Баш лепа тема, свака част!
Водене капије Панчева
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Два панчевачка светионика која се налазе на ушћу Тамиша у Дунав, ове године славе стоти рођендан. Једини речни парњаци у Европи нису у функцији још од шездесетих година. Заборављени и запуштени, пропадали су све донедавно када су градски Завод за заштиту споменика и Општина решили да их рестаурирају и сачувају.
Аутор: Александар Родић
Извор: БлицПанчевачки светионици, или „водене капије града“, како их још зову, подигнути су 1909. године у златно доба паробродског саобраћаја на Дунаву. Данас су ту као подсетник да је Панчево и пре сто година било велики индустријски центар чијим рекама су се превозили со, свила, пиво, цигле, дрвена грађа и људи. Тада је саобраћај на реци без њих био незамислив, нарочито почетком прошлог века када је одлучено да се ток Тамиша скрати прокопавањем канала.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
– Просецањем Тамиша ископано је доста земље па растиња није било, тако да ноћу или када водостај нарасте није било оријентира на левој и десној обали. Насукани бродови били су чест призор, а дешавале су се и озбиљније ствари будући да је било доста саобраћаја. Због тога се приступило сигнализацији и обележавању обала, те смо тако добили и ове светионике – каже за „Блиц недеље“ Милорад Тимченко из Одсека за развој наутичког туризма општине Панчево.
Додуше, светионици су функцију изгубили чим су пароброди уступили место модернијим речним пловилима. Временом, након затварања пристаништа на Тамишу и измештања старе индустријске зоне, на светионике и њихово одржавање заборавили су сви. Дунав и Тамиш су им неуморно спирали темеље, а локално становништво односило камен, па су се неколико пута нашли у опасности.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
– Још 2000. године, после ко зна колико времена, изведени су први радови да би се спасао темељ. У опасности су поново били 2006. године када су на нашу и иницијативу општине отпочели радови који за циљ имају рестаурацију и конзервацију светионика. Проблем смо имали због специфичности архитектуре, односно материјала, јер је приликом изградње светионика коришћен профилисани камен који се више није у употреби. Међутим, до краја месеца би требало да нам стигне испорука из Кањиже – каже Весна Потпара, конзерватор из Завода за заштиту споменика Панчево.
Сем камена, из светионика су однесене и металне степенице, а нестала је и светионичка лампа која је радила на петролеј, мада, уколико успе да се дође до нацрта из архива у Бечу, биће израђена нова.
Тренутно је прилаз светионицима с копна затворен јер се с једне стране налази земљиште луке, а с друге приватног власника, па и ако добијете дозволу да туда прођете, стаза је зарасла и скоро непроходна. У општини, упркос томе и чињеници да је Панчево најзагађенији град у Србији, рачунају на развој туризма који ће се базирати на овим „самотњацима“.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
– Страни наутичари, сем тога што су зачуђени што овакве грађевине још увек постоје, фасцинирани су сазнањем да се овде налазе два светионика. Како смо сазнали, јединствени у Европи. У Панчево је још 1854. године упловио први пароброд с путницима из Земуна, међутим, данас постоји само лука „Дунав Панчево“ која је намењена теретним бродовима, док путнички само пролазе. Верујем да бисмо изградњом пристаништа и пратећих објеката уз рестаурацију ове две куле у Панчево довели и туристе, нарочито када се има у виду да се преко пута налази речно острво Бела стена које има потенцијал да прерасте у велико излетиште – додаје Тимченко.
Иако су први туристи, додуше домаћи, и то из Земуна попут оних путника првог пароброда, посетили светионике, како ствари тренутно стоје, друштво овим бисерима Дунава за сада праве само аласи којима је лева кула још увек омиљено место за риболов. Међутим, чини се да претераног разлога за бригу немају јер доста ће воде протећи док се не регулише статус земљишта које куле окружује, измести градска канализација која се излива у непосредној близини, а рестаурација и конзервација потпуно заврше.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Новосадски светионик На ушћу Тисе у Дунав постојао је још један речни светионик. Нажалост, он је сада претворен у стуб са сигналном лампом, међутим, Нови Сад би, према одлуци Скупштине града, у наредном периоду требало да добије нови светионик са панорамским мостом који ће представљати симбол града.
Поштанске маркице У едицији поштанских маркица која је издата још у време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, поред бројних светионика који су се на маркицама нашли а красили су тадашњу државу, своје место, као једини речни, нашли су и панчевачки.
link
линкови ка фотографијама:
http://www.panoramio.com/photo/41208006
http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=1394508&page=22
http://www.navodi.com/forum/viewtopic.php?p=15358&sid=8fb225dae35f57ead2b9a7ffad0f4996
