Како доказати квалитет војске25.06.2011
Поводом текста „Квалитет је важнији од квантитета” (,,Политика”, 22.јуна)Поздрављам напоре господина Срђана Камперелића, председника Извршног одбора СДУ, поводом питања расправе о војним трошковима, бројном стању војске и борбене технике у држави Србији. Лепо је то када било која странка изађе у јавност са јасним и свежим идејама, поштујем ,,младе лавове” у свим странкама који се прихвате тог тешког и незахвалног посла када је одбрана у питању. Ипак, мало сам изненађен када сада видим да господин Камперелић каже како они не предлажу смањење буџета Министарства одбране за 35 одсто, како сам ја навео, већ за 20 одсто, као и да се залажу за то да се бројно стање људи и опреме смањи за 35 одсто.
Признајем, мало сам збуњен, јер је Информативна служба СДУ емитовала је 12. јуна 2011. године саопштење у којем се, по агенцијама, наводи: „смањење буџета Министарства одбране, по предлогу СДУ, укључивало би и смањење бројног стања наоружања и војне опреме оружаних снага за 35 одсто, чиме би била остварена уштеда која би омогућила да се трећина ослобођених средстава прерасподели ка побољшању обуке и повећању летних сати пилота Ваздухопловних снага, док би две трећине тих средстава било преусмерено за потребе буџета Србије у области образовања и здравства”. Господине Камперелићу, у првом саопштењу СДУ од 12. јуна нема ни речи о смањењу бројног стања људи у Војсци Србије, већ само бројног стања наоружања и војне опреме. У вашем тексту, поводом мог текста, сада помињете смањење бројног стања људи и војне опреме за 35 одсто. Али сада не помињете наоружање, већ само војну опрему. Наоружање и војна опрема нису иста ствар. Господине Камперелићу, помозите ми да се снађем, шта ви, заправо, желите да смањите у Војсци Србије? Зашто нисте у првом саопштењу ваше странке навели податак да желите да се буџет Министарства одбране смањи за 20 одсто, већ сте све ставили у формулу о смањењу за 35 одсто. И тиме ме довели у заблуду.
И зашто полемишете са мном поводом мог навода да НАТО тражи да чланице алијансе за одбрану издвајају најмање 2,2 одсто од БДП-а? Па то НАТО тражи, али ја нигде нисам написао да све чланице НАТО-а аутоматски испуњавају тај захтев о чему бисте ви одмах полемисали. Штавише, ви ми импутирате да заступам тезу како војни издаци поспешују привредни раст. А ја сам лепо навео да ,,чак и у оквиру Светске банке има стручњака који сматрају да издаци за одбрану имају бар делимично позитиван ефекат на економију...” Господине Камперелићу, морам да вас обавестим како ја још увек радим у „Политици” и нисам стручњак Светске банке. Иако бих то жарко волео.
Око броја тенкова и авиона наведених у мом тексту, односно у табели, имате неуједначен приступ. Ја се, наиме, нисам руководио бројем тенкова који су у оперативним јединицама армија балканских држава, или који су у складиштима, или који су резерва, или који су отписани као застарели, или којима недостају гусенице или топ, или који су остављени на ливадама поред наших паланки; ја сам узео у обзир само оно што су државе пријавиле центру за конвенционално наоружање у Бечу, а што објављује војна публицистика. Не тражите ваљда од мене да идем по балканским складиштима и ливадама и појединачно бројим тенкове. Слично је и са авионима, па сам око тог броја ставио и ограду „на папиру”. Наравно, што се тиче нас у Србији. О броју сати налета пилота, о обуци војника, не бих овде расправљао. Као ни о Фокландима, Британији и Аргентини, што је део електронске верзије вашег текста. Јер давно сам имао интервју са адмиралом сер Џоном Вудвордом, командантом британских снага у рату за Фокланде (загребачки „Старт” из 1982).
Но, нешто ме ипак интересује, како сте дошли до тога да од уштеда у војном буџету, због могућег смањења тог буџета од 20 одсто, једну трећину одвојите за обуку и повећан број сати летења пилота, а две трећине да усмерите у образовање и здравство? Зашто не обрнуто? Или зашто баш у образовање и здравство, а не у пољопривреду или у стратешку инфраструктуру?
И на крају, господине Камперелићу, ја не заступам тезу да се квантитетом уместо квалитетом развија сектор одбране, што ми ви опет импутирате. Али ипак знам да ако немате довољно модерног оружја и опреме морате имати повећан број војника са једноставнијим оружјем. И то је формула која вреди за све државе света, под условом да желе озбиљан систем одбране. А да ли је нека армија, само зато што је бројчано мања у односу на претходно време, уједно и модернија, ефикаснија и мобилнија, то је ствар за велику дискусију. Како мањи број тенкова може бити убојитији од већег броја истих тих тенкова? Којима на терену не помаже ништа ново од других борбених средстава. Како ћете то показати и доказати? На темељу чега?
Мирослав Лазански
Izvor:Politika
(sporan tekst)http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Kvalitet-je-vazniji-od-kvantiteta.lt.html
