PALUBA
December 18, 2017, 11:28:51 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News:
Glavni pokrovitelj foruma Paluba
kompanija
Protexi Group System
http://www.protexigroup.co.rs/
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Pages:  [1] 2   Go Down
  Print  
Author Topic: Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas  (Read 8771 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
KUZMA®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 163



« on: October 08, 2011, 09:18:19 am »

Pontonski park kapetana Andreja Nemova

Artiljerijski kapetan A. Nemov je za potrebe artiljerijskih jedinica 1750.godine konstruisao pontonski most nosivosti 3,5 tone. Istovremeno od ovog mosta su se mogle izraditi i skele nosivosti 5 i 8 tona. U naoruzanje ruske vojske ovaj most je uveden 1759.godine i zadrzao se sve do 1910.godine.
Ovaj most cija je zvanicna oznaka bila Pontonski parka model 1759/1872 (1872.godine je izvrsena modernizacija kada su platenini delovi zamenjeni metalnim) je tokom gradjanskog rata u SAD usvojen 1862.godine u opremu Unije. Kasnije se to ``usvajanje nastavilo i sa drugim savremenijim modelima pontonskih mostova. Sa ovim mostom vojska SAD je usla u I svetski rat.



* ponton-nemogo-1.jpg (17.1 KB. 507x329 - viewed 217 times.)

* ponton-nemogo-2.jpg (22.33 KB. 416x278 - viewed 286 times.)

* ponton-nemogo-3.jpg (11.03 KB. 455x302 - viewed 204 times.)


Tehnicke karakteristike:

Konstrukciju mosta cine borove gredice preseka 6x6 cm, poduzne grede kolovoza su grede duzine 6,5 metara preseka 12,7x10 cm i ima ih 8 komada po jednom pontonu, daske duzine 3 m preseka 10x3,5 cm. Daske cine jednu od 10 sekcija kolovoza po jednom pontonu. Dimenzije jedne sekcije su 3x0,65x0,035 metara.
 
Duzina pontona u nivou palube6,4 m
Duzina pontona na dnu5 m
Sirina pontona1,68 m
Visina pontona71 cm
Tezina pontona230 kg
Nosivost pontona4,8 t
Nosivost mosta3,5 t
Nosivost skele5 i 8 t
Sirina kolovoza3 m
Dozvoljena brzina vodenog toka1,5 m/s
Minimalna dubina prepreke0,5 m

Lose osobine ovog mosta su kratak vek drvene konstrukcije i platnene oplate. Tokom 1872.godine uradjena je modernizacije pa je platno zamenjeno metalnim plocama medjutim ipak iste godine je ovaj most pretezno povucen u rezervu ali su nastavili da ga koriste  2. i 4. brigada za deminiranje sve do 1910.godine

Ovaj park je zamenjen 1872.godine Pontonskim parkom sistema Tamilovskog (nazvan po konstruktoru pukovniku Tamilovskom).

« Last Edit: October 08, 2011, 09:28:06 am by KUZMA® » Logged
KUZMA®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 163



« Reply #1 on: October 08, 2011, 09:57:11 am »

Pontonski most Tamilovskog

Pukovnik Tamilovski je 1868.godine konstruisao nov model pontonskog mosta koji je zamenio prethodni model kapetana Nemova. Ovaj most je imao daleko vecu nosivost i zbog svoje metalne konstrukcije bio otporniji na spoljne uticaje.


* Tomilovski 2.jpg (156.19 KB. 1641x910 - viewed 199 times.)

* Tomilovski 1.jpg (70.09 KB. 1299x688 - viewed 206 times.)


Ovaj most je prvi put borbeno upotrebljen prilikom prelaza Dunava kod mesta Zimnica u Bugarskoj u rusko-turskom ratu 1877/1878.

Tehnicke karakteristike:

U kompletu se nalazi 56 polupontona (44 prednja i 12 srednjih), 444 kolovozne daske, 462 kolovozne sekcije ....

Maksimalna duzina mosta224 m
Nosivost 20 t
Duzina prednjeg polupontona4,29 m
Sirina prednjeg polupontona 1,9 m
Visina prednjeg polupontona72,66 cm
Duzina srednjeg polupontona 3,49 m
Sirina srednjeg polupontona1,9 m
Visina srednjeg polupontona73,66 cm
Sekcije kolovoza su table povezane tiplovima duzine 3,25 m, sirine 47,41 cm debljine od 3,81 do 5,08 cm.


Ovaj most je povucen u rezervu pocetkom 1930-ih godina ali je ponovo koriscen pocetkom II sv, rata.


« Last Edit: May 13, 2012, 10:08:57 am by KUZMA® » Logged
KUZMA®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 163



« Reply #2 on: October 08, 2011, 10:54:53 am »

Teski pontonski park N2P

Park N2P je razvijen u Bojno-inzinjerijskoj akademiji ``Kujbisev`` od strane tima koji je predvodio profesor Igor Popov. Ovaj park je uveden u operativnu upotrebu 1932.godine kada je zamenio pontonski park Tamilovskog.
Do II svetskog rata bio je to jedini most na svim strana koji je imao nosivosto od 60 tona.


* n2p-1.jpg (9.49 KB. 415x167 - viewed 271 times.)

* n2p-5.gif (6.98 KB. 255x136 - viewed 286 times.)

* n2p-8.gif (4.89 KB. 336x155 - viewed 293 times.)


Komplet se satoji od: 16 јединица ванбродских НВ-20 (или 10 моторних чамаца реморкер-БМЦ-70, или 16 моторних весла ЦФ-72)
- 32 prednja i 16 srednjih pontona
- vozila za prevoz ZIS-5 i kasnije polugusenicar ZIS-42 (ukupno 89)
- 16 vanrodskih motora S3-20 (ili 10 remorkera BMK-70 ili 16 motornih camaca MB-72)
- ostale opreme (kolovozna prostirka, rampe, potpore...)

Vanbrodski motori S3-20 i remorkeri BMK-70 su parku dodati 1936.godine a motorni camci MB-72 1943.godine.


* S3-20.jpg (33.73 KB. 336x579 - viewed 186 times.)

* BMK-70 pri transportu.jpg (27.06 KB. 500x299 - viewed 131 times.)



Namena parka:

Komplet je predvidjen za izradu mostova i skela nosivosti od 16 do 60 tona, kao i mostova na krutim potporama nosivosti 16 tona (do 45 m duzine) odnosno 24 t (do 26 m duzine). U izuzetnim situacijama most se mogao koristiti i kao platforma za desant pesadije i artiljerije do 76 mm. Tada je most imao ulogu piste na koju bi sletale letelice.  




« Last Edit: October 08, 2011, 06:36:22 pm by KUZMA® » Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 12 802


« Reply #3 on: October 08, 2011, 11:36:24 am »

Vrlo interesantno!
Logged
KUZMA®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 163



« Reply #4 on: October 08, 2011, 07:31:22 pm »

Nastavljamo sa parkom N2P.


Izgled pontona prednjaka i izgled pontona srednjaka



* n2p-2.gif (29.01 KB. 354x222 - viewed 266 times.)

* n2p-4.gif (43.99 KB. 413x251 - viewed 267 times.)


Mogucnosti izrade mostova od parka N2P:

- Pontonski most nosivosti 16 t duzine 167 m za 2 sata. Potrebno ljudstvo - 33 inzinjeraca, 264 pontonira.
- Pontonski most nosivosti 20 t duzine 167 m za 4 sata i 10 minuta. Potrebno ljudstvo - 36 inzinjeraca, 288 pontonira.
- Pontonski most nosivosti 30 t duzine 106 m za 2 sata i 13 minuta. Potrebno ljudstvo - 22 inzinjerca, 264  pontonira.
- Pontonski most nosivosti 35 t duzine 108 m za 4 sata i 16 minuta. Potrebno ljudstvo - 24 inzinjerca, 288  pontonira.
- Pontonski most nosivosti 40 t duzine 84 m za 3 sata i 18 minuta. Potrebno ljudstvo - 25 inzinjeraca, 300  pontonira.
- Pontonski most nosivosti 60 t duzine 61 m za 3 sata i 10 minuta. Potrebno ljudstvo - 22 inzinjerca, 264  pontonira.
- Most na potporama nosivosti 16 t duzine 45 m za 1,5 sat. Potrebno ljudstvo - 9 inzinjeraca, 72  pontonira.
- Most na potporama nosivosti 24 t duzine 26 m za 2 sata. Potrebno ljudstvo - 9 inzinjeraca, 72  pontonira.


Sve nosivosti se odnose za gusenicna vozila dok je za tockase ukupna dozvoljena masa uslovljena brojem osovina pa za mostove do 30 t nosivosti opterecenje po jednoj osovini za tackase je 10 t a za mostove preko 30 t dozvoljeno opterecenje po osovini je 15 t.

Mogucnost sklapanja skela od kompleta  N2P:
- 2 skele nosivosti 60 t (za tockase 15 t po osovini )plus jedan pristan.Za jednu skelu je potrebni 6 pontona. Vreme za sklapanje skele 55 minuta, potrebno 6 saperov i 72 pontonira
- 5 skela nosivosti 30 tona (za tockase 15 t po osovini )plus tri pristana. Za jednu skleu potrebno 3 pontona. Vreme za sklapanje 35 minuta, 3 sapera i 36 pontonira.
- 8 skela nosivosti 16 t (za tockase 10 t po osovini )plus 6 pristana. Za jednu skelu potrebno 2 pontona. Vreme za sklapanje 30 minuta, 2 sapera i 24 pontonira.


Do 1937 godine Crvena armija je dobila 16 parkova, da bi do pocetka rata u svom posedu imala 45 parkova ovog mosta. Do 1942. godine izgubljeno je 8 kompleta parkova pa je Crvena armija tada posedovla 37 kompleta. Uzroci gubitka su cisto tehnicke prirode - ostecenje pontona je dovodilo do plavljenja delova ili kompletnih mostova. Desavalo se da zbog plavljenja samo 2-3 pontona dodje do potpunog neuspeha.

U leto 1942 N2P je zamenjen poboljsanom verzijom TMP. Ova verzija je bila zatvorena i posedovala je pimpe za izbacivanje vode. Time je povecano i dozvoljeno opterecenje mosta na cak 100 tona.

Od tada proizvodnja parka N2P se smanjuje pa je tako 1943. proizvedeno 22 kompleta, 19944- 14 a u prvoj polovini 1945 samo 8 kompleta.

Zbog nedostatka metal i opreme za zavarivanje proizvodnja mosta TMP je isla slabo pa je od leta `42 do leta `45 proizveedeno svega 10 kompleta. Smanjena proizvodnja parka N2P je dovela do naglog porasta proizvodnje drvene verzije ovoga mosta (DMP-1 i DMP-42) kojih je proizvedeno ukupno 293 kompleta.

DMP-42 (izgled)

* dmp-42-8.jpg (25.47 KB. 536x247 - viewed 148 times.)

* dmp-42-9.jpg (13.89 KB. 520x265 - viewed 133 times.)

* dmp-42-92.jpg (22.92 KB. 520x329 - viewed 136 times.)


Po zavrsetku rata naglo je opala potraznja vojske za ovim mostovima pa su preostale kolicine parka N2P koristene umesto porusenih mostova. Ipak zbog slabe antikorozivne zastite i samog kvaliteta metala dobijenog u ratnim uslovima ovi mostovi su opstali do 1950-1956 kada su poslednji primerci zavrsili svoju sluzbu. Ipak ovaj most je ostao jedini most u II svetskom ratu na svim stranama koji je imao nosivost od >60 t.

Prema podacima kojima raspolazem komplet DMP-1 ili DMP-42 je u JNA postojao pod nazivom Pontonski most drveni srednji (PDS). Ukoliko neko ima neku drugu informaciju u vezi ovoga molim da je podeli sa nama.


« Last Edit: October 09, 2011, 06:46:48 pm by KUZMA® » Logged
KUZMA®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 163



« Reply #5 on: October 08, 2011, 08:26:35 pm »

Teski pontonsko mostovi park TMP


Posto je komplet N2P pokazo ranije navedene nedostatke u borbenim uslovima u leto 1942 u operativnu upotrebu je uveden nov park TMP. Tada je formiran i ovim parkom opremeljen 8.teski pontonsko-mostovi puk.
Kao sto je pomenuto u prethodnim postovima za 3 godine je zbog nedotatka metal i opreme za zavarivanje isporuceno samo 10 kompleta od cega vecina tokom 1943.godine. Prema podacima to je bio i ukupna broj proizvedenih kompleta - 10. Ovaj komplet se u naoruzanju zadrzao do 1950.godine.

Komplet parka TMP se sastoji od:
1) Prednji poluponton -36
2) Srednji poluponton - 36
3) remorker BMK-70 - 6
4) brzi remorker NKL-27 - 2
5) gumeni camac na naduvavanje LG-12 - 2
6) gumeni camac na naduvavanje LMN - 2
7) elementi kolovoza, sidra, ostala oprema i pribor



* TMP.jpg (23.16 KB. 496x310 - viewed 148 times.)

* skela 50t od TMP.JPG (51.11 KB. 800x526 - viewed 165 times.)

* tmp-22.jpg (7.5 KB. 240x169 - viewed 237 times.)





Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 25 336



« Reply #6 on: October 08, 2011, 08:44:52 pm »

Samo radi poredjenja evo TT podataka za mostove koji su se u to vreme nalazili u opremi zapada.

AUSTRIJA - mostovi od 1879 do 1841

Tip pontonskog parkaStari-teškiOlakšaniM.1827 Birago IMagdeburgMincingerM.1841 Birago II
Ponton
dužina8,228,223,48(2)4,90(2)6,804,27(9)-3,48(13)
širina1,901,961,452,081,421,90
visina0,790,790,50,870,760,74
težina627504330392280292(9)-290(13)
nosivost795079501736683354884239(9)-4228(13)
Mosnica
dužina7,597,597,59(3)6,686,957,47(10)-8,08(11)
presek13,2/13,213,2/13,213,2/17,113,2/13,213,2/13,811,4/16,1-11,8/15,8
Patosna daska
dužina4,114,113,484,114,113,26
presek31,6/431,6/431,6/431,6/429,5/429/4
Mostovska kola
prazna672672620450282532
natovarena293021841740145611501548
Zaprega
konja664444
širina mosta3,483,482,843,483,483,05
dužina raspona5,065,227,115,696,957,27(10)-6,64(11)
način mostogradnjekkssss
« Last Edit: May 13, 2012, 10:18:27 am by KUZMA® » Logged
KUZMA®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 163



« Reply #7 on: October 08, 2011, 09:01:27 pm »

Nastavljam sa kompletom TMP i njegovim podacima.

Mogucnost sklapanja mostova i potrebno vreme:
- Pontonski most nosivosti 16 t duzine 445 m sirine kolovoza 3,2 m za 4-5 sati
- Pontonski most nosivosti 50 t duzine 223 m sirine kolovoza 4 m za 3-4 casa
- Pontonski most nosivosti 60 t duzine 199 m sirine kolovoza 4 m za 3-4 casa
- Pontonski most nosivosti 100 t duzine 109 m sirine kolovoza 2х4 m za 3-4 casa

Mogucnost sklapanja skela i potrebno vreme:
-Nosivost 16 t - 18 skela,  25-30 min
-Nosivost 20 t - 18 skela, 25-30 min
-Nosivost 30 t - 12 skela, 25-30 min
-Nosivost 50 t - 8 skela, 25-35 min
-Nosivost 70 t - 6 skela, 40-45 min
-Nosivost 100 t - 3 skele, 50-60 min

Transport parka je na vozilima Zis-5 a posle rata na Zis-151.

Jedno poredjenje ovog mosta i kompleta PMP za koji postoji posebna tema :


bataljon TMPbataljon PMP
ljudi1500 250
vozila10850
most 60t
duzina199m227 m
sirina4 m6,59 m
potrebno ljudi729100
potrebno vreme3-4 sata15-30 minuta


Potpora iz kompleta mosta (ima ih 8 znaci moguce je uraditi 4 pristana).


* tmp-15.jpg (19.89 KB. 324x380 - viewed 183 times.)

* tmp-18.jpg (38.84 KB. 593x374 - viewed 188 times.)

« Last Edit: May 13, 2012, 10:19:32 am by KUZMA® » Logged
KUZMA®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 163



« Reply #8 on: October 08, 2011, 09:25:32 pm »

Jos jedan zanimljiv pontonski park usvojen pre II sv. rata je i Specijani pontonski park SP-19.

Ovaj park je usvojen 1939.godine i namenjen je za upotrebu tamo gde drugi parkovi tog vremena nisu mogli biti korisceni - na velikim rekama sa velikom brzinom vodenog toka. Zamisljen je kao park visoke propusne moci sa nosivoscu do 120 t.

To je ujedno bio i prvi samohodni pontonski park. To znaci da su pontoni imali vlastiti pogon (po dva motora od 135KS) umesto sto remorkera kao kod drugih parkova.Tokom II sv, rata park je uspesno koristen na Dnjepru, Volgi itd.
Park se satojao od 122 samohodna pontona i 120 resetki gornjeg stroja. Pored toga u komplet je ukljucen i zeleznicki kran. Zbog tezine elemenata transport je vrsen zeleznicom sto je bio i osnovni nedostatak ovog mosta zbog manje mobilnosti. Kasnije je probano da se izvrse modifikacije tako sto bi se ponton podelio na vise delova i transportovao kamionima ali ovaj pokusaj je bio neuspesan.  Komplet mosta opsluzuje 576 pontonira.


* Sp19.jpg (27.84 KB. 554x314 - viewed 174 times.)


Proizvodnja
godinabroj kompleta
1941
27
1942
11
1943
17
1944
25
1945
124



« Last Edit: October 09, 2011, 08:41:49 am by KUZMA® » Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 25 336



« Reply #9 on: October 08, 2011, 09:32:26 pm »

Upopredni podaci za neke "zapadne" i "istocne" pontonske mostove posle DSR-a

SAD
Tip mostaM4M4T6T-5Pešadijski aluminijumski most
nosivost546054-600,4
dužina od jednog parka1803443144
širina koloseka4,2440,5
potreban broj ljudi za sklapanje1803011035-40
potrebno vreme za sklapanje( h)52-32-3?

SR Nemačka
Tip mostaHollplatten16/30/50Hollplatten50/80
nosivost16/30/5050/80
dužina od jednog parka60-2888
širina koloseka44,3-6,4
potreban broj ljudi za sklapanje??
potrebno vreme za sklapanje ( h)3-42-3

SSSR
Tip mostaTPPLPPPVD-20PMP
nosivost16-7012-404-860
dužina od jednog parka335-265160-6464,6-88,2227
širina koloseka3,2-43-3,851,2-26,59
potreban broj ljudi za sklapanje??50100
potrebno vreme za sklapanje ( h)2-2,51115-30 min

V.Britanija
Tip mosta80
nosivost80
dužina od jednog parka120
širina koloseka4,5
potreban broj ljudi za sklapanje?
vreme potrebno za sklapanje ( h)3-4

« Last Edit: May 13, 2012, 10:21:24 am by KUZMA® » Logged
KUZMA®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 163



« Reply #10 on: October 09, 2011, 09:24:20 am »

Laki pontonski park NLP

Laki pontonski park NLP je dizajniran kao plutajuci most ili skela nosivosti od 5 do 16 t. Park je razvijen u periodu 1930-32 a od strane Crvene armije usvojen 1934/35. U sluzbi je bio do 1947 kada su preostali kompleti ustupljeni kinsekoj vojsci. Odatle je nekoliko kompleta zavrsilo u Vijetnamu gde su koriscenisve do ranih 1970-ih godina ali i u Korejskom ratu.

Za pokretanje skela i delova mosta koriste se remorkeri BMK-70, vanbrdoski motori S3-10 ili S3-20, brzi remorkeri NKL-27 ili motorni camci MB-72. Pored motornog pogona komplet se mogao pokretati i veslanjem posto su u sastavu kompleta postojala i vesla.

Komplet sadrzi 28 bespalubnih pontona, 28 elemenata gornjeg stroja (grede, elementi kolovoza...), potpore, elemente pristana.

Ponton ima tezinu od 450 kg i dimenzije 7,52х1,95х0,25 m u sklopljenom odnosno 7,15х1,9х0,85 m u rasklopljenom stanju. Prevoz parka se vrsio sa 30 vozila Zis-5.

Mogucnosti parka:

Skele
broj iz jednog kompleta1494
nosivost gusenicari 5916
nosivost tockasi po osovini357,5
broj pogonskih jedinica234
broj pristana222
vreme za sklapanje u min152025
potrebno ljudi2 odelenja2 odelenja3 odelenja

Mostovi
duzina u m135997977
nosivost gusenicari 591416
nosivost tockasi po osovini357,57,5
vreme za sklapanje u min65555060
potrebno ljudi1 ceta1 ceta1 ceta1 ceta


* nlp1.jpg (15.96 KB. 400x130 - viewed 256 times.)

* nlp skela.jpg (24.08 KB. 400x215 - viewed 246 times.)

* 402px-НЛП_понтонный_парк.jpg (59.81 KB. 402x600 - viewed 164 times.)

« Last Edit: October 09, 2011, 10:11:07 am by KUZMA® » Logged
KUZMA®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 163



« Reply #11 on: October 09, 2011, 10:35:18 am »

Tokom II svetskog rata korisceni su i jos neki slicni parkovi - MPA-3, njegova modifikovana verzija MdPA-3, UVSA-3. Medjutim ovi do sada pomenuti su ostali karakteristicni i najvise koristeni predstavnici ovog nacina savladjivanja vodenih prepreka tako da cu ovim zavrsiti period do 1945 odnosno do kraja rata.

Posle II svetskog rata  se nastavilo sa razvojem pontonirskih sredstava i tada su nastali:
-teski pontonski park TPP
-parkovi NDL-20 (PVD-20)
-park PPS
-park PMP i parkovi nastali na njegovoj osonovi PMP-M, PPS-84, PP-91M(PP-2005)
samohodni pontonski park SPP.

O njima u nastavku.
« Last Edit: October 09, 2011, 11:02:43 am by KUZMA® » Logged
KUZMA®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 163



« Reply #12 on: October 09, 2011, 11:42:52 am »

Teski pontonski park TPP

Teski pontonski park TPP je uveden u upotrebu 1950.godine kao zamena za parkove tipa UVSA-3, NLP, N2P, DLP, DMP, DMP-2 i TMP. Namena parka je izgradnja mostova nosivosti 16, 50 i 70 tona kao i skela nosivosti 35, 50 i 70 tona. Ovaj park po svojoj konstrukciji predstavlja modifikaciju parka TMP, a poreklo vuce od parka N2P.

Park TPP je transportovan na vozilima ZIS-151 a kasnije na ZIL-157. Park opsluzuje pontonirski puk (995 ljudi). Ovi pukovi su postojali u svakom vojnom okrugu, armijskoj grupi, oklopnoj armiji i opstevojnoj armiji. Nije bila predvidjena mogucnost koriscenja pola parka ili spajanja 2 parka.

Pogon skela i delova mosta se vrzi remorkerima BMK-90, od 1957 remorkerima BMK-150 a od 1960.godine remorkerima BMK-130.

Mogucnosti parka:

Skele
broj iz jednog kompleta16128
nosivost 355070
vreme za sklapanje u min25-3530-35oko 35
duzina skele u m161724,5
Mostovi
duzina u m335265205
sirina kolovoza u m3,244
nosivost165070
vreme za sklapanje u min270120270
dozvoljena brzina kretanja po mostu u km/h10-2010-2010-20
vreme potrebno za skidanje mosta3h45`3h2h30`


* prednjak TPP na ZIS-151.jpg (588.61 KB. 2772x1057 - viewed 166 times.)


* BMK150.jpg (42.68 KB. 450x247 - viewed 244 times.)


* TPP na ZIS151.jpg (58.42 KB. 605x255 - viewed 167 times.)


* tpp-6.gif (19.96 KB. 290x201 - viewed 225 times.)


Ipak vec 1962. godine vojska usvaja novi park PMP te prestaje proizvodnja parka TPP posto je doneta odluka da se u periodu od 10-12 godina izvrsi prelaz sa TPP na PMP. Tako je 1970.godine u opremi vojske ostalo svega 2-3 kompleta TPP da bi i oni bili definitivno povuceni 1973.

« Last Edit: October 09, 2011, 11:51:53 am by KUZMA® » Logged
KUZMA®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 163



« Reply #13 on: October 09, 2011, 12:19:42 pm »

Park PVD-20

Park PVD-20 je usvojen 1951. godine a iz upotrebe je povucen 1967.godine. Ovaj park je namenjen za potreba vadusno-desantnih jedinica.
Park se satoji od 20 camaca na naduvavanje NDL-20 i 60 tabli gornjeg stroja.
Prevozi se na 10 vozila GAZ-63 i 6 vozila ZIS-151.

Materijal parka omogucava izradu mostova nosivosti 4,6 i 8 tona maksimalne duzine 88,2 metra. Pored toga  iz kompleta je moguce sklopiti skele na 2 camca nosivosti 3 t (1,5 tonu po osovini za tockase) ili na 3 camca nosivosti 5 t (2,5 tone po osovini za tockase)



* PVD-20.jpg (40.63 KB. 701x321 - viewed 186 times.)


Logged
KUZMA®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 163



« Reply #14 on: October 09, 2011, 06:36:54 pm »

Pontonski park specijalni PPS

Vec 1946.godine poceo je razvoj pontonskog parka posebne namene PPS a usvojen je 1957.godine. Namena mu je bila da se koristi tamo gde druge parkove zbog njihovih tehnickih karakteristika nije moguce koristiti. Prvenstveno se odnosi na siroke prepreke cija je brzina vodenog toka 3m/s i sa talasiima do 1,5 m.

Pontoni iz ovog parka su konstruisani kao samohodni , odnosno su imali ugradjene motore ZIL-120SR-3 od 75 KS i propeler.
Prevoz celog parka se vrsi pomocu 480 vozila ZIL-151. Park je omogucavao izgradnju mostova i skela nosivosti od 50 do 200 t, a od jednog kompleta je bilo moguce izraditi most od 60 t duzine 687 m za 4,5 sata.
Maksimalna duzina mosta od jednog parka je 790 m i odnosi se na most nosivosti 50t.

Jedan ponton se sastoji od 6 sekdija: jednog pramcanog pontona (prednjak), 4 srednja pontona i 1 krmenog pontona. Ukupno u jednom parku ima 48 samohodnih pontona.


* PPS -ponton.jpg (24.34 KB. 800x268 - viewed 183 times.)


* prednjak PPS.jpg (48.1 KB. 800x413 - viewed 195 times.)


Pored prevoza oklopnih i mehanizovanih jedinica ovaj komplet je imao mogucnost koriscenja kao zeleznicki most.


* PPS skela.jpg (128.87 KB. 800x487 - viewed 188 times.)

* PPS.jpg (80.53 KB. 800x499 - viewed 192 times.)


Jos neke tehnicke karakteristike:
-brzina skele pod opterecenjem 12,5 km/h, prazne 17,5 km/h
-kompletom rukuje 700 ljudi, potrebo 480 vozila za prevoz
-vreme potrebno za sklapanje zeleznickog mosta 7,5 sati
-maksimalna duzina mosta nosivosti 200 t je 465 m


Napomena; U zavisnosti od izvora do izvora maksimalna nosivost mosta varira do 100 do 200 t. Imajuci u vidu neke detalje mislim da su oba podatka tacna. Prvi podatak bi trebala biti propisana nosivost u uslovima kada je brzina vodenog toka 3m/s i  talasi do 1,5 m a da je drugi podatak (200 t) maksimalna nosivost na mirnijim vodama kada bi se koristio kao zeleznicki.


Logged
Pages:  [1] 2   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.069 seconds with 41 queries.