Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas

[Kuzma®]

Pontonsko mostovi park PMP

O parku PMP je vec pisano kroz posebnu temu o domacoj verziji ovoga mosta koja se razlikuje samo u tipu transportnih vozila. Za ovaj most cu samo pomenuti neke detalje koji nisu pomenuti u posebnoj temi


Za razvoj komleta PMP tim konstruktora na celu sa Glazunovim je 1963.dobio Lenjiovu nagradu. Predsednik SSSR-a Hruscov je na demostraciji novog mosta 1962.godine (iste godine je pocelo i uvodjenje u naoruzanje) bio skeptican u pogledu vremena koje ce biti potrebno da se most postavi. Videvsi kojom je brzinom to uradjeno i da su tenkovi odmah presli preko mosta odmah je naredio da se konstruktorski tim nagradi.

Neobicno medjunarodno priznanje su dobili konstruktori mosta. Od 1972.godine kopija ovog mosta se proizvodi za americku vojsku (tacnije receno te godine su Amerikanci dosli do jednog dela PMP zarobljenog od Egipcana u IV arapsko-izraelskom ratu) a od 1977 za nemacku armiju i to po americkoj licenci koja je morala biti placena . Jedina razlika izmedju originala i kopija je bila u tome sto su kopije umesto celika bile izradjene od duraluminijuma. Ovo moze biti i prednost ali i mana. Celicne elemente u slucaju ostecenja moze da zavari bilo koji polukvalifikovani varilac dok to nije slucaj sa aluminijumom i legurama.

Na jednoj od Nato vezbi prisustvovao je i general-pukovnik Vladimir Kuznjecov glavnokomandujuci timu konstruktora PMP-a. Tokom postavljanja mosta (americke kopije) komandant Nato snaga u Evropi je pohvalio ``americki``PMP (misleci da je PMP kopija americkog Ribbon bridge). Na tu phvalu Kuznjecov je odgovorio da je PMP ruski izum i da je bas on prepostavljeni Glazunovu (vodji projekta) Posto je Nato komandant posumnjao u u izreceno rekao je da ce se ipak raspitati. Narednog dana se izvinio priznajuci da su americki strucnjaci najblaze receno pozajmili rusko resenje.

Razvoj ovoga mosta je doneo vise od 20 inovativnih resenja (neka od tih su: automatsko otvaranje clanka pomocu torzionog uredjaja, izrada skela i mostova od istog kompleta bez potrebe dodatnih elemenata, .Sva ta resenja su zasticena patentom ali misljenje Hruscova da se pravo na koriscenje patenta ne treba naplacivati za vojnu tehniku mnogi su dosli do besplatnog resenja za savladjivanje vodenih prepreka. Tako danas retko koja armija sveta nema most napravljen (tacnije receno kopiran) prema PMP-u.

Teoretski moguce je izvrsiti premoscavanje sa neogranicenim brojem plovnih clanaka medjutim zbog uticaja vodenog toka, opterecenja na sidra i mogucnosti pregrevanja remorkera zbog rada u mestu kao i zbog teske koordinacije komandovanja prilikom rada doslo se do zakljucka da je 227 m optimalna duzina za most nosivosti 66 t . Sve preko te duzine predstavlja opasnost za tehniku koja koristi most ali i za sam most.

U tom trenutku kada je razvijen PMP je za cak 10 puta bio bolji od americkog M4T6 (poredjeno prema vremenu potrebnom za sklapanje).
U poredjenju sa parkom TPP brzina izgradnje je povecana za cak 4 puta.

U leto 1979.godine 1257.posebni pontonsko=mostovi bataljon Centralne armijske grupe pod komandom potpukovnika A.Skrjagina na vezbi u blizini sela Gonji Pocapli na reci Elba je u dnevnim uslovima premostio reku za 13minuta i 42.sekunde dok je u nocnim uslovima premoscavanje izvrsio za 29 minuta 54 sekunde.

Smanjenjem broja podrenog ljudstva za rukovanje kompletom, smanjenje broja vozila za prevoz, smanjenjem vremena potrebnog za postavljanje mosta ili izradu skela, 20-ak inovacija itd. su u svakom smislu doveli do tehnoloske revolucije u konstruisanju i izradi pontonskih mostova.

I jedan podatak sa ruske Wikipedie (mislim da prevod nije potreban);

По лицензии производство парка ПМП было также освоено в Чехословакии и Югославии (PM M71)

[Kuzma®]

 Komplet PMP je isproban i u ratnim uslovima u Vijetnamu, Angoli,Egiptu, a kasnije i na prelazu Amu Darja u Avganistanu, na r. Terek u Ceceniji. Tokom prakticne upotrebe kompleta PMP primeceni su odredjeni nedostaci pa su 1975. postavljeni zahtevi za modernizaciju.

Modernizacija parka PMP je trebala da ispuni sledece zahteve:

-obezbediti povecanje maksimalne dozvoljene brzine recnog toka brzim rekama (dozvoljena brzina vodenog toka kod PMP-a od 2m/s se u nekim slucajevim pokazala nedovljnom)
-povecanje kapaciteta mosta
-omoguciti koriscenje parka u uslovima leda i nanosa ogranicene gustine
-poboljstai pouzdanost mostova na sidristima, mocvarma i smrznutom tlu
-povecati dugovecnost elemenata kod rada u slanoj vodi
-obzebediti kompatibilnost i zamenjivost elemenata sa drugim parkovima (PMP)

Za sprovodjenenje ovih zahteva usvojene su sledece odluke o dizajnu:

-dizajnirani prenosivi hidrodinamicki paneli koji se postavljaju uzvodno i nizvodno a omogucavaju koriscenje mosta na i skela na brzim tokovima (do 3m/s)
-razvijen poseban uredjaj za razbijanje leda do 0,5 m debljine
-izmenjeni elementi opreme za sidrenje za obalu kada nije moguce koristiti klasicno sidro
-povecana cvrstoca i izdrzljivost metla radi povecanja zivotnog veka u slanoj vodi
-izmenjen obalni clanak radi lakseg ulaska i silaska sa mosta

I kod modernizacije primenjen je veci broj inovativnih resenja kao sto su hidrodinamicki paneli, uredjaj za rabijanje leda, poboljsanje dizjana celicne oplate clanaka, nova veza clanka i remorkera kao i izmene na platformi vozila koje omogucuju brzi istovar


Pocetkom 1980.godine napravljen je prototip modernizovanog PMP-M da bi ubrzo potom pocela i serijska proizvodnja. Osim voih modifikacija osnoven tehnicke karakteristike PMP-M (dimenzije, nosivost, mogucnosti sklapanja mostova i skela) su ostale iste kao i kod prethodnika PMP

[Kuzma®]

Pontonski most PPS-84



Ovaj park je uveden u upotrebu 1986.godine.  Komplet mosta se satoji od 6 bataljonskih kompleta a jedan bataljonski komplet cine: 32 plovna clanka,   4 obalna clanka, 2 kolovozna zastora, 12 remorkera BMK-460.  Prevoz bataljonskog kompleta se vrsi na 54 vozila KraZ-260. Ukupna broj ljudi za jedan komplet parka PPS-84 je 948.

Osnovne karakteristike:

Mostovi

Nosivost	sirina mosta	sirina kolovoza	duzina mosta od celog kompleta	vreme potrebno za sklapanje max. duzine mosta
120 tona	15,5 m	13,77 m	702,2 m	3 sata
90 tona	11,89 m	10,11 m	932,6 m	3,5 sata
60 tona	8,28 m	6,55 m	1393,4 m	2,5 sata

Skele

Nosivost	broj iz kompleta	duzina skele	brzina skele	vreme potrebno za sklapanje
360 tona	12	57,6 m	17 km/h	25 minuta
180 tona	24	57,6 m	18 km/h	20 minuta
90 tona	48	14,4 m	15 km/h	15 minuta

Iz kompleta je takodje moguce sklapati skele i drugih nosivosti i tada se kao osnov za obracun nosivosti uzima nosivost jednog clanaka koja je 22,5 t.



Prosirenje kolovoza se vrsi razdvajenjem paluba clanak po duzina i spajanjem sa drugim clankom. Isti nacin prosirenja kolovoza se primenjuje i kod kasnijeg modela PP-2005.

[Kuzma®]

Pontonski most PP-91

Sredinom 1980-ih godina na osnovama PMP i PMP-m razvijen je nov pontonski park PP-91 koji je usao u upotrebu 1992.godine. Iako lici na svoje prethodnike ponovo je primenjeno dosta novih resenja koja su ovaj park svrstale u kategoriju ``BEZ KONKURENCIJE``.

Transport parka je na 54 vozila KraZ-260 (od 1999. URAL-53236, a dugorocno je planirano vozilo MAZ-6317). Park opsluzuje pontonirski bataljon jacine 225 ljudi a u taj broj je ukljuceno i ljudstvo neophodno za tehnicko odrzavanje, podrsku itd.

Kod ovog parka dimenzije clanak su povecane kako po duzini tako i po sirini pa je umesto dotadasnjih 6,59m kolovoza sada sirina kolovoza moze varirati do cak 13,8 m. Ovo se postize tako sto se po duzini clanka uklanjaju lake palube pa se dva clanka spoje. Na taj nacin je moguce dobiti dvosmerni saobracaj cak i za oklopna vozila posto je tada nosivost mosta cak 120 tona.

Pored ovih poboljsanja povecana je nosivost clanaka sa 20 na 22,5 t, maksimalna nosivost skele sa 170 na 360 tona, a mostovi se mogu izradjivati za nosivosti 60, 90 i 120 tona.

Osim remorkera koji pogone delove mosta ili skele ovaj komplet ima i motorni clanak MZ-235 (kasnije MZ-330) koji se ugradjuje izmedju klasicnih clanaka a koji se pogoni vlastitim motorom. Ubacivanjem ovog clanka smanjen je broj potrebnih remorkera pa tako u kompletu ovoga mosta postoji samo 4 remorkera BMK-225. MZ-235 pored manevrisanja delovima mosta  ili skelama omogucava bolju cvrstinu mosta na brzim vodenim tokovimai zahvaljujuci svojoj konstrukciji (izmenjivaci toplote) nije podlozan pregrevanju motora tokom rada u mestu.



Ovaj komplet je 2005.godine modernizovan i nosi oznaku PP-91M ili PP-2005 a u upotrbu je uveden 2008.godine. U okviru modernizacije zamenjeni su motorni clanci novim clancima MZ-330, vozila za prevoz su sada URAL-4320-30 visoke prohodnosti sa univerzalnom platformom na kojoj se moze prevoziti bilo koji elemenat mosta (remorker, clanak...), a modifikacijom je omogucena izrada skela nosivosti do neverovatnih 720 tona. Ovo je jedini pontonski most koji moze da izdrzi udare vetra do 6 stepeni Boforove skale i jedini je most koji moze dase postavi i koristi na tvodenim tokovim abrzine 3,5 m/s.

[Kuzma®]

Samohodni pontonski park SPP

Samohodni pontonski park SPP je namenjen izradi mostova i skela za prelaz preko vodenih prepreka i po svom satavu vise lici na amfibijsko sredstvo nego na pontonirsko. Uzrok tome je sto se most ili skele izradjuju spajanjem vise vozila PMM Volna koje nose ponton i koja u izvesnoj meri lice na amfibijske skele GSP. Za razliku od GSP kod ovog mosta se moze spojiti vise od 2 vozila u nizu, moze se izraditi most, ne postoje leva i desna poluskela itd.

Komplet mosta cine:
- 24 skeloko-mostova vozila PMM Volna (u novije vreme modifikovana verzija PMM-2M)
- 2 prelazna pontona na vozilima KraZ-255
- 4 obalna clnaka iz kompleta PMP na KraZ-255
- 4 recna clanka iz kompleta PMP na vozilima KraZ-255
- 4 remorkera BMK-T
- 2 kolovozna zastora na KraZ-255
- 2 KraZ-255 sa opremom i priborom

Osnovu parka cine PMM Volna, ciji dizajn omogucava povezivanje sa clancima PMP i modifikacijama. Ovo je neophodno kod izrade mostova prvenstveno radi lakseg i brzeg ulaska i izlaska sa mosta.


Od kompleta parka SPP sa PMM Volna je moguce sastaviti most nosivosti 50 tona, duzine 260 metara za 30-40 minuta.
Od kompleta parka SPP sa PMM Volna  je moguce sastaviti 24 skele nosivosti 42 tone ili 12 skela nosivosti 84 tone ili 8 skela nosivosti 126 tona.

Od 2 vozila PMM-2M je moguce sastaviti skelu nosivosti  85 tona za 8 minuta, a od 3 vozila skelu nosivosti 127,5 tona za 10 minuta sto znaci da je iz jednog kompleta sa ovim vozilima moguce sklopiti 12 skela od 85 t ili 8 skela od 127,5 tona.

PMM-2M osim sto se moze koristiti kao deo parka SPP moze se upotrebiti i zasebno u amfibijskim jedinicama posto je ovo vozilo prvobitno konstruisano kao zamena za amfibijske skele GSP (tacnije receno PMM-2M je modifikacija amfibijsk skele PMM-2 koja je zamena za GSP).

[Kuzma®]

Zeleznicki pontonski most

Ovaj most je prvi put javnosti prikazan 12.09.2011.godine. Za sada nijе poznata tacna oznaka mosta ali je pretpostavka da bi mogla biti identicna radnoj - MLŽ VT.

Razvoj ovog mosta je isao uporedo za ravojem PP 2005. Cilj razvoja je bio zamena postojeceg zeleznickog mosta NŽM-56 novim mostom koi bi se brze postavljao, imao vecu nosivost, i njime rukovalo manje ljudi. Most je trebao da ispuni zahtevanu sirini prepreke  do 500 m uz istovremenu nosivost koja ce omoguciti prelaz kompozicije mase oko 3000 t.

Krajem 2005. preko Volge je postavljen prvi prototip ovog mosta i predat je nadleznoj komisiji na dalja ispitivanja.
Duzina mosta je 544 m, bez prepravki i rasklapanja trpi pormenu vodostaja  za vise od 5 metara
Most se sastoji od: plpvnog, prelaznog i obalnog dela. Plovni i prelazni deo su povezani potpornom spojnicom-dizalicom kojom je moguce nivelisati most pri promeni vodostaja do 2 m. Za promene vodostaja do 5 metara se koristi toranjska potpora koja spaja prelazni i obalni deo.

Most opsluzije 160 vojnika.

Manevrisanje mostom pri sklapanju se vrsi novim malim ali mocnim remorkerima tipa KT.

U slucaju ostecenja mosta ili nekih drugih razloga od kompleta je moguce izraditi skele za prevoz vagona i lokomotiva/ Nosivost skela je do 240t.
Jos jedna specificnost ovog mosta je zastita od leda. Posebnim kompresorima oko pontona su u vodu ubrizgava vazduh cime se sprecava stvaranje leda cak i na ekstremno niskim temperaturama (temperaturni opseg je od -45 do +40 stepeni).
 


Na snimcima predstavljanja se moze primetiti da paralelno sa zeleznickim kolosekom postoji i deo za prelaz drugih motornih vozila.

<iframe width="640" height="385" src="//www.youtube.com/embed/UvoPLybEDhA?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>

Na snimku se ne moze sa sigurnoscu videti koliko je tacan podatak da se most bez ikakve prepravke kolovoza moze koristiti i za prelaz ostalih sredstava ratne tehnike posto su sine utopljene u kolovoz.

[ML]

Male nadopune kod pontonskih mostova u I SR

U prvom svjetskom ratu ruska vojska je imala imala na raspolaganju pontonski most Tamilovskog, ali se koristio samo za transport većeg broja vojnika i tehnike.
Plutalući dio je bio čamac Iolshina.
Godine 1915, Polanski je ponudio univerzalni način za prelak vodenih prepreka. To je bila impregnirana pravokutna vreća, koja je imala kožni remen sa metalnim prstenovima za spajanje. Od nje su se mogle graditi splavi , pa i pontonski mostovi za prijelaz pješaštva, konjanika pa i tri inčne ariljerije.
Za upotrebu je bio spreman u 7-8 minuta naime toliko je trebalo za napuhivanje jednom vojniku. Bio je veličine 70x35x36 cm i težine ispod 1kg (2lbs). Nosivost je bila 56kg.
U najednostavnijem slučaju je služio kao pomoč pri forsiranju rijeka plivanjem pod punom opremom kao ranac na leđima.
Mogo se koristiti za pravljenje splavova, koji su kao takvi mogli poslužit kao pontoni za izgradnju mosta. Na slici je ponton od 12 plovaka, nosivosti 600kg. Njegova dužiina je 1.3, a širina 1.6m. Nosivost je 600kg. Spajanjem su pravljeni pontonski mostovi.
Bilo je slučajeva gdje su sa njim prebacivani i 6 inčni topovi. Znatno je povećao okretnost vojske i zadržao se i u Crvenoj armiji do 30 godina.

[Kuzma®]

<iframe width="640" height="385" src="//www.youtube.com/embed/UvoPLybEDhA?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>

Na snimku se ne moze sa sigurnoscu videti koliko je tacan podatak da se most bez ikakve prepravke kolovoza moze koristiti i za prelaz ostalih sredstava ratne tehnike posto su sine utopljene u kolovoz.

Na snimku se ne vidi najbolje ali se na ovoj fotografiji vidi



i jos nekoliko fotografija ovog mosta sa predstavljanja javnosti


Jos par podataka:

Ukupna tezina kompleta je 2980 tona, sine j emoguce postaviti u dve sirine - po ruskom standardu (1520 mm) ili evropskom (1435 mm), dozvoljena brzina kretanja kompozije preko mosta  je 15 km/h.

[Kuzma®]

Vezba inzinjerijskih jedinica ruske vojske. Veliki broj fotografija pontonirske i amfibijske tehnike ali se medju njima moze videti i jos nesto od sredstava koje koristi ruska inzinjerija (oklopni minopolagac GMZ, uredjaj za razminiranje ЗРП-2 «Тропа», ИМР-3)  ili ima veze sa inzinjerijom (helikopter MI-8MT opremljen uredjajem za sejanje mina).

Ovde cu postaviti nekoliko fotografija a ostale moyete pogledati OVDE

[Kuzma®]

[Karlo]

Zaista impozantne mogućnost inžinjerije.Ipak mislim da je to sve "đaba poso" jer će sve to stati pred neosvojivim zidinom Jacenjuk-Porošenko samo da sačekaju da se on završi. 

Poz.

[Kuzma®]

Puno ruske tehnike - tenkovi nosaci mosta, pontonski i lansirni mostovi, amfibijska sredstva...