PALUBA
October 27, 2021, 05:28:26 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno,
Obaveštenje o dopunama pravilnika foruma
 
   Home   Help Login Register  
Za eventualne probleme prilikom registracije, obratite se na e-mail adresu broker824@gmail.com ili webmaster@paluba.info Na forumu PalubaInfo novoregistrovane članove odobravamo ručno, to može potrajati najviše do 24 h.
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 [2] 3 4 5   Go Down
  Print  
Author Topic: Andjeli u crvenim kapama  (Read 40434 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Danko SVIK VRS
razvodnik
*
Offline Offline

Posts: 80


« Reply #15 on: October 11, 2011, 12:02:14 am »

1975. година, крај рата у Вијетнаму: војници Армије Северног Вијетнама заузимају аеродром у Сајгону након што су сломили отпор "Анђела у црвеним капама"...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]




Drug istraživao sam i ovu fotografiju:

Poslednje borbene aktivnosti odigrale su se između 06 i 07 časova 30. aprila 1975. godine:

У 06 часова напад на аеродром покушало је пет тенкова Т-54. Падобранци уништавају четири тенка. У 07 часова падобранци уништавају тенк ПТ-76 и одбијају пешадијски напад на аеродром.

Са друге стране код моста у 07 часова и 30 минута 12. Падобрански батаљон добија наређење, да пропусти оклопна возила Трећег армијског корпуса да уђу у Сајгон, како би се разместила дуж одбрамбене линије.

Око 10 часова генерал Мин издао је наређење да све јединице војске Јужног Вијетнама положе оружје. Штаб батаљона сазвао је састанак са командирима чета како би их информисао о овој наредби.

Трећа етапа ослободилачке операције носила је назив Хо Ши Мин. Након што су ослободилачке снаге успеле да пробију одбрамбену линију у рејону Зван Лока, где су се крваве и жестоке борбе водиле готово две недеље, оне су приступиле опсади Сајгаона. Опсада почиње 25. априла, да би се обруч стегао 28. априла. Истог дана Мин постаје последњи председник Јужног Вијетнама. У 16 часова и 30 минута 29. априла 1975. године амбасадор САД бежи из Сајгона, а с њим иду и дипломате других западних земаља. У 7 часова и 53 минута 30. априла 1975. године, у двориште амбасаде САД слећу хеликоптери ЦХ-53Д који ће евакуисати војнике САД из амбасаде, у том тренутку последњи војници САД напуштају Сајгон и Вијетнам. У 11 часова 30. априла 1975. године званично престаје да постаје Република Вијетнам (Јужни Вијетнам), након предаје коју је објавио председник Мин (генерал Мин).

Dakle:Fotografija je nastala nakon što je južnovijetnamska vojska položila oružje. Ono što bi se reklo filmski malo šminke.

Logged
Danko SVIK VRS
razvodnik
*
Offline Offline

Posts: 80


« Reply #16 on: October 11, 2011, 12:24:22 am »

@Danko SVIK VRS

Odličan tekst, kao i obično kod tvog pisanja. Imaš možda informaciju, koja je jedinica Severnog Vietnama imala največi ugled kod padobranca i rendžera?

Hvala
LPB

Vrlo zanimljivo pitanje, a evo i odgovor:

Pazi druže nakon Tet ofanzive koja je izvedena kako bi Hanoj izvukao što više "pozitivnih" poena, i normalno kako bi se otvoreno počeo mešati u rat na teritoriji Južnog Vijetnama, elita južnovijetnamske vojske počela se sukobljavati sa bolje organizovanim i uvežbanijim jedinicama DR Vijetnama.
Snage FNO ili Vijetkonga su žrtvovane u Tet ofanzivi od strane Hanoja. Cilj generala Đapa bio je jedinstveni Vijetnam i normalno tu su mu ustaničke snage Južnog Vijetnama počele da smetaju. Da to tad nije uradio Južni Vijetnam bi doživeo sudbinu Kambodže. "Matori" (Đap) znao je zašto je žrtvovao Vijetkong.
Posle toga formirana je Narodna Armija Vijetnama ili PAVN (People Army Vietnam). Ono što je zanimljivo da su iste divizije bile u stastavu i OS DR Vijetnama i PAVN to su 304. 308. i 320 divizija PAVN (FNO) ustvari to su divizije severnovijetnamske vojske, kao i 341. pešadijska divizija. Zaboravih i Sedmu pešadijsku diviziju. Generalno padobranci su poštovali celu severnovijetnamsku vojsku.
Logged
Bozo13
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 16 394



« Reply #17 on: October 11, 2011, 12:55:34 am »

Ako sam dobro razumio, Vietkong je žrtvovan, da bi se dobila kompaktnija celina (politično, regijsko itd) sa kojom je lakše raditi/komandirati.

Hvala na odgovoru.

LPB
Logged
Љуба
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 276



WWW
« Reply #18 on: October 11, 2011, 01:45:33 am »

Ako sam dobro razumio, Vietkong je žrtvovan, da bi se dobila kompaktnija celina (politično, regijsko itd) sa kojom je lakše raditi/komandirati.

Hvala na odgovoru.

LPB
Ја то нисам тако схватио, већ овако.
Снаге Вијетконга су жртвоване:
а) како би испуниле задатак слабљења војног потенцијала-снага Републике Вијетнам, и
б) како би се саме истрошиле, те да након уједињеа не би сметале као фактор, с којим би се делила власт.
Или ти, да се толико истроше, да "нестану" као евентуални фактор победе.

Ако грешим, Данко ће да нам разјасни.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 19 466


« Reply #19 on: October 11, 2011, 09:23:44 am »

Ја не бих тврдио да су снаге Вијетконга (герилске војске) жртвоване из разлога који се наводе. Сигурно је било политичких сукоба на релацији држава и војска Северни Вијетнам и руководство Вијетконга. Ипак, ради циља - уједињење - жртва је изгледа свесно прихваћена. Чињеница је да је отпор САД и режиму Јужног Вијетнама растао. Томе је битно допринела и Тет офанзива јер је јасно показала слабости режима, уздигла Вијетконг као незаменљив војни и политички чинилац и увела војску Северног Вијетнама. То не би било могуће (свесно жртвовање) да је постојао поменуту циљ: намерно "трошење" Вијетконга како се са њима не би делила власт. Они су обезбедили јединство командовања и регуларним војним снагама Северног Вијетнбама и герилским формацијама Вијетконга. Дакле, концентрисали су снаге и средства око јединственог циља. И победили.
« Last Edit: October 11, 2011, 09:29:49 am by dzumba » Logged
Љуба
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 276



WWW
« Reply #20 on: October 11, 2011, 11:29:09 am »

Ја не бих тврдио да су снаге Вијетконга (герилске војске) жртвоване из разлога који се наводе. Сигурно је било политичких сукоба на релацији држава и војска Северни Вијетнам и руководство Вијетконга. Ипак, ради циља - уједињење - жртва је изгледа свесно прихваћена. Чињеница је да је отпор САД и режиму Јужног Вијетнама растао. Томе је битно допринела и Тет офанзива јер је јасно показала слабости режима, уздигла Вијетконг као незаменљив војни и политички чинилац и увела војску Северног Вијетнама. То не би било могуће (свесно жртвовање) да је постојао поменуту циљ: намерно "трошење" Вијетконга како се са њима не би делила власт. Они су обезбедили јединство командовања и регуларним војним снагама Северног Вијетнбама и герилским формацијама Вијетконга. Дакле, концентрисали су снаге и средства око јединственог циља. И победили.

Уважени колега, не спорим ја крајњи циљ, који је постављен: "победа и уједињење"
Ја само гласно размишљам о методу остварења тог циља.
Разумем да говорите о сопственом жртвовању, мислим на снаге ДР.Вијетнама. Међутим оне овде ништа не жртвују своје.
Моје мишљење је да они "истурају" (да не кажем подмећу) Вијеткогн у директан сукоб, а тек касније долазе као ослободиоци.

ЦИТАТ:
"На оснивачком заседању Фронта националног ослобођења изабран је руководећи орган устанка – Централни комитет; за председника Президијума изабран је Нгујен Ху То, а за врховног команданта ослободилачке армије (Вијетконг) Тхан Нам Тхунг (Tran Nam Trung)."

Ова двојица из врха Вијетконга, након ослобођења, нису постали значајан политички фактор.
Додуше Тхан Нам Тхунг - "Служио је као министар одбране Привремене револуционарне владе и Републике Јужног Вијетнама ( 1969 - 1976 ).", односно даље, како наводи википедија -  "Од 1976, преселио се у цивили сектор, као председник Одбора Владе Инспектората (сада државни инспекторат) до одласка у пензију 1982."

Тако да ја извлачим закључак, да ФНО и није сматран за равноправног савезника.

Ех, можда грешим.
Logged
Љуба
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 276



WWW
« Reply #21 on: October 11, 2011, 11:45:10 am »

Нешто из историје "Анђела..."

Цитат:
"On this date (December 11, 1961), the first direct military support to South Vietnam comes in the form of two army helicopter companies. The USNS Core, a ferry carrier, brings in the helicopter units, 33 Vertol H-21C Shawnees and 400 air and ground crewman to operate and maintain them. Their assignment will be to airlift South Vietnamese combat troops into action"
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* vietnamese-arvn-paratroopers.jpg (29.39 KB, 400x300 - viewed 322 times.)
Logged
Topola
Prijatelj foruma
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 684



« Reply #22 on: October 11, 2011, 01:41:45 pm »

И поред војничких вредности ових јединица, ја бих ипак скренуо пажњу на чињеницу да су падобранци и ренџери били познати по бруталности у поступку према заробљеним припадницима Вијетконга и Северног Вијетнама, па и нелојалном становништву.

Иначе, баш ме занима судбина појединих официра, описаних у тексту, посебно командујућих официра из 1975.године. Помиње се судбина неких генерала, али не и нижих официра.

...
Snage DR Vijetnam (Severni Vijetnam) su poštovale i rendžere i padobrance. Sa vojniučkog stanovišta padobranci su bili kompletnija jedinica, prewma neprijatelju su se odnosili više s poštovanjem. Rendžeri su bili manje humani, ali ipak i oni su se bolje odnosili prema pre svega prema vojnicima DR Vijetnama.
Problem su predstavljale jedinice tzv. specijalne snage ili južnovijetnamska verzija zelenih beretki, e te jedinice su pravile probleme (mislim da znate na šta mislim).

...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
Topola
Prijatelj foruma
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 684



« Reply #23 on: October 11, 2011, 01:43:12 pm »

1975. година, крај рата у Вијетнаму: војници Армије Северног Вијетнама заузимају аеродром у Сајгону након што су сломили отпор "Анђела у црвеним капама"...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]




Drug istraživao sam i ovu fotografiju:

Poslednje borbene aktivnosti odigrale su se između 06 i 07 časova 30. aprila 1975. godine:

У 06 часова напад на аеродром покушало је пет тенкова Т-54. Падобранци уништавају четири тенка. У 07 часова падобранци уништавају тенк ПТ-76 и одбијају пешадијски напад на аеродром.

Са друге стране код моста у 07 часова и 30 минута 12. Падобрански батаљон добија наређење, да пропусти оклопна возила Трећег армијског корпуса да уђу у Сајгон, како би се разместила дуж одбрамбене линије.

Око 10 часова генерал Мин издао је наређење да све јединице војске Јужног Вијетнама положе оружје. Штаб батаљона сазвао је састанак са командирима чета како би их информисао о овој наредби.

Трећа етапа ослободилачке операције носила је назив Хо Ши Мин. Након што су ослободилачке снаге успеле да пробију одбрамбену линију у рејону Зван Лока, где су се крваве и жестоке борбе водиле готово две недеље, оне су приступиле опсади Сајгаона. Опсада почиње 25. априла, да би се обруч стегао 28. априла. Истог дана Мин постаје последњи председник Јужног Вијетнама. У 16 часова и 30 минута 29. априла 1975. године амбасадор САД бежи из Сајгона, а с њим иду и дипломате других западних земаља. У 7 часова и 53 минута 30. априла 1975. године, у двориште амбасаде САД слећу хеликоптери ЦХ-53Д који ће евакуисати војнике САД из амбасаде, у том тренутку последњи војници САД напуштају Сајгон и Вијетнам. У 11 часова 30. априла 1975. године званично престаје да постаје Република Вијетнам (Јужни Вијетнам), након предаје коју је објавио председник Мин (генерал Мин).

Dakle:Fotografija je nastala nakon što je južnovijetnamska vojska položila oružje. Ono što bi se reklo filmski malo šminke.


Могуће да си у праву. Фотографију је дистрибуирао Ројтерс али је извор била Вијетнамска новинска агенција.
Logged
Topola
Prijatelj foruma
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 684



« Reply #24 on: October 11, 2011, 01:46:39 pm »

Трећа етапа ослободилачке операције носила је назив Хо Ши Мин. Након што су ослободилачке снаге успеле да пробију одбрамбену линију у рејону Зван Лока, где су се крваве и жестоке борбе водиле готово две недеље, оне су приступиле опсади Сајгаона. Опсада почиње 25. априла, да би се обруч стегао 28. априла. Истог дана Мин постаје последњи председник Јужног Вијетнама. У 16 часова и 30 минута 29. априла 1975. године амбасадор САД бежи из Сајгона, а с њим иду и дипломате других западних земаља. У 7 часова и 53 минута 30. априла 1975. године, у двориште амбасаде САД слећу хеликоптери ЦХ-53Д који ће евакуисати војнике САД из амбасаде, у том тренутку последњи војници САД напуштају Сајгон и Вијетнам. У 11 часова 30. априла 1975. године званично престаје да постаје Република Вијетнам (Јужни Вијетнам), након предаје коју је објавио председник Мин (генерал Мин).


Капија америчке амбасаде, 29. април 1975

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* saigon29april.jpg (545.91 KB, 548x340 - viewed 272 times.)
Logged
Topola
Prijatelj foruma
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 684



« Reply #25 on: October 11, 2011, 02:07:23 pm »

Маринци Јужног Вијетнама беже пред снагама Севера, плажа код места Да Нанг, 29. април 1975. Војници у првом плану добацују конопце својим саборцима који са обале пливају на унутрашњим гумама. У хаосу плаже у позадини уочава се, поред борбених возила, и хеликоптер приземљен што ближе линији воде...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* danang29april.jpg (556.04 KB, 545x348 - viewed 262 times.)
Logged
Danko SVIK VRS
razvodnik
*
Offline Offline

Posts: 80


« Reply #26 on: October 11, 2011, 11:09:06 pm »

Evo nešto iz knjige, Rade zna o čemu je reč.

Pošto tema ode na drugu stranu evo Vam neki kopi

ОФАНЗИВА ТЕТ – ГОДИНЕ РАСПЛЕТА

Последњих дана јануара 1968. године снаге ФНО изводе најзначајнији стратегијски подухват друге фазе рата – општу офанзиву Тет ( лунарна Нова година по вијетнамском календару, позната још и као година мајмуна). У зору 31. јануара 1968. године јединице ФНО са снагама ДР Вијетнама почињу изненадни и истовремени напад на око 50 градова и упоришта и за десетак дана наносе тежак ударац противнику. Апарат квислиншких локалних органа управе је готово у потпуности био разбијен, архиве уништене, комуникацијске везе покидане, информативни центри спаљени, складишта горива и муниције минирана, рад штабова и командних места паралисан. У Сајгону 16 бораца ФНО заузимају на јуриш зграду америчке амбасаде и држе је неколико часова. То је у САД изазвало неверицу и протесте против ангажовања америчких трупа у Вијетнаму. Борци ФНО продиру и у резиденцију шефа државе, а у Хуеу уз помоћ ОС ДР Вијетнама прекидају све везе са другим градовима. Непријатељ је био у потпуном кошмару, а целокупан систем пацификације налазио се пред расулом. Американцима су требале најмање две недеље да поврате контролу, а у Сајгону су борбе трајале око месец дана. Толико им је требало да би истерали снаге ФНО из града. Снаге ФНО су успеле да убаце и да изврше концентрацију преко 150000 бораца скоро у потпуној тајности, да у току целе офанзиве сачувају иницијативу и да се с успехом упусте чак и у вишедневне фронталне битке с противником. Током Тет офанзиве то су биле најкрвавије борбе у рату. Само у две недеље огорчених борби америчке трупе су имале око 1100 погинулих, снаге Јужног Вијетнама око 2300 погинулих, а било је и око 12500 погинулих цивила. Напади су представљали шок и конфузију за америчке трупе у прве две недеље. Већ после две недеље Американци полагано враћају иницијативу и сламају оштрицу напада. Снаге ФНО губе 30000 бораца, американци су имали 2000 погинулих а јужновијетнамска војска 14000 погинулих.
Мада су амерички војни лидери прогласили своју војну победу, у политичком смислу она је представљала пораз. То се посебно негативно одразило у САД. Америчка влада и Пентагон губе подршку јавног мњења код куће. На улицама САД и испред Беле куће су свакодневни протести против рата у Вијетнаму. Народ САД је био у шоку и неверици, због опште офанзиве Тет коју су извршиле снаге ФНО. Нису могли веровати да их је влада САД лагала о снази Вијетконга. Влада је костантно говорила да су снаге ФНО уништене. То се лоше одразило на председничке изборе у САД, Линдон Џонсон се није кандидовао за нови мандат. Снаге ФНО су претрпеле један од тежих пораза. Због тога Ханој преузима даље вођење рата. Тет офанзива представља политичку и дипломатску победу ДР Вијетнама.
Успеси постигнути офанзивом Тет имали су вишеструки војни и политички значај. Америчка команда у Сајгону замењује дотадашњи стратегијски концепт претражи и уништи (Search and Destroy) новом стратегијом пацификације – очистити и држати (Clear and Hold).
Међутим, стање на терену се почело мењати, тако да су јединице Вијетконга већ 12. марта 1968. године изненадним препадом уништиле најважније складиште муниције армије САД за северну провинцију – Кија Вијет (Cua Viet), а од фебруара до јуна 1968. године изведено је око 30 препада на аеродром Тан-Шон-Њут.

Током Тет офанзиве најтеже је порушен царски град Хуе, у којем су се борбе водиле за сваку кућу. Град је освојило 3000 војника регуларне војске ДР Вијетнама и снага ФНО и држале су га 4 недеље. Прво су отпор снагама Северног Вијетнама и ФНО пружили припадници чете А, 1. батаљона, 1. регименте који су извршили насилно извиђање у граду Хуе. Ова чета је врло брзо нападнута од снага ФНО, те јој је послата помоћ јачине батаљона. Већ до 4. фебруара у борбама је учествовала комплет 1. регимента маринског корпуса САД. Борбе су вођена на блиском одстојању „прса у прса“. Маринци су се пробијали тако што су у жестоким борбама уништавали непријатеља појединачно (нешто попут битке за Стаљинград). Снаге ФНО и ДР Вијетнама су се биле добро утврдиле, те је то доводило до тешких губитака и с једне и с друге стране. Подршку маринцима пружали су тенкови М-48А3 и оклопна возила Ontos која су била наоружана са по 6 бестрзајних топова. Најтеже борбе су вођене за стару тврђаву. Борбе су трајале све до краја марта, када су се снаге ФНО и Северног Вијетнама повукле из града.
Притисак на базу Ке Сан непрекидно је појачаван (у овом рејону налазиле су се снаге јачине 3 дивизије), у подручју Висоравни је тежиште дејства било око градова Контум и Плеј Ку, а у делти реке Меконга 5. и 9. дивизија ФНО везивале су јаке групације америчких и сајгонских војника.
База Ке Сан која се налазила на тромеђи Северног и Јужног Вијетнама и Лаоса, током Тет офанзиве била је готово три месеца под опсадом снага ДР Вијетнама. Већ крајем децембра 1967. године отпочињу артиљеријски напади на базу Ке Сан. У то време посаду базе су сачињавали маринци. Прави напад на базу отпочиње 21. јануара 1968. године артиљеријском ватром из топова 130 мм М-46 који су били распоређени по околним брдима. Након завршетка артиљеријске припреме отпочиње пешадијски напад на базу. Током артиљеријског дуела између америчких хаубица 105 мм М-102 и северновијетнамских топова 130 мм М-46, артиљерија базе је у потпуности била уништена, али је већ сутрадан замењена новим оруђима. Затим, Вијетнамци нападају аеродром код базе али без успеха. У одбрану базе Американци ангажују комплетну хеликоптерску флоту. На базу је било и неколико напада тенковима, али су их добро укопани маринци одбили. Током те опсаде америчка команда је искористила предност ваздушне премоћи, те је базу свакодневно снабдевала ваздушним путем. Током опсаде базе, ваздушну подршку опкољеним маринцима пружали су стратегијски бомбардери Б-52 који су полетали са Окинаве. Они су избацивали бомбе Мк-82 масе 220 кг, на удаљености од 200 м од предње линије одбране маринаца. Маринци су успели да спрече сваки покушај градње тунела према бази и тиме онемогућили упаде снага Северног Вијетнама у базу. Последњи северновијетнамски покушаји освајања базе били су 17. и 29. марта 1968. године. Након тога снаге ДР Вијетнама су се почеле лагано повлачити. Опсада је обустављена 6. априла 1968. године, када је у помоћ бази пристигла 1. коњичка дивизија (ваздушно-преносна). Опсада Ке Сана је трајала 77 дана. Цена опсаде Америкаце је коштала 400 мртвих и 1800 рањених војника. База Ке Сан је напуштена 23. јуна 1968. године, пошто је изгубиладотадашњи стратегијски значај.
Од 22. марта до 17. маја 1968. године Американци изводе две успеле операције под шифрованим називом Пегаз (деблокада базе Ке Сан) и Делавер (уништавање снага ДР Вијетнама у Ашау долини). Снаге САД и сајгонског режима већ у априлу 1968. године изводе велику офанзивну операцију у ширем рејону Сајгона и делте Меконга, ангажујући у њој 5 дивизија, око 400 авиона и 800 хеликоптера. Међутим, офанзива је била ударац у празно, јер се већина јединица ФНО повукла на време у правцу севера и западних подручја Јужног Вијетнама. Генерал Вестморланд командант америчких снага у Јужном Вијетнаму, је био убеђен да су снаге ФНО у потпуности уништене у офанзиви Тет, те је тражио више трупа како би им задао коначан ударац. То је довело до великих демонстрација у САД и коначно његовом сменом са места команданта америчких снага у Јужном Вијетнаму. Након повлачења са те функције, постављен је на место начелника здруженог генералштаба ОС САД . Њега је на месту команданта америчких снага у Јужном Вијетнаму 10. јуна 1968. године,заменио ветеран из Другог светског рата и рата у Кореји, генерал Крејтон Вилијамс Абрамс (Creighton Williams Jr. Abrams) који ће се на том месту задржати до јуна 1972. године.
Средином маја у Паризу почињу први преговори представника САД и ДР Вијетнама.
Обим и жестина војних операција, међутим, нису осетно смањивани. Већ првих дана септембра Американци и елитне формације војске Јужног Вијетнама почињу операцију Fenix, којом је требало ликвидирати све виђеније активисте ФНО, а наредног месеца предузимају офанзиву у јужним провинцијама и у рејону Висоравни.
С обзиром на већ достигнути степен ескалације и однос снага на ратишту, решење више није тражено у даљем довлачењу војске из метрополе и интензивирању бомбардовања ДР Вијетнама. Уместо такве стратегије нова администрација у Вашингтону разрађује Никсонову гуамску доктрину вијетнамизације рата, која је имала за циљ да оспособи сајгонски режим и сајгонску армију да у што краћем року преузму на себе главни терет рата. Да би се то постигло, убрзана је материјална и финансијска помоћ сајгонској војсци (у складу са доктрином доларом против идеје).

Крајем јануара 1969. године у Паризу почиње прва пленарна седница четворних мировних преговора о Вијетнаму, уз учешће представника ДР Вијетнама, ФНО, САД и владе Републике Вијетнам.
У мају 1969. године америчка команда планира да у Ашау долини распореди десетбатаљона пешадије укључујући ту и 9. пук маринаца, пук из састава 3. дивизије армије Јужног Вијетнама, 3. коњичку бригаду из састава 1. коњичке дивизије и три батаљона 101. ваздушнодесантне дивизије (1. батаљон из састава 506. ваздушнодесантног пука, 2.батаљон из састава 501. ваздушнодесантног пука и 3. батаљон из састава 187. ваздушнодесантног пука). Задатак је био да се насилним извиђањем спречи упад снага Северног Вијетнама са територије Лаоса. Најтежи задатак је имао 3. батаљон, 187. ваздушнодесантног пука, 101. ваздушнодесантне дивизије. Задатак је био да се заузме врх планине Ап Биа, тј. да се овлада котом 937 (касније ће та кота бити позната као Хамбургер хил). Америчке снаге су 10 пута покушавале да освоје добро утврђену коту, али су нападе увек одбијале добро утврђене северновијетнамске снаге. Губици су били веома тешки и с једне и с друге стране. Борбе у Ашау долини су почеле 10. маја и трајале су до 20. маја 1969. године. Добро утврђену коту су бранили 7. и 8. батаљон, 29. пука војске ДР Вијетнама. За напад на коту ангажовано је 1800 војника САД и 10 батерија артиљерије. Поред тога РВ САД је обавило 272 борбена лета. Дејствујући по коти потрошили су 450 тона разорних и 69 тона напалм бомби. Војници САД су коту заузели на јуриш, трпећи велике губитке. Американци су имали 72 погинула војника и 372 рањена, док су северновијетнамци имали 630 погинулих војника. Генерал Рајт ће повући снаге са коте 5. јуна 1969. године. Начин и тактика вођења борби у овој операцији довела је до демонстрација како у свету тако и у САД. Месец дана касније председник САД Никсон је наредио повлачење снага САД из Вијетнама.







Влада САД међутим, није одустајала од својих агресивних циљева. Крајем априла 1970. године сајгонско-америчке јединице подржане авијацијом, артиљеријом и ракетним оружјем упадају на територију Камбоџе, ради наводног уништења комунистичких база на кмерској територији. Током марта 1971. године трупе сајгонског експедиционогкорпуса, уз снажну непосредну подршку Американаца, продиру у јужни Лаос, ради пресецања Хо Ши Миновог пута. Поход на Лаос је претрпео потпуни нуспех.
Генерал Абрамс се посветио јачању обуке снага Јужног Вијетнама, што ће се позитивно показати током заустављања офанзиве коју су предузеле снаге ФНО уз подршку војске ДР Вијетнама током ускрса 1972. године, познате као ускршња офанзива. У заустављању те офанзиве учествовала је и америчка авијација, која је одиграла пресудну улогу.
У 1972. години, отпочела су поновна жестока бомбардовања територије ДР Вијетнама. Објекти напада америчке авијk
« Last Edit: October 11, 2011, 11:28:24 pm by Danko SVIK VRS » Logged
MOTORISTA
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 54 522



« Reply #27 on: October 11, 2011, 11:23:56 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Airborne_ARVN22.jpg (102.87 KB, 861x621 - viewed 259 times.)
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 19 466


« Reply #28 on: October 12, 2011, 07:59:53 am »

Још се увек живо сећам новинских и ТВ извештаја у вези са Тет офанзивом и биткама које се помињу, посебно Ке Сан-а. Читам да је аутор овог приказа преузео америчку тврдњу да су Ке Сон напустили јер је "изгубио стратешки" значај. Не знам у чему је био тај значај па је  2,5 месеци после престанка опсаде одједном "изветрио" тај стратешки значај. Ако обратите пажњу крваве борбе су се свакодневно водиле од децембра 1967 и све до 6. априла 1968. И онда база и аеродром напрасно губе стратешки значај и америчке снаге се потпуно повлаче 23. јуна 1968. године. Онако здраворазумски, да ли је то могуће? По мом суду није. Та тврдња о "губитку" стратешког значаја је оправдање за de facto пораз управо у стратешком смислу. Тактички су  американци добили (одбранили базу), стратешки изгубили.
Logged
MOTORISTA
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 54 522



« Reply #29 on: October 12, 2011, 09:17:44 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Airborne_ARVN20.jpg (109.17 KB, 693x864 - viewed 218 times.)

* Airborne_ARVN30.jpg (87.88 KB, 1008x662 - viewed 174 times.)
Logged
Pages:  1 [2] 3 4 5   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.032 seconds with 22 queries.