Aviomehaničari
kosta1961:
Odavno imam želju da pokrenem jednu temu koja će, nadam se ,biti zanimljiva.
U avijaciji su glavni likovi uvek bili piloti.Medjutim puno drugih ljudi raznih profesija omogućavaju tom pilotu siguran avion.Oni uvek ostaju nepoznati i njihov rad se ne ceni ,mada bi bez njih avioni bili samo gomila gvoždja.Jedna od tih profesija koja je jako zaslužna što avioni bezbedno lete su i aviomehaničari.Upravo njihov rad niko(sem pilota) ne ceni i oni su uvek nevidljivi.Čak i na slikama na kojima su ljudi pored aviona,piše ime pilota a za mehaničara ne.Najčešće stoji samo- tehničko osoblje.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
drugi primer
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Neka definicija za tehničko osoblje u vazduhoplovstvu bi moglo da bude-Vazduhoplovnotehnička služba preduzima sve mere i izvršava sve radnje vezane za ispravnost letelica, uz striktno poštovanje važećih propisa i normi. Osnovni zadatak je održavanje vazduhoplovne tehnike u ispravnom , funkcionalnom i pouzdanom stanju. To se postiže sa organizovanim ekipama za pretpoletne, medjuletne,posleletne i povremene preglede, otklanjanje kvarova i remontne radove. Za svaki tip aviona je striktno propisan način, sadržaj i obim radova u svakom od navedenih nivoa održavanja.Mehaničari treba da održavaju visok stepen znanja i da ga stalno poboljšavaju.Svaki od njih mora da ima sertifikat da može obavljati radove na avionu.
Ne znam kako je u civilnoj avijaciji,ali u vojnoj je mehaničar morao da pripremi avion i po mrazu,vetru suncu,ponekad i po kiši.Kako li je tek bilo tehničarima u ratu ,kada je neki kvar morao biti otklonjen do sledećeg leta.Nekada su radili cele noći na otvorenom,ponekad i pod mecima,samo da osposobe avion.Poneki pilot ima utisak ,kada seda u avion, da mu ga je mehaničar pozajmio da izvede let,navodno su neki mehaničari toliko su vezani za njih.
Prvi srpski aviomehaničari su bili stranci jer država nije imala novca da plaća pored pilota i školovanje mehaničara.Piloti su se školovali u bleriovoj i farmanovoj školi,kao i većina tadašnjih pilota.
U to vreme su u bleriovoj školi Bugari imali dva inženjera i 12 podoficira koji su se obučavali za mehaničare.
Prvi mahaničar u srpskoj vojsci je bio Francuz Fransoa Kornije,koji je uz nekoliko francuskih pilota bio angažovan od srpske komande ,da bi ojačala svoje vazduhoplovstvo.Ubrzo su piloti vraćeni u Francusku,a Kornije je ostao sve do 1915g kada ga angažuje francuska eskadrila koja je tada bila u Beogradu.On je jedini od stranaca koji je ostao veran Srpskoj vojsci,dok su ostali ,kao i svi plaćenici,gledali da ne upadaju u opasne situacije.Strani piloti su odbijali da lete nad neprijateljskom teritorijom,a vrhunac je bio kada je mehaničar Amerikanac Pijers pobegao,predhodno pokušavši da ošteti jedan Blerio.
Tako da je ostalo da se srpski avijatičari svih profila što bolje obuče.A onda je 1912g Aeroplanska eskadra na nuškom aerodromu dobila i dva mehaničara Srbina.To su bili Miloje Milekić iz Užica(koji je završio specijalnu mehaničarsku školu u Liježu) i Todor Zelić iz Beograda.Oni su uz pomoć francuza Kornijea vrlo brzo osposobljeni za održavanje i popravku aviona i motora.To su bili prvi aviomehaničari u srpskom vazduhoplovstvu.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Miloje Milekić
FF:
Svaka čast za temu o ljudima, bez kojih bi avijacija zauvek bila prikovana za zemlju. Go on! :klap
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
zemca:
Todor N. Zelić, mehaničar iz Beograda. U avijatiku je stupio 1912. godine. Učestvovao je u turskom ratu i sa našom eskadrilom kao mehaničar bio je na Skadru. Učestvovao je u svetskom ratu kao mehaničar. Ispit aero-mehaničara položio je 20. oktobra 1916. godine i od tada do oslobođenja proveo u avijatici. On je naš najstariji mehaničar i u toku minulih ratova savesno i predano vršio je svoju dužnost. U više mahova bio je pohvaljen od nadležnih za trudoljublje i neumoran rad.
Prvi sleva Todor Zelić (udes pilota-narednika Petra Petrovića-Peškira, 18. juna 1918. godine)
MOTORISTA:
kosta1961:
Bio je i po neki stranac kao Fransis Manjeno ,koji je pre rata bio učitelj u mestu Šija de Vinjobl,okrug Žira u Francuskoj.Bio je kaplar 42 francuskog pešadijskog puka i na frontu je bio ozbiljno ranjen.Kada se oporavio lekarska komisija ga je ,zbog dobijenih rana ,oslobodila vojne obaveze.Medjutim hteo je i dalje da se bori pa se prijavio kao dobrovoljac u srpsku vojsku,koja je tada bila u severnoj Grčkoj.Tada je po naredjenju Vrhovne komande rasporedjen 1917g u eskadrilu 521 gde je služio izvesno vreme kao mitraljezac i mehaničar.
Posle rata su svi avioni iz Grčke preko Skolja, Niša i Beograda preleteli za Novi Sad,gde je bila velika Austougarska vazduhoplovna baza.Odatle su postepeno preletali avioni na zapad ,za Zagreb,Ljubljanu,Mostar.Avijatičari svih profila ,pa i mehaničari Hrvati i Slovenci koji su bili u Austrougarskoj vojsci, se priključuju vazduhoplovstvu SHS.Na aerodromima i letelištima je ostalo nešto aviona,manje ili više oštećenih,i raznog drugog vazduhoplovnog materijala.Sve je to trebalo skupiti popisati i popraviti,ako je moguće.Tu su puno pomogli mehaničari iz bivše neprijateljske vojske.Na primer prvi avioni koji su korišćeni u novoosnovanim pilotskim školama su bili Branderburg od 100ks.
Oni su morali da podižu i poneke objekte neophodne na aerodromima.Mehaničari su se u to vreme dovijali kako su znali,pa su samo pravili manje delove,čak su sami crtali oznake na avionima.Kako nije postojalo pravilo u vezi oznaka,a dobijali su naredbu da se prefarbaju stare oznake ,nastao je šareniš ,od srpskih,francuskih,ruskih.Na žalost do 1920g se stručan kadar osipao,i na kraju je proglašena demobilizacija.U to vreme u pilotskoj školi , i zbog manjeg kvara ,koji nije imao ko da popravi,avioni nisu leteli.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Aviomehaničari ,sleva,Milorad Stojković-Era,Tihomir Stefanović,Mihajlo Nešić
Po prijemu prvih regruta posle 1920g ,neki su bili mehaničari pa se na njih posle vojne obuke računalo.Ipak je otvorena škola za aeroplanske mehaničare,ubrzo je otvorena škola i za radio- telegrafiste i radio- montere. Kasnije su otvorene vazduhoplovne podoficirske škole,a najbolji su mogli i da idu na specijalizaciju,bilo zemlji ili inostranstvu.
Za potrebe materijalno-tehničke podrške vojnog vazduhoplovstva 1. aprila 1921g. je oformljen Vazduhoplovni arsenal u Petrovaradinu. Za izvršavanje ovih zadataka su određeni najkvalifikovaniji ljudi koji su obučavali pripremljene kandidate za obavljanje stručnih poslova, zbog čega je pri Arsenalu u Petrovaradinu u proleće 1921g. obrazovana i Mehaničarska škola, namenjena za stručnu obuku vojnika iz jedinica, radi popune vazduhoplovstva stručnim kadrom.
Te godine je bilo velika reorganizacija vazduhoplovstva,gde su donesena pravila i zakoni.Avijacija je tada proglašena za glavni rod vojske,i krenuo je njen brz uspon.Tada je i vazduhoplovno-tehnička služba dobila nove oficire,podoficire i vojnike mnogo stručnije i osposobljene za nove avione koji dolaze.Kasnije ,1928g je osnovano - Udruženje rezevnih avijatičara kraljevine Jugoslavije- koje je u svom radu pored ostalog postavilo sebi cilj – organizovanje tehničkog osoblja i spremanje tehničkog podmladka.Kasnije su se spoili sa Aeroklubom koji je postojao u to vreme.Mehaničari su opet dobili priliku da rade i usavršavaju se kada je Aeroklub bio osnivač Aeroputa.
Navigation
[0] Message Index
[#] Next page