,ali i da bi sanitetsku ili neku drugu vojnu pomoć ,možda mogli dobiti.Računalo se ,eventualno,na britanske bombardere,koji su mogli da prenesu velike terete na daljinu.Sem toga preneo je naredjenje Vrhovne komande da se svaka akcija odmah obustavi,i da Četnici treba da počnu sa akcijama tek kada se saveznička vojska dovoljno približi ,i neprijatelj krene u povlačenje.

[kosta1961]

U drugoj polovini 1917g u Toplici je buknuo ustanak izazvan bugarskim nasiljem,Vrhovna komanda je odlučila da pošalje u Srbiju inžinjera,kap. druge klase  Jovana Ilića.Trebao im je pilot za ovu akciju,a za nju se dobrovoljno prijavio  narednik Siniša Stefanović . Kapetan Ilić je verovatno usmeno,dobio naredjenje da pronadje Pećanca i Vojinovića i da im prenese naredbu Vrhovne komande da obustave svaku akciju,i da raspuste čete ili ih svedu na najmanju meru. Pored ovoga kapetan je trebalo da preuzme komandu nad svim ustanicima.
Obojca su poleteli 29 oktobra 1917g sa aerodroma kod Soluna ,pa su sleteli u Korču,gde su uzeli gorivo i krenuli za Srbiju oko 14h.Oni su ovo izvodili upravo u trenuku kada je ustanak ugušen u krvi,a Bugari pretraživali teritoriju za preostalim ustanicima.Pošli su sa avionom R.A.F. BE2c koji je za tu priliku preuzet od britanskog vazduhoplovstva.On je izabran je mu je potrebna karatka staza za poletanje i sletanje,uz dovoljno veliku nosivost.Avion su dodatno pripremili ,skinuli su mu naoružanje i neke delove opreme.Čak su skinuli i sedišta,pa je pilot sedeo na paketima,a drugi na sandučetu sa novcima.Tako su mogli da ponesu i više goriva.Ali teško natovaren avion nije mogao da dosegne dovoljnu visinu da prelete planinske masive,pa je pilot išao izmedju planina. Namera je bila da stignu u sumrak,da bi imali vremena da do jutra sakriju avion i udalje se.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Trebalo je da se pilot nar.Stefanović vrati pešice preko Albanije ili zapadno od Bitolja preko fronta.Kako je avion trebalo ostaviti ,sve oznake na njemu su pre leta prefarbane. Put ih je vodio dolinom Drima,preko Šare na Metohiju pa Kosovo odakle su stigli do Gornje Jablanice u blizini Lebana. Uspešno su stigli na predvidjeno mesto,ali kako je padao mrak pilot je hteo da sleti dok još ima svetla pa je udario u drvo.To je bilo u blizini sela  Šilova kod Medvedje.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
kapetan druge klase  Jovan Ilić  i  pilot narednik Siniša Stefanović

Po jednoj verziji videla su ih dva Srbina i prijavili Bugarima,a po drugoj Bugari su videli plamen pa su se uzbunili.Od ova dva Srbina jednog su ubili Četnici Dragutina S.Rajkovića iz Medvedje,dok je drugi ostao i živeo bez smetnji posle rata.Čak je i Pećanac ,kasnije,govorio da je bio u blizini ,ali da nije mogao da pomogne jer su Bugari bili jaki.

Kapetan Ilić i narednik Stefanović su uhapšeni i prebačeni u Niški zatvor,gde su ih ispitivali i mučili.O onome što je preživljavao pilot Stefanović u zatvoru svedoče cediljuce pisane na kartonu duvanskih kutija.Njih je prenosio bugarski stražar ,grčkog porekla,gospodji Hodjera,a ona ih sačuvala i posle rata predala njegovim sestrama.Posle saslušanja kap.Ilić je streljan (nepoznato kada i gde je sahranjen) dok je narednik Stefanović,navodno zavrbovan od Bugara.Kao takav je trebao da govori okupljnom narodu u Nišu,o propasti srpske vojske.Medjutim on je povikao -"Nedajte se braćo,naša vojska je blizu!"-kada su ga Bugari izboli bajonetima.

Njihova sudbina ipak nije do kraja rasvetljena,zna se da ih  je uhvatilo jedno bugarsko poterno odelenje,ali su oni pre toga ipak uspeli da zapale sve hartije.Po drugim podacima oni su spalili uputstva Vrhovne komande,novac i avion.

Za ove tajne letove u Srbiju nije znala srpska Vlada na Krfu.Ovakve akcije su se izvodile za svo vreme Solunskog fronta,koje su ostale nepoznate,a izvodili su ih Srbi i Francuzi zajedno .Za njih  su birani iskusni piloti ,i borci Srbi i Francuzi.Ipak dotadašnje akcije su bile manje-više neuspele zbog nedovoljnog poznavanja stanja u Srbiji,ali i zbog neuskladjenosti sa planiranim akcijama na Solunskom frontu.

Posle ovih tajnih letova Vrhovna komanda je prestala sa njima.Medjutim,prilikom pravljenja planova za proboj fronta ,planirane su  akcije prebacivanja dobrovoljaca u neprjateljsku pozadinu.Prva takva akcija je planirana avgusta 1918g.Komandant francuske Istočne Vojske je 30 avgusta poslao por.Dimitrijevića kod komandanta Prve armije gen.Bojovića sa predlogom da se prikupi nekoliko sposobnih ljudi ,koji bi zajedno sa francuskim oficirima i vojnicima operisali u pozadini neprijatelja.Ideja je bila da se takvi ljudi obuče i prebace u južnu Srbiju -Makedoniju gde bi rušili pruge i druge železničke objekte.Gen.Bojović je odgovorio da je njegov zahtev preneo Vrhovnoj komandi na odlučivanje.

Sledeća akcija je planirana bez Vrhovne komande.Francuski rezevni potporučnik je došao kod komandanta Bitoljske divizije pukovnika Vasića ,a po nalogu generala DEperae,da mu ovaj da na raspolaganje par oficira i 15 vojnika za prebacivanje u neprijateljsku pozadinu.Oni bi trebali da budu prebačeni avionima na širem frontu Vardara,Bitolja i dalje gde bi rušili važne objekte.Vrhovna komanda je za ovo saznala tek preko stogo poverljive  poruke puk.Vasića.Naveo je da je komanda izostavljena zbog što veće tajnosti,i da izabrani ljudi budu u Solunu 4 septembra bez oružija i municije.Vrhovna komanda je odgovorila da je poslala jednog oficira i četrnaest podoficira za ovu akciju.

Ipak ,komanda je naglasila da je pravo upotrebe agenata u neprijatelskoj pozadini rezervisala za sebe.Objašnjeno je da su oni za takve akcije kada se saveznička vojska dovoljno približi kod dotičnih predela,jer postoji opravdana bojazan da bi takve akcije pre toga,dovele srpski živalj u veoma težak položaj.Zbog toga je gen.D Epere zamoljen da akcje planira do linije Kratovo-Skoplje-Tetovo,sa čim se donekle složio.Zbog toga je Vrhobna komanda stavila na raspolaganje francuskoj vojsci odred Babunskog za takve akcije.To je leteći odred Jovana Stojkovića,koji je izvodio akcije u pozadini neprijatelja i obezbedjivao savezničke snage od izvidjačkih i obaveštajnih dejstava diverzantskih grupa.

Drugog dana nakom proboja Solunskog fronta,francuski oficiri su planirali novu akciju.Kap.Grijel je u savezničkoj Vrhovnoj komandi razgovarao sa por.Raul Beržo(Raoul Bergeaux) o tajnoj misiji prebacivanja dva Srbina sa kojima će dići u vazduh delove pruge Veles-Skoplje i Veles-Gradsko.Poručnik Beržo je trabalo da pronadje još jednog francuskog  pilota,a komanda će pronaći dva srpska podoficira.On je izabrao svog kolegu iz eskadrile 510 nar.Anri Retigljatija(Henri Rettagliati).Izabrani su i Srbi:  rezervni narednik Milorad S. Pećanac koji je leteo sa por.Beržo i nar.Nikola Spasojević koji je leteo sa Retigljatijem.

Por.Beržo i nar.Pećanac su krenuli avionom(prema francuzima možda Breguet 14) 16 septembra 1918g sciljem da poruše prugu Veles-Skoplje.Iz izjave koju je nar.Pećanac dao posle rata saznajemo da im se motor na avionu pokvario pa su morali prinudno da se spuste severno od Velesa kod sela Sonoma.Uspešno su sleteli,ali su ih ubrzo otkrili seljani i bugarski vojnici.Odmah su ih zarobili ,opljačkali,i tukli pesnicama i kundacima,od čega  ih je branio kmet sela. Odvedeni su u Veles,pa u Skoplje u nemačku komandu mesta gde su saslušavani ,a potom i u  nemački zatvor.Odavde su odvedeni u bugarski gde su ih saslušavali sedam dana,potom su ih tukli i nisu im dali vodu da piju nekoliko dana.Posle su odvedeni u Leskovac pred Vardarski vojni sud,gde im je dodeljena smrtna kazna streljanjem.Medjutim kraj rata je bio blizu pa su i Bugari bili oprezni,tako da Viši vojni sud nije odobrio smrtnu kaznu.Tako su vraćeni za Niš ,pa odatle u zarobjenički logor kod Sofije.Odatle su oslobodjeni sredinom oktobra.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Zanimljivo je da su u sudu u Leskovcu bili zajedno sa još jednim francuskim oficirom pilotom De Kaste i rez.narednik Petrom Vukadinovićem i podnarednikom Simom Radović.I oni su bili u jednoj od tajnih akcija,ali im je avion pogodjen kada su bili izmedu Štipa i Strumice i morali su prinudno da slete.

Nešto bolje su prošli nar.Retigljati i nar.Spasojević.Oni su krenuli avionom na misiju rušenja pruge Veles-Gradsko,avion se pokvario pa su se spustili.Ali sada postoje dve verzije kako se završilo.Po jednoj ,gde je nar .Spasojević dao izjavu u Vrhovnoj komandi,oni su krenuli avionom iz francuske eskadrile u Mikri(kod Soluna) i to 2 septembra 1918g,sa zadatkom da slete u okolini Velesa ,avion unište,miniraju deo pomenute prige i da izvrše izvidjanje u neprijateljskoj pozadini.Potom je trebalo da se vrate.Medjutim avion im se pokvario ,i dok su tražili mesto za sletanje avion se zakačio krilima za velike bukve,gde je i ostao.Pošto su bili daleko od Velesa krenuli su natrag,i usput su izvideli neprijatelja.

Prema drugoj verziji oni su krenuli kad i por.Beržo 16 septembra 1918g u 1h posle ponoći.Zaista su imali prekid rada motora,sada zbog nestanka benzina.Ostavili su avion i krenuli nazad ,ali kada su bili blizu pruge,začuli su avionske motore.To je bilo pet Bregea iz eskadrile 510 koji su uspešno bombardovali železničku stanicu,koja je bila u blizini .Pored nje uništili su i deo pruge .Kako je uprvo to bila njihova misija ,doneli su odluku da puste golubove pismonoše,sa porukom,da su obojca ranjena,da je uspelo bombardovanje stanice i da se vraćaju.

Kapitulacija Bugarske je bila blizu kada je ministar Vojni uputio zahtev gen.DEpere 27 septembra 1918g ,vojvodi Mišiću da uputi četiri sposobna čoveka za specijalnu misiju.Njih bi prebacili avionom ,da ruše pruge od Niša ka Sofiji i u pravcu Vranja,kako ne bi Bugari dobijali pomoć.Zahtev je bio da se dobrovoljci za ovo traže iz Dopunske komande u Solunu i da se daju na raspolaganje ministu vojnom.Komandir iz ove komande je poslao četvoricu dobrovoljaca.Podnarednik Ivan Perišić,podnarednik Dragoljub Savić,kaplara Apostol Simić i redova Randjel Krstić.

"Ostaje da se i dalje istražuju pojedine tajne misije vazdušnih letova koje nisu poznate.Na Solunskom frontu obavljani su još nepoznati zadaci nar. Lisijena Kabana ,pilota eskadrile 510,početkom jula 1916g,zatim podpor.Parajua(Joseph Parailloux),pilota eskadrile 505,i na samom kraju rata narednika Brama(Emile Braun) pilota eskadrile 505.Pored ovoga vredno je otvoriti i novu stranicu rada engleskog i drugih savezničkih vazduhoplovstava na Solunskom frontu,pri čemu bi se istraživale njihove tajne misije".(citat iz knjige Vazduhoplostvo srbije na solunskom frontu 1916-1918 Vladeta D.Vojinović)

Korišćene knjige: Vazduhoplostvo srbije na solunskom frontu 1916-1918 Vladeta D.Vojinović
                               Srpska avijatika 1912-1918  grupa autora
                               Istorija  Jugoslovenskog vazduhoplovstva Sava J.Mikić

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[vathra]

Трбићев пут је описан у његовим мемоарима.
Његова мисија је била да минира мостове, јер се очекивао улазак Румуније и рат, и то би могло да успори маневар јединицама Централних сила. Како су операције против Румуније биле муњевите, за тим није било потребе, те је Трбић наставио са скупљањем обавештајних података. Вратио се са још двојицом четника преко линије Солунског фронта. Иако су били обучени као бугарски војници, то је био подвиг јер је почела рововска војна.