Hrvatski snajper 20mm RT20

[kamaz]

Al, ono, pustimo sve na stranu, zamislimo kako bi išla procedura jednog snajperiste:
traži metu-locira je-namjesti nišan na daljinu-otkopča osigurač-puca-miče snajper od sebe (gubi metu iz vida-kao i učinak na istu---recimo da gađa pješadiju koja i ranjena može negdje da se sakrije i locira njega)-repetira i izbacuje čahuru-uzima metak/projektil i stavlja ga u snajper-zatvara-traži metu-puca....

ili

traži metu-locira je-namjesti nišan na daljinu-otkopča osigurač-puca-i dalje ima metu u nišanu-punjač puni novo punjenje-zavtara zatvarač i javlja da je puška puna-nišanđija puca...

Vidite razliku?

Iako...

Timovi kod snajperista obično znače jednog snajperistu (koji nišani/puca/repetira---dakle onoga koji više manje izvršava stvari) i nišanđiju (spoter) tj. drugog člana koji traži mete i određuje prioritet gađanja. To olakšava snajperisti pračenje mete, jer on je slobodan da repetira dok nišanđija i dalje prati metu... 

[Brok]

Kamaz, ne treba čak ni predpostavljati da će ovakva puška ili bolje reći ručni top gađati pešadiju.
Ovo topče je recimo dobro da na 1.000 metara pokida BVP-u gusenicu, i tu prestaje njegovo dejstvo.
Znači odradi i skloni se.
To nije malo, biti na nišanu snajperu nije jednostavna stvar. Da li će on da isipali drugi, treći projektil ... će da razmišlja onaj po kome je dejstovano. Usporiće ga, naterati da stane, da se raširi ako ima više borbenih vozila, zasejaće strah ... Sasvim dovljno.

A upotrebu će da nađe svako oružje pa i molotovljev koktel, sve prema situaciji i potrebi na terenu.

[dzumba]

Има логике у овоме што Камаз предлаже. У пару јесте лакше пратити и проналазити циљеве, али, ипак, све зависи од стрелца. Такође, логично је да код масивних оруђа послуга броји два човека, па и овде. Заиста, треба неко да "вуче" и муницију, прибор и сл. Да сам командир који одлучује прихватио бих предлог и одредио помоћника снајперисте.

И код ове, као и код већине оваквих пушака великог калибра по опаљењу стрелац губи циљ из видног поља. Тачно, када су двојица не мора да петља око пуњења (репетирање, проналазак новог метак, уметање, брављење и сл), тако да ће брже вратити кончаницу на исти или нови циљ. Ипак, идеја (концепт и намена) ових пушака је гађање објеката (не људи) на релативно већим даљинама. Зато се и називају "антиматеријалне". Дакле, није идеја снајперских пушака, а посебно не "антиматеријалних" да брзо гађају, већ тачно, прецизно и ефикасно(првим метком). Слажем се да брзина може понекад бити пресудна, али није најбитнија.

Немам податак (за то треба имати таблице гађања) али сигурно да пројектил "носи" довољно енергије да на 1500м пробије блок мотора на камиону, без обзира на одвођење дела барутних гасова уназад. Да нема тог одвођења стрелац неби могао контролисати пушку. Трзај би био врло јак па чак и опасан по стрелац.

[rotring]

Svrha drugog clana snajperskog tima nije da puni i repetira pusku! On nosi municiju, izvidja i javlja podatke snajperisti o brzini vetra. Svi ste videli snimak dejstva ove puske, videli ste da i morate imati oko "100 kila" samo da je nosite a kamoli pucate. Taj tim bi izgledao kao kuca negde na livadi cekajuci neku metu.
Kamaz... postoje snajperske puske manjeg kalibra sa mauser sistemom bravljenja, i niko drugi do samog snajperiste ne repetira pusku iako deluje na cilj na znatno manjoj daljini nego ovaj RT, i ima vecu verovatnocu da izgubi cilj.
Na kraju krajeva ova puska nije namenjena da deluje po zivoj sili.
Sto se tice toga, sta ova puska gadja, od toga i zavisi da li ima dvoclanu ili viseclanu posadu.

[kamaz]

Da, ali...
Ako ste pregledali gornje slike, ima nekoliko vrsta projektila, zašto onda jedan od njih nebi bio za živu silu, rasprskavajuči kao tromblon?
Ta sa tromblonom možete uništiti više pješadije nego s snajperom (ako ste dobri onda je jedan metak-jedan vojnik, no obično to nebude tako, jer ljudi nepadaj kao kruške kada ih se pogodi u torzo...stoga je obično stavljat dva metka a to je itekako riskantno...). Ovde ispalite dvije-tri tromblonske patrone i ode cijeli vod...

Ma, mislim da je problem jednostavan... Mi možemo razglabati o konceptu korištenjaovog snajpera, no ako netko tko je stvarno držao u rukama ili ju je pak konstruirano nekaže čemu služi, mi i dalje tapkamo u mraku...

E, da, koncept kojeg ja zagovaram je da se ovaj snajper pretvori u mini bestrzajni top koji bi imao veči broj pucanja po minuti od običnog bestrzajnog.
(a sada opet, zamislite dvije ove zvjeri da pucaju u jednu metu--npr. u M-113 )

[Rocker]

M-113 će da razvali i 12,7 kalibar, još ako se koristi pancirno-zapaljiva municija...
A što se tiče dejstva RT20 protiv pešadije, nešto mi nema mnogo smisla. Prespor je da bi ispalio više od jednog metka efikasno na istu metu (ako je meta npr. odeljenje). Dok rukovalac dođe u položaj da opet dejstvuje, meta će već naveliko biti u zaklonu. Za takve stvari je npr. ABG daleko bolje rešenje, a i municija je prilagođena takvom cilju. Pored toga, ABG dejstvuje kosim hicem, pa će i eventualno zauzet zaklon biti manje efikasan u odnosu na direktan hitac.

[Bozo13]

Po mom mišlenju, više od jednog hitca iz VP je slično samoubistvu.

Razlog je vizualni podpis, koji oružje ostavi prilikom opaljenja. Bistvo svega, bar po mome je, da se zna limitacije sistema, i da se sistem koristi tako, da limitacije sistema dolaze što manje do izražaja.

LPB

[rotring]

Po mom mišlenju, više od jednog hitca iz VP je slično samoubistvu.

Razlog je vizualni podpis, koji oružje ostavi prilikom opaljenja. Bistvo svega, bar po mome je, da se zna limitacije sistema, i da se sistem koristi tako, da limitacije sistema dolaze što manje do izražaja.

LPB

Takodje voleo bih da vidim toga ko moze izdrzati da ga "mazga" dva,tri puta u kratkom vremeskom intervalu ritne u isto rame.......
kamaz....uputi ti me na stranu gde se pominje protiv pesadjska municija 20mm. Prvi put cujem za tako nesto....a do sad sam cuo svasta.....

[Bozo13]

Verovatno je kolega Kamaz mislio na Granatu M57.

Trenutno-zapaljiva obeležavajuća granata M57 (si. 55) namenjena je za gađanje ciljeva u vazdušnom prostoru, a po potrebi i žive sile na zemlji i vodi. Granata je snabdevena upaljačem trenutnog dejstva M57 u koji je ugrađen mehanički samolikvidator koji posle određenog vremena leta granate izaziva rasprskavanje — ako ne udari u cilj ili prepreku. Košuljica granate izrađena je od Čelika. U unutrašnjosti košuljice smešteno je eksplozivno punjenje od presovanog trotila, a ispod eksploziva nalazi se presovana zapaljiva smeša. Moć granate ispoljava se dejstvom parčadi košuljice.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[rotring]

Granata M57 moze se koristiti protiv zive sile ali, moze se koristiti i osvetljavajuca/obelezavajuca. Striktno napravljena granata protiv pesadijska u kalibru 20mm ne postoji. Ja ne ocekujem da se sad zbog RT u naoruzanje uvode i ispituju nove granate.

[Hrundi]

Bio sam na internoj promociji prototipa (točnije predserije, mada je za tako malu proizvodnju i pod-serije za toliko izmjena teško odrediti prave nazive), čak sam i opalio jedan metak. Točan datum morao bih potražiti u dnevnicima ali bilo je kasno proljeće 1994, recimo unutar 10 dana prije ili poslije 1. maja.

Broker i Džumba najbolje su razumjeli i opisali namjenu i zadaću RT-20, kao i mnoga ograničenja nametnuta kalibrom, težinom i prirodom oružja.

Osnovna namjena RT-20 je gađanje posebno vrijednih ciljeva na razdaljinama 1000-2000m, i to ciljeva kod kojih je potreban jači efekat na cilju od klasične precizne puške u kalibru 12,7 ili 14,5 mm. Osnovna razlika i prednost RT-20 nad puškama 0.50 je u korištenju eksplozivnog zrna čime se na cilju ne ograničava samo na učinak prenošenjem kinetičke energije kao kod klasičnog zrna. Upravo to omogućava učinkovitost na cilju bez zahtjeva za postizanje preciznosti koliku niti jedno serijsko oružje na 2000m ne može postići (a ne može ni metak 20mm). Kada sam ja bio na testiranju kalkulacijsko rasipanje na 2000m uz korekciju vjetra (do, čini mi se, max. 8 m/s) bilo je 25cm, što je za eksplozivni projektil vrlo dobro i sasvim dovoljno za planiranu namjenu.

RT-20 je (bio) namjenjen gađanju ciljeva kao što su oklopljena vozila ili standardne utvrde pješaštva na granici ili izvan učinkovitog dometa preciznih pušaka 0,50 (što znači preko 1200 ili 1500m). Na pokaznoj vježbi na kojoj sam bio taktička pretpostavka bila je da će neprijatelj vršiti tzv. komandirsko izviđanje iz izvidničkog LOV (u konkretnom slučaju BTR-50). Taktička pretpostavka za RT-20 bila je ispaljivanje samo jednog metka sa jednog položaja a posadu oružja čine 2 čovjeka. Drugi je osmatrač sa preciznom optičkom spravom i koordinator paljbe i ima radio vezu sa zapovjedništvom. Na vježbi na kojoj sam ja bio korištena su 2 tima RT-20, razmješteni na otprilike 300m udaljenosti, oba u zoni očekivanja, s time što bi drugi djelovao samo u slučaju promašaja prvoga. Bila je i neka maksimalno dozvoljena kutna brzina kretanja cilja ali nje se ne sjećam - a možda se i promjenila jer se tada još radilo na definiranju pravila uporabe.

Na toj je vježbi ispaljeno oko 30 projektila, na razdaljinama od 1200 do 2000m, potpuno mirno vrijeme bez vjetra, idealno za gađanje. Ciljevi su bili čelične ploče0,75 x 0,75m, debljine 8mm (ako se ne varam, moglo bi biti i 6mm) i to u kombinacijama jednostruke ploče, dvostruke ploče sa nekim međuprostorom od otprilike 2-3 cm, jednostruka ploča sa prislonjenom vrećicom pijeska debljine otprilike 10 cm i jednostruka ploča sa hrastovom daskom debljine 4 cm odmaknutom nekoliko cm. Na kraju su ispaljena 2 projektila u BTR-50 i nakon svakog smo imali priliku vidjeti unutrašnjost vozila. Svi ciljevi gađani su i iz RT-20 i iz Barrett AMR u kalibru 12,7x99 (Barrett je bio M82 ali ne znam varijantu).

Na 1200 m RT-20 probio je zadnju ploču u svim kombinacijama. 12,7 nije probio ploču kroz pijesak ni duplu ploču (metak je bio zaglavljen u drugoj ploči).

Na 1500m RT je također probio sve zadnje ploče a 12,7 nije probio ni kroz pijesak, ni duplu ploču ni ploču kroz dasku (ploča je bila iskrivljena ali ne i probijena).

Na 2000m RT nije u potpunosti probio ploču kroz pijesak, bilo je nekoliko manjih rupica od eksplozivnih fragmenata ali ne i potpuna penetracija. Sve ostale je probio. 12,7 je probio samo jednostruku ploču ali tek iz drugog pokušaja (u prvome je promašio cilj).

Tadašnja težina RT-20 bila je oko 20kg (službeno se inzistiralo da je manja od 20kg, npr 19,8), međutim u biti nisam osjetio neku razliku između nje i Barretta od nekih 14 kg. Mislim da kad težina oružja pređe neku vrijednost sa kojom se vojnik može normalno kretati a da je praktično ne osjeća, što je po mojoj procjeni nekih 5-7kg, onda nekoliko kg, čak ni 5-6 nije toliko bitna razlika.

BTR-50 je poslije pogotka iz RT-20 na 2000m iznutra bio jasno izrešetan fragmentima i rikošetima (nema apsorpcioni sloj) i bez imalo dvojbe tvrdim da u njemu nitko ne bi preživio. Nakon prvog pogotka iz RT sa prvog paljbenog položaja transporter je okrenut na kontra stranu i drugi RT je djelovao na neoštećenu ploču, sa istim efektom. I tu se jasno vidjelo da je taktička pretpostavka uporabe tog oružja bila potpuno na mjestu. Ako neprijatelj ne zna za postojanje ovog oružja, za očekivati je da će se komandirsko izviđanje obavljati iz LOV na razdaljini za koju se pretpostavlja da je izvan praktičnog dometa precizne puške 12,7 - i tu će ga dočekati RT-20.

Na kraju, vrhunski me iznenadila preciznost RT-20. Ja nisam snajperist ali sam prilično dobar strijelac, čak sam se svojedobno i takmičio iz pištolja. Prvo su me isprobali sa 12,7 i prvim sam metkom promašio cijelu metu na 800m ali sam se popravio drugim i trećim, čime sam se kvalificirao za RT-20. Unatoč dimenzijama i težini oružje je sasvim dobro oblikovano i vrlo se lijepo drži, kao svaka klasična puška, sa jedinom razlikom da tijelo mora biti pod kutom radi izbjegavanja udara plinova, otprilike kao kod bestrzajca. Unatoč tome što sam znao da je trzaj jak i što sam očekivao udar, moram priznati da me odnijelo. Nije mi ništa slomilo, nije me iscijepalo ali sam danima bio srednje modar oko pazuha. Međutim, dobro je riješeno kašnjenje trzaja tako da do udara, trzaja i pomicanja puške iz nišanske linije dolazi tek pošto je projektil napustio cijev. Efekat pucnja je takav da i strijelac doživljava mali šok od bljeska, eksplozije i dinamičkog udara/trzaja tako da bez obzira na konstrukcijsko rješenje zatvarača i okvira nema ni govora o eventualnom drugom metku. Jednostavno, efekat projektila 20mm i cijelog oružnog sustava takav je da je potrebno određeno vrijeme prije nego što strelac ponovno postigne fiziološke uvjete za ciljanje na 2000m (disanje, puls, tonus mišića, prevazilaženje efekta bljeska itd).

Moj zaključak još tada je bio da se radi o prilično dobrom specijalnom oružju za specijalne namjene i da potencijalna korist daleko nadmašuje sve mane. Konstruktor je još tada govorio o namjeri da se težina spusti na 15-16 kg što je svakako dobro ali po meni ne ključno jer, ponavljam, za takvo oružje razlika između 15 i 20 kg gotovo da nije primjetna. Najjednostavnija kalkulacija sila i materijala pokazuje da ni NASA ne bi uspjela za sve $$$ na svijetu napraviti oružje koje ima terminalnu energiju reda veličine 50 kJ a da teži 5-6 kg (da ne ulazimo sada u POVR koje djelomično mogu obaviti istu zadaću).

[trpe grozni]

Hvala ti Hrundi, ovo vredi vise od svih internetskih teoretiziranja, iskustvo iz prve ruke. 

[Bozo13]

Hvala Hrundi.

LPB

[rotring]

 

[dzumba]

Одлично Хрунди. Изванредно написано и објашњено. И стручно и популарно.

Потпуно се слажем са тобом око тежине. Праг дражи за осећај тежине код човека је око 20-30%. Зато  поређење тежине оруђа од 20 кг и оног од 15-16 кг човек тешко разликује - уочава. Ипак, осети то код дужег ходања - брже се замара.

Колико ми је познато маса оружја које се сада користи је смањене, са 20-так на на тих 15-16 кг.