Bojni brodovi klase Tegethoff

[bristova]

A nisu se odvažili da izvrše prepad na Taranto i iznenade talijanske BB. Žali Bože ogromnih novaca potrošenih na ove drednote, kada su se najuspešnijima u Jadranu pokazale turbinske torpiljerke, razarači Tatra i male krstarice tipa admiral Špaun.  Sve veće od toga pokazalo se kao beskorisno! Možda da su sagradili seriju novih obalnih oklopnjača od najviše 8-10.000t., sa 305mm topovima, ali drednoti u Jadranu... bacanje para na prestiž.

Veliko more - veliki brod.
Malo more - mali brod.

Ugurati i stacionirati najmoćnije drednote tog vremena u usko i malo more ... kao da su ih spustili u malo veću kadu za kupanje.

No, ovo su diskusije sa današnjeg stanovišta. Videli smo sve kako je AU monarhija prošla, pa je lako suditi i donositi zaključke.

U to doba nije bilo lako biti perspektivan strateg sa vizijom koja bi važila daleko u budućnost.

Pa sad, to je pitanje za diskusiju...
U to doba morima su vladali veliki topovi, uz odgovarajuću pratnju manjih brodova.

Mali brodovi mogli su sami samo iznimno imati uspjeha i to više slučajno (Szent Istvan). U normalnim situacijama ne mogu se ni približiti bojnim brodovima.
Osobno mislim da je gradnja drednota tada za AU mornaricu bila opravdana.
I činjenica je da s mora AU nije bila ozbiljno ugrožena čitavo vrijeme trajanja I SV rata. Može se reći da je AU mornarica odradila ratnu zadaću obrane jadranske obale carstva. Faktor odvraćanja snagom kapitalnih brodova s efektivnim plotunom od 12 x 305mm zasigurno je postojao. Da li je to mornarica mogla napraviti neimajući ove BB veliko je pitanje.

[kumbor]

Mislim da se odgovarajući efekat mogao postići manjim brodovima sa sličnom artiljerijom i oklopom deplasmana npr. 10.000t, ne više. Ipak, drednoti su bili pitanje prestiža i mode - merilo pomorske snage države, ekonomskog razvoja i količine novca. Oko 1.000t deplasmana pojelo je dvostruko oklopljeno dno - projektovano tako da je zapravo bilo štetno, a nije pružalo nikakvu zaštitu. To je projektantu Kudelki jasno rekao Tirpitz, kad su se konsultovali, ali Kudelka je smatrao da je u pravu. Mehanika podvodne eksplozije je tada bila poznata teorijski, ali tek je rat pokazao prave efekte i potvrdu teorije.

Što se tiče "jadnih drvenih barki MAS" i potapanja Szent Istvana, Regia Marina je dobila obaveštenje o isplovljenju eskadre drednota. Eskadra je zoru dočekala u Telaščici, što je MASima dalo vreme i priliku da zauzmu zasedu. Malecke čamce duge oko 15m, niskog nadvođa, bez nadgrađa, sa pomoćnim tihim motorima bilo je stvarno teško uočiti tada postojećim osmatračkim sredstvima. A Sent Ištvan se odlikovao od prethodnika lošim kvalitetom gradnje riječkog brodogradilišta, koje do tada nije gradilo bojne brodove. Mnoge nepropusne pregrade nisu bile nepropusne.

Slučaj potapanja Sent Ištvana znatno je uticao na koncepciju i taktiku kako KJRM do 1941., tako i JRM od 1945.

[bristova]

Klasa BB Tegetthoff imala je svojih mana.
No ipak su to bili dredenoti relativno malog deplasmana a velike vatrene moći, s velikim poljem djelovanja topova 305 mm.
Rekao bih koncepcijski baš prilagođeni za Jadran.

Tehničke mane klase trebalo je otkloniti.
Taktika uporabe je uvjek izazov, da ne kažem problem, za svaki brod ako se on krivo koristi.
Nije brod kriv za to.

[MOTORISTA]

KuK mornarica je odradila svoj posao jer je zaštitila svoju obalu od napada neprijatelja. Krupnije savezničke jedinice nisu ulazile duboko u Jadransko more, već su se vrzmale tu po Jonskom moru sa ekskurzijama prema Boki Kotorskoj, a i te ekskurzije su se loše završile jer je potopljeno nekoliko oklopnih krstaša i oštećeno još krupnih jedinica.

[lovac]

Meni nije jasno zašto AU mornarica nije svoje moćne brodove klase Tegethoff odmah na početku rata prebazirala u Boku. Njihovo baziranje u Puli nije imalo nikakvog efekta i smisla, vezano za snagu i moć tih brodova, samim tim i na ukupnu pomorsku moć AU monarhije.

Činjenica je, da je Boka bila u dometu CG artiljerije sa Lovćena, ali se i tu moglo što šta učiniti, da se vatreni položaji CG artiljerije neutrališu.

A prisustvo 3 tako moćna broda (sa pratećom eskadrom) na vratima Mediterana, verujem da bi mogao imati uticaja na opšti tok rata, u korist AU i njegovih saveznika.
Barem bi Italija bila blokirana, i svi transporti antante kroz Mediteran.

[kumbor]

Baza u Boki nije imala kapacitete za njihovo baziranje na duže vreme. Svaki ovaj brod imao je posadu od oko 1.000 ljudi. Kako hraniti toliku posadu u Boki? Kako popraviti brod u slučaju potrebe?

[lovac]

Strateški gledano, na duže vreme, to se moglo urediti. I sigurno bi bilo koristi od toga.

Boka je bila železnicom povezana sa centrom, AU monarhije - što je moglo obezbediti dotur potrebnih zaliha i potrošnog materijala.
Izgradnja drugih kapaciteta za baziranje, uz već postojeću infrastrukturu, nije bilo neizvodivo.

Možda, jedini veći problem bi predstavljalo dokovanje tih brodova u Boki?

[MOTORISTA]

Osim toga treba uzeti u obzir i strah Italijana od gubitaka kapitalnih brodova, tako da čisto sumnjam da bi se usudili da uđu u bitku, sem ukoliko nemaju brojčanu premoć minimum 2:1.

[lovac]

Očito, najmoćniji brodovi, služili su monarhiji isključivo kao ukras a ne kao ubitačna borbena sredstva, koja su mogla imati značajan uticaj na tok rata.

[bristova]

Klasičan primjer "Fleet in being".
Zadaća odrađena.

[MOTORISTA]

Viribus na Malti.