Korveta Nada

[ML]

Ukratko o NADI. Ovdje je već promijenjena. Iako je šema bojanja 1941, brod je već promjenjen, produžen mu je kaštel dobio je radar, raketne lansere na glavnom topu... U knjizi o toj klasi brodova postoje 29 šema bojanja.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Pošto treba napisati nešto o brodu sukcesivno ću napisati nešto o njegovim karakteristikama. Ovako uopšteno, tragajuči za jeftinim brodom,koji će imati dobra maritimna svojstva, brzinu do 16čv i protivpodmorničko naoružanje krenulo se od kitolovca Southern Pride. Brod je trebao modernu PP opremu, 4inch top, 12B radio i na sreću posle puno diskusija o kotlovima na ugalj, prihvačeni su kotlovi na naftu, sa standardnom parnom mašinom kao na kitolovcu (steam reciprocating engine)
Dogovor o gradnji je sklopljen 24.aprila.1939g i posle 8 dana je počela izgradnja.
Brodovi su trebali imati Asdic TYpe 123, glavna artiljerija 4inch Mark IX Gun sa 100 granata, Lewisovi mitraljezi sa svake strane mosta 0,303 inch. Trebali su imati po dva Mark II bacača dubinskih bombi i bk od 25 dubinskih bombi. Posada je brojala 2 oficira i 27 podoficira i mornara. Snaga električnog generatora je predviđena 15kw, što se kasnije mijenjalo na više.
Mnogi brodovi su već za vrjeme gradnje pretrpjeli modifikacije, a neki i sucesivno tokom eksploatacije. Gore navedeno je predstavljalo samo platformu i početak.

[ML]

Da nekog ne zbunjuje,prvo govorim o klasi.
Same specifikacije klase su:
Deplasman  940t, puni 1170t.
Dužina preko svega 62,5m,
Širina 10,1 m
Kotlovi 2x Scotch (cilindrična)
Glavna mašina 4-cilindrična, trostruke ekspanzije, recipročna mašina.
Propeler 1
Snaga  motora 2750Ks
Maksimalna brzina 16 čv
Doplov sa 12čv je 4000 NM
Naoružanje 1 top 4 inch, 2 dvostruka mitraljeza Lewis 0.303inch.
Dubinske bombe 25 kom
Bacač dubinskoh bombi 2x MarkII.

Urgentno je naručeno 25.07.1939g . 26 brodova  i 4 za  Francusku, brzo nakon toga još 30 brodova 31. O8. 1939. i  19.09.1939g . 12 brodova.  Sve u svemu 269 korveta ovog tipa je izgrađeno u britanskim I kanadskim brodogradilištima a nekoliko i u francuskim.
Kroz godine proizvodnje brodovi su doživljavali promene, tako da nikako ne treba gledati tu klasu kao identične brodove. Kako su izlazili na more, dizajn je konstantno unapređivan kao rezultat iskustva iz naučenih u eksploataciji.
Origialno su namjenjene za obalnu primjenu, a ne za Sjeverni Atlantik, ali potrebe su  ih ubrzo  uvrstile i u oceanski escort.
1940g. 24 broda su opremljena mehaničkom minolovkom Oropesa sa parnim vitlom na krmi,  a 16 ih je opremljeno LL magnetnom minolovkom,  namotanoj na bubnju, smještenom na krmi broad, kao i akustičkom minolovkom na trokutnom okviru na pramcu.
Sa napredkom magnetnih mina dodavani su za pasivnu zaštitu  kabli za degaussing, najprije izvan broad a kasnije ugrađeni unutar trupa.
Za zaštitu posade od vazdušnih napada dodane su zaštite na topovima, a izvedena je i zaštita komandog mosta, sa neprobojnim pločama(bulletproof).
Još jedna rana modifikacije je produženje prednjeg kaštela do iza dimnjaka što je pre svega bilo potebno radi večeg unutrašnjeg prostora, broj posade I nove opreme je povećan, a dobijeno je I na stabilitetu forme broad.
Povećana je I ljuljna kobilica sa
Ugrađen je na brodove radar tip 271, pre svega zbog podmornica koje su pod okriljem mraka sa površine napadale brodove.
Ugrađen je izboljšan sonar, a na krila mosta su stigli Oerlikoni 20mm, naime mitraljezi su se pokazali kao nedovoljni.
Šest tipova komandnog mosta je građeno u toj klasi.
Originalni BK je bio 25 dubinskih bombi, na dva klizača I dva bacača Mark II.
U august 1940g povećan je na 50 dubinskih bombi i 4 bacača., ali ne na brodove koji su imali minolovnu opremu jer su već tako imali kritičan stabilitet ( n ate brodove su dodali 50T balasta (pig iron)
Od juna 1941g. dobili su Hedgehog (ježa) koji je montiran iza pramčanog topa, na čijem su štitu več bili montirani lanseri za rakete od 2inch-a.
1943 su dodana još 4 Oerlikona .
Svi brodovi su opremljeni “Foxer”-om, akustički mamac koji se je spuštao po krmi.(zaštita da zbuni akustično vođena torpedo.) [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Na pramcu je akustička batna minolovka, ovaj brod ima LL elektomagnetnu minolovku. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
i dole Foxer [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[lovac]

Nada je nakratko bila Partizanka, dok nije vraćena Britancima. Znam da većina članova foruma to zna.

Sramota, stari sam član foruma i ne znam ništa o tome.
Kakva je priča korvete Nada?
Ima li gde na forumu?

[kumbor]

Iako o tome ne znam Bogznašta, reći ću ono što znam.

Projekat korvete Flower razvijen je iz civilnog traulera-kitolovca. Izabran je zbog lakoće i jeftinoće gradnje i dobrih pomoračkih svojstava, pogodnih za Atlantik, iako je reč o malom brodu. Uslovi boravka i rada posade bili su spartanski. Ove korvete odradile su veliki posao u vreme Bitke za Atlantik, bar dok nisu došli veći brodovi, fregate i eskortni razarači. Korveta klase Flower i njena posada glavni su junaci romana The Cruel Sea (Okrutno more). Davno sam ga čitao, British Council od 1999. ne daje knjige na čitanje, a na internetu svi traže pare da ga downloadujem, što neću!

Jedna korveta Flower (ima i njeno HMS ime u priručniku H.T. Lentona) dodeljena je Kraljevskoj vladi u izbeglištvu, ali je praktično stigla u Jadran već kad je NOP postao jedina zvanično priznata sila. Dobila je ime Nada. Korišćena je i neko vreme posle rata, ali je 1948-9. vraćena Velikoj Britaniji.

[ML]

Ja sam zamislio da nešto napišem, prvo o klasi pa onda o brodu i naoružanju, jer ima podosta različitih podataka. ono što je @kumbor napisao ima i u onom mom prvom djelu, kao i u prethodnim postovima, pošto nisam baš "besposlen pop" to ne ide baš brzo.
Inače knjiga o tom tipu ima slovenački prevod i košta par evra. Normalno da je imam, iako su mnogi na ovom forumu neprijatelji knjiga. Preporučam članovima foruma iz Slovenije. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[lovac]

 Izabran je zbog lakoće i jeftinoće gradnje i dobrih pomoračkih svojstava, pogodnih za Atlantik, iako je reč o malom brodu. Uslovi boravka i rada posade bili su spartanski. Ove korvete odradile su veliki posao u vreme Bitke za Atlantik, bar dok nisu došli veći brodovi, fregate i eskortni razarači.

Za naše uslove i nije tako maleni brod. Sa deplasmanom od oko 1000 t je samo malo manji od naših RF 33 i 33 - ali one se zovu fregate!

[kumbor]

Ti brodovi imali su D st. oko 950 metričkih tona, ali dužinu od samo 62,5m i širinu od 10,1m. RF 33 i 34 imaju D st.oko 1400t., dugi su preko 90m i široki oko 11m. Jožefe, to baš i nije slično. Ta je razlika u deplasmanu mala za bojni brod, ali za korvetu/fregatu vrlo je velika. Korvete flower vrlo su čvrsto građene, od debelih limova i prilično su teške za dane dimenzije. Ali, kao mnogi engleski brodovi ratne gradnje, predviđeni rok trajanja bio je desetak godina. Američki brodovi ratne gradnje građeni su mnogo kvalitetnije.

[ML]

Ko što sam napisao u Kvizu, ne namjeravam nastaviti svoje pisanje, jer smatram ovaj prekid, kao ometanje i nedostatak kulture ophođenja. Ja se posle dugo vremena, Nada je na topiku 3 godine, odlučio da nešto napišem, ali sam prekinut na veoma ružan način, ne mislim što je @Lovac pitao ima li to na Palubi, već daljni dialog koji se vodio potpuno ignorišući ono što je napisano.
Smješna je i diskusija o korvetama i fregatama i ono vrijeme upoređivati sa današnjim. Korveta se posle izvjesnog perioda ponovo javila i to baš tipa Flower, a tako ju je nazvao baš Čerčil da tom brodu da težinu. Korveta je pre svega bila zamišljena za pratju konvoja na istočnoj obali, a nikako na Atlantiku. To je bilo sila nartjerala orla. Korvete II SR rata su imale malu brzinu i mogle su pratiti isključivo konvoje trgovačkih brodova, čak im je brzina bila za 1čv manja od površinske brzine podmornice. Nikako nisu rađene za 10g.,, rađene su po zahtjevima Lojda za trgovačke brodove, pa neznam koji se gradi za 10g.
Fregate međutim su veći brodovi za oceanske konvoje, veće brzine, cca 20-24čv, po tome sposobne i za zadatke sa flotnim snagama.
Klasične korvete su britanske Flower i italijanske Gabiano( građene za eskort konvoja do Libije).
Kasnija podjela je čista pornografija.

[kumbor]

Ko što sam napisao u Kvizu, ne namjeravam nastaviti svoje pisanje, jer smatram ovaj prekid, kao ometanje i nedostatak kulture ophođenja. Ja se posle dugo vremena, Nada je na topiku 3 godine, da nešto napišem, ali sam prekinut na veoma ružan način, ne mislim što je @Lovac pitao ima li to na Palubi, već daljni dialog koji se vodio potpuno ignorišući ono što je napisano.
Smješna je i diskusija o korvetama i fregatama i ono vrijeme upoređivati sa današnjim. Korveta se posle izvjesnog perioda ponovo javila i to baš tipa Flower, a tako ju je nazvao baš Čerčil da tom brodu da težinu. Korveta je pre svega bila zamišljena za pratju konvoja na istočnoj obali, a nikako na Atlantiku. To je bilo sila nartjerala orla. Korvete II SR rata su imale malu brzinu i mogle su pratiti isključivo konvoje trgovačkih brodova, čak im je brzina bila za 1čv manja od površinske brzine podmornice. Nikako nisu rađene za 10g.,, rađene su po zahtjevima Lojda za trgovačke brodove, pa neznam koji se gradi za 10g.
Fregate međutim su veći brodovi za oceanske konvoje, veće brzine, cca 20-24čv, po tome sposobne i za zadatke sa flotnim snagama.
Klasične korvete su britanske Flower i italijanske Gabiano( građene za eskort konvoja do Libije).
Kasnija podjela je čista pornografija.

Korvete jesu građene po trgovačkim / merchant/ za razliku od admiralitetskih / naval / standarda. Bile su spore, ali činjenica je da su čvrsto građene. Možda se u vreme projektovanja mislilo da neće ići na Okean, ali vrlo brzo se pokazalo da im je to osnovno područje, naročito pojas koji nije mogao biti pokriven patrolnim avionima, bilo USAF bilo RAF. O "roku trajanja" nisam ja izmislio, to su sami englezi govorili u mnogim izvorima. Npr. krstarice klase Colony, osnovne srednje krstarice RN u ratu, pored "gradova" i lakših Dido pravljene su da traju 12-15 godina, a razarači i manje od toga - desetak godina. Posleratna inspekcija britanskih NA, čak iako izuzmemo katstrofalan uticaj pogodaka i požara na čvrstoću trupa pojedinih, pokazala je mnoge manjkavosti u gradnji. Sve krstarice Colony izbačene su iz RN do početka 60ih godina. Razarači su predavani drugim zemljama. Tako smo i mi dobili Kempenfelt i Wager. Koliko su opstajali u drugim RM zavisilo je od nivoa tehničke kulture i remontne baze. Negde kratko,a negde dugo, ali ne duže od početka 70ih. Nasuprot njima, mnoge američke krstarice ratne gradnje opstale su u drugim RM  do 80ih godina. Razarači Fletcher i Sumner takođe.

Sve po podacima Lentona, JFS, Conway, Groener, Paluba, itd.

Meni nije smetalo ničije ponašanje u kvizu. Samo je šteta što se igra svela na nas nekoliko.

[ML]

Izgleda ti i nečitaš šta je napisano, odnosno stvari tumačiš na svoj način.
Kad neko nešto napiše, najlakše je replicirat. Navedi mi i jedan izvor koji to navodi za korvete Flower. Ja sam svoje u ovom topiku završio, a ti možeš završiti ono što je bilo početo.

[Andrejevic]

Ево,хтео сам да питам.
Корвета "Нада" је од почетка 1944. године па до краја рата била у саставу Југословенске Краљевске Ратне Морнарице ван Отаџбине,након рата Британције отуђују и предају комунистима.
Она је дана 22. фебруара 1945. на Атлантику заједно са британским бродовима учествовала у једној битци.Тог дана корвета "Нада" је потпопила немачку подморницу "У-300".Командант корвете,поручник бојног брода Ушчумлић,описао је овај догађај детаљно у свом извештају.Корвета је потопила подморницу тако што је бацила експлозивну бурад на њу.
Нажалост,овај успех се приписује Британцима,не Србима,јер је корвета "Нада" била у флоти са британским бродовима,па и под британском командом.

Занима ме,имали неко слике или податке тог Ушчумлићевог детаљног извештаја ?

[kumbor]

Немам податке о том Ушч/ћумлићу, нити о његовом извештају. "Експлозивна бурад" су дубинске бомбе, бачволики канистери танких зидова, напуњени експлозивом, са хидростатским упаљачем осетљивим/подесивим на одређену дубину воде/мора. До појаве ПП торпеда и ПП ракетних бацача основно оружје за борбу против зароњених подморница. Могу бити разне величине. Обично су масе од око 50 до 300кг, у зависности од типа. Делују експлозијом пуњења која ствара притисак мехура гасова и ломи труп подморнице у близини.

[ML]

Ево,хтео сам да питам.
Корвета "Нада" је од почетка 1944. године па до краја рата била у саставу Југословенске Краљевске Ратне Морнарице ван Отаџбине,након рата Британције отуђују и предају комунистима.
Она је дана 22. фебруара 1945. на Атлантику заједно са британским бродовима учествовала у једној битци.Тог дана корвета "Нада" је потпопила немачку подморницу "У-300".Командант корвете,поручник бојног брода Ушчумлић,описао је овај догађај детаљно у свом извештају.Корвета је потопила подморницу тако што је бацила експлозивну бурад на њу.
Нажалост,овај успех се приписује Британцима,не Србима,јер је корвета "Нада" била у флоти са британским бродовима,па и под британском командом.

Занима ме,имали неко слике или податке тог Ушчумлићевог детаљног извештаја ?

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:490068-%D0%9D%D0%B0-%D0%A5%D0%B8%D1%82%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B0-%D0%B8%D0%B7-%D0%90%D1%84%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B5

To što je moguće bacila buriće, na znači da je potopila podmornicu, što i nije.

[Andrejevic]

А у овом изворчићу пише сасвим друкчије од оног што Ви тврдите.
Осми тога,истраживао сам и као што сам рекао,али поновићу и додаћу.
22. фебруара 1945. године подморница "У-300" јесте потопљена(то пише и у њеној википедији).
За њено потпнуће одговорни су британски бродови,како стоји у њеним подацима.Мађу тим британским бродовима се налазила и корвета "Нада".
Није ретко приписати успех команди под којом су поред њене нације,биле и друге.Сасвим је логично приписати успех Британцима јер је тај југословенски брод био под њиховом командом.

На другом форуму један корисник је исто тврдио да "Нада" није потпопила "У-300",али се предомислио када је видео неке чињенице које сам већ рекао.Сигурно Ушчимлић не би лагао у извештајима.