Kapacitet jadranskih luka u Drugom svetskom ratu

[vathra]

Нисам знао где да ставим тему, па сам је ставио овде...

---

Занима ме колики је био капацитет лука на (окупираној) југословенској обали Јадрана. Под капацитетом мислим колико тона возила, опреме, горива, муниције, хране и осталих ствари потребних војски је могуће истоварити у месец дана.
Разлог је да прецизније размотримо да ли је, после савезничке инвазије Италије, било могуће да се изврши искрцавање у Југославији, чиме би се западни савезници спојили са НОВЈ.

Луке на које мислим су:
- Сплит и Шибеник
- Плоче, Дубровник, Зеленика и Бар.
Ове луке су биле повезане железницом са унутрашњошћу.
Остале луке не бих узимао у обзир јер није било железнице ка унутрашњости, или су биле исувише на северу (попут Ријеке и Трста).

Снабдевање војске би се вршило преко ових лука у пруга са којима су спојене.

[kumbor]

Капацитет луке Бар што се тиче железничког превоза врло је споран. тада је постојала само пруга Бар-Вирпазар преко Сутормана, ускотрачна (760мм), са врло великим нагибима и минималним полупречником кривина, па не знам како би иоле габаритнији терет могао том пругом да се превезе.

[brodarski]

Luka Zadar nije spomenuta a preko te luke prekrcana je većina tereta iz Rijeke, Trsta, Pule i Venecije za Dalmaciju tijekom 43-44. godine.

[vathra]

Па и Плоче, Дубровник и Зеленика, као и поменути Бар су биле повезане ускотрачном пругом, зато сам их и ставио у другу групу. И то су све те луке заједно са унутрашњошћу биле повезане једном пругом, која је ишла преко Мостара, што је очигледно уско грло. Тек од Сарајева се мрежа гранала.

[vathra]

Luka Zadar nije spomenuta a preko te luke prekrcana je većina tereta iz Rijeke, Trsta, Pule i Venecije za Dalmaciju tijekom 43-44. godine.

Добро речено, и Задар би требало убацити, иако тад није био спојен пругом.

[vathra]

Нико нема ни приближне информације?
Ја сам нашао у Војној енц. да је Сплит 1964. имао годишњи промет од око 2,33 милиона тона, односно скоро 200 хиљада тона месечно.
Из истог извора се наводи да је Шибеник имао 1964. годишњи промет од око 1,1 милиона тона, а 1939. да је промет порастао на 221 хиљаду тона.

Да ли би аналогијом ако је промет у Шибенику нарастао 50-струко од 1939. до 1964, исто могли да закључимо и за Сплит?