Svjetionici

<< < (10/31) > >>

duje:
Svjetionik Otočić Prišnjak
 
Pozicija:

43°49,5' N
015°33,8' E

Svjetionik je izgrađen 1886. godine na jugoistočnoj strani istoimenog otočića u istočnom dijelu Murterskog mora. Sastoji se od osmerokutne kamene kule i prizemne zgrade s podrumom ukupne površine 120m2. U podrumu se nalazi skladište i motornica, dok se u sklopu svjetionika nalazi pristan. Napajanje zgrade je 220V AC dobiveno iz solarnih modula, dok se vodom opskrbljuje iz vlastite cisterne. Na svjetioniku je ugrađen sustav za grijanje vode na solarno napajanje. Svjetionik je automatiziran i uključen u sustav daljinskog nadzora. Sa svjetionika je povučena svjetioničarska posada.
 
Nautički podaci
 
Pozicija 43° 49,5' N / 015° 33,8' E
Visina kule 15m
Karakteristika svjetla B Bl(3) 10s (2(0,5+2);0,5+4,5)s
Sektor vidljivosti 249°-146°(257°)
Domet glavnog svjetla 9M
Domet rezervnog svjetla -
Visina fokusa svjetla iznad SRM 19m
Karakteristika sirene za maglu -
Domet sirene za maglu -
Karakteristika racona -
Domet racona –
(podaci i slike Plovput)

duje:
Svjetionik Rt Jadrija
 
Pozicija:

43°43,3' N
015°51,3' E

Svjetionik je izgrađen 1871. godine na lijevoj strani kanala Sv. Ante koji vodi u Šibensku luku. Sastoji se od manje osmerokutne kamene kule i zgrade koja uključuje prizemlje i prvi kat ukupne površine 210m2. U sklopu svjetionika nalazi se skladište, pristan i istezalište za čamac svjetioničara. Napajanje zgrade je 220V AC (iz javne električne mreže), dok se vodom opskrbljuje iz gradskog vodovoda. Svjetionik je automatiziran i uključen u sustav daljinskog nadzora. Sa svjetionika je povučena svjetioničarska posada.
 
Nautički podaci
 
Pozicija 43° 43,3' N / 015° 51,3' E
Visina kule 12m
Karakteristika svjetla C Bl(2) 6s (0,5+1;0,5+4)s
Sektor vidljivosti 160°-098°(298°)
Domet glavnog svjetla 9M
Domet rezervnog svjetla 6M
Visina fokusa svjetla iznad SRM 11m
Karakteristika sirene za maglu 20s (4+2;4+10)s
Domet sirene za maglu 2M
Karakteristika racona -
Domet racona –
(podaci i slike Plovput)

duje:
Svjetionik Hrid Blitvenica

Pozicija:

43°37,5' N
015°34,8' E

Svjetionik je izgrađen 1872. godine na istoimenom otočiću, zapadno od otoka Žirja. Sastoji se od visoke osmerokutne kamene kule i zgrade koja uključuje prizemlje i prvi kat ukupne površine 220m2. U sklopu svjetionika nalazi se skladište, motornica, 3 pristana, dizalica i spremište za čamac svjetioničara. Napajanje zgrade je 24V DC dobiveno iz solarnih modula i vjetrogeneratora ili 220V AC dobiveno paljenjem agregata, dok se vodom opskrbljuje iz vlastite cisterne. Svjetionik je automatiziran i uključen u sustav daljinskog nadzora. Na svjetioniku je stalna svjetioničarska posada.
 
Nautički podaci

Pozicija 43° 37,5' N / 015° 34,8' E
Visina kule 21m
Karakteristika svjetla B Bl(2) 30s (1,2+6,6;1,2+21)s
Sektor vidljivosti 360°
Domet glavnog svjetla 24M
Domet rezervnog svjetla 12M
Visina fokusa svjetla iznad SRM 38m
Karakteristika sirene za maglu -
Domet sirene za maglu -
Karakteristika racona -
Domet racona
(podaci i slike Plovput)

duje:
Svjetionik Hrid Mulo
Pozicija:

43°30,9' N
015°55,0' E
 
Svjetionik je izgrađen 1873. godine na istoimenoj hridi južno od mjesta Primošten. Sastoji se od osmerokutne kamene kule i zgrade koja uključuje prizemlje i prvi kat ukupne površine 220m2. U sklopu svjetionika nalazi se motornica, 2 pristana, istezalište i spremište za čamac svjetioničara. Napajanje zgrade je 12V DC dobiveno iz solarnih modula, dok se vodom opskrbljuje iz vlastite cisterne. Svjetionik je automatiziran i uključen u sustav daljinskog nadzora. Sa svjetionika je povučena svjetioničarska posada.
 
Nautički podaci
 
Pozicija 43° 30,9' N / 015° 55,' E
Visina kule 18m
Karakteristika svjetla B Bl 5s (0,5+4,5)s
Sektor vidljivosti 360°
Domet glavnog svjetla 21M
Domet rezervnog svjetla 12M
Visina fokusa svjetla iznad SRM 23m
Karakteristika sirene za maglu -
Domet sirene za maglu -
Karakteristika racona -
Domet racona
(podaci i slike Plovput)

kozhedub:
Баш лепа тема, свака част!

Водене капије Панчева


 16480078684a7f19d28ddee458707430_orig.jpg (106.05 KB. 470x188 - viewed 142 times.)


Два панчевачка светионика која се налазе на ушћу Тамиша у Дунав, ове године славе стоти рођендан. Једини речни парњаци у Европи нису у функцији још од шездесетих година. Заборављени и запуштени, пропадали су све донедавно када су градски Завод за заштиту споменика и Општина решили да их рестаурирају и сачувају.

Аутор: Александар Родић
 Извор: Блиц

Панчевачки светионици, или „водене капије града“, како их још зову, подигнути су 1909. године у златно доба паробродског саобраћаја на Дунаву. Данас су ту као подсетник да је Панчево и пре сто година било велики индустријски центар чијим рекама су се превозили со, свила, пиво, цигле, дрвена грађа и људи. Тада је саобраћај на реци без њих био незамислив, нарочито почетком прошлог века када је одлучено да се ток Тамиша скрати прокопавањем канала.

 
 41208006.jpg (98.53 KB. 750x1000 - viewed 155 times.)


– Просецањем Тамиша ископано је доста земље па растиња није било, тако да ноћу или када водостај нарасте није било оријентира на левој и десној обали. Насукани бродови били су чест призор, а дешавале су се и озбиљније ствари будући да је било доста саобраћаја. Због тога се приступило сигнализацији и обележавању обала, те смо тако добили и ове светионике – каже за „Блиц недеље“ Милорад Тимченко из Одсека за развој наутичког туризма општине Панчево.
 Додуше, светионици су функцију изгубили чим су пароброди уступили место модернијим речним пловилима. Временом, након затварања пристаништа на Тамишу и измештања старе индустријске зоне, на светионике и њихово одржавање заборавили су сви. Дунав и Тамиш су им неуморно спирали темеље, а локално становништво односило камен, па су се неколико пута нашли у опасности.

 
 use-tamisa.jpg (109.23 KB. 1000x750 - viewed 154 times.)


– Још 2000. године, после ко зна колико времена, изведени су први радови да би се спасао темељ. У опасности су поново били 2006. године када су на нашу и иницијативу општине отпочели радови који за циљ имају рестаурацију и конзервацију светионика. Проблем смо имали због специфичности архитектуре, односно материјала, јер је приликом изградње светионика коришћен профилисани камен који се више није у употреби. Међутим, до краја месеца би требало да нам стигне испорука из Кањиже – каже Весна Потпара, конзерватор из Завода за заштиту споменика Панчево.
 Сем камена, из светионика су однесене и металне степенице, а нестала је и светионичка лампа која је радила на петролеј, мада, уколико успе да се дође до нацрта из архива у Бечу, биће израђена нова.

 Тренутно је прилаз светионицима с копна затворен јер се с једне стране налази земљиште луке, а с друге приватног власника, па и ако добијете дозволу да туда прођете, стаза је зарасла и скоро непроходна. У општини, упркос томе и чињеници да је Панчево најзагађенији град у Србији, рачунају на развој туризма који ће се базирати на овим „самотњацима“.

 
 ulaz-u-tamis-srara.jpg (77.3 KB. 824x529 - viewed 141 times.)


– Страни наутичари, сем тога што су зачуђени што овакве грађевине још увек постоје, фасцинирани су сазнањем да се овде налазе два светионика. Како смо сазнали, јединствени у Европи. У Панчево је још 1854. године упловио први пароброд с путницима из Земуна, међутим, данас постоји само лука „Дунав Панчево“ која је намењена теретним бродовима, док путнички само пролазе. Верујем да бисмо изградњом пристаништа и пратећих објеката уз рестаурацију ове две куле у Панчево довели и туристе, нарочито када се има у виду да се преко пута налази речно острво Бела стена које има потенцијал да прерасте у велико излетиште – додаје Тимченко.

 Иако су први туристи, додуше домаћи, и то из Земуна попут оних путника првог пароброда, посетили светионике, како ствари тренутно стоје, друштво овим бисерима Дунава за сада праве само аласи којима је лева кула још увек омиљено место за риболов. Међутим, чини се да претераног разлога за бригу немају јер доста ће воде протећи док се не регулише статус земљишта које куле окружује, измести градска канализација која се излива у непосредној близини, а рестаурација и конзервација потпуно заврше.


 signalnitornjevi.jpg (40 KB. 640x427 - viewed 161 times.)


Новосадски светионик

 На ушћу Тисе у Дунав постојао је још један речни светионик. Нажалост, он је сада претворен у стуб са сигналном лампом, међутим, Нови Сад би, према одлуци Скупштине града, у наредном периоду требало да добије нови светионик са панорамским мостом који ће представљати симбол града.

Поштанске маркице
 
У едицији поштанских маркица која је издата још у време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, поред бројних светионика који су се на маркицама нашли а красили су тадашњу државу, своје место, као једини речни, нашли су и панчевачки.

link
линкови ка фотографијама:
http://www.panoramio.com/photo/41208006
http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=1394508&page=22
http://www.navodi.com/forum/viewtopic.php?p=15358&sid=8fb225dae35f57ead2b9a7ffad0f4996

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page